Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, da ne bismo došli u situaciju da moje reči budu netačno protumačene, upravo sam govorio, čak sam pomenuo i druge nacionalne zajednice, ne isključivo i samo albansku nacionalnu zajednicu, dakle, i druge nacionalne zajednice koje žive u drugim delovima Srbije, ne samo u Pčinjskom okrugu, da nam jeste cilj da dođe do uključivanja svih pripadnika. I ono što nam je mnogo bitnije, da se i pripadnicima nacionalnih manjina vraća poverenje u pravosudni sistem i organe države Srbije.
Jedna stvar je malopre zaboravljena, ako pričamo o ilegalnom prelasku granice koji može da se kvalifikuje kao prekršaj, u Preševu postoji Prekršajni sud, bitan granični prelaz, mnogi carinski prekršaji. U Preševu postoji, po zakonu, Prekršajni sud.
Ono što se dešava u tom delu Srbije, što nikako nije ni za pohvalu ni za primer državi Srbiji, jesu mnogobrojni slučajevi, presretnuti slučajevi trgovine ljudima, što potpada pod krivična dela organizovanog kriminala, za koje je nadležno posebno odeljenje Višeg suda u Beogradu i Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal. O tome je reč.
Šta mislim da treba da nam bude cilj i na čemu treba zajednički da radimo? Da li treba da zainteresujemo i motivišemo mlade i zrelije ljude, pripadnike drugih nacionalnih zajednica da se uključuju u rad pravosuđa? Na nama je da stvorimo uslov za to. Rekli ste – nisu primani pripravnici. Stvorićemo uslov da budu primani pripravnici i o tome možemo da sednemo i da se dogovorimo, da to uradimo. Mislim da je to veoma važno i da to treba uraditi. Ali, ne možemo da dođemo u situaciju, zamislite da postoje uslovi da se formira osnovni sud u Preševu, recimo, i treba izvršiti izbor ili premeštaj sudija iz Vranja i nemate dovoljno sudija Albanaca i onda izaberete dole, odnosno premestite sudije Srbe. Verujem da bi to izazvalo veliko negodovanje od strane samih Preševljana. Sigurno da bi. Dajte da stvorimo uslove, da obrazujemo mlade ljude, da ih zainteresujemo da rade u pravosuđu i kad ispune uslov za izbor u zvanje sudije ili zamenika javnog tužioca, da tada zaista do toga izbora i dođe. I ja sam za to. Ne sad, znate da kažete paušalno – to se ne radi, neko sprovodi ne znam šta.
Znate, 2012. godine sam bio prvi ministar pravde Srbije koji je ikada otišao u Albaniju zvanično. U Albaniji živi srpska nacionalna zajednica koja nije imala pravo ni na sopstveno ime, ni na prezime, ni na jezik, ni na ništa, sve vreme komunističke strahovlade u toj zemlji. Predložio sam svojim albanskim kolegama – mi u Srbiji imamo albansku nacionalnu zajednicu, kako u centralnoj, tako i na Kosovu i Metohiji, u Albaniji postoji srpska nacionalna zajednica, pa dajte da rešavamo na recipročnim osnovama probleme koji postoje. Da li je to oblast obrazovanja, da li je to oblast zdravstva, da li je to oblast kulture, da li je to oblast pravosuđa, vrlo rado. Nije bilo nekih zvaničnih reakcija na to, ali je eto dobre prilike da i o tome razgovaramo. Sa strane države Srbije postoji apsolutna volja i spremnost da na rešavanju ovih problema radimo. Hvala.
