Reč ima narodni poslanik Srđan Dragojević. Izvolite.

Dobar dan.
Poštovani predsedavajući, poštovane kolege narodni poslanici, koleginice poslanice, da li vam nešto govore imena „Kozara“, „Balkan“, „20. oktobar“, „Odeon“, „Zvezda“? to su bioskopi u kojima su mnogi od nas doživeli prve sastanke, gde smo odlazili u detinjstvo. Ti bioskopi, nažalost, više ne postoje. To su samo neki od 14 bioskopa „Beograd filma“ u kojima su mnogi od nas proveli mladost, upoznavali se sa velikanima domaće i svetske filmske umetnosti.
No, nakon bestijalne i pljčkaške privatizacije 2007. godine, izvesni Nikola Đivanović, sada sudskom presudom potvrđeni kriminalac a nekada savetnik Mlađana Dinkića, kupio je 14 bioskopa „Beograd filma“ za 9,2 miliona evra. Ni jedan od ovih bioskopa danas ne radi. Tajkunova genijalna ideja da se pet bioskopa proda Ivici Todoriću, vlasniku „Idee“ za 18 miliona evra, odnela je u nepovrat pet legendarnih beogradskih bioskopa. „Kozara“ je pod sumnjivim i nikad rasvetljenim okolnostima izgorela prošle godine, verovatno plamenom privedena nameni da sa umesto bioskopa postane kazino, butik, hiper market ili seks šop.
Ukratko, ni jedan od 14 bioskopa „Beograd filma“ više ne radi. Od 2007. godine pa do danas Ministarstvo kulture se ni jednom jedinom rečju nije oglasilo zbog uništavanja beogradske bioskopske mreže. Gradske vlasti su takođe uporno ćutale, iako sam zajedno sa još nekoliko filmskih radnika pokušavao blagovremeno da ih ubedim da spreče privatizaciju „Beograd filma“. Trudili smo se da im objasnimo i dokažemo kako su „Kozara“, „Balkan“, „Jadran“ i „Odeon“ kulturna dobra od opšteg interesa, kao što su to i beogradska pozorišta, na primer. Kulturna dobra u koje je država decenijama ulagala ogroman kapital.
No, gradska vlast je uvek pokazivala neobjašnjiv ali neprikriven animozitet prema kinematografiji, bioskopima, osim u slučaju nekoliko partijskih ljubimaca, čiji filmovi ionako u bioskopima nisu prolazili nikako. Od kada je kupac „Beograd filma“ kriminalac, pod maskama savetnika biznismena, kreatora Zakona o tržištu kapitala i uzornog privrednika osuđen na 36 meseci zatvora, o bioskopima „Beograd filma“ se i dalje ćuti i ništa se ne preduzima.
Pitanje upućujem ministru privrede, Saši Raduloviću i ministru kulture, Ivanu Tasovcu – šta država, odnosno nadležni državni organi mogu raditi sa preostalim, sada ruiniranim centralnim bioskopima „Beograd filma“, kao što su „Balkan“, „Jadran“, „20. oktobar“, „Zvezda“ i „Odeon“? Može li se dokazano štetna privatizacija poništiti i ovi preostali bioskopi vratiti prvobitnoj nameni? Sredstva za njihovo obnavljanje ne bi bila prevelika i u njihovu obnovu bi se mogli uključiti i Ministarstvo kulture i Filmski centar Srbije.
Delom i zbog uništavanja kako „Beograd filma“, ali i stotina bioskopa u Srbiji, kulturna javnost je onemogućena da gleda domaće filmove, ali i dela evropske kinematografije van šoping molova, gde se pretežno prikazuje američko-komercijalno smeće.
Napominjem da u da u čitavoj Evropi umetnički film počiva na distribuciji u malim, pojedinačnim bioskopima koji su delimično dotirani od evropskih fondova čiji smo mi članovi i čija sredstva su nam dostupna uvek kada ih zatražimo. Privatizacija „Beograd filma“ je bila primer pohlepne pljačkaške decenije koja je iza nas i koja je devastirala srpsko društvo u većoj meri no tokom 90-ih godina, tokom ratova i sankcija. To podržava i činjenicu da je tokom 90-ih u Srbiji radilo 400 bioskopa, a danas ih ima manje od 150.
Pokažimo primerom spasavanja preostalih bioskopa „Beograd filma“ da je uz zajednički napor moguće ispraviti posledice neodgovornog i sebičnog ponašanja, posledice pohlepe i egoizma. Posledice potpune nebrige za interes prema zajednici. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo da su posle donošenja Zakona o amnestiji, SNS i ova Vlada stvori atmosferu za eskalaciju nasilja i kriminala u našem društvu. Građani sa pravom pitaju – da li je taj Zakon o amnestiji bio glavni generator, pokretač, motor talasa nasilja i najnasilnijeg kriminala koji je zapljusnuo ulice Srbije poput cunamija? Ovakva eskalacija nasilja na ulicama Srbije nije viđena još od 90-ih godina prošlog veka.
Ljudi koji su bili na izdržavanju višedecenijskih zatvorskih kazni olako se amnestiraju, daju im se pomilovanja. Mene ne bi čudilo da posle pomilovanja uslede i odlikovanja, ali ti ljudi se vraćaju kao počinioci teških krivičnih dela i na to nas upozorava ovaj slučaj iz Leskovca. Šef eskadrona zla iz Zabele ovih dana takođe traži pomilovanje. U medijima se pominju njegove navodne pretnje i navodni demanti pretnji u kojima on navodno državu ucenjuje sadržinom tajnih dosijea. Reč je o Radetu Markoviću, čoveku koji puno zna o svojim saborcima iz 90-ih godina i mene ne bi iznenadilo da i on bude pomilovan. Mada bi po meni bilo mnogo korisnije da se jednom za svagda u ovoj zemlji donese zakon o otvaranju tajnih dosijea, kako niko nikada više ne bi mogao da preti da će ucenjivati državu sadržinom tajnih dosijea.
Nažalost vaše gromoglasne izjave, najave o obračunu sa organizovanim kriminalom i narkodilerima pretvorile su se u tihi šapat i tepanje kriminalcima i huliganima, jer huligani i kriminalci u ovoj zemlji će odlučiti kada će biti parade ponosa, derbija, izbora i u takvim okolnostima građani su bili prinuđeni da se samoorganizuju u borbi protiv narkodilera.
Pitam – da li će iko od nadležnih državnih organa, predsednika Vlade, prvog potpredsednika Vlade, ministra unutrašnjih poslova pozvati predstavnike Udruženja „Sveti Sava“ iz Lazarevca koji su bili prinuđeni da se samoorganizuju u borbi protiv narkodilera, da im pruži zaštitu jer su ljudi očigledno izloženi pretnjama? Da li je moguće da u utisku utorka prvi potpredsednik Vlade gostujući vidi prilog da ti ljudi postoje i da niko reč ne kaže – ja podržavam te ljude, ja im dajem snažnu podršku da se bore protiv narkodilera? Da li je moguće da te ljude nije pozvala nijedna nadležna državna institucija sem par policijskih službenika iz policijske stanice u Lazarevcu?
Kažem tim ljudima da nisu sami, kao i svih građanima koji se bore protiv kriminala. Uz njih smo mi narodni poslanici i nadam se svi članovi Odbora za odbranu i bezbednost. Pozivam ih ako su ugroženi da dođu u Narodnu skupštinu. Ovde će dobiti zaštitu od narodnih poslanika jer država mora da se obračuna sa kriminalcima. Ti ljudi, članovi Udruženja „Sveti Sava“ iz Lazarevca su poslodavci i poreski obveznici, a kao poreski obveznici i poslodavci i predsedniku Vlade i prvom potpredsedniku Vlade i svim pripadnicima bezbednosnih službi imaju pravo da žive u bezbednoj zemlji.
Za kraj imam pitanje za Vladu – zašto ste nas ovako obrukali u Kosovskoj Mitrovici? Koje je sledeće poniženje koje će doživeti građani Srbije? U nedelju u 19,00 časova slavodobitno se saopštili da je u Kosovskoj Mitrovici pobedila Srbija. Posle dva sata isti ti koji su se busali, mislio sam da će neki ljudi grudnu kost da slome koliko su se udarali u grudi, gorko su zaplakali nad sudbinom da je OEBS glasačke kutije odneo u Kosovo Polje kako bi prebrojao izborne rezultate.
Tako to izgleda kada mandat započnete lažima o izbornoj krađi 2012. godine. Tako to izgleda kada ispred zgrade suda iznesete džakove navodno falsifikovanih glasačkih listića. Tako to izgleda kada znate i kažete da znate ko je razbijao kutije u Kosovskoj Mitrovici u prvom krugu izbora pa onda javnosti i tužilaštvo do dana današnjeg ne zna ko su akteri tog nasilja.
Kako to izgleda kada u Vrbasu kidnapujete članove DS i vodite ih u prostorije SNS? Onda vam svet ne veruje da ste u stanju da na normalan način organizujete izbore. Pogotovo što taj svet, baš kao što i mi iz DS nismo zaboravili izbornu sramotu iz 1996. i 2000. godine i izbornu krađu. Pitam Vladu – zašto je morala da bude ponižena Srbija na ovaj i ovakav način?
Za kraj, da Dragan Đilas nije smenjen s mesta gradonačelnika, sigurno bi primio građane Lazarevca. Nažalost, vas je savladala nezajažljiva čežnja za još većom vlašću. Uveli ste prinudnu upravu gradu Beogradu i građani Beograda nemaju od koga da traže zaštitu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Katarina Rakić. 

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, želim da postavim, a prosto želim da kažem i da zahtevam odgovor od ministra finansija da meni, građanima Beograda i građanima Srbije kaže koliko tačno iznosi zaduženje grada Beograda zajedno sa svim javnim preduzećima u gradu Beogradu? Mislim da meni, građanima Srbije i građanima Beograda mora da se kaže šta ćemo mi to vraćati, a možda i sve do 2038. godine, i to sve zahvaljujući vođstvu gradonačelnika Dragana Đilasa.
Želim da postavim pitanje – zašto on grad nije vodio kao svoja preduzeća? Kako je moguće da je samo jedna njegova firma, da je samo jedno njegovo preduzeće za samo nekoliko godina, dok je on bio gradonačelnik Beograd, zaradilo 38 milijardi i 958 miliona dinara prometa, dok je on raspolagao novcem građana Srbije i zaduživao kako grad, tako i javna preduzeća?
Kako će funkcionisati grad u narednom periodu pod teretom takvih zaduženja? Kako će funkcionisati javna preduzeća? Hoćemo li moći da obezbedimo gorivo za gradski javni prevoz? Hoćemo li zimu dočekati sa toplim radijatorima? Mislim da od funkcionisanja tih javnih preduzeća zavisi i funkcionisanje grada.
Takođe, želim da postavim još jedno pitanje koje se odnosi na Ministarstvo građevine, a odnosi se na rekonstrukciju Bulevara kralja Aleksandra. Želim da ministar, odnosno da ovo Ministarstvo ispita ima li elementa krivičnog dela u ovom postupku rekonstrukcije, pre svega u samom izboru firme koja je vršila ovu rekonstrukciju, pošto je na samom tenderu bila svakako jedan od nepovoljnijih ponuđača, a do dana današnjeg nije izvršena primopredaja radova. Pitam se zašto je to tako? Zašto? Jesu li probijeni rokovi? Jesu li probijene i te tako loše ponude na tom tenderu?
Mislim da građani moraju da znaju gde je otišao njihov novac i da će svakako odgovori na ova dva pitanja to jasno reći, tako da zahtevam od ova dva ministra da mi u što kraćem roku dostave odgovore na ova pitanja. Hvala.