Hvala.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Slobodan Večković, Slobodan Jeremić i Ljubica Milošević.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 12. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici prof. dr Janko Veselinović i Nenad Konstantinović.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 12. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroslav Petković, Dejan Mihajlov, Jovan Palalić, Aleksandar Pejčić i Sanda Rašković Ivić.
Da li neko želi reč? Da.
Reč ima narodni poslanik Donka Banović. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedniče.
Dakle, u članu 12. imamo nabrojano više tačaka. Uglavnom se tu govori o opštim uslovima za dobijanje licence za vršenje poslova privatnog obezbeđenja i sad tu ima nekih osam tačaka.
Ovaj se amandman konkretno odnosi na tačku 6. gde se kaže da je jedan od uslova za dobijanje licence da je to lice obučeno za rukovanje vatrenim oružjem i onda imate još jedan dodatak u toj rečenici – odnosno ako je lice odslužilo vojni rok sa oružjem, ako poslove vrši sa oružjem.
Dakle, da pojednostavim ovo. Vi smatrate da je dovoljno da je lice koje traži licencu dovoljno što je odslužilo vojni rok i da ne mora da ide na neku dodatnu obuku.
Od svojih kolega muškaraca sam čula da nije dovoljno da odslužite vojni rok i da obuka u okviru tog odsluženja vojnog roka ne podrazumeva i obuku sa pištoljima, odnosno kako se to kaže – kratke cevi i da u vojsci Srbije da takvu obuku imaju samo oficiri, odnosno rukovodeći kadar. Zato smatramo da ne možete tako da posmatrate ovo i da zato što je neko odslužio vojni rok, koji sada traje da li tri ili šest meseci, da je on i obučen za rukovanje pištoljem ili kratkim cevima, kako se to kaže.
Inače, u toj oblasti se uglavnom koriste pištolji. U ovom obrazloženju, iako nisam ja pisala obrazloženje, ali moje kolege su napisale da preko 95% oružja, kada je u pitanju ovo obezbeđenje, da su to u stvari pištolji i da nije dovoljno da je neko odslužio vojni rok koji je sada i neobavezan. Dakle, ljudi se dobrovoljno javljaju, ali i ranije je bilo tako, čak i kada se vojska služila godinu dana, da prosto nisu prošli tu obuku i mi smatramo da ne može ovo da ostane ovako i da ko god se javi, odnosno ko hoće da dobije tu licencu za vršenje poslova privatnog obezbeđenja da mora da prođe određenu vrstu obuke. Dakle, nije dovoljno da je služio vojni rok.
Ono što je simpatično, odnosno jedno veoma kreativno obrazloženje zašto ste vi odbili ovaj amandman – Vlada ne prihvata amandman zbog toga što smatra da će ova odredba doprineti popularizaciji dobrovoljnog služenja vojnog roka i stvoriti uslove za stručno i profesionalno obavljanje delatnosti privatnog obezbeđenja.
Namerno sam rekla kreativno. Dakle, jedno simpatično obrazloženje zašto odbijate. Prosto ne mogu da verujem da će to što će se lakše dobiti licenca za vršenje poslova privatnog obezbeđenja, da će to biti motiv nekome da se javi za dobrovoljno služenje vojnog roka, tim pre što ja mislim da i danas, odnosno kako koje godine, da se čak više ljudi javi nego što je vojsci potrebno za služenje dobrovoljnog vojnog roka, tako da mislim da tu mi i nismo u problemu da se uvek javi više kandidata nego što bude primljeno na služenje dobrovoljnog vojnog roka. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Aleksandar Pejčić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospodine predsedavajući, gospodine predsedniče Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, DSS, kada je reč o ovom zakonu, reagovala je amandmanski i nijedan amandman nije prihvaćen. Osam amandmana smo podneli. Dobro, možemo da se složimo da možda nisu bili u skladu sa razmišljanjem zakonopisca, međutim, mi smo rekli da Srbija treba da dobije jedan kvalitetan i dobar zakon kada je u pitanju privatno obezbeđenje. Čak smo i rekli da je dobro što je država stavila šapu na određene procese stvarajući registre i licencirajući određena lica koja će biti radnici tog privatnog obezbeđenja.
Moja koleginica Donka Banović je u principu rekla zbog čega smo mi amandmanski reagovali na ovaj član 12. jer smatramo da služenje vojnog roka nije prava mogućnost da neko ne bi dobio na jedan kvalitetan način licencu. Mi mislimo da bi trebali da prođu jedan kurs rukovanja pištoljem da bi mogao da dobije licencu, a da nije samo preporuka da je odslužio vojni rok.
Mnogi od nas su ovde služili vojni rok i sećaju se da nikad u vojsci nisu baratali pištoljem ili su pucali iz puške. To je jedan od razloga zbog čega mi predlažemo da se ova odredba u članu 12. briše.
Gospodine ministre, moram istaći da su mnogi radnici obezbeđenja zloupotrebljavali tu mogućnost što su nosili pištolje i mnoga druga naoružanja i bahato se ponašali na određenim mestima, lako vadili te pištolje, pucali u nedužne ljude.
Dakle, da bi dobili licencu za nošenje pištolja i kratkih cevi, mi predlažemo da ovo ne bude jedina preporuka, a vi ste u obrazloženju napisali da bi se popularizovao dobrovoljni odlazak u vojsku. Gospodine ministre, dobro znamo da mnogi ljudi dobrovoljno idu u vojsku da bi upisali policijsku akademiju, a ne da bi bili u privatnom obezbeđenju. Zahvaljujem.

Na  osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, amandman na član 12. podneo je Odbor za odbranu i unutrašnje poslove.
Reč ima gospodin Ivica Dačić. Izvolite.

Prihvatamo amandman kako bi postao sastavni deo teksta Predloga zakona.

Hvala.
Na član 12. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 12. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Srđan Milivojević.
Da li neko želi reč? Da.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, gospodine ministre, evo jednog spornog člana ovog zakona, zbog čega vam mi kažemo da su ovakvi zakoni pretpostavka i mogućnost za uvođenje diktature.
U ovom članu zakona niste predvideli da lica koja su pravosnažno osuđivana na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju od tri meseca, za krivično delo izvršeno sa umišljajem, a koja se gone po službenoj dužnosti, mogu da obavljaju poslove bezbednosti.
S druge strane, mi smo predvideli još jednu mogućnost i na nju smo amandmanom i ukazali, a to je da u stavu 4. ovog zakona predviđate da se licu koje ima odgovarajući stepen i vrstu stručnog obrazovanja, najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima privatnog obezbeđenja, ovlašćenog policijskog službenika na bezbednosno-obaveštajnim poslovima, profesionalnog pripadnika Vojske, dozvoljava da obavlja te poslove, ali niste predvideli da to lice ne bi trebalo da, tokom poslednjih pet godina aktivne službe, bude kažnjavano zbog zloupotreba i prekoračenja ovlašćenja.
Sad hoću da se malo zadržim na ovom članu. Da uzmemo primer, danas je Sveti Arhanđel Mihajlo, slava je SAJ-a, Specijalna antiteroristička jedinica, jedna od najuglednijih policijskih jedinica u Srbiji. Svaka čast tim hrabrim ljudima na svemu sa čime se u svom profesionalnom životu suočavaju i sa zadacima koje vrlo uspešno rešavaju.
Kad uđete u bazu SAJ-a, vidite onu, nažalost tužnu ploču sa imenima heroja, koji su svoje živote položili na oltar otadžbine boreći se protiv terorizma, protiv najokorelijih kriminalaca. Zaista, oni zaslužuju dužno poštovanje države i ministarstva i večni nezaborav države prema njihovim porodicama.
Nažalost, poslednjih godina toga je uvek bilo. Bilo je situacija i kada su pripadnici MUP-a prekoračili ovlašćenja i napravili određena krivična dela. Nekad su to bili blaži prekršaji, blaži prestupi, nekada je bilo reči o teškim krivičnim delima. Ne smatram da će ti pojedinačni slučajevi da bace ljagu na pripadnike MUP-a u kompletu. Ja u principu verujem pripadnicima MUP-a, to sam i pričao u raspravi, za mene su pripadnici MUP-a ljudi koje svakog dana viđam kada dolazim na posao. Časni profesionalci i ozbiljni ljudi, koji štite zakon onako kako treba i zaslužuju svaku pohvalu, svaki pripadnik MUP-a koji obezbeđuje ovu zgradu i koji radi ovde.
Ali, imamo situaciju da su neki pripadnici bezbednosnih službi, zbog zloupotreba, završili u zatvoru. Jedan od njih je Rade Marković. Molim za malo tišine, pošto je savetnik predsednika Republike Oliver Antić najavio mogućnost da Rade Marković, bivši šef eskadrona zla, bude pomilovan, a izađe iz Zabele.
Nama se može desiti da se on za godinu dana pojavi sa zahtevom da obavlja poslove privatnog obezbeđenja, jer ima pet godina provedenih u struci i može čak da traži da na nekom tenderu dobije da obezbeđuje Skupštinu, recimo lidera SPO, Vuka Draškovića, može da traži da obezbeđuje nas iz Otpora i to sve zahvaljujući trudu i pregalačkim naporima SNS, koja želi da napredno amnestira sve te ljude.
Samo ću podsetiti na reči Tomislava Nikolića, da kad dođe na vlast on će preispitati presudu i Legiji za zločin ubistva predsednika Vlade. Čekajte, je li on bio pripadnik bezbednosnih službi? Jeste. Da li on po ovom zakonu može da obavlja poslove obezbeđenja? Može. Da li je on u zatvoru? Jeste. Da li je Nikolić najavio njegovu amnestiju? Jeste. Što protestujete? Što vas toliko istina boli?
Da citiramo Aleksandra Vučića ponovo? Ja vas nisam prekidao dok ste ćutali. Nemojte me, molim vas, prekidati. Saslušajte šta vam pričam. Korisno vam je. Igrate se državom. Uvodite diktaturu. Planirate da zlikovce iz eskadrona zla amnestirate i da im omogućite da se bave…

Gospodine Milivojeviću, stvarno nema smisla to što radite. Dajte, molim vas, da se vratimo na dnevni red. Molim vas da zaista vodimo računa.

Evo završiću gospodine predsedniče, da ne bismo ulazili u konflikt u ovom svetom danu, uzvišenom danu, ali podsetiću vas da je i diktatura kada vlast sprečava poslanike opozicije da iznesu svoje mišljenje i svoje stavove.