Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.11.2013.

8. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja

8. dan rada

13.11.2013

Sednicu je otvorio: Konstantin Arsenović

Sednica je trajala od 11:10 do 19:50

OBRAĆANJA

...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2013. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 74 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 87 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Dubravka Filipovski, Čedomir Protić, Milorad Stošić, Stefana Miladinović, Dejan Radenković, Vesna Jovicki, Dejan Rajčić, Ivan Bauer, Milorad Mijatović, Slobodan Jeremić i Olgica Batić.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam, pored predstavnika predlagača Aleksandra Antića, ministra saobraćaja, pozvao da sednici prisustvuju i Miodrag Poledica, državni sekretar u Ministarstvu saobraćaja, Dejan Lasica, Mirjana Trifunović, Milorad Ilić i Milutin Popović, pomoćnici ministra saobraćaja, Dejan Kocić i Demir Hadžić, viši savetnici u Ministarstvu saobraćaja, Vida Stevanović, samostalni savetnik i Milijan Milić, mlađi savetnik u Ministarstvu saobraćaja, Siniša Trkulja, pomoćnik direktora Direkcije za železnicu i Milan Živanović, vd direktora Direkcije civilnog vazduhoplovstva Republike Srbije.
Nastavljamo rad po dnevnom redu i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 10, 11, 12, 26, 27, 28, 29. i 30. dnevnog reda.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni jedinstveni pretres o predlozima zakona iz dnevnog reda pod tačkama 10, 11, 12, 26, 27, 28, 29. i 30, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika, članova poslaničkih grupa, a pregled vam je dat u prilogu.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o bezbednosti i interoperabilnosti Železnice, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi, Predlogu zakona o potvrđivanju Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim vodnim putevima od međunarodnog značaja, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti železničkog saobraćaja, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministra Ukrajine o saradnji u oblasti železničkog saobraćaja, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Australije i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Slovačke Republike o međunarodnom drumskom prevozu putnika i stvari.
Da li predstavnik predlagača, ministar Aleksandar Antić, ministar saobraćaja želi reč? Izvolite.

Aleksandar Antić

Zahvaljujem gospodine potpredsedniče. Uvaženi narodni poslanici, danas ovde sa svojim saradnicima iz ministarstva imam zadatak i obavezu da vam predstavim jedan set zakona iz resora Ministarstva saobraćaja.
Ovih osam zakonskih rešenja de fakto predstavljaju celinu našeg ministarstva, jer imamo segment iz oblasti puteva, oblasti železnice, vodnog transporta, avio saobraćaja i u principu su to sve one oblasti kojima se bavi Ministarstvo saobraćaja.
Gospodin potpredsednik je pročitao tim ljudi koje je pozvao danas, međutim to je otprilike cela rukovodna struktura Ministarstva saobraćaja. Pošto neko mora danas i da obavlja one tekuće poslove, danas su samnom ovde gospodin Dejan Lasica, sa moje leve strane, pomoćnik ministra za železnički saobraćaj, gospođa Mirjana Trifunović, pomoćnik ministra za vodni saobraćaj, dr Demir Hadžić, načelnik u Ministarstvu saobraćaja vezano za bezbednost puteva i gospodin Siniša Trkulja, pomoćnik direktora Direkcije za železnicu. Vrlo brzo će nam se pridružiti gospodin Miodrag Poledica državni sekretar i gospodin Milutin Popović pomoćnik ministra za vazdušni saobraćaj.
Kao što sam rekao, pred vama se nalazi osam zakonskih rešenja. Meni nije danas ideja da ovde pred vama čitam obrazloženja ili da prepričavam obrazloženja, već da napravim jedan kratak osvrt vezano za ključne elemente ovih zakonskih rešenja i da jednostavno ukažem vama na pažnju zbog čega donosimo te zakone i šta je upravo suština tih zakona i zbog čega je važno da ih Narodna skupština usvoji.
Kao što znate svi, ovi zakonski projekti su ušli u skupštinsku proceduru pre nekoliko meseci, odnosno u periodu pre nego što sam izabran za ministra i želim danas ovde da se zahvalim gospodinu Milutinu Mrkonjiću koji sedi ovde u skupštinskim klupama, koji se nalazio na čelu ministarstva u vreme kada su ova zakonska rešenja ušla u skupštinsku proceduru.
Prvi predlog je Predlog zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice. Kada je u pitanju ovaj zakonski projekat ja sam, iskreno govoreći, imao nameru da ga vratim iz skupštinske procedure i da pokušam sa ljudima sa kojima radim da nađem neki drugi izraz za reč - interoperabilnost sa idejom da bi pred narodnim poslanicima trebali da se nalaze zakonski projekti koji pre svega u sebi sadrže reči koje su, da kažem, deo našeg jezika koji koristimo u redovnoj upotrebi. Međutim, moram vam reći i pored najbolje volje koju smo imali u ministarstvu i konsultacije sa velikim brojem ljudi to nismo uspeli, zato što je reč - interoperabilnost de fakto bila neprevodiva i hteo bih da se na početku ovog svog izlaganja i osvrnem upravo na tu interoperabilnost, zato što znam da izaziva dosta polemika među narodnim poslanicima i na samom odboru, ali i pre odbora bilo pitanje zašto nismo pronašli neku drugu reč i šta sama ta interoperabilnost znači i hoću da kažem da ta interoperabilnost u najširem značenju je skup mera i tehničkih rešenja kojima se omogućava efikasnije obavljanje železničkog saobraćaja, posebno u međunarodnim okvirima.
Imamo danas situaciju da železnice i železnička preduzeća ne funkcionišu samo unutar svoje države, nego funkcionišu i u drugim državama, da se jedna lokomotiva i jedna železnička kompozicija otpočne svoje putovanje u jednoj državi, nastavi u drugoj i završi i trećoj i u svemu tome funkcioniše uz korišćenje različitih jezika, različitih propisa, različitih signalizacija, a pre svega različitih napajanja struje u elektromrežama i primena i set svih tih tehničkih mera, procedura koje mogu da omoguće da je jedna železnička kompozicija obavlja svoj saobraćaj u više zemalja koje funkcionišu, ponavljam, sa različitim jezicima, različitim tehničkim elementima, signalizacijom i strujnim napajanjem, čitav set tih mera se naziva interoperabilnost i to je nešto što je trend u čitavoj Evropi. To je nešto što je trend u celom našem okruženju i to je nešto čemu treba da se prilagodimo.
Ako bi sve železnice pokušale da unificiraju taj sistem, taj sistem bi postao preskup. Moralo bi da dođe do ogromnih infrastrukturnih radova, ogromnih investicija Evrope, a pošto u ovom vremenu krize koje potresa čitav svet, čitavu Evropu za to nema sredstava onda se pribeglo tim procedurama i tim pravilima koja omogućavaju da jedna ista železnička kompozicija prepoznaje sve te različite procedure, različite signalizacije i da ima mogućnost da funkcioniše na svim tim režimima u različitim državama, uključujući i režim različitog električnog napajanja.
Zašto je to za nas važno? Mi u jednom segmentu imamo unificiran sistem. To je unificiran sistem sa zemljama u okruženju. Pre svega mislim na države bivše Jugoslavije zato što je to nekada bila jedinstvena država, jedinstvena železnica. Svi govorimo jezicima koje razumemo. Imamo isto strujno napajanje, istu signalizaciju.
Ponavljam, nekada smo bili deo jedinstvenog sistema. Međutim, već kada izađemo iz tog okvira nailazimo na potpuno druge sadržaje, potpuno druge mehanizme i mi tome moramo da se prilagodimo jer vreme koje je pred nama to nameće. Mi nećemo moći u nekoj već bliskoj budućnosti da zaštitimo ni samo naše tržište. Naše pruge će moći da koriste i drugi strani operateri. U skladu sa direktivama sa EU moraćemo da otvorimo naše pruge i da omogućimo i nekim drugim operaterima domaćim, a pogotovo i stranim da koriste te pruge i iz tog razloga moramo da unificiramo sistem.
Sutra možda u nekom dobrom scenariju će i naše železničko transportno preduzeće krenuti iz Beograda i svoje putovanje završiti negde u Nemačkoj, Austriji ili u bilo kojoj drugoj državi u Evropi i ta naša lokomotiva i ta naša kompozicija moraju da prepoznaju sve te sisteme sa kojima će se suočiti na svom putovanju.
Ovaj zakonski projekat u sebi sadrži čitav niz mera iz oblasti bezbednosti. Važeći Zakon o bezbednosti u železničkom saobraćaju je donet pre 15 godina. Mnogo toga se u međuvremenu desilo. Mnogo toga se u međuvremenu promenilo. Ovaj zakon se prilagođava tim novi rešenjima. Ovaj zakon se prilagođava evropskim direktivama iz oblasti bezbednosti u železničkom saobraćaju. Ovaj zakon u svoj prvi efekat stavlja smanjenje broja vanrednih događaja, odnosno nesreća u železničkom saobraćaju, prevenciju ali i praćenje i regulativu u situacijama kada se, ne daj bože, takve nesreće dogode.
Ovaj zakon u sebi predviđa i formiranje, odnosno definisanje novog tela za bezbednost, ali zbog vremena u kome pokušavamo kao država da racionalno koristimo sve resurse sa kojima raspolažemo i da ne pravimo nove troškove, predlog našeg ministarstva je da ne formiram novo telo za bezbednost i ne formiramo neki novi organizacioni oblik, već da poslove iz oblasti bezbednosti obavlja već postojeća Direkcija za železnice koja obavlja poslove regulatornog tela i tela za licenciranje na železnicama.
Pozivam narodne poslanike da podrže ovaj predlog zakona zato što je on suštinski važan za dalje restrukturiranje ukupnog železničkog saobraćaja u Srbiji. Taj sistem moramo da unapređujemo u odnosu na ovo što imamo danas. Kao što znate, u Predlogu budžeta za 2014. godinu više, gotovo polovina budžeta Ministarstva saobraćaja je predviđena sa subvencije Železnicama. Železnice moraju da dožive jedan ozbiljan proces restrukturiranja. Mi ćemo već do kraja ove godine da u okviru Železnica napravimo jednu korporizaciju, da napravimo novo preduzeće za infrastrukturu, da odvojimo drugo preduzeće za putnički i teretni saobraćaj i to je samo prvi korak. To preduzeće za infrastrukturu u nekom budućem vremenu treba da preraste u jedno zasebno javno preduzeće koje bi se možda moglo zvati – pruge Srbije i te pruge Srbije će u skoroj budućnosti pružati, ponavljam, usluge i drugim operaterima, naplaćivati tu uslugu prevoza preko naših pruga i iz tih sredstava dodatno finansirati projekte iz oblasti održavanja infrastrukture. Sa druge strane, naše državne Železnice, odnosno Preduzeće za železnički transport će biti samo jedan od operatera koji će morati da uđe u tu tržišnu utakmicu i sa domaćom konkurencijom i sa stranom konkurencijom.
U nekom trećem koraku će se napraviti preduzeće za putnički transport koji će država, kao i u čitavom okruženju i celoj Evropi, na određeni način subvencionirati kroz naknadu za prevezenog putnika, a teretni transport će, kao u svim zemljama u okruženju, postati potpuno ekonomska kategorija.
Da bi išli u korak sa tim restrukturiranjem železnica, već budžet za 2014. godinu predviđa smanjenje subvencija za železnice, u godinama pred nama to smanjenje subvencija, ta politika smanjivanja subvencija će se nastaviti, ali da bi išli u tom pravcu, mi moramo da usvajamo upravo ovakva zakonska rešenja koja će omogućiti i da naše železnice postanu konkurentne, ali i da se stvore uslovi da se ovo tržište otvori i da iz otvaranja tog tržišta imamo dodatno investiranje u infrastrukturu.
Sledeći zakon je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima. U tim izmenama i dopunama nekoliko stvari se predlaže. Ono što je, po svemu sudeći, iz ove rasprave koju sam video da je bila i nekih amandmana koji su podneti, najinteresantnije i najznačajnije, očigledno je to što se izmenama ovog zakona predlaže odredba da stanice za snabdevanjem gorivom, odnosno benzinske pumpe, postanu sastavni deo javnog puta, a ne kao do sad prateći sadržaj.
Šta to znači? To znači da prilikom izgradnje novih javnih puteva, u procesu planiranja i u procesu eksproprijacije, neće se vršiti eksproprijacija samo onog dela javnog puta kao što je to bilo do sada, već će u startu biti predviđena mesta i stacionaže za buduće benzinske stanice, država će za te tačke izvršiti eksproprijaciju, oni će postati deo javnog puta, ostati u državnom vlasništvu, nakon čega će preduzeće zaduženo za održavanje tih puteva, odnosno organizaciju i upravljanje tim putem, odnosno država, vršiti licitaciju tih lokacija, izdavati te licitacije naftnim kompanijama na period od 10, 20 ili 30 godina, kako se to bude predvidelo, i od toga će država u kontinuitetu ubirati prihod, što kroz naknade za izlazak na put, što od zakupa samog zemljišta.
Lično smatram da je reč o jednom dobrom rešenju koje obezbeđuje nekoliko elemenata. Pod jedan, obezbeđuje dodatnu bezbednost u saobraćaju, jer ćemo moći kao država i kao društvo da apsolutno kontrolišemo te tačke na kojima će se nalaziti benzinske stanice. Samim tim, kada kontrolišemo gde se nalaze, iznalazimo najbolja saobraćajna rešenja, kako će se oni uključivati nakon toga na javne puteve.
Pod dva, time obezbeđujemo dodatno finansiranje javnih puteva i njihovo održavanje, a podsećam da su nam javni putevi u poprilično lošem stanju. Moram da kažem da je ova odredba u sebi duboko antikoruptivna. Kada to kažem, želeo bih da podsetim kako je to do sada izgledalo. Imamo javni put, na tom javnom putu sa leve i desne strane imamo mahom privatne vlasnike zemljišta koji ulaze u dogovore i aranžmane sa naftnim kompanijama, vrše pritisak i na lokalne samouprave i na nadležna ministarstva da se upravo na njihovom sedištu definišu stacionaše za benzinske stanice i onda bez bilo kakvog kriterijuma se pojavljuju nove benzinske stanice, gde na jedan, za mene, poprilično mistifikovan način se određuje na čijem zemljištu će se nalaziti buduća benzinska stanica.
Kako to izgleda u praksi? Mi kažemo – potrebna je benzinska stanica. Na rastojanju od par stotina metara se nalazi moja lokacija ili lokacija gospodina Lasice, da ne koristim bilo koga drugog, i neko ima diskreciono pravo da kaže da li će benzinska stanica biti upravo na mojoj parceli ili na parceli gospodina Lasice. Ako kaže da je na mojoj parceli, onda vrednost hektara moje parcele raste na milion evra, a njegova ostaje na nekih 5.000 do 10.000 evra, u zavisnosti od lokacije. Mislim da je to vrlo diskutabilan metod, da je ovaj predlog, da to bude državno vlasništvo, da država na mestima na kojima procenjuje da je potrebna benzinska stanica izvrši eksproprijaciju. Ta eksproprijacija se vrši po cenama koje su identične kao za javni put, da to ostaje prihod države, da država ubira taj prihod u kontinuitetu i vraća ga ponovo građanima kroz održavanje javnog puta, da je potpuno ispravan, da je legitiman i da je duboko antikoruptivan.
Da ne zaboravim, time ćemo konačno imati jedan uređen sistem javnih pumpi, benzinskih pumpi, jer čini mi se da smo jedna od retkih država gde u ovom trenutku ne postoji nikakva pravilnost o tome na kom rastojanju se nalaze benzinske stanice. Imamo ih čak negde i na kilometar, dva, negde ih imamo i na više od 30 kilometara, dok je u čitavom okruženju, pogotovo u državama EU, to jedan uređen sistem, gde se zna da su benzinske stanice otprilike na 30 kilometara.
Jednom prilikom kada sam dolazio kolima iz Budimpešte prema Beogradu, upravo sam se pozabavio brojanjem, tako da od Budimpešte do naše granice, to je nekih 200 kilometara, izbrojao sam šest benzinskih stanica, a od naše granice do Beograda, što je identično 200 kilometara, 11 u jednoj varijanti, 12 u drugoj varijanti. Vidite da tu preterujemo, što izaziva dodatnu nebezbednost na putevima, a ne stvara nikakav dodatan prihod za budžetske korisnike, eventualno stvara za naftne kompanije, što u krajnjem slučaju nama nije prvi interes.
Ovaj zakon predviđa još nekoliko stvari, da se naftovodi i, kako se u zakonu kaže, produktovodi, a to su ponovo neki vodovi kojim se može vršiti i dopremanje gasa i nekih drugih stvari. U nekim državama u Evropi se kroz te produktovode doprema i mleko na nekim kraćim rastojanjima, gde se oni tretiraju kao infrastrukturni sistemi i da kao takvi ulaze u proces planiranja i jedne planske dokumentacije koja je potpuno konsolidovana sa planskom dokumentacijom za izgradnju puteva.
U skladu sa evropskim direktivama, ovaj zakon govori o minimalnim uslovima bezbednosti koje mora ispunjavati tunel. Do sada se to pitanje definisalo nekim aktom koje je davalo Ministarstvo za poslove saobraćaja, odnosno ranije infrastrukture. Ovaj zakon predlaže da se to rešenje promeni i da se od sada ta materija definiše uredbom koju bi donosila Vlada, zato što je reč o materiji koja mora da bude usklađena sa nekoliko ministarstava. Takođe, ovaj zakon definiše i vanredni prevoz, kao specifičnu vrstu prevoza koja se obavlja i u unutrašnjem i u međunarodnom okviru i zbog toga definiše administrativne procedure koje treba da ubrzaju čitavu tu proceduru.
Treći zakonski projekat je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi. Znam da se mnogi i u ovoj sali a pogotovo u široj javnosti pitaju zašto Srbija usvaja Zakon o pomorskoj plovidbi kada nema more? Razlog za to leži u činjenici što, bez obzira što nemamo more, imamo oko 5.000 pomoraca koji rade na stranim brodovima i od toga izdržavaju svoje porodice i ostvaruju značajan prihod i za ovu državu. Da bi oni mogli taj posao da rade, mi moramo da imamo usvojen Zakon o pomorskoj plovidbi koji u potpunosti definiše procedure za njihovo licenciranje i sve dozvole koje su im potrebne da bi obavljali taj posao.
Osnovni razlozi za izmenu postojećeg zakona su unapređenje i zaštita prava tih naših pomoraca kroz usklađivanje sa Konvencijom o radu pomoraca koja je ratifikovana 2012. godine. Najvažnije odredbe koje se nalaze u ovom zakonu su činjenica da uvodimo licenciranje agencija koje posreduju pri zapošljavanju pomoraca. Do toga smo došli tako što smo pratili iskustva koja naši pomorci imaju u procesu obezbeđivanja poslova i agencija koje im te poslove obezbeđuju, koje to u velikom broju slučajeva ne rade u skladu sa našim očekivanjima i onim što je praksa u čitavom svetu.
Naši pomorci često nemaju ni zdravstveno osiguranje, osiguranje u slučaju nezgoda, da se neke nazovi naknade za njihovo zapošljavanje naplaćuju od pomoraca umesto poslodavaca, tako da predviđamo licenciranje agencija koje posreduju pri zapošljavanju i one će ubuduće morati da imaju sklopljene ugovore sa brodarskim kompanijama gde šalju pomorce i svoje usluge će ubuduće naplaćivati od tih brodarskih kompanija, a ne od pomoraca. One će morati da imaju obavezne polise osiguranja i ponavljam, a to je nama najvažnije, svoje usluge će naplaćivati od kompanija a ne od pomoraca.
Uređena su i pitanja koja se odnose na radno vreme pomoraca, radne i životne uslove na brodu, postupak ovlašćivanja zdravstvenih ustanova za vršenje zdravstvenih pregleda pomoraca, jer je reč o vrlo specifičnim pregledima koji su usklađeni sa čitavim setom međunarodnih propisa i, konačno, ove izmene Zakona u članu 30. definišu rad trening centara odnosno relaksiraju postojeću odredbu iz zakona koji je usvojen pre dve godine i definišu postepeno puštanje u rad tih trening centara kojih u ovom trenutku nema u Republici Srbiji. Naši pomorci su za te licence u situaciji da idu i da ta prava ostvaruju negde u inostranstvu, najčešće u Hrvatskoj i Mađarskoj.
Znam da ste svi dobili na i-mejl dopis neke organizacije odnosno udruženja pomoraca koji ukazuje na činjenicu da bi možda ti treninzi mogli da se ostvaruju u Srbiji na našoj Vojnoj akademiji. Moram da kažem da Ministarstvu i našem sektoru za vodni saobraćaj nije poznato da takva organizacija i takvo udruženje postoji. Pokušali smo da stupimo u kontakt sa ljudima iz tog udruženja i te organizacije, ali na broj telefona koji je dostavljen nama i svima vama narodnim poslanicima se niko ne javlja.
Želim da kažem da postoji razlog zašto je pre dve godine izmenom Zakona predviđeno da se taj proces obuke obavlja na način na koji se to radilo do sada. Pre svega, to je posledica činjenice da smo do 2011. godine u treningu imali veliki broj nepravilnosti koji su rezultirali sa 250 podnetih krivičnih prijava MUP-u Republike Srbije zbog povrede zakona i drugih propisa u ovom procesu i da smo bili vrlo blizu toga da izgubimo bilo kakvu mogućnost da se naši pomorci licenciraju i da rade na brodovima širom sveta u ovom vremenu koje je pred nama. Upravo ovih dana mi očekujemo novu inspekciju nadležnih evropskih organizacija koje treba da vide da li smo do kraja definisali te procedure da bi neko bio licenciran da obavlja posao mornara, kapetana i svih ostalih segmenata koji definišu rad pomoraca.
Mi ostajemo pri rešenju koje je u postojećem zakonu. Predviđamo da se u licenciranje trening centara uvede jedan dvostepen, da se to radi u dvokoraku, da postepeno uvode licence za različite nivoe rada pomoraca. Nismo u mogućnosti da apriori taj posao poverimo Vojnoj akademiji, jer i Vojna akademija mora za taj posao da se licencira. Na kraju, ono što je i najvažnije, mi smo za ovo zakonsko rešenje dobili saglasnost i Ministarstva odbrane koje apsolutno razume materiju o kojoj se radi i probleme sa kojima se suočavamo. Znači, Vojna akademija, nažalost, nije u ovom trenutku u mogućnosti da u potpunosti vrši ovaj proces i da se predstavi u skladu sa evropskim propisima kao trening centar, ali može da se za to licencira.
Ponavljam, nemamo more ali imamo 5.000 pomoraca i usvajanje ovog zakona je uslov da ti pomorci rade na brodovima širom sveta.
Sledeći je Predlog zakona o potvrđivanju Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim vodnim putevima od međunarodnog značaja. Sada ću ubrzati pošto sam malo odužio o ovim prethodnim zakonskim rešenjima. Najvažniji razlog za potvrđivanja ovog AGN sporazuma je to što će ovim Republika Srbija prihvatiti tehničke parametre za klasifikaciju evropskih unutrašnjih vodnih puteva koji su sačinjeni od strane UN. To smo već uradili za sve naše železničke linije, za putnu mrežu. Ovim se stvaraju zakonske pretpostavke da se nacionalno zakonodavstvo usaglasi sa zahtevima propisanim AGN-om.
Ovakav sporazum je do sada ratifikovalo 17 država, mi bi bili 18 država i smatramo da je jako važno za budućnost vodnog saobraćaja koji je veliki potencijal a koji ova država, čini mi se, do sada nije koristila u potpunosti.
Imamo dva predloga sporazuma o ratifikaciji iz oblasti železničkog saobraćaja sa Ruskom Federacijom i Ukrajinom. O njima ne bih mnogo govorio. Oni su u skladu sa dobrim političkim odnosima koje imamo sa Rusijom i Ukrajinom i oni predstavljaju jedan krovni mehanizam saradnje naših država u oblasti železničkog saobraćaja, stvaraju uslove da naše kompanije koje se bave železničkim transportom sarađuju i da ostvaruju neke preferencijalne vidove saradnje. Ponavljam, ovo je krovni sporazum koji stvara uslove za saradnju, a sve ostalo je pitanje komercijalnih ugovora i dogovora naših železničkih kompanija.
Imamo i vazdušni saobraćaja - Australija. Mi sporazume o vazdušnom saobraćaju imamo sa velikim brojem zemalja. Sa Australijom smo imali kao Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija neke stare sporazume. Ponavljam, i ovo je jedan krovni sporazum koji treba da omogući dve vrlo konkretne stvari, da „Er Srbija“ u Kočer aranžmanu sa „Etihad ervejzom“ funkcioniše na relacijama Beograd-Abu Dabi, Abu Dabi-Pert, Abu Dabi-Sidnej i Abu Dabi-Brizbejn i da „Virdžin Australija“ takođe u Kočeru sa „Etihad ervejzom“ učestvuje na relaciji od Australije do Abu Dabija i do Beograda.
Šta to de fakto znači? Naravno, ne znači da će avion AIR Srbije, iz Beograda leteti za Australiju, već znači da će bilo koji putnik iz Srbije moći dao ode u bilo koju poslovnicu AIR Srbije, kupi avionsku kartu i sa tom avionskom kartom i sa kodom JU koji je kod našeg nacionalnog avio prevoznika, da se preveze do Australije uz presedanje u Abudabiju. To naravno, pre svega je dobro za našu avio kompaniju, ali je dobro i za putnike, jer smanjuje u određenoj meri i troškove njihovog putovanja i njihovo putovanje čini efikasnijim, jer nema tih elemenata i problema vezano za prtljag i sve ostalo što može da prati putovanje na tako jednoj dugačkoj destinaciji.
Konačno, imamo međunarodni Sporazum o drumskom saobraćaju sa Slovačkom. Taj sporazum je potpisan prilikom posete predsednika Nikolića Bratislavi 2013. godine. Dugo vremena je pregovaran od strane našeg ministarstva, sa resornim ministarstvom u Slovačkoj, i on omogućava veliku meru liberalizacije, pre svega u teretnom saobraćaju, odnosno omogućiće da se saobraćaj između Srbije i Slovačke obavlja bez dozvola u bilateralnom tranzitnom i prevozu stvari motornim vozilima čija je najveća masa uključujući i prikolicu ne prelazi šest tona, što je veliki pomak u odnosu na sistem dozvola koji smo imali do sada.
Sve u svemu, jedan set od osam zakonskih rešenja koje ja vas pozivam da podržite, da o njima vodimo raspravu, da čujemo mišljenje narodnih poslanika. Na ova zakonska rešenja je bio jedan broj amandmana, neki od tih amandmana smo kao ministarstvo prihvatili, ali smo apsolutno voljni, apsolutno spremni da i u raspravi o amandmanima ponovo čujemo obrazloženja podnosilaca tih amandmana. Ukoliko ta rešenja kvalitetnijim čine ove zakonske projekte da ta rešenja prihvatimo.
Zahvaljujem se na pažnji. Izvinjavam se što sam odužio i tu smo da čujemo i mišljenja narodnih poslanika. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Zahvaljujem se ministru Antiću.
Pitam da li izvestioci nadležnih odbora žele reč? (Ne.)
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč. (Da.)
Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek. Izvolite.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Zoltan Pek

Savez vojvođanskih Mađara
Hvala.
Gospodine podpredsedniče, gospodine ministre, dame i gospodo, želeo bih nekoliko reči da kažem o Predlogu zakona o potvrđivanju Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim vodnim putevima od međunarodnog značaja, skraćenica AGN.
Ovaj sporazum je davne 1996. godine sklopljen i potpisan od strane nekoliko evropskih zemalja. Mi smo čekali na ovo da dođe do nas, ili ispred nas, punih 17. godina. Zato pričam o ovom sporazumu pošto dolazim iz jednog grada pored kog teče reka Tisa.
U ovom sporazumu tri naše reke su obuhvaćene, Dunav, Sava i Tisa. Šta je razlika između ove naše tri reke? Dve imaju međunarodni status plovidbeni status, a jedna samo međudržavni plovidbeni status, to je reka Tisa. Što se tiče reke Tise, ona je jedna od najvećih ili jedna od najvećih pritoka Dunava. U svom toku od 1300 i nešto kilometara prolazi kroz pet evropskih zemalja. Izvire u Karpatima u Ukrajini, protiče kroz Rumuniju, kroz Slovačku, kroz Mađarsku i kod nas sliva se kod Starog Slankamena u Dunav.
Tisa je jedna karakteristična ravničarska reka, koja prolazi kroz teritorije 11 Vojvođanskih opština i Senta je između njih, pri čemu ona i razdvaja Banat od Bačke, jer to je prirodna granica između Banata i Bačke.
U Evropskom sporazumu koji je ispred nas, ovde su naznačeni najvažniji vodni putevi od međunarodnog značaja i u ovom sporazumu je naznačen vodni put reke Tise od sektora od ušća, znači od Slankamena do Segedina, kao ogranak E80-01 na glavnoj trasi vodnog puta E80. Takođe, su definisana dva pristaništa koja su od posebnog evropskog značaja, to je P80-01-02 kod Sente, i kod Segedina P80-01 koji ima dužinu reke od 180 kilometara. U našoj zemlji plovidbeni put ove reke je oko 164, 165 kilometara.
Sam značaj ovog sporazuma je prepoznat i u Strategiji razvoja železničkog, drumskog, vodnog, vazdušnog i inter-modularnog transporta Republike Srbije koja je donošena 2008. godine, a mislim da je period važi do 2015. godine.
Ako samo reku Tisu gledamo, hidroregulacija ove reke je napravljena u 19 ili 20 veku. Sa ovom hidroregulacijom je napravljen jedan hidrološki režim koji dovoljno dobar da ima dobru plovnost reke preko naše države. Sa ovim radnjama što su odrađene u 19. i 20. veku u Vojvođanskom delu ova reka je skraćena sa 200 kilometara sadašnjih 164 kilometra, i to svih plovnih 164 kilometra.
Sa podizanjem brane kod Novog Bečeja, ova brana je sa brodskom prevodnicom, plovnost je dodatno poboljšana. Znači, imamo dovoljnu dubinu reke za plovnost ako gledamo celu godinu od 365 dana, 300 dana mogućnosti. To je dosta velika razlika ako gledamo našu drugu reku Savu, jer ona nema toliko dana plovnosti, ali ona je već međunarodna, pod znacima navoda međunarodna, jer ima međunarodni plovni status od 2004. godine.
Znači reka Tisa sa svojim standardima zadovoljava sve važeće uslove da bude regulisana kao međunarodna reka sa međunarodnim plovnim statusom. Plovidbeni pravni sistem reke Tise je do sada ili sada regulisan sa međudržavnim sporazumom koji je sklopljen 1955. godine između Federativne Republike Jugoslavije i Narodne Republike Mađarske.
Znači, po ovom sporazumu oni plovidbeni objekti koji imaju zastave dveju država koje su potpisale ovaj sporazum mogu da koriste reku ili da plove ovom rekom, od ušća do toka. Ali, drugi brodovi sa drugim zastavama, znači drugih zemalja, nažalost ne mogu ploviti samo u saglasnost Ministarstva saobraćaja. Brojne zahteve su poslale ove opštine koje se nalaze pored reke Tise i nekoliko privrednika, ovde ću da nabrojim jednog od najvećih privrednika luku u Senti.
One organizacije koje se bave turizmom, znači, zahteve su postavili ili nekoliko puta doneli, da bi ova reka postala međunarodna, da bi bila međunarodna plovna. Ako gledamo samo luku u Senti ona je na dobrom geografskom položaju. Reka je plovna do same luke, ali do same luke vodi železnički put, a imamo i drumski saobraćaj, znači, sve infrastrukturne karakteristike imamo. Nažalost, zbog uslovljenosti plovidbe ova luka nije u ravnopravnoj poziciji sa ostalim našim lukama koje su u našoj zemlji.
Pored robnog transporta na Tisi mislim da imamo izuzetne potencijale za razvoj nautičkog turizma. Ovo zato govorim jer u poslednjih nekoliko godina unazad znam da su u Mađarskoj uveli neke linije, sezonske linije brodom visoke turističke klase tzv. kruzer klase, koje od Budimpešte prave nekoliko puta svoj plovidbeni put. Sa ovim se dokazuje da interesovanje i mogućnost, imamo značajnu mogućnost za unapređenje turizma na osnovama vodnog saobraćaja.
U cilju unapređenja vodnog transporta formira se jedna komisija između dveju država, između naše i Mađarske, koja ima jednu ekonomsku saradnju. One su nekoliko puta poslali svoje zahteve jer imaju obostranu želju da ova reka postane od međunarodnog značaja.
U skladu sa ovim zahtevima i na osnovu zahteva lokalnih samouprava koje su pored Tise, znači, onih 11 lokalnih samouprava, Vlada AP Vojvodine je u oktobru prošle godine 2012. u skladu sa nadležnostima pokrenula zakonsku proceduru prema Vladi Republike Srbije za uspostavljanje slobodne međunarodne plovidbe na sektoru reke Tise kroz našu zemlju, kroz Republiku Srbiju.
Nažalost, ovaj postupak je zaustavljen od strane Ministarstva saobraćaja sa obrazloženjem da uspostavljanje međunarodne plovidbe nalaže prethodno potpisivanje ovog sporazuma. Znači, jedno pitanje za gospodina ministra – sa potpisivanje sporazuma koji je pred nama da li će sve prepreke biti otklonjene da bi reka Tisa bila ili dobila međunarodni plovni status. Naravno, da poslanici grupe SVM će podržati ovaj Predlog zakona i u danu za glasanje će glasati za ovaj zakon.
Hvala lepo što ste me saslušali.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Radoslav Komlenović.

Radoslav Komlenović

Jedinstvena Srbija
Poštovani predsedavajući, ministre, članovi ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije koji pratite prenos sednice preko malih ekrana, danas je na dnevnom redu set od osam zakona: Predlog zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima; Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi; Predlog zakona o potvrđivanju Evropskog sporazuma o glavnim unutrašnjim putevima od međunarodnog značaja; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti železničkog saobraćaja; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o saradnji u oblasti železničkog saobraćaja; Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o vazdušnom saobraćaju između Vlade Republike Srbije i Vlade Australije i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Slovačke Republike o međunarodnom drumskom prevozu putnika i stvari.
Osvrnuću se samo na nekoliko zakona i moram na početku da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije, za ove predloge zakona glasati.
Predlog zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice, ovim zakonom uređuju se uslovi kojima se omogućavaju da železnica u Srbiji bude bezbedna, u cilju nesmetanog odvijanja železničkog saobraćaja.
Moramo da podsetimo da važeći Zakon o bezbednosti u železničkom saobraćaju je donela Skupština SRJ na sednici Veća Republika od 3. decembra 1998. godine i na sednici Veća građana od 4. decembra 1998. godine. U primeni ovog zakona uočeni su problemi koji se odnose na otežano prevazilaženje železničkog saobraćaja, kao i problemi u uspostavljanju međunarodnog železničkog saobraćaja, tako da je bilo potrebno doneti novi zakon usklađen sa relevantnim pravnim aktima u EU, u oblasti železničkog saobraćaja. Probleme koje ovaj zakon treba da reši su sledeći, s obzirom da je materija vezana za bezbednost železničkog saobraćaja u pojedinim oblastima, a pre regulisanja, a pojedini segmenti nisu rađeni, donošenjem novog zakona, ovakvi nedostaci biće otklonjeni.
Malopre smo čuli i od ministra saobraćaja da će da se formira i novo telo, preduzeće za infrastrukturu. Hteo sam da napravim jednu digresiju i da kažem da je naša infrastruktura dosta loša u železnici i da ako želimo da to rekonstruišemo, da imamo prugu sa dva koloseka i elektrificirane pruge, da vozovi postignu brzinu od najmanje 160 kilometara na čas, potrebno je uložiti oko 4,5 miliona evra.
Povezao bih se i sa Narodnom Republikom Kinom koja ima brze pruge i do 350 kilometara koja je relevantna u ovom delu i njena iskustva mogu da nam budu od velikog značaja.
Drugi problem koji se rešava ovim zakonom je nepostojanje ovlašćenja Direkcija za železnice, za izdavanje određenih dozvola i sertifikata, kao i donošenja podzakonskih propisa koji su neophodni za nesmetano i bezbedno obavljanje železničkog saobraćaja i definisanje bližih uslova i dobijanje pomenutih dozvola i sertifikata.
Donošenjem novog zakona daće odgovor na pitanja vezana za bezbednost i interoperabilnosti železnice i prenesene evropske norme, u tom vidu saobraćaja predstavlja jedini način za rešavanje problema, koji su prepoznatljivi u sadašnjem stanju u oblasti železničkog saobraćaja.
Još jednom da podsetim da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati ovaj zakon. Za sprovođenjem ovog zakona veoma je bitno da je potrebno obezbediti dodatna sredstva iz budžeta Republike Srbije.
Donošenjem ovog zakona imaće pozitivan uticaj na sve učesnike u procesu odvijanja železničkog saobraćaja, prevoznike, privrednih društva, druga pravna lica.
Na privredu Republike Srbije u celini, posebno na železničku industriju, proizvođači i remonteri, i druge učesnike u oblasti železničkog saobraćaja, gde će doći do porasta interesovanja za saobraćaj železnicom, kako u Republici Srbiji, tako i u onim evropskim zemljama koje imaju interes za odvijanje železničkog saobraćaja preko naše teritorije, sa mogućnošću konkurentnosti naših firmi na evropskom tržištu. To je još jedna lepa prilika i za nas u privredi, i za domaće investitore da pojačaju i povećaju obim posla ili da započnu novi biznis na teritoriji Republike Srbije.
Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona.
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima, poslanička grupa Jedinstvena Srbija, podržava ovaj Predlog zakona, između ostalog i zbog toga što u predloženim izmenama navedenog zakona stanice za snabdevanje motornih vozila gorivom postaju sastavni deo javnog puta, čime se obezbeđuju dodatna sredstva upravljaču državnih puteva na teritoriji Republike Srbije i na taj način što će upravljač naplaćivati mnogo veća sredstva po osnovu naknade za zakup drugog zemljišta, koje će ubuduće koristiti upravljač javnog puta, kako je predviđeno ovim Predlogom zakona.
Osvrnuću se i na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pomorskoj plovidbi. Međunarodna organizacija rada usvojila je 2006. godine Konvenciju o radu pomoraca, koji je do danas priznalo tj. ratifikovalo 38 država članica Međunarodne organizacije rada i koje je stupilo na snagu juna 2012. godine. Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o potvrđivanju Međunarodne organizacije rada pomoraca 18. oktobra 2011. godine.
U skladu sa Konvencijom o radu pomoraca izvršena je odgovarajuća dopuna zakona, određena pitanja koja se odnose na radno vreme pomoraca, obaveze i sticanja ploče sa rasporedom radnog vremena na brodu, te radnih i životnih uslova na brodu. Malopre smo čuli od ministra saobraćaja da u Srbiji postoji negde oko 5.000 pomoraca koji rade na brodovima u čitavom svetu.
Predlogom zakona urađen je postupak ovlašćivanja zdravstvene ustanove za zdravstvene preglede pomoraca. Ovaj Predlog zakona imaće pozitivan uticaj na srpske državljane koji se ukrcavaju kao članovi posade na pomorskim brodovima a time i na budžet Republike Srbije, imajući u vidu da pomorci značajni deo svojih zarada putem doznaka dostavljaju svojim porodicama u Republici Srbiji.
Ovim Predlogom zakona regulisano je ko može da učestvuje u delu posedovanja pri zapošljavanju pomoraca na domaćim brodovima i brodovima strane državne pripadnosti na način propisan Konvencijom o radu. Svoju uslugu posrednik može da naplati sam od poslodavca a ne može kao do sada što je bilo da naplaćuje direktno od pomorca, kakav je i danas slučaj.
Do danas poslove posredovanja obavljaju razne agencije koje su u najvećem broju slučajeva u direktnoj suprotnosti sa standardima koje je propisala Međunarodna organizacija rada i to su, da ne kažem mutni poslovi, gde su agencije čak naplaćivale i usluge usmenog razgovora pri zapošljavanju pomoraca od 200 pa i više evra.
Takođe, samo nekoliko agencija imalo je zaključen ugovor o poslovnoj saradnji sa pomorskim kompanijama. Trenutno ni jedna agencija ne ispunjava ovaj zahtev Međunarodne konvencije koja posluje u Republici Srbiji, a koja se bavi posedovanjem u zapošljavanju pomoraca. Ispunjavanjem ovih uslova ponovo će moći da se zapošljavaju srpski državljani na pomorskim brodovima. U ovom momentu ne postoje jasni parametri za vršenje nadzora nad radom ovih agencija.
U ovom Predlogu zakona istakao bih još i veoma bitno da se predviđa licenciranje zdravstvenih ustanova ovlašćenih za vršenje zdravstvenih pregleda pomoraca. Sam proces recenziranja zdravstvenih ustanova zahtevaće finansijsko ulaganje ovih ustanova kako bi uspešno obavljale posao a odnosi se na kurs iz pomorske medicine od strane ovlašćenih specijalista medicine rada u zdravstvenim ustanovama.
U Srbiji trenutno ovu licencu nema ni jedna zdravstvena ustanova ali će Republika Srbija na zahtev nadležnog Ministarstva za poslove zdravlja institucionalno sprovoditi Institut za medicinu rada osnovan na teritoriji Republike Srbije.
Do sada su pomorci plaćali oko 10.000 dinara po pregledu a sami smo čuli da nisu čak imali ni osiguranje. Primenom ovog zakona imaće efekat na stvaranje novih privrednih subjekata na tržištu i tržišnu konkurenciju.
Na kraju moram da naglasim da će poslanička grupa Jedinstvena Srbija u danu za glasanje podržati ovaj zakon.
Sada ću se osvrnuti i na dva sporazuma koja smatram da su od vitalnog značaja za Republiku Srbiju – Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u oblasti zajedničkog saobraćaja, naravno, poslanička grupa JS podržaće i ove zakone.
Republika Srbija pridaje veliki značaj direktno međunarodnom železničkom saobraćaju između Republike Srbije i Ruske Federacije. U poslednje vreme intenzitet odvijanja železničkog saobraćaja između ove dve zemlje je u blagom porastu, ali je po proceni Ministarstva saobraćaja još nije dovoljan.
Potrebno je uspostaviti direktnu saradnju između dve države odnosno pravno regulisati odnose u železničkom saobraćaju između dve države, kao njenih železničkih preduzeća kojima bi se detaljno regulisali uslovi za direktnu otpremu robe između dve zemlje.
Mi u Jedinstvenoj Srbiji u ovom sporazumu vidimo veliku šansu za naše poljoprivredne proizvođače i transport robe, tj. poljoprivrednih proizvoda železnicom u Rusku Federaciju. Moram da podsetim da pre 25-30 godina naročito sela moravskog kraja Konjuh, Bela Voda, Velika Drenova, Milutovac, Sponja, koji obuhvataju opštine Kruševca i Trstenika odakle ja dolazim, bila su poznata po proizvodnji rasada sadnica i transporta železnicom na rusko tržište. Na tom tržištu je ostvarivana velika ekonomska dobit ne samo za poljoprivredne proizvođače nego i za državu. Zato još jednom napominjem da mi iz Jedinstvene Srbije vidimo veliku mogućnost transporta poljoprivrednih proizvoda železnicom na ovom tržište jer je i transport robe na ovaj način sigurno jeftiniji.
Moram još da napomene da je ovaj sporazum potpisan u Moskvi 10. aprila 2013. godine u ime Vlade Republike Srbije. Sporazum je potpisao Milan Bačević, ministar privrednih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Republike Srbije a u ime Vlade Ruske Federacije Nikolaj Asov, pomoćnik ministra transporta Ruske Federacije.
Još jednom da naglasim da će u danu za glasanje poslanička grupa Jedinstvena Srbija glasati za ovaj Predlog zakona.
Na kraju ću se osvrnuti na Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kabineta ministara Ukrajine o saradnji u oblasti železničkog saobraćaja. Da kažem da je ovaj sporazum od velikog značaja za našu zemlju isto kao i sporazum sa Ruskom federacijom i da sve što sam rekao o prethodnom sporazumu važi za ovaj sporazum sa Ukrajinom. Da ponovim, da je ovo velika šansa za naše poljoprivredne proizvođače da plasiraju svoje proizvode i na ukrajinsko tržište.
Još ću samo napomenuti da je ovaj sporazum potpisan u Beogradu 6. juna 2013. godine u ime Vlade Republike Srbije, Sporazum je potpisao Milutin Mrkonjić tada ministar u saobraćaju Republike Srbije, a u ime Kabineta ministara Ukrajine Vladimir Kozak, ministar infrastrukture Ukrajine.
Na samom kraju mog izlaganja da napomenem da će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati set svih predloga ovih zakona. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Slobodan Veličković. Izvolite.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Slobodan Veličković

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS
Hvala.
Gospodine predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo poslanici, Predlogom zakona o bezbednosti i interoperabilnosti železnice koji se nalazi pred poslanicima Narodne skupštine, domaća zakonska regulativa usaglašava se sa modernim rešenjima i nastoji da u ovom važnom segmentu saobraćajne infrastrukture ide u korak sa vremenom.
Postojeći propisi koji uređuju bezbednost železnice, pre svega Zakon o bezbednosti železničkog saobraćaja koji je donet 1998. godine, zastareli su i više ne odgovaraju potrebama razvoja ove grane saobraćaja. Ovo pogotovo iz razloga što je masa podzakonskih propisa donetih na osnovu tog i ranijih važećih zakona, donešena još pre 30 i više godina.
Ujedno, potreba za zakonodavnom intervencijom proizilazi iz činjenice da je nedavno donet novi Zakon o železnici sa čijim odredbama je potrebno usaglasiti i propise kojima se uređuje bezbednost železničkog saobraćaja.
U međuvremenu, promene koje su nastupile u pogledu razvoja železničkog saobraćaja i interoperabilnosti domaće železničke infrastrukture i prevoznika u međunarodnom železničkom saobraćaju, kao i potreba usklađivanja domaćih propisa sa propisima EU, iziskuju zakonodavnu intervenciju i u ovom delu. Ovo se pre svega odnosi na implementaciju tehničkih specifikacija interoperabilnosti, uređivanje oblasti, istraga nesreća, incidenata, priznavanje sertifikata o bezbednosti koji važi u zemljama članicama EU, uvođenje registra železničkih vozila i infrastrukture, dužnosti prijavljivanja nacionalnih propisa koji obezbeđuju bezbednost železnica u Evropskoj komisiji i drugi.
Na prednji način, harmonizacijom odgovarajućih domaćih propisa sa propisima EU i zemalja članica, postiže se višestruki efekat, omogućuje se jednoobrazna procedura za sve subjekte železničkog saobraćaja a samim tim i lakši pristup tržištu usluga u železničkom saobraćaju i to kako domaćem tako i međunarodnom. Uvode se jedinstveni kriterijumi i principi za definisanje osnova bezbednosti železničkog saobraćaja, osniva se telo nadležno za istrage železničkih nesreća, incidenata, itd.
Sve napred navedeno posebno je važno iz razloga što je potrebni nivo bezbednosti u železničkom saobraćaju potrebno normativno, a potom i faktički osigurati pre nego što krene predstojeći proces restruktuiranja privrednog društva koje upravlja železničkom infrastrukturom i obavlja usluge prevoza u železničkom saobraćaju u Republici Srbiji, te razdvajanja poslova upravljanja infrastrukturom od poslova održavanja infrastrukture i poslova samog vršenja prevoza.
Zakonom se definiše podela železničkog sistema na konvencionalni i železnički sistem velikih brzina sa detaljnim opisom svakog od podsistema, propisuje tehničke specifikacije interoperabilnosti, uređuje uslove za izdavanje dozvola za korišćenje železničkih vozila, propisano je vođenje registra železničkih vozila, propisan je pojam i uslovi za izdavanje sertifikata o bezbednosti i upravljanje železničkom infrastrukturom, uređena je infrastruktura kroz tehničke uslove, uređenost prostora za putnike itd, propisani uslovi kontrole u pogledu signalno sigurnosnih uređaja, uređeno je regulisanje i upravljanje saobraćajem, propisani su tehnički uslovi za železnička vozila, propisani su uslovi u pogledu stručnosti i zdravstvene osposobljenosti železničkih radnika, uređena su ovlašćenja i obaveze tela zaduženog za istrage železničkih nesreća i incidenata, propisan je unutrašnji red u železničkom saobraćaju i ovlašćenja lica odgovornih za kontrolu reda, uređena je zaštita železničke infrastrukture i vozila i uređena je industrijska železnica i industrijski kolosek.
Obzirom da ovaj zakon čini neodvojivu celinu sa nedavno donetim Zakonom o železnici te da je isti usklađen u svemu sa pravnim tekovinama EU i da donosi nov pristup rešavanju problema proisteklih iz zastarelosti propisa, kao i da uvodi savremena rešenja u pogledu bezbednosti železničkog saobraćaja, smatramo da isti treba podržati, i poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje glasati za ovaj zakon.
Gospodine ministre, lično bih bio srećan čovek kada bi reč „interoperabilnost“ bila zamenjena i kada bi se u srpskom parlamentu govorilo srpski. Hvala.
...
Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Konstantin Arsenović

Partija ujedinjenih penzionera Srbije - PUPS | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dušan Obradović.
...
Demokratska stranka

Dušan Obradović

Demokratska stranka
Poštovani gospodine ministre, kolege i koleginice poslanici, danas pred nama je jedan zakon o kojem smo govorili još u maju, i ovde je prisutan kolega Mrkonjić. Osmog maja ove godine govorio sam o Zakonu o železnici i tada je gospodin Mrkonjić rekao da ćemo u roku od mesec dana usvojiti ovaj zakon. On je u proceduru ušao tek u julu mesecu. Prođe letnja pauza, prođe veliki broj zakona i evo, koji je danas datum a rok je bio negde 1. septembar postavljen od mnogih međunarodnih organizacija. Da nismo usvojili Zakon o železnici i da danas nije ovaj zakon o interoperabilnosti i bezbednosti u železničkom saobraćaju bili bi smo rupa na evropskom tepihu ili ćilim, ali činjenica je da ne bismo mogli da putujemo.
Mislim da je u najmanju ruku žalostan vaš opis, gospodine ministre, da nam vi pričate o tome šta znači interoperabilnost u kontekstu toga da će naš voz putovati van granica Srbije, čak će i naša kompozicija moći da ide do Nemačke. Da je to sredina nekog 19 veka, tada smo imali konjsku zapregu, 1850. i neke, a 1856. godine smo dobili parnu lokomotivu, da ste vi ministar u nekoj Pašićevoj vladi, pa da budete na nešto ponosni. Ne kažem da ste vi krivi za stanje u železnici, daleko od toga. Mnogo godina je uništavana.
Kada govorimo o bezbednosti u železničkom saobraćaju, krajnje iskreno treba reći da vi danas snosite najveću odgovornost za nešto što se može desiti. Zahvaljujući mnogim medijskim natpisima i željom aktuelne vladajuće koalicije da sakrije sve svoje greške i nesposobnosti, nekim dnevnim događajima smo zaboravili afere koje sada ne bih pominjao, jer su čista politika, a ovaj zakon je više operativan. Činjenica je da imamo u maju mesecu jedan problem, ozbiljan bezbednosni, u železnici. Mnogi su možda već zaboravili zbog tih silnih novinskih natpisa tunel i one probleme sa povređenom decom i onim majkama koje su davale određene izjave. Danas se niste osvrnuli. Tadašnji ministar, a danas kolega poslanik, i današnji direktor Železnice nisu ni obišli povređene. Niko više nije govorio. Danas ste mogli da kažete koliko je ljudi povređeno.
Mi usvajamo jedan moderan zakon o bezbednosti u železničkom saobraćaju i to je lepo. Znate odlično da mnogi zakoni nisu primenjivi u našoj železnici i ovo usvajamo zbog toga što moramo, kao i mnoge druge zakone, ali vi znate da mi njega nećemo moći da sprovedemo na terenu. O kojoj bezbednosti govorimo kada današnji zakoni govore o tome da građani ne mogu ni da priđu, ukoliko imaju njive ili kuće pored pruge, da pokose ambroziju, pošto je toliko zarasla pruga u Srbiji, a njih definitivno ugrožava. Znate štetne posledice ambrozije. Uskoro ćemo tražiti detektorom za metal većinu naših pruga u državi, a govorim o modernom zakonu i govorimo o vozu koji će putovati, kako vi rekoste, za Nemačku, ali i za mnoge druge države.
Berlinskim kongresom smo, hajde da kažemo našom diplomatskom aktivnošću, veoma dobro prošli, ali ko prati priču o železnici zna da smo bili uslovljeni da u roku od tri godine napravimo železnicu ka Turskoj. Pričam o 1878. godini. Šta je danas sa mnogim našim prugama? Da li je to prevaziđeno?
Dolazim iz Kragujevca i pomenuću jednu stvar, koja me je strašno čudila, vezanu za aktuelnog direktora Dragoljuba Simonovića. On se negde u prvih šest meseci svog mandata hvalio, a danas je nastavio, jednim lažnim prikazivanjem statistike, a to je da je 18% učešća u kompletnom železničkom saobraćaju putnički saobraćaj. Pohvalio se time što je poraslo učešće u putničkom saobraćaju. Da li to znači da opada privredna aktivnost, gospodine ministre? Ako teretni saobraćaj opada, niko ne treba time da se hvali. To je ona manipulacija statistikom koja često dolazi iz redova vladajuće koalicije.
Treba reći, pošto sam pomenuo da dolazim iz Kragujevca, i dovesti u vezu sa ovim, a to je da jedna od većih privrednih aktivnosti jeste sigurno proizvodnja Fijatovih vozila. Železnica Srbije nije dovoljno dobra za Fijat. Ako će Vlada da se hvali da to što smo uveli konkurenciju u železnički saobraćaj nešto što je dobro, ali sa druge strane Vlada je i dalje vlasnik Železnica Srbije i odgovorna je za njeno poslovanje, niko ne odreaguje na konstataciju da Fijat nije zadovoljan i da hoće da menja, da je promenio svog špeditera.
Danas imamo i druge probleme u Kragujevcu vezano za blokadu pruge u Kragujevcu. Možemo govoriti o tome da je Fijat na kraju morao sam da obezbedi pružne prelaze u Kragujevcu i da finansira ono što ima kao problem prolaskom kroz centar grada. Da o toj bezbednosti tek ne govorimo, da u mnogo gradova u Srbiji imamo problem bezbednosti zato što pruga nije izmeštena, zato što nije predviđena nikakva investicija.
Kada govorimo o investicijama, gospodine ministre, vi odgovarate za 18 milijardi dinara koje se Železnici uplaćuje svake godine, a od čega najveći deo odlazi za plate. Možete li da nam odgovorite šta država dobija za tu uslugu? Građani Srbije plaćaju železnice i SPS je poznata po tome što kupuje socijalni mir. Niste vi jedini to radili, ali je činjenica da nema nikakve ideje, niti ikakvog izveštaja za koji obavljeni posao je Železnica dobila 18 milijardi.
Kada govorimo o bezbednosti, pošto ovaj zakon o tome najviše govori, treba iskreno reći, gospodine ministre, ne znam kako spavate kada znate da Železnica nema sertifikat o bezbednosti, nema licencu. To vam je kao da u drumskom saobraćaju vozite ne registrovan auto, a pri tom nemate vozačku dozvolu. Znate li kolika je kazna za pravno lice ili za građanina Srbije ukoliko vozi ne registrovan auto, a nema ni dozvolu? Takvo je stanje i u našoj železnici, a vi ste kao predstavnik Vlade pre svega zadužen za ovaj resor. Želimo da nam kažete da li ste svesni odgovornosti.
Činjenica jeste da je železnički saobraćaj najbezbedniji svuda u svetu. Jedan prema sto je odnos u smrtnom ishodu, a jedan prema tri i po hiljade u povredama, ali to ne treba da vas opusti, gospodine ministre. Ne želim nikakav problem, ne želim građanima Srbije. Ovde govorimo o zakonu koji je moderan. Vi ste nam ga tako predstavili. Rekli ste nam da je to nešto što je dobro za nas, a niste nam rekli da je ovaj zakon trebao da bude usvojen zajedno sa Zakonom o železnici, ako ne i pre njega. Imali smo jedan ogroman pravni vakum. Tu je možda mala sreća što železnica sporo implementira sve, pa smo imali sreće što nije došlo do nekih ekscesa. Zakon iz 1998. godine je gotovo neprimenjiv sa onim Zakonom o železnici koji smo usvojili.
Usvajamo neke akte koji su u suprotnosti jedan sa drugim. Na to smo vas upozoravali još u maju mesecu, kada smo usvajali Zakon o železnici, da niste smeli da ga odvojite. Niste imali nikakav argument.
Ovakav zakonski predlog, ništa novo niste doneli što je moralo da bude obrazloženje što smo čekali ovoliko dugo. Jednostavno, pogubljenost ove aktuelne Vlade, bavljenja sama sobom. Znate koliko smo se bavili rekonstrukcijom Vlade. To nas dovodi u problem i u međunarodnoj komunikaciji, pa i o tom vozu koji putuje za Nemačku tako ponosno.
Činjenica je da je ovaj zakon potpuno usklađen i prepisan. Činjenica je da je ovaj zakon, zajedno sa Zakonom o železnici, bio predviđen i Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju još od pre dve godine. Činjenica je da smo kasnili, ali i naši susedi su kasnili, ali svi su završili i usvojili identičan zakon, gotovo identičan zakon, naravno, prilagođen svojim kapacitetima, svi naši susedi. Svi su pre letnje pauze ovo obavili, jer su znali koji im je rok.
Što se tiče drugih zakonskih rešenja, imamo ozbiljan problem sa zakonom koji je krajnje kratak i veoma jednostavan, o izmenama i dopunama Zakona o javnim putevima. Vi ste rekli – kontrolisaćemo postavljanje pumpi. Veoma sam vas pažljivo slušao i baš ste izgovorili tu rečenicu, kao da do sada uopšte ona nije bila kontrolisana. Činjenica je da ne izgleda baš savršeno, ne samo postavljanje pumpi, benzinskih stanica u Srbiji, već mnogo stvari. Ali, isto tako je činjenica da je to do sada neko radio.
Ukoliko vi želite da uvedete eksproprijaciju određenih teritorija, odnosno nekretnine, zajedno sa određivanjem trase puta, znate, mnogo je bilo zloupotreba. Znaju svi u Srbiji da su ministri dojavljivali gde će ići put, pa ljudi kupe po bagatelnim cenama određene teritorije, znaju gde će proći put. Ali, to je mnogo teže, iako ima korupcije, mnogo teže ostvariti korupciju, s obzirom da veliki broj inženjera odlučuje gde će ići put i gde je to najbolje i kako će to sve funkcionisati.
Kada govorimo o benzinskim stanicama, ovo je izvor korupcije. Vi rekoste – ovo je odličan antikoruptivni zakon. Ovo je apsolutnizvor o korupcije. Ja ne znam gde su pripadnici SPS učili o tome šta je to borba protiv korupcije i šta je to demokratija, ali ovo je oduzimanje nadležnosti lokalnim samoupravama. Ja se slažem da je trebalo bolje propisati lokalnim samoupravama i sprečiti eventualno to što ste vi upoređivali vas i vašeg kolegu čiji će se plac kupiti. Ali, ovde će odsad, maltene, ministar odlučivati. Oduzeli ste lokalnim samoupravama. Da, korupcija će biti manja, zato što se svodi na jednog čoveka ili jednu političku partiju, ali činjenica je da imamo i dalje objektivan problem, da će država postati maltene diler nekretninama.
Znači, vi ćete eksproprijacijom uzimati imovinu i određivati gde će tačno biti teritorija za benzinsku stanicu. Ko vam daje za pravo da kažete da je to antikoruptivni zakon? Kako možete da kažete da će to biti bolje kada oduzmete lokalnoj samoupravi i novac i kada joj oduzmete i nadležnosti? Koliko god mi bili nezadovoljni time kako je to do sad radila lokalna samouprava, vaš zadatak je da to utvrdite, a ne da im oduzmete.
Primena ovog zakona će najverovatnije, pošto nije završena još uvek eksproprijacija puta od Kragujevca do Batočine, pretpostavljam, moći prvo da se primeni u tom delu puta. Ja sam Kragujevčanin i već vidim kako moj grad, ali i opština Batočina, nema mogućnost da odredi gde će biti ta benzinska stanica. Slažem se da je to možda moglo da bude i predmet korupcije, ali će to očigledno sada biti na vašim vratima, svi ti ljudi koji misle da je baš njihov plac ili da na neki način žele da odrede gde će biti benzinska stanica na ovom jednom veoma važnom putnom pravcu.
Što se tiče ostalih delova, član 6. najviše govori o tome koliko nije antikoruptivni zakon. Posle člana 6. dodaje se stav 7. u samom članu – ministar donosi propis o uslovima koje mora da ispuni podnosilac zahteva za izdavanje dozvole, o uslovima i načinu izdavanja dozvole, o vrstama dozvola, rokovima važenja dozvola, kao i o sadržaju i izgledu obrasca dozvole za obavljanje vanrednog prevoza. Da li je ovo nešto što vama deluje kao veoma demokratsko? Da li su to načela za koja se borite?
Veoma je veliko pitanje – zbog čega na kraju zakona i sami priznajete, a ima puno pitanja o usklađenosti nacrta sa propisima EU? Odredbe sporazuma i prelaznog sporazuma koji se odnose na normativu, sadržinu propisa nema. Prelazni rok za usklađivanje zakonodavstva prema odredbama sporazuma i prelaznog sporazuma nema. Ocena ispunjenosti obaveze koje proizlaze iz navedene odredbe sporazuma i prelaznog sporazuma nema. Usklađenosti sa propisima EU, nema ni po svim tačkama, nema potrebe da čitam. Da li je prevedeno na jezik EU? To mi je manje važno, ali su svi odgovori ne, zbog toga što evropska praksa ne može da prepozna ovakav model. To što ste provukli kroz osam članova ovaj zakon ili koliko ih ima, ne znači da on može da bude izopšten iz onoga što jeste naš interes, a to je priključenje i pridruživanje EU.
Imamo interesantnu stvar i u članu 7, pretposlednji član koji govori da u članu 83. zakona posle stava 3. dodaje se stav 4, koji glasi – Vlada propisuje uslove koje mora da ispunjava tunel u pogledu bezbednosti saobraćaja. Da li će to gospodin Tasovac, Mrkić, možda stručnjak Krstić ili Udovičić odlučiti koliki će biti tunel, kako će on izgledati? Hoće li oni propisivati ili je ovo samo maska za to da će se angažovati neko telo? Pretpostavljam da ne može Vlada da bude dovoljno stručna da odredi ovakve stvari.
Pod kojim uslovima će se angažovati određena tela? Zakon treba da bude opšti, ali ne možete da uđete u situaciju da potpuno apstrahujete neke stvari koje kasnije ostavljaju ozbiljne mogućnosti za korupciju. Mislimo da je ova priča sa tunelom jedna velika simbolika ovog zakona. Kažem još jednom, zakon strašno podseća, iako je u osam članova samo stavljen na nešto što liči na ovu Vladu, a to je da provlači određena zakonska rešenja i na kraju vidimo da je to baš suprotno od onoga što ste vi u svom izlaganju rekli. On je najmanje antikoruptivan. Otvara mogućnost za jednu sferu koju građani Srbije odlično poznaju. Zna se ko u Srbiji ima mogućnosti da se bavi naftnim proizvodima i trgovinom. Imali smo puno prilike o tome da čitamo u medijima.
Ukoliko bi država imala interes da zaštiti NIS, i to bismo mogli da razumemo, ima vlasništvo. Ona bi smela da se bavi u tom delu, ali ovo zapravo predstavlja još jedan način, hajde da kažemo, uzimanja određenih nadležnosti od opštine i gradova u Srbiji, ali i otvara ozbiljnu sferu za korupciju. Toliko za sada. Nadam se da ćemo dobiti od vas neke odgovore. Kasnije ćemo izneti još neke stavove vezano za ostale zakone. Zahvaljujem.