Hteo bih samo jednu rečenicu, dame i gospodo.
Po predloženom zakonu ljudi iz Kovačice nemaju potrebe da idu u Beograd. Oni imaju ili sudsku jedinicu u Kovačici, ili za određene stvari trebaju da putuju do Pančeva. Verovatno se omakla situacija kolegi koji je pre mene govorio. Čisto bih zbog javnosti da razjasnimo tu stvar. Zamolio bih i ministra, možda to da podupre jednim jasnim obrazloženjem. Građani Kovačice nemaju potrebe da idu za Beograd u tom smislu.
Druga stvar jeste zašto je dobro što je vezano Pančevo i Kovačica, jer imate u opštini Pančevo, u tom okrugu, pripadnike različitih nacionalnih zajednica. Imate, recimo, u Dolovu pripadnike koji govore rumunski jezik, imate pripadnike u blizini Pančeva koji govore slovački isto kao i u Kovačici i Padini, i onda je vrlo racionalno da se taj deo teritorije na taj način organizuje da Kovačica dobije sudsku jedinicu, kao što je u amandmanu koji je predložen, kada su u pitanju prekršaji, da zaista na toj teritoriji obezbedimo određenu racionalnost.
Ono sa čime mogu da se složim sa vama, to jeste i na čemu moramo svi da poradimo zajedno, to je na razvijanju kapaciteta sudova i uopšte uprave kada su u pitanju suđenja na jezicima nacionalnih manjina. Mi smo imali situaciju u Pančevu da u prošloj vlasti nije mogla jedna istraga da se sprovede zato što nije mogao da se obezbedi sudski tumač. U tom smislu to je posebno pitanje i tu se slažem da treba određene stvari uraditi. Ja bih tu zamolio ministra da nam da posle odgovor, koliko ja razumem Kovačica je vezana za Pančevo i tu nema potrebe da se ide za Beograd. Hvala.

Ne bih hteo da oduzmem nikome reč, a ne posebno narodnom poslaniku iz Pančeva, ali vreme je isteklo.
Nastavićemo ovaj razgovor u 17,00 časova. Hvala lepo.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Da li ima još neko želi reč po amandmanu na član 3. koji je podneo narodni poslanik Arpad Fremond?
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Andrić.
Vlada i odbor nisu prihvatili.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Zlata Đerić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nebojša Zelenović.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Riza Halimi.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reči ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite

Hvala gospodine predsedavajući.
Gospodine ministre, u obrazloženju kojim se odbija moj amandman na član 3. pored ostalog se kaže da ponuđeno rešenje omogućava ekonomičnost i manje troškove pravosuđa.
Sada postavljam pitanje – kako je moguće da ima racionalnosti ili uopšte da će se štedeti ili da će to biti ekonomičnije, ako svi učesnici sudskog postupka, su dosad putovali 45 do 60 kilometara do Vranja, a sad treba da otputuju od 30 do 45 kilometara do Bujanovca? Gde sad tu ima ekonomičnosti?
Drugi kriterijum kaže – zbog ravnopravnosti građana. Gde vidite ravnopravnost građana ako opština sa najmanje 35.000 građana ne može da dobije ne osnovi sud koga je imao 50 godina, nego ne može da ima ni jedinicu, a jedinicu, onih 23 koliko sam ja izbrojao, samo Smederevska Palanka je bila veća, sve ostale su sa čak i po četiri puta sa manjim brojem stanovnika... Deset osnovnih sudova zapravo je u opštinama sa manjim brojem stanovništva od Preševa.
Kod putovanja ako to uzmete. Uzmite primer Pirota i Dimitrovgrada 22 kilometra. Preševo-Bujanovac daleko su 30 kilometara. Uzmite Rašku i Novi Pazar. Koliko su udaljeni? Manje nego Bujanovac i Preševo. Nema ni jednog kriterijuma ovde i nema ravnopravnosti, a ako uzimamo u obzir da se ovim nastavlja ono što je već degradacijom iz opštinskog suda u jedinicu, koje smo imali pre tri, zapravo pre pet godina, ali se sprovodi tri godine, šta smo zapravo dobili tu? Da se smanjio broj albanskih sudija, sudija albanske nacionalnosti drastično. Sad imamo samo jednog iz Preševa. Pre jedno 30 godina imali smo pet sudija u Preševu četiri albanskih sudija. Sada smo se sveli samo na jednog, jer u ove tri godine funkcionisanja Osnovnog suda u Vranju ni jedan pripravnik Albanac nije primljen, i gde to vodi? Gde tu ima ravnopravnosti?
Ustav je predvideo, zakon je predvideo da pored srpskog sudski postupci treba da se vode i na jeziku manjina, u ovom slučaju albanskom. Kako može pod ovakvim uslovima? Već sam spomenuo da tamo nema ni prevodioca kad je u pitanju ova jedinica, odeljenje suda u Bujanovcu. Isto imate situaciju da nema ni prevodioca kod ovih drugih institucija u Vranju. Apsolutno niti se primaju, onemogućava se da stručni ljudi koji znaju bar albanski jezik, da ne kažem Albanci, budu angažovani i onda nema ni zastupljenosti. Daleko smo od proporcionalne zastupljenosti, nego da bude bar u nivou koji smo imali pre 30 ili 40 godina.
Zašto se sada udaljavamo i to poprilično udaljavamo? Postavljam pitanje, počeli su razgovori sa predsednikom Vlade. Ovim se obezvređuju se. Gubi se smisao daljih razgovora ako ovako na startu se zatvaraju vrata prozori. Gubi se smisao. Čak apsolutno pod ovakvim uslovima ne vidim šta i ja dalje tražim u ovoj Skupštini ako se ovako nastavlja degradacija građana tog područja i ako se dalje nastavlja diskriminacija Albanaca. Ne vidim svrhu pričanja a bez ikakvih efekata u ovoj Skupštini. Hvala.

Hvala i vama.
Ima reč ministar Selaković.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, imam obavezu prema sveukupnoj javnosti u Republici Srbiji, naročito onom delu koji prati televizijske prenose skupštinskog zasedanja da kažem da je upravo danas, a na poziv Koordinacionog tela za Preševo, Bujanovac i Medveđu, da je državni sekretar iz Ministarstva pravde i državne uprave na terenu, da se sreo sa predsednicima opština, sa predstavnicima relevantnih snaga na području naročito Bujanovca i Preševa i da taj dijalog i dalje postoji. Dobra je stvar da postoji i svaki predlog koji je dat i kroz ovaj predlog zakona itekako obrazložen i utemeljen i ima svoj razlog, itekako ima i kriterijuma i najveće moguće u granicama mogućnosti državne ravnopravnosti.
Kako je bilo u prošlosti. Ako bismo o tome pričali mogli bismo da potrošimo i dane i sate i nedelje i bilo bi malo da opišemo kako je nešto funkcionisalo. Na našu žalost neke stvari koje su bile u tom periodu dobre više ne funkcionišu, a naše treba da bude da vidimo kako te stvari da poboljšamo.
Već sam govorio da kilometarska udaljenost između Bujanovca i Vranja je takva da da smo se rukovodili isključivo razlogom racionalnosti i ničim više Bujaovac ne bi imao sud. Ni u ovom predlogu zakona nije bez razloga predloženo da postoji jedan osnovni sud za područje opština Bujanovac i Preševo, jer onda to može da bude sud koji će u respektabilnom kapacitetu da funkcioniše. Jedno bez drugog ne bi ostvarilo svoju svrhu. Malopre je navedeno – makar da ima i sudske jedinice u Preševu. Onaj koji to kaže nije podneo amandman koji bi predložio eventualno sudsku jedinicu u Preševu, već poseban sud. Ne samo što nema osnova da se uspostavi osnovni sud na području Preševa, već i da ima osnova nama kao državi, državi Srbiji zajedno sa albanskom zajednicom koja živi na tom području Jugoistočne Srbije predstoji jedan dug put da osposobimo i ljudske kapacitete, da tu jednog dana ako se ostvare uslovi da postoji sud, da se uspostavi jedna zadovoljavajuća zastupljenost pripadnika i albanske nacionalne zajednice.
Već u raspravi u načeli sam rekao da sam zadovoljan činjenicom da među polaznicima Pravosudne akademije imamo one koji dolaze iz reda albanske nacionalne zajednice i to je dobro. To je dobar pokazatelj da se neke stvari menjaju. Ako zakon u ovom obliku bude usvojen od strane Narodne skupštine i uspostavi se od 01. januara Osnovni sud u Bujanovcu koji će pokrivati područje dve opštine i to Bujanovac i Preševo, a poznato vam je da je bilo zaustavljeno prijem pripravnika, ne samo u Vranju, već na području čitave Srbije, otvoriće se i mogućnost da oni koji ispunjavaju zakonom propisane uslove konkurišu i budu primljeni u taj status.
Ne znam zašto bi to bio problem. Ako ne postoje sve one prateće profesije, da li su to tumači, prevodioci, dajte da poradimo na tome. Da li će, kako je ovde navedeno, formiranje jednog osnovnog suda za Bujanovac, drugog osnovnog suda za Preševo pomoći da imamo više tumača za albanski jezik? Ne verujem, jer nisu sudovi ti koji diktiraju da li će tumača biti ili ne, već narod koji na nekom području živi.
Imajući u vidu i činjenicu da se pripremamo i za izmene zakonskih odredaba koje se tiču tumača, kao pravosudne profesije s jedne strane, imajući u vidu nešto o čemu smo razgovarali i usvojili u skladu sa amandmanima kolega iz SVM kada smo donosili Strategiju reforme pravosuđa, koja se tiče službene upotrebe jezika i pisma, imajući u vidu i činjenicu da je ministarstvo na korak do dovršetka gotovog nacrta o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, što nema veze sa pravosuđem, ali ima veze sa resorom na čijem sam čelu, ja pozivam da mi, kao što je to danas trajalo upravo u Bujanovcu i u Preševu, nastavimo taj dijalog i da vidimo kako možemo na terenu stvari da promenimo.
Kada se ti uslovi ispune i ako bude postojalo dovoljno sudskih predmeta da na tom području deluje sud, takva izmena ili dopuna zakona će se najlakše sprovesti. Ne verujem da će bilo ko u ovoj sali biti protiv toga da, kada su neki uslovi ispunjeni, podigne svoju ruku ili pritisne taster i glasa za uspostavljanje ili sudske jedinice ili suda na tom području. U ovom trenutku ti uslovi nisu ispunjeni i to, za razliku od mnogih drugih delova Srbije, sa više strana nisu ispunjeni. Ja mislim da mi to treba da radimo zajedno i u tom smislu zaista bih pohvalio to što je, naročito u poslednjem periodu, koordinaciono telo radilo, u dijalogu koji je uspostavljen i taj dijalog treba da traje, a mi treba da tražimo životna rešenja za životne probleme stanovnika koji žive u tom delu Srbije. Zahvaljujem.

Reč ima Riza Halimi, izvolite.

Današnji razgovor, gospodine ministre, bio bi umesan da se vodio bar pre jedno dve, tri nedelje i da smo ovu raspravu sa argumentima na vreme obavili. Sada kada ste sve doveli pred svršen čin, koji je smisao današnjeg razgovora u Bujanovcu preko koordinacionog tela?
Vi kažete – ne ispunjava se nijedan od kriterijuma koje ste koristili. Ja sad postavljam pitanje – ako je i Preševo i Bujanovac pogranično područje, a mi znamo problematiku, pogotovo ovu aktuelnu, sa ilegalnim prelascima granica, imate u dve opštine, veoma prometne, Preševo sa najprometnijim graničnim prelazom. Jedino ovo gore u Subotici ili Kanjiži može biti prometnije ili je isto prometno. I Koridor 10 je tu. Ja jedino ovde navodim da predmeti koji se procesuiraju, koji se dešavaju u Preševu, do sada su procesuirani u Vranju. To je suština. Opet navodim da svi učesnici sudskih postupaka veoma skupo idu do Vranja. Do sada su išli do Vranja, sada će do Bujanovca. Sve to košta i tu nema racionalnosti. Kao kada bi neko rekao da je racionalnije nastavu obaviti u Vranju, a ne u Preševu, u bilo kojoj školi. Nema logike tu.
Sa druge strane, otkud vaša konstatacija da ni Bujanovac ne bi imao. Preševo i Bujanovac imaju najmanje 80.000 stanovnika, a osnovni sudovi su dodeljeni i na 10.000 stanovnika. Od Dimitrovgrada do Pirota ima 22 kilometra…
(Predsedavajući: Hvala gospodine. Vreme.)
… Raška ima 24 kilometra do Novog Pazara. Tamo ima racionalnosti, a kada su Preševo i Bujanovac u pitanju, nema racionalnosti. Ne vidim logiku ovde.

Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn.

Dame i gospodo, poštovani ministre, mogu da razumem vaš odgovor gospodinu Rizi Halimiju, kao narodnom poslaniku i predstavniku albanske zajednice, međutim, ne mogu to da razumem kao odgovor građanima Srbije, a naročito građanima koji žive u Bujanovcu. Pretpostavljam da ste vi odgovor fokusirali u tom pravcu, pošto ga je postavio kolega Riza Halimi. Međutim, mi ne možemo da zaboravimo da upravo u Bujanovcu i okolini živi preko 5.000 Roma koji su dole i da mi moramo da govorimo o integrisanju i te nacionalne zajednice u sve državne organe. Pretpostavljam da ste vi o tome takođe imali predstavu.
Zamolio bih samo zbog korektnosti, pošto ste vi rekli da se obraćamo javnosti, zbog toga da bi građani Srbije imali zaista pravi odnos i odnos u Vladi, odnos većine koja će da glasa, da oko te stvari budemo vrlo jasni, jer upravo Bujanovac, upravo Vranje o kome je govorio kolega Riza Halimi, jesu prostori na kojima živi veliki broj Roma i to jedan broj Roma koji ima izbeglički status i takođe mislim da treba to uključiti kasnije, kada govorimo o kadrovskoj politici i o uređivanju suda itd. Hvala.