Gospođo predsedavajuća, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije i ministru Raduloviću. Da li ovih hiljadu radnika FAP-a predstavlja prvih hiljadu koji su ostali bez posla u licitiranju Vlade da će između 50 i 150 hiljada ljudi ostati bez posla?
Lako je ovde reći brojka 100, hiljadu, 10 hiljada, ali je teško ukoliko pogledamo u oči bilo kog pojedinca i razmislimo sa kojom mukom se oni sreću, da li će nahraniti decu i da li će obezbediti egzistenciju za sebe i svoje članove porodice. Nije to brojka, to je porodična tragedija za svakog od tih pojedinaca koji ne mogu svojim radom da obezbede egzistenciju.
Ovde postavljam pitanje, a nemam odgovor, šta Vlada preduzima da spreči nastanak takvih situacija da ljudi ne mogu na osnovu svog rada, vrednog rada, da obezbede egzistenciju za svoje najmilije?
Imali smo situaciju, podsećam vas, krajem prošle godine kada je Vlada donela Uredbu o evidentiranju dospelih neizmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanja iz radnih odnosa. Kada čitam ovako, niko ne zna o čemu se tu radi, ali to se radi. O 80 hiljada ljudi, koji su radili i zahvaljujući tome što država nije kontrolisala nisu plaćeni doprinosi ili nije spojen staž. Šta sada imamo? Rok je bio 31. mart. Međutim, Vlada očigledno smatra da nije 31. mart, nego 1. april rok.
Možda je za Vladu šala, ali za te radnike i za te ljude koji hoće da spoje staž i da odu u penziju nije šala, za njih je tragedija. Mi do sada, od 31. marta do današnjeg dana, koliko vremena je prošlo, sedam meseci, i nemamo odgovor za sedam meseci da li je Ministarstvo finansija predložilo Vladi, šta je predložilo i na koji način ćemo spojiti staž tim ljudima koji su ceo vek radili i koji ne mogu da odu u penziju, koji ne mogu da kupe lekove, koji ne mogu svoje osnovne stvari da reše.
Zbog toga postavljam pitanje – da li je „Autosaobraćaj Kragujevac“ ona sledeća brojka koja će u ovom licitiranju od 50.000 do 150.000 nezaposlenih ostati bez posla ili su to neke druge firme, u drugim krajevima države? Nismo dobili odgovor. Tih 50.000, 100.000 ili 150.000 ljudi iz kojih su struktura? Ko su oni? Da li su to prosvetni radnici, da li su to zdravstveni radnici? Na koji način ćemo tom brojkom rešiti egzistenciju ili perspektivu Srbije, a prouzrokovati nastanak desetina hiljada porodičnih tragedija, desetine hiljada unesrećene dece koja neće imati ni za školovanje, ni za sva tri obroka?
Postavljam pitanje, ne molim, nego zahtevam od Vlade da pruži ovaj odgovor, ne nama narodnim poslanicima, nego onima koji celog života rade, a nemaju sigurnost koju je država bila dužna da im obezbedi. Hvala.