Narodni poslanik Milan Lapčević.

Poštovano predsedništvo, gospodine ministre, danas govorimo o dva zakona koja su iz vaše nadležnosti. Izmena Zakona o javnim putevima i o interoperabilnosti železnice.
Ja ću se osvrnuti i na jedan i na drugi zakon. Krenuću prvo sa železnicom. Dakle, ovo što su moji prethodnici rekli jesu činjenice da su naše železnice na žalost na lošijem ili na nižem nivou interoperabilnosti i bezbednosti, a kada je reč i o brzini saobraćaja na našim prugama, daleko ispod onog nivoa koji su bili pre 30-40 godina, a nažalost možda čak i pre 100 godina. Opšte poznata činjenica da je pre 120 godina napravljena prva pruga, prva železnica u Srbiji između Beograda i Niša i da je tada voz saobraćao sa nekih pet sati do Niša, a sada verovatno saobraća za nešto više vremena nego što je to bilo pre 120, što je sramota za čitavu zemlju.
To se ne odnosi direktno na vas, vi ste ministar jedva dva meseca, ali u svakom slučaju, stanje u ovoj oblasti je zaista više nego zabrinjavajuće.
Imajući u obzir kakvi su potencijali Srbije, obzirom da se nalazi u srcu centralne Evrope ili srcu jugoistočne Evrope i mogućnosti i potrebama za železničkim transportom kroz našu zemlju, projektovani koridori 10 i 11 koji prolaze kroz srce Srbije, jesu neviđena mogućnost za zaradu od kvalitetnog transporta železnicama, bilo robe, bilo putnika.
Čuli smo da je zadnjih godina jako malo uloženo u Železnicu i zato je stanje takvo kakvo jeste, da su naše pruge jako loše, da je dotrajalost voznih sredstava izuzetno velika, a pre dve godine su započeti pregovori, a čini mi se u toku ove godine i dovršeni i potpisani sa Ruskom federacijom gde će 800 miliona evra biti uloženo od strane Ruske federacije, odnosno iz tog kredita u srpske železnice.
Vrlo je zanimljivo da pogledamo za šta će biti te pare uložene, a prema podacima što je objavilo ministarstvo od 800 miliona evra koliko će biti uloženo u modernizaciju srpskih železnica, delimično, jer mnogo više para treba za kompletnu modernizaciju, 50 miliona evra će biti uloženo za prugu Beograd-Pančevo, dužine 15 km.
Za prugu Stara Pazova-Novi Sad biće uloženo 300 miliona evra. Za šest deonica na Koridoru 10, a on je inače, verovatno se misli od Beograda do Bugarske granice, Grčke granice, biće uloženo 29 miliona evra. Inače, govorimo o najkritičnijoj deonici kojom se danas putuje više od šest sati do Niša.
Na pruzi Beograd-Bar, biće popravljeno oko 100 km, vrednost je 250 miliona evra i 100 miliona evra će biti uloženo za dizel električne lokomotive.
Obzirom da ja dolazim iz Niša, iako ste novi ministar, ali i svi prethodni, a verovatno i čitava javnost Srbije je jako dobro upoznata sa problemom koji Niš kao treći grad u Srbiji, ima sa JP „Železnice“ Srbije.
Skoro 30 godina su postojali i postoje planovi za izmeštanje železničke pruge koja danas prolazi kroz srce našeg grada i 30 godina se na razne načine preko Ministarstva, JP „Železnice“ Srbije, raznih saobraćajnih instituta, raznih drugih institucija, ubeđujemo da će to biti realizovano za dve ili tri godine.
Pre tri godine je potpisano prvo pismo o namerama, a zatim i protokol između tadašnjeg gradonačelnika i direktora „Železnice“ i tadašnjeg ministra, gospodina Mrkonjića, da će iz kredita koji će biti odobren od strane Evropske investicione banke, biti urađen projekat i da će se krenuti sa izmeštanjem pruge, odnosno izgradnjom obilaznice oko Niša od Crvenog krsta, u dužini od 12 km, koliko 2012. godine, a to se uvek poklapa naravno sa terminom održavanja izbora.
U nekoliko navrata je taj protokol dopotpisivan, u nekoliko navrata promovisan, pa čak i sa tadašnjim predstavnikom EU, gospodinom Dežerom, sprovođeni tenderi itd, da bismo došli u situaciju da Srbija do dan danas nema čak ni studiju o izvodljivosti, odnosno „Železnica Srbije“ nema studiju izvodljivosti za taj projekat, niti je jedan jedini evro iz ovih pomenutih 800 miliona evra predviđen za taj projekat.
Pitam vas, zaista, niste vi odgovorni, ali pretpostavljam da su saradnici koji su sa vama tu danas upoznati sa time, šta je rukovodilo Ministarstvo i prethodnog ministra i sve one koji su zaposleni u Ministarstvu, da na ovaj način raspodele novac od ruskog kredita i da se 50 miliona predvidi za Beograd – Pančevo, 300 miliona za Staru Pazovu – Novi Sad, da ne nabrajam dalje, a da ni jedan jedini evro nije predviđen niti za izradu projekta, niti za realizaciju tog projekta za koji se predviđa da će koštati od 30 do 40 miliona evra?
Da li je moguće da 30 godina pričamo o tome, pa evo i ovde prisutni gospodin Mrkonjić, koji je još 1996. godine opet, naravno slučajno, u izbornoj kampanji sa tadašnjim šefom njegove partije otvarao radove na niškom železničkom čvoru koji su trajali cela dva sata, a nakon toga su se povukli posle povlačenja kamera i do dana današnjeg se ništa nije rešilo, a uvek slušamo velike priče o tome kako je to kompleksan problem, kako je Srbija posvećena tome i koliko sutra će ga rešiti? Došli smo dotle da je čak i vaša vladajuća stranka danas, odnosno ovih dana, započela kampanju na projektu izmeštanja pruge iz Niša, sakupljajući potpise od naših sugrađana. Malo deluje, onako, tragikomično i apsurdno da vladajuća stranka sakuplja potpise, peticije za izmeštanje pruge, umesto da sa svojim resornim ministrom i sa premijerom taj projekat i realizuje, ali, svejedno, kako god, mi iz DSS i 99% građana Niša apsolutno podržavamo tu priču i spremni smo da u svakom smislu u tome učestvujemo.
Ne treba da vas podsećam da kroz grad prolazi pruga koja se ukršta sa lokalnim ulicama i putevima na više od 20 mesta, da je na toj deonici u prethodnih 50 godina poginulo skoro 150 ljudi i da je neobezbeđenost tih pruga. Slučajno, recimo, pre dve nedelje sam prolazio preko jednog pružnog prelaza, odnosno nailazio, voz je prolazio, a rampa nije bila spuštena. Možete zamisliti koliko puta se to godišnje dešava i kolika je to opasnost po bezbednost svih nas i naše dece?
Zato apelujem na vas i molim da ovo što je predviđeno pre vašeg dolaska o raspodeli sredstava iz ruskog kredita bude preispitano i da novci budu drugačije locirani, prema nekakvim prioritetima koji moraju da uzmu u obzir pre svega bezbednost ljudi koji žive u ovoj našoj zemlji, bezbednost naših sugrađana, bezbednost naše dece. Na kraju krajeva, to i zakon, koji je danas na dnevnom redu, u svim svojim stavkama i predviđa.
Drugi deo priče se odnosi na našu putnu mrežu, odnosno izmenu Zakona o javnim putevima. Opšte je poznata činjenica da je jedna zemlja onoliko razvijena koliko ima razvijenu putnu privredu. Onoliko će biti interesantna za potencijalne investicije za razvoj svoje privrede, ukoliko je saobraćajno i infrastrukturno dostupna i ukoliko ti ljudi koji treba da ulažu u našu zemlju, bez obzira da li su oni domaći ili strani investitori, imaju mogućnost brzog, jednostavnog, lakog i pre svega jeftinog transporta.
Srbija gradi svoju mrežu autoputeva od nekih 400 kilometara, inače je prethodni deo auto puta od Beograda do Niša izgrađen jako davno, preostalih nekih 150 – 200 kilometara gradi bar jedno 40 godina.
I opet, po istom oprobanom receptu kao sa „Železnicama“ uvek u svakoj izbornoj kampanji se ta priča potencira, pa je nekoliko godina prethodna Vlada napravila čak i, kako se to zvalo, nacionalni savet za infrastrukturu, ili šta već, kojim je rukovodio predsednik države. Ovaj prethodni skupštinski saziv i ovaj su ratifikovali na desetine kredita koji su bili namenjeni za izgradnju autoputeva kroz Srbiju i kakvo je stanje danas posle tadašnjih gromoglasnih najava, naravno uvek praćenih pompezno preko medija i u izbornoj kampanji da će kompletan autoput biti završen do kraja 2012. godine, pa do početka 2013. godine, a verovatno će to biti glavna tema i narednih izbora.
Za tu svrhu i namenu je pre dve godine formirano i posebno preduzeće koje se zove „Koridori 10“ u čijoj je nadležnosti da radi na izgradnji, da ima investitorsku funkciju na izgradnji auto-puteva, na organizovanju stručno-tehničkog nadzora nad izgradnjom auto-puteva, planiranju izgradnje, poslovne eksproprijacije, izradi planske i projektne dokumentacije.
Inače, slučajno ili namerno, potpuno isti opis poslova ima i JP „Putevi Srbije“ pa se postavlja logično pitanje, ko je za šta ovde nadležan, za koje auto-puteve? Koje auto-puteve grade „Putevi Srbije“, koje auto-puteve grade „Koridor 10“? U čijoj nadležnosti je auto-put prema makedonskoj i bugarskoj granici, a u čijoj nadležnosti je predviđen i započeti auto-put koji ide prema Crnoj Gori? Inače, za ovu svrhu, država se zadužila otprilike oko 1,3 milijarde evra.
U politici pre desetak dana je izašao tekst pod naslovom „Kako smo pojeli budućnost“, a pod naslov „Iskorišćena samo trećina kredita“. Za „Koridor 10“ od oko milijardu evra, povučeno je samo 12% novca, odnosno 125 miliona evra. „Koridorima Srbije“, preduzeću koje rukovodi izgradnjom ovog auto-puta kažu da prema sporazumu o zajmu sa Svetskom bankom i Evropskom investicionom bankom nisu predviđeni penali za eventualna kašnjenja u izgradnji „Koridora 10“, dok je prema rečima Dmitra Đurovića, direktora ovog preduzeća, Uprava za javni dug za ne povlačenje para iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, do sada je platila 2,5 miliona, on kaže dinara, a ja kažem evra.
Izvinite molim vas, kakvo je to preduzeće „Koridor 10“ koje svojom organizacijom kao investitor treba da predstavlja ovu zemlju, da potroši ove pare za koje smo se zajmili i za koje plaćamo, kako vidim ovde, dva i po miliona evra za ovu godinu, plus 1,5 evra za ne povučeni kredit od Azerbejdžana.
Samo ove godine će po osnovu kašnjenja u povlačenju sredstava, država Srbija platiti četiri miliona evra. Zašto se kasni, u čemu je problem? Da vidimo kakva je ta struktura preduzeća „Koridori Srbije“ i da li je tu neki objektivan problem ili je problem možda u partizaciji i u neadekvatnoj organizaciji preduzeća?
Pomenuti direktor Đurović je na čelo Koridora 10 došao sa vašom novom Vladom, prošle godine. Postavljen je kao kadar SNS, a inače čovek je diplomirani menadžer industrijsko-ekonomskog smera, koji je svoj fakultet završio pre nekoliko godina. Inače, čovek je 1962. godište. Stekao je veliko iskustvo u oblasti trgovine, međunarodne trgovine, marketinga i građevinarstva…
(Predsednik: Sutra kada budu koridori na dnevnom redu, nije ništa sporno, samo vas molim da ne iznosimo podatke o ličnostima o kojima se uopšte ne raspravlja danas na Skupštini.)
Dakle, radi se o stručnjaku sa pomenutom biografijom. Inače, pomoćnici direktora su ljudi koji su radili kao inspektori, diplomirani ekonomisti i opet, naravno, diplomirati menadžeri. Neću pominjati imena. To je dostupno na sajtu preduzeća Koridora, pa verovatno i u tome leži razlog zbog čega su ovolika kašnjenja na realizaciji glavnih projekata, glavnih investicionih projekata kojim Srbija treba da svoju teritoriju premreži auto-putevima, kako bi za sve nas naravno bilo dostupniji drugi delovi zemlje, kako bi bili interesantniji za neke potencijalne nove investitore.
Kakvo je stanje na izgradnji puteva, odnosno autoputeva kroz Srbiju“? Izvođač radova na četiri deonice autoputa E75 je grčka firma „Terna“. Ona je za prethodnih 16 meseci realizovala, u zavisnosti od deonice do deonice, od 12 do 19% radova, a ostalo je još pet meseci do završetka ugovorenog roka. U čemu je tu problem? Problem je verovatno u izvođaču, a pretpostavljam i onome ko organizuje posao.
Na deonici autoputa E75, grčka firma „Aktor“ je radila 33 meseca. Rok je bio 30. avgust 2013. godine. Završeno je 70% dosadašnjih ugovorenih radova. Rok je odavno premašen i ne zna se kada će biti završen.
Na sledećoj deonici, „Aktor“ i „Terna“, u prethodnih 19 meseci, su realizovali 22, odnosno 14% ugovorenih radova. Ostalo je još pet meseci.
Na sledećoj deonici je izvođač „Subtera“, češka firma, 19 meseci se radi na kopanju tunela, a završeno je 30%, još pet meseci do završetka ugovorenog roka.
Sledeća firma je „Aktor“ koja je za 24 meseca realizovala 30% radova, a ugovoreni rok je istekao pre nekoliko meseci i ne zna se kada će biti završeno.
Sve je ovo bio povod da na sastanku sa predstavnicima Svetske banke, koji je održan prethodnog meseca, predstavnici Svetske banke upozore na neadekvatno vođenje projekata, nestručno vođenje projekata i na mogućnost da Svetska banka uputi svoje stručnjake koji će voditi i realizovati ove projekte koji su ugovoreni sa Svetskom bankom.
Naravno, nije ni slučajno, ni namerno, ali verovatno ima veze to što su Koridori Srbije pre dolaska na njihovo čelo imali oko 50 zaposlenih, a danas ih ima oko 130. Dakle, 80 ljudi je primljeno u zadnjih godinu dana, a verovatno da bi ubrzali realizaciju ovih projekata. Od tih 80 koji su primljeni jedva da je devet građevinskih inženjera, ostali su menadžeri, strukovni, ovakvi, onakvi. Vi kao resorni ministar ćete imati pune ruke posla da ispitate šta se to dešava u Koridorima 10 i verujem da ćete pokrenuti odgovornost za ovakvo nesavesno vođenje firmi i nesavesnu realizaciju projekata, da ćete ispitati razne zloupotrebe koje se dešavaju u Koridorima, poput onih da je projektima koji su potpisani sa azerbejdžanskom stranom predviđeno da izvođač nabavlja određena vozila za potrebe inženjera, izvođača radova, pa je od strane gospodina, pomenutog direktora, dobijen dopis da se pored predviđenih vozila za njega kupi i vozilo marke „Audi“, koje nije u funkciji, već stoji u garaži pomenutog direktora.
(Predsednik: Molim vas da ne iznosite informacije koje se tiču privatnih podataka ličnosti, a koje nisu tačne.)
Predaću vam sve ovo što ovde piše, pa ćete vi obavestiti vašeg predsednika stranke.
(Predsednik: Mogu da vam donesem dokumentaciju da to nije tačno, ali da ne ulazimo u nešto što nema veze sa dnevnim redom. )
Da, ima veze sa dnevnim redom.
(Predsednik: Usput, 21 minut je prošao.)
Završiću ovu rečenicu. Naravno, ima veze sa dnevnim redom. Javni putevi jesu nešto za šta se ova država zadužila preko jedne milijarde evra i ministarstvo i svi mi imamo obavezu da se odgovorno odnosimo prema tim sredstvima, a ne da država Srbija plaća penale za ne povučene pare od četiri miliona evra godišnje. Hvala.

Reč ima ministar Antić.

U ovom bloku svog javljanja hteo bih da se zahvalim gospodinu Čikirizu, gospodinu Mitroviću i gospodinu Lapčeviću na svojim diskusijama.
Izuzetno sam iznenađen brojem vrsnih stručnjaka za poslove železnice koje imamo u redovima narodnih poslanika. Ti podaci mi nisu bili poznati. Predlažem da u nekom prvom terminu nadležni skupštinski odbor održi jednu posebnu raspravu na kojoj bi pored ljudi iz mog ministarstva i Direkcije za železnice bili pozvani svi zainteresovani narodni poslanici, da zaista odgovorno sednemo, bez kamera i bez te želje da stvar politizujemo i da zajednički razgovaramo o budućnosti železnice, o budućnosti celog tog posla u železničkom biznisu.
Mene raduje kada čujem kada za neke promene postoji podrška u poslaničkim grupama, bez obzira da li su iz vlasti ili opozicije, ali bih voleo da to čujem jedanput, bez kamere da sednemo, da otvoreno pričamo o svim problemima. Problema ima jako puno.
Ne mogu danas da govorim o bilo čijoj odgovornosti, niti je to moj deo posla, niti je to odgovornost, osim političke.
Podzakonski akti, tri meseca. Predlog ministarstva je bio dve godine i ovde je usvojen amandman da se to svede na tri meseca. To nije bilo realno. Ta akta su u pripremi, ali još uvek nisu gotovi. Zakon je usvojen u maju, a to je trebalo do avgusta da se uradi. Nije realno, biće sukcesivno u naredne dve godine kako je zakon prvobitno i predlagao.
Nacionalni program, postoji draft verzija, radi se, mora da se uskladi sa novom politikom Vlade Srbije vezano za zaduživanja. Znate da je naš nivo spoljnog duga na granici mogućeg, da je politika Ministarstva finansija da se u 2014, 2015, 2016. godini drži pod kontrolom. Mnogi projekti ispadaju iz finansiranja. Nadam se da ćemo mi sa tim nacionalnim programom za narednih pet godina izaći na Vladu za tri meseca. Ne bih da pominjem rokove, jer saradnici kažu do nove godine. Ne volim to pre roka, neka bude u naredna tri meseca i nakon toga u Skupštini.
Ruski kredit, to je pitanje kojeg su se gospodin Čikiriz, gospodin Mitrović i gospodin Lapčević dotakli. Raspored je napravljen tako kao što je napravljen. U svim kreditima koje imamo, a imamo kreditno zaduživanje i sa Rusima i sa EBRD, je veliki broj nabavki lokomotiva i vagona i, naravno, sve nam to treba.
Na pitanje zašto u ovom trenutku nabavljamo toliko lokomotiva i vagona, a pruge su nam u ovako očajnom stanju, dobija se jedan isti odgovor – za tu nabavku nam nisu potrebni projekti. Najveći problem koji imamo u ovom trenutku, ne samo kada su železnice u pitanju, nego i kada su u pitanju putevi, su ili nedostatak projekata ili situacija da ti projekti nisu u najboljem mogućem stanju.
Kao što sam rekao, ruski kredit, odluka je doneta kada je doneta. To je verifikovano u ovom parlamentu. Aktiviran je kredit za drugi kolosek Beograd-Pančevo. Za to postoji dokumentacija. Izdvojena su sredstva iz budžetske rezerve preko Ministarstva saobraćaj, naše učešće od 15%. Očekujem da počnu pripremni radovi do kraja godine, pre svega, kada je most u pitanju, znači, tamo gde može da se radi na objektima.
Kada je u pitanju Beograd-Bar, odnosno Beograd-Vrbnica i Pazova-Novi Sad, u toku je izrada projektne dokumentacije. Očekujem u toku 2014. godine da ćemo imati projekte, nakon čega će se sprovesti procedura odabira izvođača, odnosno, mislim da će ruska državna kompanija raditi najveći deo tog posla, ali treba da se izaberu srpski podizvođači. Čini mi se da je po ugovoru do 50% srpske firme.
Teško da ti radovi mogu da počnu pre 2015. godine. Zašto nije deo tih sredstava odvojen za obilaznicu oko Niša i šta će biti sa čitavim tim setom problema vezano za železnički transport kroz Niš ili oko Niša? Ja na današnji dan ne znam da vam kažem. Zašto nisu sredstva? Verovatno zato što tu ne postoji projekat ni u nekom pra početku.
U ovom trenutku, sredstvima EU koja su odobrena u iznosu od gotovo milion evra se radi projekat. Taj projekat treba da nam da odgovor na to šta je realno moguće i šta je realno potrebno, vezano za železnički transport oko Niša. Mi tu imamo nekoliko potpuno suprotstavljeni uglova posmatranja. „Železnice“ misle da sve treba da ostane kako jeste. Zato, gospodine, „Železnice“ ne treba da vode računa o prugama u Srbiji.
Ko pita srpsku železnicu gde će srpska država da postavi prugu? Njihovo je da voze. Zato infrastruktura treba da se izdvoji iz tog sistema, jer je to pitanje za državu, to je pitanje za lokalnu samoupravu, a nije pitanje za mašinovođe. Znači, „Železnice“ bi da sve ostane kako jeste. Grad bi da se sve izmesti. Šta je realno i šta je potrebno, pokazaće studije.
Ljudi u mom ministarstvu imaju neko svoje viđenje stvari. Ja sam na današnji dan kao neko ko je došao ovde pre dva meseca i nekoliko dana, na nivou onoga što je predlagao ministar Mrkonjić kada je potpisivao taj sporazum i što smatraju ljudi iz ministarstva da treba naći neposrednije rešenje. Nemoguće je potpuno, ulazim sada u opasnu zonu, jer ne želim da imam svoje mišljenje pre nego što dobijemo studiju, ali lično mislim sa današnjim nivoom podataka koji imam, da je nemoguće u potpunosti izmestiti sav saobraćaj iz Niša, ali dajte da vidimo šta će nam reći studija i šta će nam reći projekti.
Kada je u pitanju čitava stvar vezano za „Koridore“, moram još da kažem, nije da kroz ove kredite koji su angažovani po pitanju železnica, ništa nije vezano za Niš. Tri deonice su na Niš–Preševo. Ima tu i oko Niša. Dve deonice su Beograd-Niš. Znači, ima i blizu Niša, sa obe strane. To se radi delimično iz kredita IBRD, nabavka materijala, a radovi iz ruskog kredita.
Kada su u pitanju putevi, da, formirana je firma Koridor 10. Danas se ta firma zove „Koridori Srbije“, jer vodi računa o izgradnji svih puteva. Oni su na današnji dan jedini zaduženi da vrše investitorske poslove na izgradnji auto-puteva. Javno preduzeće „Putevi Srbije“ još privode kraju one projekte koji su započeli još 2006/2007. godine, pre svega na deonicama vezanim za obilaznicu oko Beograda. Sve ostale projekte rade „Koridori Srbije“ kao investitor.
U potpunosti se slažem s vama da prolazna vremena po mnogim projektima nisu dobra, ali moram da stanem u odbranu ljudi koji danas vode „Koridore Srbije“, da je najveći broj aktiviranih gradilišta potpisanih ugovora upravo u proteklih devet meseci. Danas su napadnute gotovo sve tačke na Koridoru 10. Konačno smo uspeli da uvedemo pre nekih mesec dana izvođače radova na Grabovnica-Grdelica, ona lokacija kroz Grdeličku klisuru, gde smo imali velikih problema sa eksproprijacijom, kao što znate.
Imamo još uvek problema na deonici Srpska kuća-Levosoje. Tu nemamo definisano niti finansiranje, niti izvođenje radova, zato što je ta deonica u dužini od osam kilometara i projektovanim vrednostima radova od nekih 39,9 miliona ispala iz „Helenik plana“. Imamo problem na E-80, prema bugarskoj granici, problem sa činjenicom da je „Alpina“ otišla u stečaj, da se na tih 22 kilometara trenutno ne izvode radovi i imamo nepokrivenu još jednu deonicu između Grdeličke klisure i Vladičinog Hana u dužini od nekih 6 kilometara, gde nismo imali finansiranje. Sada sa Svetskom bankom uspevamo, mislim da smo blizu toga da uspemo da izvršimo restrukturiranje kredita i da time pokrijemo taj lot, čini mi se, od tunela Manejle prema Vladičinom Hanu.
Taman kada sam naučio sve moguće i nemoguće toponime po Beogradu, deganžiran sam na ovu republičku stranu i sada dok naučim ove toponime po Srbiju, verovatno ću morati da se pomerim i odavde. Moram da kažem da sam na današnji dan poprilično zadovoljan time kako se odvijaju radovi na Koridoru 10. Mi ćemo za nekoliko dana imati završenu tu deonicu, koju Akto radi od Donjeg Neredovca prema Srpskoj kući, što ste rekli 70%, to je na današnji dan završeno 100%. Završava se signalizacija. Imamo određene primedbe od saobraćajne policije i to će biti pušteno u saobraćaj, bez ikakve pompe, fešte i slično. Građani neka počnu da koriste taj autoput, verujte mi da neću da idem tamo da otvaram taj put, zato što mislim da ne treba da otvaramo svakih nekoliko kilometara.
Mislim da ćemo u toku iduće godine bez ikakve dileme uraditi taj deo od Donjeg Neredovca, čitaj i ispod Vranja do Vladičinog Hana. To je nekih 26 kilometara na tom južnom pravcu i dovešćemo sebe vrlo brzo u situaciju da nam ostaje samo ova deonica kroz Grdeličku Klisuru. To su prema ugovorima rokovi do kraja 2016. godine. To je najzahtevniji deo, vrlo kompleksan, vrlo komplikovan. Ponavljam, uveli smo izvođače. Ljudi ne mogu da vide da se radi zato što je 80% trase izvan vidokruga sa postojećeg autoputa, ali se radi to izgleda vrlo pristojno.
Onaj deo prema Pirotu dobro ide. Malo su bolji procenti u odnosu na sve to o čemu ste vi govorili. Imamo problem sa ovih nekoliko lotova koje radi „Alpina“. Sa Svetskom bankom smo uradili projektnu dokumentaciju i procenili izvedene radove i spremni smo za tender. Ja očekujem da će Svetska banka odobriti taj tender vrlo brzo i da ćemo ići na izbor izvođača.
Ovih dana završavamo rekonstrukciju starog mosta Beška. Tu smo imali sreću i dobar odnos kreditora koji nam je omogućio da taj posao, koji je takođe „Alpina“ dobila pa otišla u stečaj, da ga dodelimo podizvođaču, našoj državnoj firmi „Mostogradnji“ koja ga sad završava i očekujem u narednih 10-ak dana, ako nas vreme posluži, da to završimo, tako da to ide poprilično pristojno.
Ja sam imao sastanak sa Svetskom bankom i IBRD. Čudi me da ste vi tako obavešteni, da sa njima ima većih problema. Ne, nema velikih problema. Naravno, oni insistiraju da se projekti ubrzaju, da se stvari brže rešavaju, da se brže u Srbiji uspostave procedure za rešavanje imovinsko-pravnih odnosa eksproprijacijom, znači, pod stalnim smo njihovim pritiskom ali mislim da su i oni vrlo zadovoljni kako na današnji dan stvari idu, pre svega kada je u pitanju Koridor 10.
Kada je u pitanju koridor 11, vi znate da je to politička odluka Vlade Republike Srbije. O radovima na tom tzv. „koridoru 11“, jer on ne postoji, niti je ikad postojao, to je E-763, putni pravac Beograd-južni Jadran, odnosno Beograd-Čačak, odlukom Vlade ministar Velimir Ilić koordinira aktivnosti na tom putnom pravcu i ja kao resorni ministar, iako ovo ministarstvo ima poslove državne uprave nad izgradnjom saobraćajne infrastrukture, jedino to pratim preko „Koridora Srbije“ kojima smo mi resorno ministarstvo, jer to baš nije tako tvrdo utegnut sistem i finansiramo kao ministarstvo deonicu Ub – Lajkovac, na kojoj ima dosta problema. Naime, naši domaći izvođači su u vrlo lošem položaju i teškoj situaciji, svi dišu na škrge i verujte mi da se plašim za stanje u našoj građevinskoj operativi i našim putarskim preduzećima i to je nešto čime se svakodnevno bavim.
Izvinjavam se što sam sada malo odužio, znam da je trebalo već da počne pauza. Još jednom ponavljam, zahvaljujem vam na velikoj konstruktivnosti u ovim raspravama i pozivam vas da ovu priču oko železnica sednemo i zajednički ispričamo jedni drugima i da tu jednu budućnost železnice definišemo svi zajedno. Jer, ja kao ministar i moje ministarstvo, niti vladajuća većina, ne želimo da to bude naše ekskluzivno pravo i da to budu naše ekskluzivne odluke. Dajte da ih donosimo zajedno jer su one strateški važne za ovu državu. Hvala.

Gospodin Lapčević, replika.

Hvala gospodine Antiću na ovako iscrpnom odgovoru. Krenuću prvo od železnica.
Rekli ste – nema projekat, ugovorili smo kredit ali nemamo projekat, za većinu stvari ne možemo da krenemo sa realizacijom tih projekata odnosno povlačenje sredstava do 2015. godine. Koliko ćemo penala platiti za to nepovlačenje para? Ko je odgovoran za to? Ima li neko ime i prezime ko će da kaže – ja sam odgovaran za to. Nema projekata. Ko je zadužen za projekte? Da li je država osnovala ministarstvo da se bavi projektima? Jel treba mi kao gradovi da pravimo projekte ili je ministarstvo zaduženo za pravljenje projekata i da naručuje projekte? Vaš prethodnik je četiri godine vodio ministarstvo i gde su ti projekti? Da ne pričam o prethodnom ministru.
Železnica bi da sve ostane isto. Verujem da je njoj važno da sve ostane isto, da je država dotira, da svake godine izdvoji po 16 milijardi dinara i da sve bude potaman i da tamo imamo 50% viška zaposlenih, a da nam je infrastruktura za to vreme u katastrofalnom stanju. To tako više ne može.
Putni koridori. U prethodnih devet meseci je potpisano puno ugovora, uvedeni su izvođači u radove itd. Koliko to dobro ide, pokazali su procenti koje sam malo pre pročitao, pa makar oni bili i nešto veći nego što sam ja rekao, jer se za ovih mesec dana promenilo na malo više. Ali, u svakom slučaju je stanje katastrofalno. Ako za dve trećine vremena uradite 15% ugovorenog posla, onda tu nešto nije u redu. Kako je moguće da u „Koridorima“, koji treba da se bave vođenjem projekta, ozbiljnih infrastrukturnih projekata uglavnom su zaposleni ljudi koji imaju menadžerske ili ekonomske struke, a nemaju dodirne tačke sa izgradnjom puteva?

Pravo na repliku, narodni poslanik Branislav Mitrović. Izvolite.

Gospodine ministre, sve ono što sam rekao za ovom govornicom sam spreman da na bilo kojem mestu sa vama i vašim saradnicima, kada je „Železnica“ tema, razgovaramo i da, naravno, svi zajedno pomognemo jednom ugroženom sistemu naše zemlje.
Budite uvereni da sam birao reči i da nisam imao dovoljno vremena da kažem sve ono što mislim i što znam o „Železnicama“, jer tamo radim 20 godina, a moje porodično iskustvo se meri stotinama godina u „Železnicama“.
Rekli ste da država treba da brine o infrastrukturi, a mašinovođa da vozi. Šta da vozi i kuda da vozi? To je ključno pitanje, gospodine ministre.
Da li znate šta se nalazi na jednom zidu užičke vuče vozova? Okačene, ne znam tačno koliko, ali ne želim da pogrešim, slike onih koji su poginuli na pruzi Beograd-Bar bili su mašinovođe ili pomoćnici mašinovođa. Mašinovođe već 30 godina ukazuju da voze prugom koja nije bezbedna najpre za njih i za sve one koje su iznad njih. Oni su prvi na udaru. Ginuli su tu godinama. Niko ih ne čuje. Ne mogu oni samo da voze, a da ih stavimo na čelo te kompozicije i da je guramo u smrt.
Kažete da država brine o infrastrukturi? Trideset godina pruga Beograd-Bar čeka rekonstrukciju. Kažete – nema projekata. Zašto ne postavite pitanje kao ministar, zašto za ovih 13 godina nije napravljen projekat rekonstrukcije pruge Beograd-Bar? Imate li snage i hrabrosti? Ja mislim da imate, odvažan ste čovek. Tu imate podršku URS. Imate podršku za ozbiljne rezove i za ozbiljne reforme. Presecite stvar.
Menjali smo bezbroj ministar, bezbroj rukovodstava. Svi su slegali ramenima i govorili – nemamo hrabrosti, nemamo snage, tu ne može ništa da se promeni. Mora da se promeni da bi srpska železnica ostala živa. Železnica ne sme da bude teret, nego mora da bude poluga razvoja i to nije samo fraza. Mi moramo da brinemo tih 18.000 ljudi koji rade na železnici. Ovaj način da im damo 12, 16 ili 18 milijardi, mi ih samo guramo u dalju agoniju.
Znači, spremni smo kao URS da uvek sa vama razgovaramo o ovoj temi. Hvala.

Reč ima ministar Antić. Izvolite.

Hvala.

Još jedanput se zahvaljujem na toj spremnosti. Ponavljam, ja sam apsolutno otvoren da radimo zajedno, pogotovo na strategijskim stvarima za ovu državu i za ove infrastrukturne sisteme koji su najveća vrednost ove države. Najveća vrednost ove države, pored ljudi, su putevi i infrastruktura. To su objektivne okolnosti.

Neću se baviti zašto nema projekata, ja ću se baviti time da u narednih godinu dana završimo projekte.

Moram da vam kažem, iako bežim sve vreme od političke konotacije cele ove priče, da nije bilo Milutina Mrkonjića, danas ne bi bilo ni kredita ni projekata. Makar imamo kredit, a projekat završavamo. Da nije bilo rokova koji se, svi smo svesni, nisu ispunjavali, ne bi to ni završavali. Mašili smo rokove, ali je uvek postojala jedna tenzija koja je gurala stvari unapred.

Nažalost, nemamo projekte. Kada je ruski kredit u pitanju, ponavljam, imamo projekat Beograd-Pančevo. Imamo projekat za šest deonica na Koridoru 10. Nemamo projekat Novi Sad – Pazova i nemamo projekat Beograd-Vrbnica, odnosno to je pravac Beograd-Bar.

Ponavljam, neću se baviti time zašto taj projekat ne postoji, ali ću svakog dana sa ovim ljudima se baviti time da taj projekat bude završen za godinu dana.

Dobra je okolnost i ljudi koji su tu stvar vodili u tom trenutku, očigledno svesni činjenice da ne postoji projektna dokumentacija, su napravili taj ugovor o ruskom kreditu na način da on nema nikakve penale, niti interkalarne kamate na nepovučena sredstva.

Znači, nemamo kao država i društvo bilo kakvu štetu zbog toga što kasnimo, makar je namamo kroz penale. Mi imamo štetu zbog toga što nemamo infrastrukturu i što ne možemo da ostvarimo saobraćaj, što ne možemo na autoputevima da naplatimo putarinu, što ovde ne možemo da organizujemo teretni saobraćaj, ali nemamo tu štetu makar iz ovog ruskog kredita zbog nepovučenih sredstava. Hvala.