Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, moje pitanje je upućeno ministru za zdravstvo i ministru energetike i ekologije.
Naime, veoma aktuelna tama eksploatacija nikla na teritoriji Opštine Trstenik kod Riđevštice do sela Ruđinci u Vrnjačkoj banji je uzbudila građane Trstenika i okolnih opština i 17. ovog meseca firma „Srbija nikl“ dobila je dozvolu koja nije obnovljena, sada je obnovljena za početak nekih istraživačkih radova na teritoriji Opštine Trstenik, iako je šezdesetih ili sedamdesetih godina detaljno izvršeno geološko istraživanje i utvrđeno da procenat nikla oko 1% znači, veoma mali.
Zašto su građani uzbuđeni? Prethodno da kažem da mislim da ovo nije politička tema, jer na sednici Skupštine opštine Trstenik jednoglasno je usvojena odluka da se ne dozvoli eksploatacija po važećem zakonu.
Znači, glasali su i URS i Nova Srbija i SNS kao pozicija i SPS, i opozicija SPO i DS. Zašto su građani u strahu? Pa, opravdano, jer eksploatacija nikla nema čiste tehnologije. Znači, ta eksploatacija, imamo primer Kavadaraca, gde jednostavno zagađenost je i u vazduhu i u zemlji i vode su zagađene, i to bi na teritoriji opštine Trstenik koja ima mineralnu vodu Veluće, koja je najveći procenat magnezijuma u Evropi, sigurno i gde je profesor Tomislav Jovanović, sadašnji ministar, svoje radove radio i zaključio da je to jedna od najkvalitetnijih voda.
Mogu da vam kažem da ta prljava tehnologija prema podacima, ruda se vadi i eksploatiše pomoću koncentrovane sumporne kiseline koja ulazi u zemlju i zagađuje vodište. Pitanje je zašto Trstenik koji ima Veruće, zašto Vrnjačka banja koja ima vodu Vrnjci, zašto Aranđelovac koji ima takođe vodu Knjaz Miloš, zašto su to lokacije gde treba tražiti nikl i praviti jednu prljavu tehnologiju kada je voda nešto od strateškog značaja i koja jednostavno može u svakom trenutku da se prodaje i da dobije veliku zaradu naše i ove druge opštine?
Ono što je bitno, bitno je da je na teritoriji od mesta gde se eksploatiše ruda nikla, 40 kilometara je u zagađenju, javlja se velika prašina, i sad zamislite ta prašina koja je kisela prašina iz tog mesta, bliže Kruševac da pada prašina na spomenik Kosovskim junacima, na Lazaricu, na Ljubostinju, na Vrnjačku promenadu, na spomenik Milutinu u Kraljevu, na Žiču, to je nešto što stvarno, ne verujem da je ministar potpisao imajući i razmišljajući o ovakvim posledicama, verovatno po nekom automatizmu.
Ono što je moj apel, da jednostavno ministarstvo ne promeni odluku, nego dođe i da se dogovorimo ponovo na jedan razgovor, jer povlačenje ove odluke ne znači poraz ministarstva, povlačenje odluke je pobeda ministarstva jer je za dobro građana ovih opština i u stvari cele Srbije.
Nešto bih o toksičnom dejstvu na organizam. Ogroman procenat karcinoma pluća, ljudi bez nosne pregrade, kontaktdermatitis, znači u kontaktu sa niklom vi imate alergijske manifestacije. Sve to je nešto što zabrinjava.
Ja postavljam jedno praktično pitanje, zamislite da ostane vest da je data dozvola za eksploataciju nikla u Kaluđerici ili na Avalskom putu ili Petrovaradinu ili na Limanu, verujem da bi se to automatski sprečilo.
Ono što bih na kraju morao da citiram, profesora akademika Jovića koji kaže – metal u zemlji sazreva. Naš nikl nije sazreo, omogućimo novim generacijama da oni odluče da li je nikl ruda koja je sazrela ili nije i mislim da će razmišljanje tih mlađih generacija biti mnogo zrelije nego naše. Hvala.