Slažem se, predsedavajući. Ovo govorim samo u kontekstu činjenice da je ministar u prethodnoj raspravi u načelu rekao sa ponosom da je obišao sud u Vrbasu. Ne zameram mu na tome, ali šta su radile njegove kolege u Vrbasu? Šta su radila dva vozila Kancelarije za Kosovo i Metohiju u Vrbasu? To vas pitam. Da li su i one posećivale sud u Vrbasu?

Reč ima narodni poslanik Ana Novković.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre, kada pogledamo ovaj amandman, drago mi je da će Kovačica dobiti sudsku jedinicu, jer sam to tražila mojim amandmanom. Međutim, nisam zadovoljna jer će mnoge opštine ostati bez sudske jedinice. U raspravi u načelu sam rekla da 18 opština u Vojvodini neće imati ni sudsku jedinicu i na taj način je oko 350.000 građana Vojvodine dovedeno u težak položaj kada je u pitanju dostupnost pravde.
Oni će svi morati da putuju po više desetina kilometara kako bi, na primer, ostvarili pravo na alimentaciju, majke dobile starateljstvom nad detetom, ostvarili pravo na neisplaćene zarade od strane poslodavca ili ostvarili svoje pravo ako su dobili nezakonito otkaz. Moraće da putuju građani, u nekim slučajevima sudije, a moraće da putuju i advokati. Imam utisak da će najteže proći građani i da će se sav teret donošenja ovog zakona bukvalno svaliti na građane. To je jedan aspekt, a drugi aspekt je da će to dovesti do institucionalnog propadanja opština.
Svi mi rado govorimo o decentralizaciji, o ravnomernom regionalnom razvoju, ali očigledno samo o tome rado govori, a malo na tome radi. Mislim da ovaj zakon ne doprinosi ravnomernom razvoju Srbije. Naprotiv, samo na neki način pospešuje odlazak ljudi iz mesta u kojima su rođeni.
Slažem se, o tome je bilo govora, da je nemanje posla najveći razlog za iseljavanje iz nekog grada ili opštine. Međutim, kada razgovarate sa ljudima, videćete da njima to nije jedini razlog za odlazak iz svojih sredina u velike gradove, već je i to što nemaju adekvatan pristup institucijama, obrazovanju, zdravstvu i pravdi. Vi na neki način stičete utisak da vas je država zaboravila. Država je ta koja treba da stvara uslove da se ne prazne pojedini delovi Srbije. Država je za to najviše odgovorna. Imam utisak da će građani koji žive u ovim opštinama u kojima neće biti sudskih jedinica imati gorak ukus da ih je država negde ostavila na cedilu.
Bilo je reči o sudećim danima, ali nigde nisam videla da će biti obaveza da sudećih dana bude u mestima gde nema sudskih jedinica. Imam utisak da je to po sistemu može da bude, a i ne mora.

Reč ima ministar Nikola Selaković.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, krenuo bih od ovog poslednjeg što je izrečeno. Organizacija sudećih dana ne propisuje se zakonom, već sudskim poslovnikom. To i jeste namera da se u sudskom poslovniku, tamo gde postoji potreba, dakle razlozi celishodnosti i racionalnosti, gde ne postoji sudska jedinica, odnosno osnovni sud, bude organizovano suđenje sudećim danima. Prema tome, činjenica je da će pravda ostati dostupna čak i onim manjim mestima u kojima nije predviđeno da opstanu sudske jedinice ili u kojima nema osnovnog suda, tako da će potrebe građana za ostvarivanjem prava na alimentaciju, na neisplaćene zarade, na dodeljivanje starateljstva nad decom, i te kako biti zadovoljene.
Država je ta koja treba da vodi računa o svakom delu svoje teritorije, o svim svojim građanima, a u skladu sa svojim mogućnostima. Nažalost, bili smo svedoci situacije u kojima država u nekim periodima nije vodila računa o gradovima koji imaju i 70, 80, pa i više od 100.000 stanovnika. Čemu je onda mogla da se nada neka manja opština?
Pored pravosuđa, školstva, zdravstva, kulture i saobraćaj je, složićemo se svi, nešto što je i te kako bitno, saobraćajna infrastruktura. Verujem da bi građanin svake opštine u Srbiji poželeo da na teritoriji njegove opštine postoji, recimo, aerodrom. Stvar je potpuno nerealna. Zahtev je takav. Jednostavno moramo da stanemo pred neko ogledalo, da spoznamo Srbiju onakvu kakva ona jeste, da prestanemo da živimo u nekom prošlom vremenu u kome je ona bila ekonomski, industrijski, pa ako hoćemo, kulturno, prosvetno, zdravstveno mnogo jača zemlja nego što je to danas, da ne bismo izgubili ono što je mnogo veće, brojnije i značajnije zarad nečega što je manje, a i sam sam neko ko je došao u Beograd iz jedne male opštine. Moramo da budemo maksimalno racionalni.
Poštujem svaki zahtev, ali još jednom da pomenem, tamo gde posla za sudije bude, a gde nema ni sudske jedinice ni osnovnog suda, suđenja će biti organizovana, a kroz izmenu sudskog poslovnika, koje je u nadležnosti ministarstva, odnosno ministra, takvu obavezujuću normu ćemo propisati.

Reč ima narodni poslanik Ana Novković, replika.  

Gospodine ministre, ja se sa vama apsolutno slažem da svako mesto ne može da ima aerodrom, ali ja kao neko ko dolazi iz unutrašnjosti i tamo živi, zaista ću se svim snagama boriti za te ljude koji tamo žive.
Za mene je nedopustivo da 350.000 građana Vojvodine neće imati adekvatan pristup pravdi. Znam da nemaju aerodrom, ali mislim da moraju da imaju bar sudsku jedinicu, jer vi znate da se najveći broj građana upravo obraća osnovnim sudovima za zaštitu svojih osnovnih prava.
Znam dobro i kakvi su putevi i u Srbiji i Vojvodini i baš zato mi je žao jer ti građani, em će morati da putuju po više desetina kilometara, em će to sve morati da plaćaju. Nisu u pitanju male opštine. Opština Odžaci ima oko 30.000 stanovnika i udaljena je 37 kilometara od Sombora, Beočin, koji ima 25-26 hiljada stanovnika. Zar su to male opštine? Verujte mi, ja ću se boriti i za onu čak i najmanju opštinu i smatram da je država ta koja treba da doprinese da svi mi koji živimo u unutrašnjosti imamo približno jednake uslove za život kao i oni u većim gradovima. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, poštovani ministre, pažljivo sam slušao obrazloženje mojih prethodnika i stekao se utisak iz njihovog izlaganja, posebno iz redova opozicije, da smo oštetili Vojvodinu, odnosno da smo mi u Vojvodini oštećeni.
S tim u vezi, moram da kažem da je Vojvodina do sada imala osam osnovnih sudova, a sada ih ima 15. Dakle, taj argument jednostavno ne stoji i ja kao neko ko se zalagao za posebnost Vojvodine i kada su se drugi, koji sada tako žarko brane građane i građanke, kako oni kažu Vojvodine, kad su se drugi zalagali za potpuno derogiranje autonomije Vojvodine, dakle, kao neko ko se principijelno zalagao za prava Vojvodine i ljudi koji tamo žive, moram da kažem da Vojvodina ničim nije ovim predlogom oštećena. Do sada je imala osam sudova od 34 u Srbiji, a sada ima 15 od 66. Dakle, proporcija je ostala ista, jednostavno taj argument ne stoji.
Ovde se takođe kukalo kako je ukinuta sudska jedinica u Bačkoj Palanci. Nisam doktor prava, nisam ni profesor na Pravnom fakultetu, ali ako se nekome dodeli Osnovni sud u Bačkoj Palanci, svakako da mu prestaje sudska jedinica. Ona mora da nestane da bi nastao osnovni sud. Ne znam šta su hteli time da kažu, da li Bačka Palanka ne treba da ima sud da bi ostala sudska jedinica ili misle da treba da bude i sud i sudska jedinica? Ja ponovo kažem, nisam profesor prava, nisam ni doktorirao, ali mislim da je gotovo nemoguće imati sudsku jedinicu i osnovni sud. Tu je ministar, pa neka me on demantuje ako nešto nisam u pravu.
Što se ostalog tiče, mislim da ovo nije kraj i da ukoliko dođe do promena, sve je promenljivo, menja se situacija, menja se broj stanovnika, menja se demografija itd, parlament u Srbiji će i dalje postojati. Ukoliko je došlo do neke greške po broju predmeta, po demografiji, geografiji itd, ukoliko nastanu neke nove okolnosti, a one su moguće, ne verujem da mi nismo sposobni da napravimo izmene i dopune ovog zakona i da ustanovimo neku novu sudsku jedinicu, neki novi sud ukoliko nastanu razlozi po statistici, demografiji, geografiji, tako da to može da se desi u Vojvodini i Srbiji i pri tome, ja koji živim u Vojvodini od rođenja, nemam nikakav utisak da se nešto ogrešilo u položaju Vojvodine.
Bojim se da je ovde reč o sledećem, a to je – ja ne priznajem sud, samo svoje partije sud priznajem, sve ostale sudove ne priznajem, pa makar bili i nezavisni. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković.