Zaista samo kratko radi pojašnjenja.
Da ne bi bilo različitog tumačenja, čini mi se zaista nepotrebno, mi stvarno, gospodine Dačiću, pokušavamo kroz amandmane da napravimo ovaj zakon boljim nego što jeste. Zaista ne postoji nikakva politizacija. Jeste da se nalazimo u jednom vrlo interesantnom momentu u političkom životu Srbije, vi ste i te kako upoznati sa time šta se tu dešava, ali to stvarno nema veze sa kvalifikacijama koje se iznose. Opozicija ima pravo da sumnja i ima pravo da iznosi mišljenja koja mogu da odvedu ovu oblast u jednom neželjenom pravcu i to je ono što su radili poslanici DS i što će raditi. Ali, to nikako ne znači da mi ne želimo da napravimo ovaj zakon boljim nego što jeste. Ako amandmani nisu dobri, da pokušamo zajedno kroz dogovor da učinimo da ovo bude efikasno regulisana oblast. Ništa više, ni manje od toga.
Dakle, neću da ostavim sumnju da neko ovde hoće da se bavi politikom kroz amandmanski proces na način kako ste predstavili. Mislim da to nije tačno. Ako neko u ovoj zemlji priča ovih dana, citiram – to što vi kažete, to je laž, to vi predlažete ljude koji ne smeju biti predloženi, mi ćemo da držimo stranačke konferencije u holu Skupštine, nosićemo transparente, ugušićemo svaku kritiku, vaš predsednik je lopov, vi ste svi lopovi, vi ste počinili genocid, vi ste Arijevci, onda mi moramo na neki način da odgovorimo na to.
Normalno je da mi zaključujemo da je to uvod u tu reč koju ste upotrebili. I to nema veze sa amandmanskim procesom, verujte. Ali, s obzirom na to šta nam se sve dešava ovih dana, ja isto tako znam da vi imate senzibilitet i razumevanje i da ni vama ne prija da vas juče jedan čovek optuži da ste počinili genocid.
(Predsedavajuća: Vreme)
Ja znam da to i vas dotiče i vas boli i mogli biste i vi da reagujete. Hvala.

Reč ima Nada Kolundžija. Izvolite.

Očigledno ne postoji spremnost da se uvaže argumenti koji mislim da su nesporni. Želim samo, javnosti radi, da kažem jednu stvar. Ne radi se ovde o bezbednosnoj proveri bilo kog pojedinca. Ovde se radi o tome da mi ovim zakonom regulišemo formiranje privrednih subjekata koji su naoružane formacije.
Zašto postoji posebna osetljivost na ovo pitanje u odnosu na mnoge druge bezbednosne provere kad tražite pasoš ili neki drugi dokument? Zato što vi ovim aktom omogućavate da se stvaraju oružane formacije. Tada je osetljivost javnosti uvećana i podignuta na hiljaditi stepen, s punim pravom. I zato mi pokušavamo u ovom razgovoru sa vama da pronađemo način kako da otklonimo svaku sumnju i svaku dilemu oko toga da u te oružane formacije neće moći da uđu ljudi problematične prošlosti, s jedne strane, a s druge strane da su te provere jasno definisane i da svi građani znaju ko to radi i na koji način to radi. Samo o tome se radi, a ne zato što mi imamo zlu volju prema vama ili zato što hoćemo ovu temu da politizujemo.
Naprotiv, ova tema jeste par ekselans političko pitanje, zato što se tiče bezbednosti ljudi, zato što mi ovde sada govorimo, da ne bude nikakve zabune, o tome da mi sada zakonom definišemo neke oružane formacije i da je, naravno, onda javnost vrlo zapitana, zabrinuta, na koji to način radimo i da li smo dovoljno jasno otklonili svaku opasnost da u tim formacijama budu ljudi koji to nikako ne bi smeli da budu. Hvala.

Hvala.
Ministar Dačić ima reč.

Samo da ne bude dileme. Mi ovde ne donosimo zakon o stvaranju tih formacija, one već postoje, više od 10 godina. Koliko ima agencija koje se time bave? Koliko ima preduzeća? Koliko je ljudi? Koliko je oružja? Kojim je zakonom to regulisano? Nijednim.
Mi ovim zakonom ograničavamo postojanje tih formacija i preduzeća i utvrđujemo uslove. Ovo će u stvari biti veliko pročišćavanje u tim strukturama. Molim vas, nemojte da ispadne da će nešto tekst stvoriti. To postoji i vi sve to dobro znate i mnogi od vas koristite njihove usluge. Čak su i državni organi koristili njihove usluge.
Kako je to regulisano? Ko se u njima zapošljavao? Da li su bile bezbednosne provere? Da li ste znali ko ima oružje a ko nema? Niste. Prema tome, ne može biti gore nego što je sada. Može biti samo bolje.

Hvala.
Nada Kolundžija, replika. Izvolite.

Gospodine ministre, ja sam sigurna da je bolje kada postoji zakon nego kada ga nema, kada je sve to u prostoru mimo zakona. Dakle, to jeste bolje.
Ovde se radi samo o tome da ako vi već donosite zakon da biste uredili tu oblast, da li je moguće da se ostavlja jedan tako osetljiv prostor kao što je pitanje ko time može da se bavi nedefinisanim? A da je bolje da ima zakona nego da ga nema, to nikome nije sporno, pa ni nama.
Ali, da li smo mogli da izbegnemo ovu opasnost koja stoji u nekom nedefinisanom prostoru šta znači bezbednosna provera i ko će o tome odlučivati i na koji način. Samo se o tome radi.

Hvala.
Reč ima Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovana gospođo predsedavajuća, gospodine ministre i predsedniče Vlade, ja sam takođe podneo amandman na ovaj član zakona.
Prvo ću se malo osvrnuti na vašu diskusiju kada ste kazali da ako nešto ne valja u ovom zakonu, mi ćemo promeniti. Kako se razvijaju političke okolnosti, pre će vas promeniti nego što ćete vi stići da promenite zakon, nažalost.
Nemojte da dobacujete, probajte da me nadćutite ako ne možete da me nadgovorite.
Nas ovde vodi, kada je reč o ovom zakonu, i znanje, ali nas vodi i iskustvo. Evo da pitam vas što dobacujete – jel se sećate vi nekih agencija za obezbeđenje tokom 90-ih, koje su počele kao agencije za obezbeđenje a završili kao Arkanovi „Tigrovi“. Jel to bila jedna fina agencija za obezbeđenje? Jel se sećate nekih ljudi koji su napustili Službu državne bezbednosti pod vrlo sumnjivim okolnostima i kući poneli dosijea a završili kao pripadnici agencija za obezbeđenje?
Možete li da zamislite Radeta Markovića, osuđenog šefa eskadrona zla, kada ga bude ebolirao predsednik Nikolić, pa osnuje agenciju za obezbeđenje sa sve 15 dosijea kojima preti građanima Srbije? E, to vas boli. I onda vičete – tema. Ali, to su činjenice. Jer, mi o ovom zakonu, gospodine Dačiću, razgovaramo u dramatično promenjenim okolnostima. To više nisu one okolnosti kad smo mi ovu zemlju čvrsto vodili ka Evropi, boreći se protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Ja imam apsolutno uverenje da vi zaista imate najčasnije namere kada je reč o ovom zakonu. Ali, imam sumnju i skepsu u vaše koalicione partnere. Jer, znate, ako su oni u jednom danu spremni da vas optuže za genocid i za masovne zločine a da vas u drugom danu podrže, pitanje je koliko je njihova podrška iskrena.
S druge strane, u ovom zakonu ja zaista vidim po demokratski poredak preteće odredbe i formulacije, i način na koji se prikupljaju podaci i način na koji se obrađuju podaci. Prihvatam ja vašu sugestiju da se radi bezbednosna provera i apsolutno sam uveren da se bezbednosna provera radila na jedan profesionalan način. Ne zato što ste vi ministar pa ja sada vama nešto laskam ili posebno verujem u vas. Znate, ja sam uveren da se i za predsednika Vlade radi bezbednosna provera, i za ministra, i za mnoge druge ljude koji obavljaju najvažnije državne funkcije. Ali, pre neki dan smo videli da jedan visoki funkcioner Direktorata za civilno vazduhoplovstvo nije prošao bezbednosnu proveru pa je izabran, a kadar je SNS. Znači, s jedne strane imate člansku kartu SNS, a sa druge strane imate bezbednosnu proveru. I bezbednosna provera pada pred argumentima snage članske karte SNS. E, to je problem. To je diktatura. Jer, to je oblik vladavine.
Vi ste, gospodine Dačiću, završili Fakultet političkih nauka i znate da diktatura nije državno uređenje, nego je to oblik vladavine. A neki preko puta mene imaju iskustvo iz 90-ih godina šta je diktatura. Imamo ga i mi, sa ove strane. Samo u obrnutim ulogama. I moje kolege iz LDP-a. I to je ono što budi skepsu i sumnju u vaše časne namere. Ne vas, gospodine ministre, ne vas, gospodine Dačiću. U časne namere vaših koalicionih partnera. Jer, kada imamo naoružanu vojsku koja otme aktivistu DS pa ga odvede u prostorije SNS u Vrbasu, usred izborne kampanje, i te kako smo zabrinuti…

Gospodine Milivojeviću, zaista moram da vas zamolim da govorite o temi dnevnog reda.