Hvala poštovana potpredsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, imam jednostavno pitanje za premijera, gospodina Dačića – šta će Vlada Srbije da uradi povodom poslednjih dešavanja u Priboju, odnosno sve ono što se dešava u vezi FAP? Nemoguće je da već tri dana niko od ministara, vladinih službenika nema vremena da se obrati radnicima FAP, odnosno građanima Priboja.
Sve te silne proslave, podrške koje imate i kojima se hvalite, padaju u vodu kada tri dana građani Priboja pokušavaju da dobiju odgovore od Vlade, od ministra Dačića, od ministra Radulovića, ne više šta je samo sa jednom fabrikom nego šta je sa budućnosti jednog grada.
Jedino obraćanje dobili smo od savetnika ministra Radulovića, gospodina Pavlovića, i to jutros, i mogu ga slobodno nazvati sramno. Zašto sramno? Zato što je gospodin Pavlović rekao kako će Vlada postepeno da ukida subvencije preduzećima u restrukturiranju i kako su lične karte uslov da neko dobije sredstva za subvencije.
Poruka LDP ministru Raduloviću i savetniku Pavloviću da mogu to da govore kada oni nama daju odgovore na pitanje šta je Ministarstvo privrede učinilo da sprovede Zakon o javnim preduzećima, kada raspišu konkurse za sve direktore javnih preduzeća, kada imenuju nove nadzorne odbore i ukinu upravne odbore? Nesprovođenje tog zakona košta državu Srbiju 200 miliona dinara na godišnjem nivou.
Nisu građani Priboja radnici FAP zaboravili da rade, jedno jutro se probudili, niti su namerno uništili svoju perspektivu. Oni su došli u ovu situaciju zbog loše politike, pogrešne politike koja se 20 godina vodila iz Beograda. Ratovi, sankcije, bombardovanje, duga privatizacija i sve to vreme Pribojci, građani FAP, radnici FAP su ćutali i čekali da dođu na dnevni red.
Danas kada traže odgovor, ne traže lažna obećanja, nego traže istinu. Koja je njihova perspektiva, koja je perspektiva jedne firme, koja je perspektiva jednog grada, koja je perspektiva jednog kraja?
Poruka građana Priboja sa tog protesta jeste nama i Vladi Srbije, da se Srbija ne završava na Zlatiboru i da taj deo Srbije jeste Srbija i da tu žive građani Srbije i da nećemo dozvoliti da postepeno umiremo samo zato da bi neko imao neka opravdanja i pokušavao na bilo koji način da opravda svoje bivstvovanje u Vladi.
Radnici FAP već tri dana ne traže ništa nemoguće, nego traže od lidera stranaka na vlasti da učine ono što su govorili kada su bili u predizbornoj kampanji. Tada su govorili i za strateške partnere iz Rusije, Belorusije, Turske o povećanju proizvodnje, o svetloj budućnosti. Od svega toga ništa, nemate vremena ni da dođete u Priboj, ali ste imali vremena da dolazite kada je bila predizborna kampanja.
Takođe, ono što očekujemo od Vlade Srbije, to je istina, ne samo o FAP nego istina i o auto-saobraćaju iz Kragujevca, istini o fabrici ulja u Kruševcu, o mnogim preduzećima koja su izgubila perspektivu zbog loše politike, a ne zbog radnika koji su prestali da rade.
Još nešto, Priboj, mogao bih reći i celi Sandžak je područje sa velikom stopom nezaposlenosti, preko 50%. Celi kvartovi, kod nas se kaže – mahale, mladih ljudi od 18 do 35 godina, kad se sabere, nemaju jedan dan radnog staža. Ako to ne promenimo, ako ne damo rešenje za to, uzaludna nam je priča i o evropskim integracijama i o modernoj Srbiji, jer nema moderne Srbije ako su nam građani gladni, ako mladi ljudi ne vide nikakvu perspektivu i nikakvu budućnost u Srbiji. hvala.