Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Pošto su se stekli uslovi, predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njegovo učešće u radu Narodne skupštine.
Dostavljena vam je Odluka Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnog poslanika, radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je Izveštaj Odbora za administrativno-budžetske, mandatno-imunitetske pitanja Narodne skupštine, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnom poslaniku, sa predlogom da Narodna skupština shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanjem mandata narodnom poslaniku Snežani Paunović izabrane sa izborne liste Ivica Dačić – SPS – PUPS – JS.
Na osnovu odluke Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Odbora za administrativno-budžetske i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Snežani Paunović.
Čestitam narodnom poslaniku na izboru i molim da pristupi radi polaganja zakletve.
Poštovani narodni poslaniče molim vas da saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini pristupimo polaganju zakletve.
(Predsednik čita tekst zakletve, narodni poslanik ponavlja.)
„ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI“
Molim vas da potpišete tekst zakletve.
Čestitam i želim vam uspešan rad.
Nastavljamo sa radom.
Na osnovu člana 287. stav 2. Poslovnika, danas narodni poslanici imaju pravo na traženje obaveštenja i objašnjenja.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika Narodne skupštine.
Reč ima narodni poslanik Saša Milenić.

Molim vas da obezbedite uslove i da mi ovo vreme za 30 sekundi produžite.

Postavljam pitanje gospodinu Raduloviću, ministru privrede u Vladi Republike Srbije, a motivisano jednim značajnim i jasnim uvidom. Stari su govorili nerad je jastuk nečastivog, kao i u razvoju svakog deteta, tako i u društvu u krizi. Situacija ne angažovanja radne energije, besposlenosti, nedostatka ideje o poslovima i obavezama koje predstoje u neposrednom oročenom vremenom, stvaraju jedan suvišak dokolice sa ogromni potencijalima iskušenja otklizavanja u smeru neprihvatljivih, nepoželjnih, pa i socijalno patoloških ponašanja.

Ovo je čini se pravi trenutak da Ministarstvo privrede zamolimo da nas udostoji preciznom informacijom o jasnom i efikasnom programu restrukturiranja društvenih preduzeća u Srbiji. Da je ta tema najavljena kao bitna za poslaničku grupu URS nema nikakvog spora, zapravo tu temu smo mi i ubacili u javni i politički život, i Ministarstvo privrede u vreme naše odgovornosti je 2014. godinu najavilo kao godinu u kojoj će ovaj kapitalni problem nacionalne ekonomije biti na zadovoljavajući način otvoren, i dobrim delom rešen.

Međutim, u nedostatku koncepta, ideje, mi već vidimo kako nastaje ogromna materijalna šteta, ne samo u privredi, nego u ukupnim infrastrukturnim potencijalima društva. Samo protesti kragujevačkog „Autosaobraćaja“, jednog od preduzeća u restruktuiranju, već na infrastrukturi grada Kragujevca stvaraju milionske štete koje će lokalna samouprava sredstvima građana iz budžeta morati da nadoknađuje, jer u periodu blokade pruge teški saobraćaj, transport, ide alternativnim pravcima, putevima potpuno nepredviđenim za takvu frekvenciju i takvo saobraćajno opterećenje, a da ne govorimo o gubicima koje trpi mala privreda, sve trgovinske radnje i preduzeća koji su prinudno blokirani, demonstracijama ovog jednog preduzeća u restruktuiranju.

Koliki su tek gubici i troškovi koji stvaraju blokade pribojskog FAP-a? A da ne govorimo o odštetama svim preduzećima koja trpe gubitke, kao što je, recimo, „Fijat“ u Kragujevcu, koje će građani Srbije svi morati da plaćaju sredstvima iz budžeta u vidu penala za onemogućavanje normalnog poslovanja ovih preduzeća i nadoknade štete koju oni trpe.

Ali, to je da je nerad jastuk nečastivog, proizvodi i mnogo šire posledice patološkog karaktera, nego što je ekonomska i materijalna šteta. To se naročito vidi u sferi politike, kada u nedostatku jasnog i efektivnog privrednog koncepta, programa angažovanja energije stanovništva, politika rado tragajući za alternativnim putnim pravcima politike zalazi zapravo u jedan oblik regresije da mi toga moramo biti svesni da se u ovom trenutku nacija i društvo u Srbiji nalaze na ivici regresije u punom značenju tog termina, uključujući i psihološke konotacije.

Da vas podsetim, kriza, frustracija koja ne dobija svoj adekvatan odgovor izgleda u našim tradiranim oblicima ponašanja, pobuđuje sklonost da se pređe na prevaziđene oblike ponašanja. Otud ova renesansa 80-ih godina u Srbiji, Šolovićeve brigade koje se šetaju zemljom, maljave antibirokratske jogurt revolucije ali, boga mi, i obnavljanje kulta sećanja na komunističke lidere iz familije Broz kao jedina zemlja u Evropi koja još nije imala snage da kaže – odrekohsja nad komunističkim zlom, a evo već izaziva osećanje greha.

Hvala vam.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Stojšić.

Zahvaljujem, gospodo predsedavajuća. Imam pitanje za ministra saobraćaja i za gospodina Drobnjaka, direktora „Srbijaputevi“, tog čuvenog preduzeća, a tiče se putnog pravca koji povezuje Sremsku Mitrovicu i mesto Laćarak koji ima 15 hiljada stanovnika i 2013. godine ima magistralni put kroz mesto koje je popločano kaldrmom.
Svake godine, taj putni pravac je uvršten u program „Putevi Srbije“ da se konačno otpočnu radovi, ali mi koji tamo živimo, to nikako da dočekamo. Postoje inicijative koje će očigledno jedino dati rezultate, a to je da će se građani na kraju sami organizovati, pa će morati da blokiraju isti putni pravac, ne bi li skrenuli pažnju gospodi u Beogradu, koja, kada se radi o mostovima u glavnom gradu, kada se radi o pilonima, metroima, onda i projektna dokumentacija i glavni projekti eksproprijacije urade se za šest meseci, a kada treba da se uradi pet kilometara putnog pravca u drugim delovima Srbije i Vojvodine, to nikako da se desi.
Mi smo predlagali još kada je donet Zakon o javnoj svojini Republike Srbije da putevi drugog i trećeg reda konačno pređu u vlasništvo AP Vojvodine, ali se to očigledno nije desilo. Mi za to nikada nismo dobili neko suvislo obrazloženje, ali smo svedoci da i dan danas, iako se gro budžeta „Puteva Srbije“ puni sa auto-puta koji prolazi kroz Vojvodinu, od putnog pravca Beograd-Subotica, sredstva ne mogu da se upotrebe za održavanje puteva koji su nama od značaja.
Kada kažete danas „Putevi Srbije“, bolje da se preimenuje to javno preduzeće u „Udarne rupe Srbije“, onda to zvuči totalno drugačije, to vam je kao skijalište Egipta ili plaže Mađarske, tako zvuči i „Putevi Srbije“.
Ne razumem stvarno zbog čega gospoda koja tamo rade i koja raspisuju te čuvene tendere, ne mogu da izvršavaju ono za šta su plaćeni. Informacije koje ja imam, da je svake godine problem, jer ne mogu da se dogovore koji proizvođač će dobiti taj posao.
Želeo bih odgovor od gospodina Antića, da li se planira početak radova na tom putnom pravcu i zbog čega to još uvek nije počelo da se radi?
Postoje ljudi iz lokalne samouprave koji su moji politički protivnici, i iz nekih drugih stranaka, pripadaju vladajućoj koaliciji, koji takođe pokušavaju da nekim svojim autoritetom i uticajem izvrše pritisak da se obrati pažnja na taj problem, ali očigledno doći do olimpskih visina Vlade Srbije i preduzeća „Putevi Srbije“, nije moguće. Želeo bih što pre odgovor na ovu temu, kako bi sprečili da dođe do samoorganizovanja lokalnog stanovništva, što će sigurno izazvati niz problema.
Taj put je u toliko lošem stanju da jedan mali privrednik koji mi se obratio povodom toga ima distribuciju, određeni broj vozila, svakih godinu dana mora da menja kompletan vozni park zato što mu se vozila raspadaju. U šali kažem da kad prođete tim putnim pravcem koji je pet kilometara dugačak, ljudi moraju i kod zubara da idu, pošto im plombe poispadaju jer je toliko rupa i ne samo da se raspada vozilo, nego se raspadne i vozač. Zahvaljujem.

Narodni poslanik Mirko Čikiriz.

Gospođo predsedavajuća, imam pitanje za ministarku zdravlja, a tiče se nove skandalozne prakse u državnim bolnicama koja se zadnjih 20 godina javlja uglavnom, maltene svake godine. U mnogim državnim zdravstvenim ustanovama pacijenti na bolničkom lečenju prinuđeni su da sami kupuju lekove, koji su medicinske ustanove dužne da im obezbede. Ono što je najbitnije, to medicinske ustanove ne treba da rade, jer su to uglavnom lekovi, pričam o lekovima koji su na spisku Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, koje Republički fond za zdravstveno osiguranje redovno uplaćuje sredstva za te lekove.
Bez obzira što se Ministarstvo zdravlja i ministarka trude da idealizuju naš zdravstveni sistem on je sve ne samo idealan, i po brojnim pokazateljima, i po ovim pokazateljima je jedan od najslabijih u Evropi, čak kažu i iza Albanije. Da pacijenti na bolničkom lečenju sami kupuju lekove, to jeste bolje za njihovo zdravlje, ali nije zakonito.
Drugo, najveći broj zdravstvenih ustanova ne izdaje potvrdu pacijentima, da zdravstvene ustanove nisu obezbedile lekove, da bi mogli da refundiraju sredstva Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, što je još jedno protivzakonito ponašanje zdravstvenih ustanova.
Moje pitanje je ko kontroliše takvo ponašanje zdravstvenih ustanova i ko je kriv za nedostatak nekih elementarnih lekova kao što su recimo ranisan, diklofen itd?
Svedoci smo da su i zalihe stentova često vrlo male i da u mnogim klinikama su lekari prinuđeni da odlažu operacije i da leče samo hitne slučajeve, odnosno, u prevodu, samo pacijente koji su imali infarkt. To naravno da drastično utiče na pogoršanje zdravlja stanovništva, da ljudi sa ozbiljnim kardiološkim problemima koji treba da imaju tu vrstu intervencije sa ugradnjom stentova jednostavno treba da dožive infarkt da bi dobili stent. Takva vrsta ponašanja, po mišljenju naše poslaničke grupe je više nego skandalozna.
Ministarka, i to možemo da saznamo iz medija, smatra da su za nedostatak lekova krive pre svega zdravstvene ustanove, rukovodstva zdravstvenih ustanova jer nisu dobro isplanirala potreban broj zaliha tih lekova.
Moje konkretno pitanje je šta je konkretno Ministarstvo zdravlja preduzelo protiv rukovodilaca tih zdravstvenih ustanova, koji su to rukovodioci zdravstvenih ustanova do sada snosili odgovornost zbog lošeg planiranja, zbog neodgovornog ponašanja i šta će u budućnosti konkretno Ministarstvo zdravlja preduzeti da se ove pojave više ne dešavaju?
Svedoci smo da bez obzira što su bile velike najave da će liste čekanja za raznorazne operacije biti sve kraće da su liste čekanja sve druže i da se time direktno protiv pored protiv zakonitog ponašanja zdravstvenih ustanova direktno se ugrožava zdravlje stanovništva, jedna od osnovnih ustavnih kategorija, odnosno prava građana na redovnu i normalnu zdravstvenu zaštitu koju im sa ovakvim ponašanjem država ne obezbeđuje.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Kenan Hajdarević. Izvolite.

Hvala poštovana potpredsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, imam jednostavno pitanje za premijera, gospodina Dačića – šta će Vlada Srbije da uradi povodom poslednjih dešavanja u Priboju, odnosno sve ono što se dešava u vezi FAP? Nemoguće je da već tri dana niko od ministara, vladinih službenika nema vremena da se obrati radnicima FAP, odnosno građanima Priboja.
Sve te silne proslave, podrške koje imate i kojima se hvalite, padaju u vodu kada tri dana građani Priboja pokušavaju da dobiju odgovore od Vlade, od ministra Dačića, od ministra Radulovića, ne više šta je samo sa jednom fabrikom nego šta je sa budućnosti jednog grada.
Jedino obraćanje dobili smo od savetnika ministra Radulovića, gospodina Pavlovića, i to jutros, i mogu ga slobodno nazvati sramno. Zašto sramno? Zato što je gospodin Pavlović rekao kako će Vlada postepeno da ukida subvencije preduzećima u restrukturiranju i kako su lične karte uslov da neko dobije sredstva za subvencije.
Poruka LDP ministru Raduloviću i savetniku Pavloviću da mogu to da govore kada oni nama daju odgovore na pitanje šta je Ministarstvo privrede učinilo da sprovede Zakon o javnim preduzećima, kada raspišu konkurse za sve direktore javnih preduzeća, kada imenuju nove nadzorne odbore i ukinu upravne odbore? Nesprovođenje tog zakona košta državu Srbiju 200 miliona dinara na godišnjem nivou.
Nisu građani Priboja radnici FAP zaboravili da rade, jedno jutro se probudili, niti su namerno uništili svoju perspektivu. Oni su došli u ovu situaciju zbog loše politike, pogrešne politike koja se 20 godina vodila iz Beograda. Ratovi, sankcije, bombardovanje, duga privatizacija i sve to vreme Pribojci, građani FAP, radnici FAP su ćutali i čekali da dođu na dnevni red.
Danas kada traže odgovor, ne traže lažna obećanja, nego traže istinu. Koja je njihova perspektiva, koja je perspektiva jedne firme, koja je perspektiva jednog grada, koja je perspektiva jednog kraja?
Poruka građana Priboja sa tog protesta jeste nama i Vladi Srbije, da se Srbija ne završava na Zlatiboru i da taj deo Srbije jeste Srbija i da tu žive građani Srbije i da nećemo dozvoliti da postepeno umiremo samo zato da bi neko imao neka opravdanja i pokušavao na bilo koji način da opravda svoje bivstvovanje u Vladi.
Radnici FAP već tri dana ne traže ništa nemoguće, nego traže od lidera stranaka na vlasti da učine ono što su govorili kada su bili u predizbornoj kampanji. Tada su govorili i za strateške partnere iz Rusije, Belorusije, Turske o povećanju proizvodnje, o svetloj budućnosti. Od svega toga ništa, nemate vremena ni da dođete u Priboj, ali ste imali vremena da dolazite kada je bila predizborna kampanja.
Takođe, ono što očekujemo od Vlade Srbije, to je istina, ne samo o FAP nego istina i o auto-saobraćaju iz Kragujevca, istini o fabrici ulja u Kruševcu, o mnogim preduzećima koja su izgubila perspektivu zbog loše politike, a ne zbog radnika koji su prestali da rade.
Još nešto, Priboj, mogao bih reći i celi Sandžak je područje sa velikom stopom nezaposlenosti, preko 50%. Celi kvartovi, kod nas se kaže – mahale, mladih ljudi od 18 do 35 godina, kad se sabere, nemaju jedan dan radnog staža. Ako to ne promenimo, ako ne damo rešenje za to, uzaludna nam je priča i o evropskim integracijama i o modernoj Srbiji, jer nema moderne Srbije ako su nam građani gladni, ako mladi ljudi ne vide nikakvu perspektivu i nikakvu budućnost u Srbiji. hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, ja ću danas postaviti dva pitanja. Prvo pitanje je namenjeno ministru saobraćaja, gospodinu Antiću, a svodi se na sledeće.
Prošle godine njegov prethodnik, ministar Mrkonjić, koji je ovde prisutan je sa gradonačelnikom Niša i sa predstavnikom evropske komisije Vensanom Dežerom potpisao protokol o saradnji na izgradnji i izmeštanju niškog železničkog čvora koji podrazumeva i izgradnju zaobilaznice u dužini od 12 kilometara koja bi nasledila sadašnji deo kružnog koloseka, koji prolazi kroz centar grada Niša i praktično razdvaja Niš na dva dela, koji praktično kompletan železnički saobraćaj, bilo da je putnički, bilo da je teretni, prolazi kroz samo srce grada.
Na toj deonici u zadnjih 50 godina je poginulo više od 150 naših sugrađana zbog neobeleženih ili loše regulisanih pružnih prelaza i sva rukovodstva grada Niša su u zadnjih 50 godina su pokušavala da u dogovoru sa „Železnicom“, sa Republikom Srbijom, sa Vladom, nadležnim ministarstvom da reše problem pruge koja prolazi kroz centar grada, a naše rešenje je i rešenje koje je načelno prihvaćeno i od strane ministarstava, svih ministara do sada je bilo da se izgradi zaobilaznica koja bi praktično nasledila ovaj deo pružnog toka i izbacila kompletan saobraćaj iz centra grada.
Pre mesec dana je na proslavi godišnjice „Železnice“ u Nišu boravio novopostavljeni direktor Dragoljub Simonović, koji je na pitanje novinara – kada se kreće ili kada se planira da se krene sa radovima na izgradnji obilaznice; rekao da deonica pruge Niš-Prosek, treba da ostane u gradu i da on i „Železnice“ ne podržavaju ideju o izgradnji zaobilaznice.
Postavljam pitanje ministru Antiću – da li se nešto promenilo u međuvremenu od kada je otišao njegov prethodnik do danas? Da li je politika njegovog ministarstva i „Železnica Srbije“ da se potpisani protokoli ne poštuju? Da li će se dogovori oko izgradnje zaobilaznice, izgradnje projekta, studije, biti nastavljeni i završeni?
Da podsetim da je Vlada Republike Srbije maja meseca, ove godine, potpisala ugovor o ruskom kreditu za „Železnicu, koji podrazumeva pet velikih projekata. Pruga Beograd-Pančevo na koju će se potrošiti 50 miliona evra, na Koridoru 10 će biti rekonstruisano šest deonica ukupne dužine 112 kilometra i biće potrošeno 30.000.000 evra, biće rekonstruisana i dograđena pruga Stara Pazova-Novi Sad, a na koju će biti potrošeno 300.000.000 evra, na raznim delovima Koridora pruge prema Baru biće potrošeno 250.000.000 evra, a država navodno nema 30.000.000 evra da izgradi 12 kilometara obilaznice oko Niša. Zaista, krajnje bezobrazan stav „Železnica“ i zahtevamo da se ovo pitanje što hitnije reši.
Drugo pitanje će biti upućeno Ministarstvu kulture. Naime, država Srbija od 2007. godine isplaćuje nacionalne penzije za ljude koji su dali poseban doprinos razvoju nacionalne kulture i promociji Srbije u svetu. Od tadašnje zamisli da to budu zaista vrhunsku umetnici i vrhunski sportisti, broj ljudi koji prima nacionalnu penziju je narastao na preko 1.000, odnosno preko 550 sportista i 460 ljudi iz oblasti umetnosti prima nacionalnu penziju.
Pitam ministra kulture - odakle ovolika inflacija ljudi koji primaju nacionalnu penziju i da li je moguće da je država Srbija toliko bogata da je preko 1000 ljudi zaslužno za nacionalnu penziju? Napominjem da nacionalnu penziju primaju i aktivni muzičari koji za jedan svoj koncert zarade i po više desetina hiljada evra, a pri tom primaju nacionalnu penziju.
Zahtevam od Ministarstva kulture da nam dostavi spisak koji su to ljudi, koliko para se za to troši i da se u najskorije vreme revidira taj spisak, kako bi se sveo na pristojnu meru. Hvala.