Tema je zakon o privatnom obezbeđenju, a biće bogami i o detektivskoj delatnosti. U ta dva zakona, u ovom do sada što sam vam kazao, sublimirane su sve naše skepse i rezerve spram ovog zakona. Ne zato što mi vas mrzimo, kako vi kažete, nego zato što volimo ovu zemlju i volimo demokratiju.
Da vam kažem konkretno za ovaj član šta još imam kao zamerku. Imam veliku zamerku na ovaj član i to sam probao da amandmanom promenim. Ovaj član zakona nije predvideo nešto što se zove sukob interesa.
Neko ko radi u bezbednosnim službama u policiji, recimo na rasvetljavanju krađa automobila, radi osam godina, ima dosta nerešenih predmeta, jednog dana kaže - nezadovoljan sam policijskom platom policijskog činovnika i prelazim u privatnu detektivsku agenciju, ali iskopiram sve ove predmete, nosim sa sobom i sada ću malo privatno da istražujem ko se bavio krađom automobila i sebi ću steći vrlo unosan kapital.
Kada govorimo o zakonskoj regulativi, apsolutno sam uveren da postojeće agencije, detektivske, iz obezbeđenja one koje postoje, formirane su sa najčasnijim namerama, većina njih. Tu ima i profesionalaca i ljudi koji su bili u policiji, u vojnoj policiji, i u bezbednosnim službama koje znaju da urede te službe u skladu sa zakonom, ali ima mnogo toga što treba tek eliminisati iz tog sektora privatnog obezbeđenja i privatne detektivske agencije.
Ima mnogo toga što je zalutalo tu. Ima mnogo toga što treba da otpadne, da ne ispuni ove zakonske uslove i preskoči ovu prepreku. Ali, opet podvlačim, i vraćam se ponovo na ovaj amandman gde se kaže da ljudi koji su proveli dve godine ili četiri godine ili šest godina u policiji, BIA, MUP ili nekim drugim bezbednosnim organizacijama, institucijama, ili radeći na poslovima bezbednosti, ne mogu odmah po napuštanju posla da otvore detektivsku agenciju. Mora da prođe dve godine pauze. Znate šta, ako radite kao inspektor za privredni kriminal mnogo toga saznate, što možda nije procesuirano. Posebno imam skepsu kada vidim da privatnom detektivskom delatnošću i privatnim obezbeđenjem mogu da se bave i pripadnici policije koji su provlačeni kroz tabloide, dok se vodi obračun za direktora policije.
I za kraj, opet se vraćam na ovog trenutka, najaktuelniju temu – šta kad predsednik Nikolić abolira Radeta Markovića? On sutradan dođe i kaže – sada ću da se bavim detektivskom delatnošću. Kako će se osećati pripadnici SPO? Kako će se osećati porodica Ivana Stambolića? Kako će se osećati porodica Slavka Ćuruvije? Kako će se osećati 4000 pripadnika „Otpora“ u ovoj zemlji koji su dan danas, hvala Bogu, preživeli ono što su preživeli? Da li je to normalna okolnost u zemlji o kojoj pričate? Da li mi treba sada da kažemo – ma to je sve u redu, mi smo taj zakon pripremili, ali nismo pripremili pomilovanje Radeta Markovića. Naprotiv, pripremili smo zakon o otvaranju tajnih dosijea.
I kada govorimo, za kraj, o bezbednosnoj proceni i bezbednosnoj proceduri, apsolutno sam uveren, gospodine Dačiću, da kroz Zakon o unutrašnjim poslovima valja urediti tačnu proceduru šta je to bezbednosna provera. Apsolutno vas podržavam u tome, imaćete podršku DS, ali kada ćemo taj zakon doneti? Da li ćemo imati sada zakonsku rupu, nemogućnost da taj zakon donesemo, jer imaćemo sada jedan vakum i prazninu između donošenja Zakona o privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti, s jedne strane, i s druge strane imaćemo jedan period do koga ćemo čekati Zakon o unutrašnjim poslovima. Šta ako vladajuća stranka donese odluku da raspiše parlamentarne izbore? Koliki će onda vakuum nastati? A detektivske agencije i privatna obezbeđenja se pojave u nekoj kampanji, kao u Vrbasu, kidnapuju učesnike u izborima, nas iz DS, koji smo, eto, optuženi za genocid. Što nas ne bi pobili onda? Zna se šta se dešava sa ljudima koji su optuženi za genocid, završavaju osuđeni na najstrašniju kaznu. Mi smo juče osuđeni za genocid.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srđan Šajn. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo ja bih hteo samo da kažem da podržavam u potpunosti stavove predsednika Vlade i aktuelnog ministra unutrašnjih poslova, iz vrlo jednostavnog razloga, mislim da oblast o kojoj govorimo jeste deo jedne šire oblasti koja definitivno mora da se jasno definiše kroz različite zakone, između ostalog i kroz Zakon o unutrašnjim poslovima, o kome govori gospodin ministar.
Da je to zaista tako i da zaista mi ne možemo da se pozivamo da danas neke stvari moramo da rešimo, jer je najbitniji ovo o čemu pričamo danas, govori činjenica da mi imamo godinama unazad jedno stanje kada su u pitanju bezbednosne provere. Da recimo, neko zato što mu je deda ukrao neku kokošku ne može da prođe bezbednosnu proveru, pa ne može da bude ni član policijskih snaga, a ne da bude u nekim drugim organima i da nama predstoji jedna ozbiljna diskusija u tom pravcu. Mi zaista ozbiljno moramo kroz taj zakon i kroz buduće aktivnosti da prihvatimo određene vrednosti i jedan drugačiji odnos.
Mislim da amandman koji predlaže DS, da ulazimo sada u takve detalje, u stvari nas gura od jedne ozbiljne rasprave šta to znači bezbednosna provera, jer vrlo jednostavan primer imate, ja ću to sada malo, da bih objasnio ovo za šta je ministar u pravu, da izađemo u jedan drugi kontekst, kada govorimo o policiji, vi imate situaciju danas da vi ne možete nekoga zbog bezbednosnih provera da primite u policijske snage, zato što je njemu deda uradio neko malo krivično delao, a sa druge strane da isti taj policajac ukoliko u toku svog službovanja prekrši određene propise, on bude kažnjen na jedan određene način, on nastavi svoje službovanje.
Ovo koristim kao argumenat u prilog tome da kažem da podržavam u potpunosti stav ministra da mi danas ne možemo da rešimo čitav sistem bezbednosnih provera i da to mora da bude predmet ozbiljne diskusije, da moramo da dođemo do ozbiljnih rešenja, a ovi slučajevi o kojima sam govorio nisu se dešavali unazad 20, 30 godina. Mi smo svedoci svega toga da se dešavalo i za vreme demokratske vlasti i one koja kaže da li je demokratska ili nije, svi smo bili na različitim stranama i govorili o tome. Mi smo imali kao romska partija situaciju da smo podržavali i jedne, i druge i treće.
Činjenica da govorimo danas ovo jeste da smo uvek podržavali program i pravi projekat. Mislimo da je ovo dobar program id a je pravi pristup i da u tom pravcu očekujemo i odgovornost ministra da zaista ti zakoni i dođu na dnevni red i da zaista se temeljito pristupi pitanju definisanja šta su to bezbednosne provere i da to nije predmet ovog zakona jedinog i da će to onda da nam stvori jedan ozbiljan problem, da taj problem na pravi način rešimo sistemski za sva ostala pitanja gde nam se on provodi u državi. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milisav Petronijević. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, gospodine predsedniče Vlade, mi smatramo da je ovo važno pitanje koje reguliše član 5. zakona, a govori o licenci.
U stvari, da bi regulisali ovu oblast, da bi mogli da jasno kažemo ko može da obavlja detektivsku delatnost, uvodi se licenca, a član 5. o kome sad govorimo govori ko sve može da obavlja taj posao, odnosno ko može da dobije licencu.
Koliko sam razumeo iz ovih dosadašnjih rasprava, imali smo s jedne strane predlog amandmana koji predlaže neka ograničenja i s druge strane, veoma je argumentovan odgovor predsednika Vlade, odnosno ministra unutrašnjih poslova, predloživši i usvojivši ovde kroz amandmane na sednici Vlade i kroz sam predlog zakona mnogo šire, mnogo oštrije uslove.
Mi smatramo da treba to podržati, to prihvatiti jer jednostavno onaj predlog koji smo čuli od kolega koji su podneli amandman, malo pre sam i čuo od jednog drugog kolege da razume i da je dovoljno bezbednosna provera da stoji, da je dovoljno jasno, dovoljno ograničeno, dovoljno oštro, tako da mislim da ovde nema nikakve dileme, predlog jasno to reguliše, mi podržavamo takav predlog i predlog Vlade vezano za amandmane na član 5. Toliko, hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Đorđe Milićević i Stefana Miladinović.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Miroljub Stojčić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Govoriću kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS. Na početku bih se zahvalio i Vladi Republike Srbije i nadležnim odborima što su prihvatili ovaj amandman mojih kolega Stefane Miladinović i Đorđa Milićevića i što je amandman postao sastavni deo Vlade.
Međutim, poštovani predstavniče Vlade i predstavnici MUP, ne sumnjivo je da su rasprave u načelu o zakonu o privatnom obezbeđenju i detektivskoj delatnosti izazvale različite komentare, ali je činjenica i mišljenje zainteresovanih za ovu oblast, pa i običnih građana da je Srbiji ne potrebno, nego neophodno donošenje krovnih zakona koji uređuju oblast privatnog obezbeđenja i detektivske delatnosti, pre svega što je Srbija jedina zemlja u regionu koja još uvek nije usvojila zakon u ovoj oblasti, a drugo, što je realnost takva da je u ovakvim uslovima u Republici Srbiji sektor privatnog obezbeđenja veoma razvijen.
Podsetiću da je u ovom sektoru zaposleno, kao što ste i vi rekli, oko 50.000 ljudi i da se raspolaže sa oko 50.000 komada oružja, mada ne postoje precizni podaci o tačnom broju.
U ovakvim uslovima, pružaju se usluge ovakve vrste, koje prate savremene trendove. Međutim, u ovom trenutku ne postoje jasno definisana prava i obaveze pravnih i fizičkih lica koja obavljaju ovu specifičnu delatnost, kao ni jasna uloga nadležnog državnog organa u nadzoru nad obavljanjem poslova iz oblasti privatnog obezbeđenja po uzoru na druge evropske države.
Vi ste, gospodine predsedniče, i u vašem uvodnom izlaganju jasno naveli da oba predloga zakona za cilj imaju profesionalizaciju ovih delatnosti u cilju postizanja nivoa kvaliteta usluga, računajući na njihov doprinos u ukupnom sistemu unutrašnje bezbednosti, koje ovaj značajni resurs svakako može da pruži.
U raspravi u načelu poslanička grupa SPS pokušala je da konstruktivnim diskusijama da doprinos da zakoni budu što bolji kako bi se ovaj sektor u ovim uslovima uradio na najbolji mogući način. I vama i nama je jasno da ne donosimo idealne zakone, što govori iskustvo zemalja u okruženju, ali kada je reč o konkretnim prednostima ovih zakona, najveća dobit je što se stvaraju zakonski okviri za zaštitu interesa građana i države i poslodavaca i zaposlenih u sektoru privatnog obezbeđenja.
U tom smislu, poslanici SPS podneli su predlagaču ukupno 26 amandmana, 20 na zakon o privatnom obezbeđenju i šest amandmana na zakon o detektivskoj delatnosti.

Gospodine Stojčiću, podsećam vas da u skladu sa Poslovnikom treba da govorimo o tački dnevnog reda, dakle, o amandmanu na član 5. pa vas molim da u tom smislu vratite diskusiju.

U tom smislu i govorim. Samo ću govoriti vezano za sve amandmane i kasnije se nećemo javljati.
Amandmanima smo želeli da i jedan i drugi zakon budu što kvalitetniji i primenljiviji u praksi, tako da naši amandmani daju doprinos da zakoni budu kvalitetniji u oblastima koje se uređuju, pre svega, status zaposlenih lica, status preduzeća, tehničku opremljenost i upotrebu tih sredstava, zasnivanje radnog odnosa zaposlenih lica, ali i prestanak radnog odnosa, usklađivanje rada zaposlenih lica, kao i usklađivanje zakona sa drugim zakonima.
Na zakon o detektivskoj delatnosti amandmani su predloženi da bolje definišemo koje uslove mora da ispunjava odgovorno lice koje se bavi ovom delatnošću, da zakon mora da bude usklađen sa drugim zakonima, kao i da preciziramo pojedine odredbe zakona.
Na naše zadovoljstvo, prihvaćen je od strane predlagača veći broj naših amandmana i poslanicima SPS je drago što smo dali značajan doprinos da zakoni budu kvalitetniji i primenljiviji u praksi, a da je to prepoznao i predlagač ovih zakona i Vlada Republike Srbije, na čemu im zahvaljujemo.
Na kraju, želim da predlagaču u ime poslaničke grupe SPS poželim uspešno sprovođenje ovih zakona, obzirom da se u Srbiji prvi put reguliše ova oblast.
Na samom kraju, želim da svim vernicima u Srbiji, koji danas slave slavu Svetog Aranđela, čestitam slavu i poželim da još dugo slave, u ime poslaničke grupe SPS.

Hvala.
Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 5. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Gordana Čomić i Srđan Milivojević.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 6. amandman sa ispravkama podneo je narodni poslanik Srđan Milivojević.
Da li neko želi reč? Ne.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove podneo je amandman na član 6.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu da Ustavom i pravnim sistemom.
Da li neko želi reč? Da.
Reč ima premijer Dačić.