Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.11.2013.

8. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

8. dan rada

13.11.2013

Sednicu je otvorio: Konstantin Arsenović

Sednica je trajala od 11:10 do 19:50

OBRAĆANJA

...
Demokratska stranka Srbije

Milan Lapčević

Demokratska stranka Srbije - Vojislav Koštunica
Gospodin Anđelković je pričao nešto što je…
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Znam, nije spomenuo vas lično, nije spomenuo stranku.
Reč ima narodni poslanik Zlata Đerić. Izvolite.
...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Nova Srbija
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani gospodine ministre, kako ste sami rekli, 70 dana ste na ovoj funkciji, preuzeli ste resor koji je zaista u privrednom smislu istinski moćan, ali preuzeli ste i probleme koji ne samo da su stariji od vašeg mandata, od mandata prethodnog ministra, nego se bojim da su stariji i od naše mlade demokratije, pa možda i od godišta mnogih ovde prisutnih poslanika.
Dakle, problemi u saobraćaju stalno nastaju,s talno se rešavaju i ma koliko imali dobre volje da ih rešimo, opet će nastati neki novi, ali naravno, naša tendencija treba da bude da uvek ovu privrednu granu učinimo profitabilnom, da je modernizujemo i da je vidimo u sistemu EU kao moćnu privrednu granu koja nas uvodi na velika vrata u svet moćnih država.
Dakle, evo ja ću samo jednu stvar prvo i na početku prokomentarisati o prvom zakonu u ovom setu od osam zakona, oko čega smo svi malo danas komentarisali, to je ovaj naziv interoperabilno, pa smo se svi složili da je on nešto rogobatan, nešto tuđ. Moram kao filolog da kažem da se bunim i da se gnušam kad čujem da više ne razgovaramo nego četujemo, da guglamo ne pretražujemo, da lajkujemo a ne volimo, a bojim se da smo mogli uz malo više napora ali ovo je sad samo slobodna opservacija pošto vidim da su mnoge kolege na to reagovale, pa i vi gospodine ministre, da nađemo reč i da imamo reč. Ona glasi prožimanje, jer interoperabilno znači mogućnost, sposobnost da se zajednički radi, da u okviru jednog sistema, više sistema zajednički rade, to je bukvalno njeno značenje, znači inter između opera i rad, tako je prevedeno, znači prožimanje sistema u okviru železnice, to bi možda bilo najpribližnije našem jeziku pa smo tako možda mogli kao što rade Hrvati u svojoj praksi, da sačuvamo nešto od naše jezičke tradicije, ali, Bože moj, toliko se već tih stručnih naziva ugradilo u našu zakonodavnu praksu, tako da ovaj, osim što će biti težak za izgovor, neće mnogo promeniti na samom kvalitetu zakona.
Ovaj zakon je svakako bio nužan jer je zakon koji je na snazi star 15 godina, a mi smo juče razgovarali o jednom zakonu koji je na snazi već 20 godina. Dakle, mnoge su se i političke i ekonomske državne okolnosti izmenjale u ovom periodu i izmenile su se potrebe, tako da je potreba za ovim zakonom svakako u ovom trenutku važna. Ovaj zakon ne može da se posmatra odvojeno od Zakona o železnici.
To su dve zajedničke celine i samo zajedno mogu da funkcionišu u potpunosti. Ovaj zakon usklađuje bezbednost na železnici sa evropskim zakonodavstvom i evropskom praksom. Tako smo mi to videli. To je potreba, jer železnica Srbije je u sistemu evropskih železnica. Ona ima sve ove probleme o kojima smo danas govorili. Ove probleme neće rešiti ni ovim zakonom. Ove probleme o kojima smo govorili može da reši samo ozbiljnim finansijskim sredstvima. Kako do tih sredstava doći? To je, naravno, odgovornost države i Vlade na koji način će svoju železnicu učiniti konkurentnijom i profitabilnijom, pre svega, u međunarodnim saobraćajnim strukturama.
Ono što je istina i to se ovde mora reći, a to je da zaista sve železničke sisteme, svih evropskih država, njihove države subvencionišu. Možda se to tamo ne zovu subvencije, ali pomažu ih države. Nigde nije železnica profitabilna, ali je nužna da postoji. Otprilike, to je kao što se pozorište ni u jednom gradu ne izdržava od prodatih karata, ali ga grad održava zato što mu je potrebno zbog mnogo drugih stvari. Tako je i sa železnicom.
Dakle, železnice postoje u svim zemljama i samo radi kratke informacije. Recimo, Švajcarci su deo svoje železnice, Švajcarci sa svim onim prihodima i saznanjem kako oni uspešno ekonomišu i raspoređuju svoj budžet i finansije, prodali, i to putnički deo, Italijanima. Dakle, bez ikakvih kompleksa, poštujući samo ono što jeste interes države i pre svega ono što pomaže državi da i nadalje dobro funkcioniše.
Takođe, rekla bih nešto o ovom kratkom zakonu koji ste predložili, izmene i dopune Zakona o javnim putevima, i sve ono što je do sada rečeno, ne bih da se ponavljam. U svakom slučaju, poštuje se i interes budžeta i omogućiće se da se veće pare kontrolisano sliju u budžet Republike Srbije. To je prva namena. Interes građana je da će mogućnost snabdevanja gorivom imati u onom objektivnom i adekvatnom prostoru. Dakle, svi su pominjali danas Pojate i neke probleme sa pumpama koje su nicale jedne pored druge. Takvih pumpi smo se nagledali na mnogim relacijama u Srbiji. Dakle, znamo kako je to nastajalo, ali ovo je problem koji će, nadam se, u dogledno vreme na ovaj način biti uspešnije rešen, pre svega, po državu Srbiju, po one koji se na pumpama nalaze, a to su građani koji sipaju gorivo i prolaznici koji u Srbiji vrlo često, putnici koji putuju na putu iz Evrope ka Dalekom Istoku preko Srbije.
Onaj treći zakon, o sporazumima nećemo govoriti, koji je ovde danas pred nama, a o kom smo najmanje govorili je zakon o izmenama i dopunama Zakon o pomorskoj plovidbi.
Dolazim iz grada koji izlazi na dve državne granice, znači Sombora, preko Dunava, prema Hrvatskoj i prema Mađarskoj. Samim tim imamo i dosta potreba da se zainteresujemo za ovaj zakon. Više ću vam reći stvari koje se tiču problema brodarstva, zato što je to moja obaveza kao narodnog poslanika, poštu su mi se obraćali građani u obe ove opštine, posredno i u one druge dve opštine u našem okrugu.
Usput, gospodine ministre, koristim priliku da vas zamolim, mislim da je u najavi vaša poseta Apatinu. Pozvana sam takođe da se priključim kada budete u poseti Apatinu. Očekujem da ćete obići obe kapetanije, da ćete sagledati problem luke u Apatinu, mogućnost izgradnje luke u Apatinu, jer izgradnjom luke u Apatinu bi svakako doprinela razvoju, ne samo Zapadnobačkog okruga, nego cele regije Vojvodine, pa i šire. To je ono što mi u ovom trenutku ozbiljno očekujemo.
Pozdravljamo u ovom zakonu licenciranje, koje ste najavili, agencija koje su posredovale. Tu je do sada vladao, blago rečeno, jedan haos, jedan užas, ogromna zloupotreba ljudi koji su tražili način da rade na brodovima. Zamolila bih vas da ne uzmete olako ovu informaciju. Po nekim saznanjima, mislim da nije pet hiljada pomoraca, već da je njihov broj mnogo veći, možda čak i duplo veći. Mogla bih to da vam proverim. Nisam tako ne upoznata sa ovom materijom. Bila sam u Savetu plov puta od 2005. do 2007. godine. Imam i privatno dobro poznanstvo u austrijskoj kompaniji koja je nedavno kupila deo „marhatel“ u Mađarskoj. Dakle, zamolila bih vas da to uzmete u obzir prilikom usvajanja amandmana i možda da bude čak amandman Odbora.
Nemojte odbaciti mogućnost, odnosno nemojte da propustite priliku da Vojna akademija i naša Brodarska škola ostanu trenažni centri. Gospodine ministre, sav kadar koji se ovde školovao je najrespektabilniji u Evropi. Zato sam vas navela odakle imam te informacije. Najrespektabilniji. Naši brodari koji plove, mornari, naši pomorci koji plove po Evropi vrlo rado su angažovani u nemačkim, holandskim u belgijskim firmama. Kada sretnete brodove tih zemalja videćete da je velik deo ili obavezno jedan deo posade odavde.
Bilo bi dobro da je Vojna akademija ozbiljnije uključena u ovo. Zaista, poštujući ovo što je stiglo kao mejl i oko čega ste vi na početku govorili svima nama kao poslanicima, ne mogu da se pomirim i da prihvatim da će neki privatni trenažni centri u Mađarskoj, Sloveniji, ne daj Bože, Crnoj Gori imati bolje uslove i bolje kadrove za obuku od kadrova koje mi imamo na Vojnoj akademiji i Brodarskoj školi. Tu treba biti veoma ozbiljan.
Zašto vam to kažem? Zato što znam slučaj, recimo, jednog momka koji je treći oficir. Znači, da bi postao treći oficir, da bi dobio licencu, tri hiljade evra je platio u Crnoj Gori ispit plus dve hiljade evra smeštaj. Pet hiljada evra. To je samo jedna od mogućnost. Mi bi u tom slučaju, po kandidatu, izbili iz budžeta.
Ono što imam kao obavezu da vam prenesem, a to je ono što vas mole vlasnici većine brodarskih firmi, da se o tome razmisli. Nekoliko problema koje imaju, koje pokušavaju da reše, da bi bili konkurentni u evropskom brodarsku, jer znate da je tendencija Evrope da se do 2020. godine preko 20% saobraćaja drumskog izmesti na vode, što je svako ekonomski isplativije, što pokreće jedan poseban privredni točak i što je svakako ekološki zdravije, a znamo koliko Evropa na tome insistira i radi.
Ovako kažu oni da pravna i fizička lica masovno vrše registraciju svojih brodarskih firmi u inostranstvu, naročito u zemljama u okruženju, u Hrvatskoj, BiH, Sloveniji, Moldaviji itd, zbog preskupih taksi. Da li oni imaju više računa da im takse budu niže? Takođe, registracija jednog broda u Srbiji košta čak 10.000 evra, u BiH od 500 do 1.000 evra, u Hrvatskoj oko 2.000 evra, u Moldaviji oko 1.000 dolara ili u Nemačkoj oko 3.000 evra. Znači, imamo li mi računa da ih pustimo da registruju i dalje van naše zemlje?
Kontrolni pregledi su svake godine toliko skupi i neuporedivi sa kontrolnim pregledom, recimo, nemačkog eksperta koji se naplaćuje od 300 do 600 evra, a kod nas od 3.000 do 4.000 evra. Dakle, to su neke stvari koje vas mole brodari da sagledate.
Takođe, mole vas da sagledate mogućnost da se pristupi izgradnji benzinskih pumpi na vodi. Dakle, da bismo mogli da omogućimo plovilima koji koriste naše vodene puteve da čamce, jahte i brodove snabdeju gorivom na vodi. Do sada se to vršilo isključivo tako da su mogli da, uz procenu carinika, koji im odredi koliko mogu da ukrcaju goriva, na izlasku iz zemlje ponesu gorivo.
Naravno da to onda i prostorno nije obavezno, ali ostavljaju prostor bar za sumnju da postoji mogućnost mita i korupcije.
Takođe, ono što ih interesuje zašto naša država ne uvede reciprocitetan stav prema državama Rumunije recimo i ostalim državama koje nam ne dozvoljavaju transport i prevoz robe pod našom zastavom kao trećom zastavom u transportu, a mi to tolerišemo u našoj plovidbenoj praksi.
Dakle, oni su svakako želeli da imaju mogućnost da se sretnu sa ministrom saobraćaja, da iznesu sve te probleme. To je grana koja nije toliko vidljiva kod nas koliko je vidljiv železnički i drumski saobraćaj, ali su u njoj velike šanse i veliki potencijali. Svakako, smatram da biste imali šta da čujete od njih i da bi oni svakako imali u vama, pre svega, dobronamernog saradnika sa mogućnostima da bar deo njihovih problema rešite.
Smatram da biste trebali da upriličite jedan susret sa menadžmentom JRB, jer to je firma koja je treća po značaju i ugledu u ovom delu Evrope. Oni zapošljavaju oko 500 ljudi. Nemaju nikakve subvencije. Žive znači isključivo od tog saobraćaja i treba saslušati i ono što oni imaju da kažu po pitanju ovih problema.
Dakle, što se tiče svih ovih zakonskih predloga koje ste nam doneli, znamo da su oni u proceduri Narodne skupštine duže nego što ste vi ministar. Mislim da ste ih dobro danas odbranili i predočili. Imamo priliku kada budu amandmani da o tome još razgovaramo. Svakako je dobra namera i dobra volja svih nas i vaša da saobraćaj u Srbiji bude još uspešnija privredna grana i u ime toga mi ćemo kao poslanička grupa Nove Srbije u danu za glasanje podržati vaše predloge.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč? (Ne.)
Reč ima ministar Aleksandar Antić. Izvolite.

Aleksandar Antić

Zahvaljujem.
Samo da se zahvalim na ove dve poslednje diskusije gospodina Anđelkovića i gospođe Đerić i samo vrlo kratko da iskomentarišem nekoliko stvari.
Nadam se da imate razumevanja za činjenicu da mi je ovo prvi set zakona koji branim pred ovim parlamentom i još uvek očigledno imam veliki entuzijazam da svaku stvar razjasnim i da oko svega razgovaramo i pokušamo da se razumemo do kraja, uz zahvalnost obema poslaničkim grupama što će podržati čitav set zakona, samo da se osvrnem na nekoliko stvari.
Na početku, gospođo Đerić, sastanak sa udruženjem naših prevoznika, vlasnika kompanije koji se bave vodnim transportom i saobraćajem, molim vas dogovorite sa gospođom Trifunović, sa zadovoljstvom ću učestvovati na takvom sastanku i mnoge od ovih stvari koje ste vi ovde danas pomenuli, mene izuzetno interesuju i želim da napravimo neki iskorak. Pre svega, mislim da je vreme da dobijemo prve benzinske stanice na vodi zato što mislim da je skandalozno ono što se godinama dešava. Ja sam svedok toga svakog leta na beogradskim rekama, gde ljudi nose u kanisterima gorivo i to niti je bezbedno, niti je humano, niti je odgovorno. Jednostavno, treba omogućiti ljudima, a veliki broj ljudi i živi i funkcioniše na vodi tokom cele godine, pogotovo u letnjem periodu. Mi smo kao ministarstvo za taj segment u potpunosti spremni i sa Agencijom za luke smo u mogućnosti da obezbedimo svima koji ispune tehničke uslove i kapacitete, da u taj poslovni projekat uđu.
Nažalost, nećemo moći da prihvatimo amandman vezano za trenažne centre i uključivanja Vojne akademije i Brodarske škole u taj koncept apriori. Vojna akademija i Brodarska škola imaju sve mogućnosti da se licenciraju i da taj posao obavljaju u skladu sa zakonom i sa propisima, kao i bilo ko drugi.
Moram da vas podsetim da mi u vremenu kada se ta obuka i taj trening obavljaju na taj način imamo 250 krivičnih prijava od strane MUP zbog povrede zakona i drugih propisa u procesu obuke i da smo pod ozbiljnim oditom evropskih agencija za pomorsku bezbednost i da dolaze i ovog meseca, 19. i 20. i da ovih pet ili 10 hiljada ljudi o kojima vi govorite mogu da izgube mogućnost da rade na brodovima širom sveta zato što bi mi kao država doveli u pitanje taj sistem obuke i sistem licenciranja.
Vojna akademija i Brodarska škola su apsolutno dobrodošli, ali moraju da se licenciraju i oni. Verujem da je njima lakše da se licenciraju za taj projekat nego bio kome ko bi takav trenažni centar otvarao da dolazi iz inostranstva.
Kada je u pitanju ova konkretna situacija za trećeg oficira, što ste rekli, moram da kažem da Vojna akademija i Brodarska škola ni ranije nisu davali licencu za tu vrstu delatnosti, jer je to stručno znanje, a oni su i u ranijem periodu davali samo osnovna znanja, tako da je za to zvanje i ranije moralo da se ide u inostranstvo. Tu nismo napravili nikakvu novu otežavajuću okolnost, već je reč o postojećoj situaciji. Sve ostalo apsolutno podržavam i apsolutno stojim na raspolaganju da na tome radimo.
Vezano za ovo o čemu je gospodin Anđelković govorio, kada je Niš u pitanju, ponavljam, imamo otprilike neke tri ideje. Jedna je ideja železnice da se ne dira ništa, jedna je ideja ljudi iz Niša da se promeni sve, jedna je ideja ljudi iz mog ministarstva da se nađe neko međurešenje koje bi bilo optimalno i zadovoljilo, pre svega, ljude u Nišu. Meni je interes, pre svega, da zadovoljimo ljude u Nišu, a železnice će morati da se prilagode onome što su interesi države i lokalne samouprave. Ne možemo svi da vrtimo oko železnice, već obrnuto, železnica će da se vrti oko gradova, ali i da to bude jedan funkcionalan sistem u kome železničke stanice neće biti na 20 kilometara od grada. One moraju da budu u gradu i moraju da budu funkcionalno vezane za grad.
Vi ste u velikoj meri, gospodine Anđelkoviću, u pravu. Mi vrlo nekritički govorimo o visini sredstava koja se izdvajaju za železnicu. Međutim, da ne glumim Pašića, svi ste u pravu, i vi što kažete da to nije mnogo para, ali i ovi ljudi koji kažu da se ne zna kako se te pare troše. De fakto mi moramo da izađemo iz sistema u kome su to subvencije za plate.
Na primer, u Hrvatskoj, prema podacima kojima mi raspolažemo, Hrvatska izdvaja nekih 300 miliona evra godišnje, što je više od duplo više od ovoga što mi izdvajamo. Međutim, oni to ne rade kroz subvencije za plate, nego kroz ugovore za održavanje infrastrukture i ugovore za prevezene putnike. Upravo zato oni prevoze četiri puta više putnika nego mi.
Ponavljam, otprilike neka politika ovog ministarstva će biti restrukturiranje železnica s jedne strane, na način o kome sam više puta govorio danas i drugo je restrukturiranje i naših javnih finansija i njihove uloge u sistemu sa železnicama, gde treba da izađemo iz subvencija i da uđemo u konkretne ugovore. Toliko novca po ugovoru za održavanja, kada realizujete, biće plaćeno, toliko sredstava po ugovoru za prevoz putnika, kada realizujete, biće plaćeno. Zahvaljujem na ovom prvom krugu i stojimo vam na raspolaganju za dalju raspravu.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodna poslanica Zlata Đerić, replika.
...
Nova Srbija

Zlata Đerić

Nova Srbija
Gospodine ministre, zahvaljujem se na razumevanju.
Ne sumnjam u vašu dobronamernost i želju sigurno da ostavite trag u ovom resoru. Vidim da imate energije da to učinite.
Neću vas licemerno pozivati kao ono sasecite vi u železnici, pa pokažite …, jer znate šta bi se desilo? Sada ću samo malo da karikiram šta bi se desilo kada biste vi sproveli neko drastično otpuštanje u jednom sporom sistemu kakva je železnica, inertnom i sistemu koji ne želi da se menja. Odmah bi se digli sindikati, a onda bi smo mi političari krenuli u susret sindikatima da vas razapnemo. Naravno, šalim se oko toga.
Htela sam da vas najdobronamernije zamolim, to je problem oko koga se može dugo polemisati, ali jeste vrlo jasno da treći, drugi i prvi oficir su najskuplje licence i mi treba da se borimo da se to ovde polaže, pošto imamo Akademiju i brodarsku školu već kakvu imamo. Ako je tu neki problem, mi se kao država moramo izboriti da se one licenciraju, ali da se taj novac slije u budžet Srbije. O tome sam govorila. Znači, licenca trećeg, drugog i prvog oficira su najskuplje.
Slučajno poznajem momka koji je treći oficir, pa mi je ispričao to. To je moja dobronamerna sugestija bila. Hvala vam.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Hvala.
Prelazimo na listu govornika.
Prvi prijavljeni govornik je narodni poslanik Bojana Đorđević. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Bojana Đorđević

Socijalistička partija Srbije
Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u svom današnjem obraćanju u okviru zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa o setu zakona iz oblasti saobraćaja osvrnula bih se na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Republike Srbije i Australije.
Navedeni Sporazum je potpisan 14. maja 2013. godine sa ciljem da se u potpunosti urede odnosi u oblasti vazdušnog saobraćaja između dve zemlje.
Reč je o savremenom sporazumu koji sadrži elemente tipa otvorenog neba i kojim se ispunjavaju visoki standardi u međunarodnom i civilnom vazduhoplovstvu.
Sporazum će otvoriti mogućnost da avio-prevoznici iz Srbije dobiju priliku za obavljanje direktnog prevoza sa Australijom, ali i sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kinom i Novim Zelandom.
Ovim predlogom zakona po prvi put se uređuju specifična pitanja i to: obavljanje intermodalnog saobraćaja, koji daje mogućnost stranama u ugovoru prava da angažuju bilo koji vid kopnenog prevoza trećim zemljama, pružanje usluga zemaljskog opsluživanja, korišćenje prava na utvrđivanje tačno određenog vremena poletanja i sletanja vazduhoplova koji se dodeljuje avio-prevozniku u cilju obavljanja ugovorenog saobraćaja.
Značaj ovog sporazuma mogu da potvrdim i kao predsednik poslaničke grupe prijateljstva sa Australijom, pošto sam u potpunosti upoznata sa celokupnim odnosima između naše dve države.
Podsetiću vas da je prvi bilateralni sporazum između dve države potpisan još davne 1900. godine. Konzularni odnosi su uspostavljeni 1941. godine. Puni diplomatski odnosi uspostavljeni su 1966. godine.
Primena i važnost ovog ugovora najviše će se reflektovati na našu dijasporu u Australiji koja ima dugu tradiciju.
Prema zadnjem popisu iz 2011. godine, u Australiji živi oko 70.000 Srba, mada se smatra da je taj broj znatno veći i da se kreće između 100 i 150 hiljada Srba, tako da primenom ovog sporazuma sigurno će se uspostaviti još jedna jaka veza matice i dijaspore.
Ovaj sporazum nije bitan samo za naše Srbe u Australiji, već i za ukupno unapređenje političke, ekonomske, naučno-tehnološke, kulturne, prosvetne, sportske i druge vidove saradnje između dve zemlje.
Verujem da će se uspostavljanjem avio linije na relaciji Beograd-Sidnej- Beograd, Beograd-Brizben-Beograd i Beograd-Melburn-Beograd pokazati sve prednosti sporazuma o kojem danas raspravljamo.
U skladu sa tim, poslanička grupa SPS će podržati navedeni sporazum, kao i ostale predloge zakona iz ovog načelnog pretresa. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.