Dame i gospodo narodni poslanici, pitaću koliko košta doručak u „Franšu“, ali ću takođe i pitati koliko košta most na Adi? Pitao sam jednog arhitektu i onaj najbolji gradonačelnik, ili kako su već rekli, vođa već sad jedne male stranke, za njegov projekat i projekat koji je pravio njegov prethodnik, takođe iz te stranke, kažu da će nas to koštati 2,4 milijarde evra. Dakle, most koji je navodno trebalo da košta negde 160 miliona evra će na kraju sa svim pristupnim saobraćajnicama koštati 2,4 milijarde. To je svakako malo skuplje od doručka, ali se ja pitam koliko bi bezbednost i brzina naših železnica i puteva bila povećana da smo umesto tog mosta u Beogradu napravili jedno tri, da nas to izađe jedno 100 miliona evra uvrh glave, ali da to bude na funkcionalnim mestima, da brže premostimo reku, da spojimo neke prometne ulice, a da ne spojimo dve mesne zajednice koje vode negde od Novog Beograda, pa do jedne kafane? Ne znam pošto je taj doručak u toj kafani, ali uglavnom most koji vodi do te kafane gde treba servirati doručak je koštao 400 – 500 miliona evra, a sa prilaznim saobraćajnicama, kažu arhitekti, koštaće 2,4 milijarde.
Ne slažem se sa mojim kolegama koje kažu da neko ne zna da pliva i da će potonuti. Nekada i neko ko ima neki prazan predmet ne može da potone, iako ne zna da pliva. Dakle, došlo je vreme pametnih telefona i praznih ljudi.
Ti prazni ljudi su očigledno puni sebe, a i mi danas govorimo o zatečenom stanju, ono što smo zatekli kada smo došli. Potpuno zapuštena infrastruktura sa dugovima zemlje i građana i privrede koji su dostigli 40 i nešto milijardi. Za taj dug za 10 godina nije napravljena saobraćajna infrastruktura, niti su poboljšani rečni putevi, niti su bitno poboljšani putevi u Srbiji, niti su poboljšanje železničke pruge. Javni dug je povećan. Dug privrede je povećan, ali izvoz za vraćanje duga nije napravljen. Srbija je bila potpuno zapuštena zemlja sa zapuštenom privredom i infrastrukturom. Srbija je bila zemlja u kojoj su se dimila najviše četiri fabrička dimnjaka, potpuno zapuštene infrastrukture i da su je izgradili ne znam šta bi po tim putevima moglo da se prevozi.
Gotovo dve trećine roba na našem tržištu je stranog porekla. To nismo kompenzovali preteranim izvozom. Nije rasla proizvodnja, već je padala i da su sagradili infrastrukturu pitanje je šta bi po njoj prevozili. Ukoliko bi prevozili samo stranu robu, to bi bilo isplativo, ali ne onoliko koliko bi bilo da nije 400 hiljada radnih mesta nestalo, da ti putnici više ne putuju do svog radnom mesta, da nije nestalo kroz 400 hiljada radnih mesta u proizvodnji ogroman društveni proizvod. On umesto da je stvoren, mi robu u našu zemlju uvozimo.
Da je kojim slučajem to sagrađeno ne bi voz od Beograda do Bara išao 32 sata. Moje pitanje ministru – da li se taj voz uopšte vratio? To je infrastruktura koja je zatečena. To nije restoran „Franš“. Nije doručak ni magla. To je jednostavno stvarnost. Ljudi su do Bara putovali onom infrastrukturom koja je zatečena i koja ne može da se sagradi za godinu dana, 32 sata.
Pošto gosti iz Crne Gore treba da mi dođu, moram ministra da pitam – da li će taj voz da se vrati do Svetog Aranđela, do 21. novembra? Da li se vratio i ukoliko nije, da li će se dotle vratiti da i oni mogu da stignu na slavski ručak? To je stanje koje smo zatekli u Srbiji i ono nije bilo samo u infrastrukturi.
Voz do Barajeva, kada smo već kod Beograda, je od Beograda do Barajeva putovao 11 sati. Da je maratonac trčao njemu je za to vreme trebalo 21 ili 22 sata da stigne do Bara. Ovaj voz je putovao 32 sata. Da li još nešto treba da kažem što se odnosi na infrastrukturu koja je zatečena?
Šta još treba da kažem za bezbednost na tim prugama koja je možda povećana zbog sporih vozova, zbog loših vagona? Selma se uporno naginjala kroz prozor i kada god se nagne, za onih 11 sati ona je u Barajevu. Da je Ana Karenjina htela da se baci pod voz na infrastrukturi koja je ostala iza prethodnog režima ne bi nikada poginula. Voz jednostavno ne bi naišao. Da je Mile krenuo lajkovačkom prugom sa svojim drugom, mogao bi da kampuje pod šatorom, jer nema voza da naiđe. Mogao bi kuću da podigne i legalizuje i voz ne bi naišao. Takvo smo stanje zatekli. Umesto da oni koji su do toga doveli da ćute, oni su danas uzeli da nam drže predavanje kako za godinu dana nismo mogli da uradimo ono što oni nisu uradili za 12 godina.
Iako je od mog prethodnika, ipak je mnogo. Biću samokritičan. Bez obzira na nove dugove koji nam trebaju sada da bi završili ono što prethodnici nisu završili i pošto treba da vraćamo i njihove dugove i završimo infrastrukturu i stvorimo izvoz za vraćanje duga i dugova koji su nastali u njihovo vreme, pitam koju ćemo sve robu proizvoditi ukoliko ne dignemo proizvodnju po tim prugama i toj infrastrukturi jer je potpuno zapušten privredni sistem? Poreski sistem nam govori da je dve trećine PDV na uvoznu robu. Dakle, mi kroz uvoznu robu ne možemo da vratimo novac našim radnicima. I kroz budžetske deficite trebali bi da kupujemo našu robu iz naše privrede koje nema i da se tako novac vrati do radnika, do radnih mesta, njihovih porodica da kupe neke stvari i da novac prostruji kroz građane radi opšteg boljitka svih.
Međunarodna zajednica tvrdi da je iz Srbije izneto 51 milijarda evra. Za tih 51 milijardu evra svakako se mogla napraviti bolja infrastruktura i što je još bolje napravila bi se privreda koja bi mogla da bude izvor za vraćanje duga za privredu i infrastrukturu.
To nažalost nije urađeno i mi danas slušamo predavanja od onih koji nisu uspeli pošteno nijedan kolac da zašilje, a kamoli nešto da urade u proizvodnji u Srbiji.
Dakle, moje pitanje je - i kada povećamo bezbednost na ovim putevima, i kada sagradimo infrastrukturu, koju ćemo to robu proizvesti, ukoliko ne podignemo prirodni sistem?
Pozdravljam što je stranka bivšeg režima uzela moj program - privreda, energetika, poljopriveda, prerađivačka industrija, ali šta su uradili u prethodnih 12 godina? Ko im je to smetao da takav privredni sistem naprave? Ja bih to svakako pozdravio.
Ovako moram da kažem da smo dovedeni u poziciju koja je veoma neprijatna, da uradimo bez para ono što oni nisu uradili sa parama. Novac su jednostavno izneli iz zemlje, zemlja je potpuno osiromašena, opustošena i mi danas slušamo predavanja o tome koliko koštaju pljeskavice, ćevapi ili doručak u „Franšu“. To je za mene neprihvatljivo.
Ja ću svakako glasati za ove zakone, ali ponovo pitam sve nas - koju ćemo robu prevoziti tom infrastrukturom, kada je sagradimo? Da li onu koja ide iz fabrika koje je podigla stranka bivšeg režima? U to ne verujem. Mi moramo podići privredu Srbije da bi imali šta da prevozimo po tim prugama i da zaposlimo ljude. O tome treba da raspravljamo, a ne koliko košta neki doručak. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović, po Poslovniku. Izvolite.

Uvaženi predsedniče Skupštine, vi znate da ne repliciramo u nekim, da kažem, zaista sramotnim slučajevima koji dolaze iz vaše poslaničke grupe. Međutim, mislim da ste vi prekršili član 107. zbog toga što ste dozvolili prethodnom govorniku da u salvi neistina koje je izneo između ostalog uvredi i ministra Antića i nazove ga lopovom, zato što je nemoguće da ministar koji aktivno učestvuje u izgradnji sjajnog mosta u Beogradu ne zna da je most plaćen dve milijarde evra i da on u tome nije imao udela.
Mislim da to niste smeli da dozvolite i da ste morali prethodnog govornika da prekinete, kao što ste morali, po meni, da ga prekinete u situaciji kada je rekao da poslanik iz naše poslaničke grupe pluta na vodi jer ima nešto prazno. Sigurno nije mislio na neki deo tela, nego na glavu. To je, čini mi se, uvredljivo. I tu ste morali isto da reagujete.
U ovoj situaciji, kada ovakve stvari slušamo prečesto, ja vas pitam - ili ćete nas zaštititi od ovakvih stvari, a znam da to možete i znam da razumete ovo što vam govorim, ili da gospodin i ljudi iz te stranke ili grupe stranaka koji ovde govore ovakve stvari najzad donesu presude po kratkom postupku i završe sa svakim demokratom u ovoj zemlji? Ovo je zaista preko svake granice.
Međutim, kada vidim da dozvoljavate da se vređa ministar Antić, onda mi je jasnija izjava ministarke Mihajlović da u budućoj Vladi ne treba Ivica Dačić. Meni je onda jasnije o čemu se ovde radi, nego zbog građana to govorim.
Mislim da nije korektno, predsedniče, mogli ste ponovo da reagujete u ovoj situaciji. Ako ćete reći za našeg poslanika koji je govorio, mislim da nije nikome direktno ovakve optužbe sasuo u lice, bez ikakvih dokaza, bez ičega drugoga, osim u ciničnom, čak nekada na momente i šaljivom tonu, a ovo nije bilo šaljivo. Ovo znači da ležimo na milijardama koje smo pokrali građanima Srbije i sa nama treba po kratkom postupku završiti. To je zaključak. Što je najgore, tu je i ministar u Vladi. Molim vas da vodite računa o tome.

Moram da vam kažem da sam pažljivo slušao ono što je rekao gospodin Rističević i on nigde nije pomenuo ni DS, niti jednog narodnog poslanika. On je govorio da su neki ljudi u prethodnim vremenima krali novac, što sam siguran da je tako. Apsolutno sam siguran i čini mi se da će to i nadležni državni organi utvrđivati, to nije posao Narodne skupštine. Da je bilo krađa, sigurno da ih je bilo.
(Borislav Stefanović, s mesta: Kao što ima i sada.)
Uveren sam da se i sada dešavaju, nadam se u manjem obimu, ali sam uveren da će i to državni organi istraživati.
Što se tiče ovog što ste rekli, ja ne mislim da je uvredio gospodina Antića. On će, naravno, govoriti u svoje ime. Verujem da je gospodin Antić, kada je to saznao, povukao određene poteze u svojoj političkoj karijeri, pa promenio neke stavove. Ali, o tome će više govoriti gospodin Antić, verovatno, ako to bude želeo.
Što se tiče ovoga, naravno, vi imate pravo na to, ali mislim da kada dozvolimo da se iz jedne poslaničke grupe razgovara o ministrima koji nisu tu, o dešavanjima koja nemaju veze sa dnevnim redom, u šaljivom, duhovitom tonu, nekada ciničnom, nekada oštrom, onda to treba dopustiti i sa druge strane. Onda je to jedna vrsta parlamentarnog balansa koji vi znate. Naravno, neću dozvoliti da bilo ko bude lično uvređen, nikada pomenut, ali nemam pravo ni da prepoznajem nekoga u raspravama drugih poslanika jer bih ja time uvredio. Dakle, kada narodni poslanici nisu pomenuti, kada se ne pominje poslanička grupa, već nešto što narodni poslanici smatraju da je tako.
Naravno, pozivam i sve narodne poslanike da uvaže senzitivnost drugih poslanika i da ovu lepu raspravu, koja je bila veoma konstruktivna, čini mi se, do ovog trenutka, u kojoj smo ozbiljno govorili i o problemima, ali nadam se i o rešenjima o ovom pitanju, već polako privodimo kraju. Ostao nam je još gospodin Senić iz poslaničkog kluba DS, koji je naš poslednji govornik na listi, pa da to bude kraj ove normalne rasprave i da nakon toga možemo već sutra da pređemo na druge teme. Nadam se da će to biti kraj.
Reč ima gospodin Senić. Izvolite.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, Demokratska stranka će podržati Predlog zakona o potvrđivanju Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim vodnim putevima od međunarodnog značaja i pozivam poslanike većine Narodne skupštine da podrže taj predlog zakona i time konačno stavimo tačku na faraonski projekat kanala „Morava“.
Pošto danas niko nije pričao o ovom predlogu zakona, hteo bih da vas upoznam sa time šta piše u njemu, jer pretpostavljam da ga niste ni pročitali.
U prilogu tri zakona predviđeno je da novi vodni putevi kategorije E moraju odgovarati parametrima najmanje pete B kategorije. To znači da ako i dalje želite da gradite kanal „Morava“, da on mora da zadovolji plovila koja su dužine 110 metara, širine 11,4 metra i dubine gaza od 4,5 metra i to sve da se ta plovila mimoiđu. Ta plovila imaju nosivost do 6.000 tona.
Mene zanima i stav gospodina ministra saobraćaja, koji se o pitanju izgradnje kanala „Morava“ do sada nije izjasnio, šta on zapravo misli kao ministar saobraćaja o tom projektu, jer svi inženjerski proračuni kažu da je to suludi faraonski projekat koji Srbija ne može da iznese.
Dakle, osim toga što realizacija ovog projekta nije u skladu sa Zakonom o prostornom planu Republike Srbije, što se krši i Zakon o planiranju i izgradnji, želim da vam ukažem i na neke parametre u vezi plovnih puteva EU. Od ukupne količine tereta koji se preveze u EU, a to je 17,5 milijardi tona na godišnjem nivou, svega 2,8% ide plovnim putevima. U Nemačkoj, gde ima 7.300 kilometara plovnih puteva, preveze se 3,4 milijarde tona, od čega samo 6,7% plovnim putevima.
Dakle, pričali smo, još jednom zbog javnosti, o milijardama tona. U Srbiji se godišnje plovnim putevima preveze dva miliona tona. Znači, razlika je hiljadu puta. Od toga preko 50% ukupnog tereta koji ide vodnim putevima čine kamen, pesak i šljunak. Dakle, lokalni saobraćaj.
Hvalili smo ovde Železnicu, čuli smo od našeg kolege Atlagića o brojnim uštedama u Železnici, o tome kako Železnica ima više prihoda, manje rashoda itd.
Pitam da li je Srbiji potrebna treća vrsta transporta u pravcu sever-jug, jer već imamo železnicu koja ide za Makedoniju i Grčku i imamo drumski saobraćaj? Za vašu informaciju, železnicom se preveze 1,8 miliona tona, dakle, ne milijardi, nego miliona tona godišnje do Grčke i Makedonije, drumskim saobraćajem oko dva miliona tona. Dakle, ako bismo celokupan postojeći drumski i železnički saobraćaj prema Grčkoj i Makedoniji usmerili na vodni, dakle, kanalom Morava, to bi bilo manje od četiri miliona tona tereta godišnje. Podsećam da je godišnji transport u Nemačkoj 3,4 milijarde tona, dakle, hiljadu puta više, kada pričate o kanalu Rajna-Majna-Dunav itd.
Pri tome, kao ministar saobraćaja, gospodin Antić treba da zna i da propusna moć našeg autoputa je 70.000 vozila dnevno, a prosečna iskorišćenost ili prosečni intenzitet saobraćaja je 6.000 vozila dnevno. Tako da postoji veliki prostor za intenziviranje drumskog saobraćaja i smatram da je treći vid saobraćaja, u smislu izgradnje kanala Morava potpuno nepotreban. To je argumentacija kada je u pitanju direktno saobraćaj.
Želim i zbog javnosti da napravim poređenje šta znači usvajanje ovog sporazuma za koji će glasati DS. To znači, da će usvajanjem ovog sporazuma, ukoliko naša Vlada i dalje želi da gradi kanal Morava, biti neophodno da se napravi takav plovni put koji će biti za kategoriju i po veći od reke Save. Reka Sava ima kategoriju četiri, a po usvajanju ovog sporazuma kanal Morava bi morao da ima kategoriju pet B.Reka Sava ima skoro 200 neplovnih dana. Sa celokupnim protokom, koji ima reka Sava, ona više od polovine godine nije plovna. Dakle, kroz Južnu Moravu i kroz reku Pčinju i kroz Vardar koji u letnjim mesecima potpuno presušuje ćemo po zamislima ove Vlade praviti kanal koji ima veću propusnu moć i veći proticaj od reke Save.
Za mene su to bajke. Evo jedan podatak, pošto sam čuo da su neki Kinezi obilazili određene profile i merili protoke. Prvo, protoci se mere na nivou od 50 godina. Republički hidrometeorološki zavod ima te podatke i krajnje je neozbiljno da se ikakva studija izvodljivosti, opravdanosti ili isplativosti radi na osnovu toga što je neko obišao određenu reku jednog dana i eventualno izmerio protok tog dana i onda doneo zaključak da je isplativo realizovati taj projekat.
Dakle, Južna Morava kod Vladičinog Hana preko leta ima ispod jednog kubnog metra u sekundi. Prosečni godišnji protok je 19,3 metara kubnih u sekundi, a u proleće kada su bujični tokovi, protok ide i do 700 kubika u sekundi. Ali, to nije pozitivna strana. Zašto? Ti bujični tokovi sa sobom nose veliku količinu rečnog nanosa i samo za bagerovanje kanala je potrebno na godišnjem nivou 500 miliona evra, koliko taj kanal zasigurno neće moći da obezbedi kroz prihode, kroz svoje poslovanje.
Postoji i jedan veliki problem kada su u pitanju prevodnice i liftovi. Dakle, zamišljeno je da na tom kanalu postoji 58 prevodnica i pet uspinjača ili liftova. Ako je obezbeđenost funkcionisanja sistema 99%, što je neverovatno visoka obezbeđenost, lako se izračuna da obezbeđenog celokupnog kanala Morava ne može da bude veća od 40%. Što znači, da iako se obezbedi da bude plovan i dovede voda iz ne znam kojih izvora, da kanal neće biti plovan više od 120 dana godišnje, što u svakom slučaju i za već nepostojeći saobraćaj ne bi bilo adekvatno da se iko upušta u avanturu prolaska kroz taj kanal, već bi naravno i dalje celokupan saobraćaj, koji je sve manji iz godine u godinu, i dalje išao Dunavom preko Crnog Mora.
Dakle, još jednom, Demokratska stranka će podržati Predlog zakona o potvrđivanju Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim vodnim putevima od međunarodnog značaja, što se nadam da će uraditi i većina u ovoj Skupštini i time konačno staviti tačku na realizaciju ovog faraonskog, potpuno nepotrebnog projekta za Srbiju. Hvala.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč…
Izvinjavam se, upravo se javio gospodin Antić. Izvolite.

Mislim da smo danas imali jednu sedmočasovnu raspravu koja je, do pred sam kraj, bila vrlo stručna, ozbiljna i konsekventna. Želim da se zahvalim svim narodnim poslanicima koji su u njoj učestvovali, na jednom doprinosu ozbiljnosti razmatranja ovih osam zakona koji možda nemaju kapitalnu vrednost, ali su u svakom slučaju značajni za uređivanje života i rada u određenim segmentima koji su važni za budućnost saobraćaja u Srbiji, a saobraćaj u Srbiji jeste privredna grana koja treba da bude kičma celog stuba i celog sistema.
Zaista ne mogu i od samog početka ove rasprave nisam prihvatio bilo kakvo politiziranje niti strančarenje po bilo kojoj od ovih tema. Bez obzira na različite tonove koje sam čuo u poslednjih nekoliko diskusija, ne prihvatam da budem deo rasprave koja nema veze sa ovim zakonima, niti da polemišem o stvarima koje duboko u sebi su pre svega iracionalne i kao takve za mene neinteresantne.
Niti da polemišem o tome da je prethodni sastav, sastav gradske vlasti najbolji u istoriji, niti da je ova Vlada najgora od starih Slovena, niti da generalizujem jednu nesrećnu okolnost u kojoj je jedan voz putovao 32 sata do Crne Gore usled tehničke greške kod Barajeva. Jednog ljudskog nesnalaženja u takvoj situaciji zbog čega su neki ljudi smenjeni sa svojih mesta, jer nisu prepoznali situaciju u kojoj nisu smeli da dozvole da voz sa putnicima čeka zamenu lokomotive sa automobilima. U jednom delu, a u drugom delu, smo imali nevreme i neverovatne vremenske prilike u Crnoj Gori gde je voz zbog toga stajao nekih dodatnih, čini mi se, devet ili deset sati. To je jedna situacija koja ne mogu kao takvu da generalizujem. Kao ni da polemišem sa onima koji bi da, u želji da budu zapaženi, jedan most za koji se vrlo precizno i pouzdano može utvrditi koliko košta, krste u neke iznose od dve i nešto milijaredi.
Ponavljam, ne želim da budem deo toga bilo sa koje strane da dolazi, pa čak i kada dolazi iz mojih poslaničkih redova. Moram da se osvrnem na ovu poslednju diskusiju gospodina Pejčića, zato što mislim, iako je jedan neuspešan pokušaj politiziranja jedne materije koja nema apsolutno nikakve veze sa, ja se izvinjavam Senić, koja nema nikakve veze sa zakonskim projektom koji je pred nama. Reč je o ratifikaciji Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim vodnim putevima od međunarodnog značaja. Taj pokušaj da se kaže da usvajanje ovog i ratifikacija ovog evropskog sporazuma znači odustajanje od bilo kog projekta. Moram da kažem da to apsolutno nije tačno.
Ne mogu da iznosim na današnji dan stav ministra saobraćaja, niti Ministarstva saobraćaja na temu kanala o kome se dosta priča u našoj javnosti, iz prevashodnog razloga što nemamo elemente za tako nešto. Znam da postoji studija izvodljivosti, ali ta studija izvodljivosti mora da bude dobro izučena, dobro proučena, da vidimo o čemu je reč, da vidimo o koliko je investiciji reč. Dok tako nešto ne budem video, neću moći da iznosim svoj politički stav.
U onom drugom segmentu želim da kažem da sama ideja o kanalu nije ničija inovacija. Reč je o stogodišnjem projektu, o nečemu o čemu su ljudi u našoj zemlji pričali početkom prošlog veka, nešto o čemu su i 70-tih godina prošlog veka ozbiljne naše institucije radile idejna rešenja, pokušali da naprave neku studiju izvodljivosti i bez ikakve dileme ma koliko nama deluje to kao naučna fantastika, reč je o projektu koji u svakom slučaju ima smisla. Ne isključivo gospodine Seniću iz oblasti saobraćaja, zato što taj projekat nije isključivo saobraćajne prirode.
To je projekat, koji pre svega u sebi sadrži odrednice koje trebaju da reše jedan ogroman problem koji mi imamo u vodnim područjima, a to je regulisanje vodotokova, ali koji u sebi može da definiše i neke druge stvari, poput prostora za nove hidrocentrale, navodnjavanje u smislu povećanja poljoprivredne proizvodnje i čitavog drugog seta pitanja.
Ponavljam, nismo videli studiju izvodljivosti, nismo videli bilo kakav idejni projekat, ne znamo bilo kakvu orijentacionu projektnu cenu, ne znamo da li postoji interesovanje za finansiranje, ne znamo da li to finansiranje može da ide u pravcu bilo kakve koncesije ili je kreditno zaduženje, i dok sve te elemente ne budemo imali ja o tome ne mogu da se izjašnjavam.
Ponavljam, velika zahvalnost svim učesnicima u raspravi koji su ove zakonske projekte tretirali na jedan ozbiljan, odgovoran način. Zahvaljujem se i ovim ljudima koji su danas ovde sa moje leve strane, i čitav danas su proveli pažljivo osluškujući svaku vašu reč i beležeći i praveći meni odgovore na vaša pitanja. Često je čini mi se za ovim stolom bilo maltene isto ljudi koliko je u pojedinim trenucima bilo i poslanika u Narodnoj skupštini, tako da im se zahvaljujem na jednom odgovornom pristupu.
Ovde sam danas kao ministar saobraćaja, branim zakonske projekte koji su na stolu, koji su pred vama, i ne prihvatam da budem deo politiziranja, bez obzira da li dolazi iz redova vladajuće koalicije, ili iz redova opozicije. Nisam srećan zbog diskusije gospodina Milivojević i gospodina Rističevića zato što ta vrsta verbalnih akrobacija Srbiji nije donela ništa dobro. Dajte da budemo ozbiljni i dajte da radimo one poslove zašta nas građani biraju i zašto su nas ovde angažovali i postavili. Hvala.

Replika, Aleksandar Senić.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Samo želim da upoznam gospodina ministra da usvajanjem tj. ratifikacijom ovog Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim vodnim putevima od međunarodnog značaja, Srbija prihvata obavezu da ukoliko gradi novi vodni put, on mora da bude najmanje pete B kategorije, što znači da mora da bude duplo veći od reke Save. Meni je drago što ste pred ovakvim auditorijumom priznali da i dalje ne odustajete od toga da od Južne Morave napravite reku ili plovni put koji će biti veći od reke Save. Hvala.

Ministar Antić.