Kada je reč o članu 16, naša pravna regulativa, naša zakonska regulativa poznaje neke odredbe koje kažu – prekoračenje nužne odbrane, pa onda – krajnja nužda i tačno je definisano šta je krajnja nužda a šta je nužna odbrana i u krajnjoj nuždi se kaže da je to činjenje prema agresiji istom merom kojom je agresija upućena, bez mogućnosti da se na drugi način otkloni opasnost po život ili fizički integritet onoga ko pruža takvu odbranu.
Ali, ovde je nešto veoma simptomatično, u ovom članu 16. Postoji jedna odredba koja kaže da Izveštaj o upotrebi vatrenog oružja i fizičke snage, iz stava 5. ovog člana, detektiv podnosi u roku od 12 časova odgovornom licu u pravnom licu za detektivsku delatnost. Mislim da je taj rok čudan i diskutabilan.
Prvo, šta ako je lice koje je primenilo fizičku snagu ili vatreno oružje povređeno? Šta ako je dobilo povrede koje ga onemogućuju da takav izveštaj dostavi? Da li su predviđene zakonske sankcije, ako on nije u stanju da takav izveštaj dostavi pravnom licu, a sa druge strane, ako nije bilo nikakvih drugih povreda na njemu, zašto toliko dug rok od 12 sati da prijavi to delo. Odmah po učinjenom delu neka napravi izveštaj o tome šta se desilo.
Ponovo kažem, ne ulazim u ovu zamku, što je govorio gospodin Đurić, da mi baš na Balkanu probamo da definišemo svaku situaciju koju može život da predvidi, ali mislim da bi bilo dobro da se i o ovome razmišljalo. Hvala.

Hvala.
Da li još neko želi reč?
Reč ima ministar Dačić.

Ne može da stoji „odmah“, jer „odmah“ nije merljiva kategorija. Koliko je to brzo „odmah“? Zakonopisac mora da odredi neki rok i ovde je zato navedeno 12 sati. Vi znate da u mnogim i policijskim poslovima i postupanjima su otprilike rokovi, najduži rok je 48 sati, kada je reč o zadržavanju, odnosno o tzv. policijskom pritvoru, a naravno da je intencija da to bude odmah, odnosno što pre, ali nismo mogli da napišemo „odmah“.
(Srđan Milivojević, s mesta: Prihvatam obrazloženje.)

Hvala.      
Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Suzana Spasojević i Saša Dujović.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 16. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Zlata Đerić i Dubravka Filipovski.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 17. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Anđelković i Bojana Anđelković.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? Ne.
Na osnovu člana 157. stav 6. Poslovnika, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove podneo je amandman na član 17.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima ministar Dačić.

Samo da kažem u ime predlagača da prihvatam ovaj amandman, kako bi on postao sastavni deo Predloga zakona. Hvala.

Hvala.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 18. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Miroljub Stojičić i Vesna Jovicki.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, pa konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 20. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Gordana Čomić i Srđan Milivojević.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Član 20. je za nas najsporniji član i apsolutno sam uveren da ste vi, gospodine ministre i predsedniče Vlade, razgovarali i sa nadležnim nezavisnim regulatornim telima, da ste obavili razgovor i sa stručnom javnošću, ali ovako davanje svih ovih podataka koje je navedeno u članu 20, prilično je sporno.
Ovde zaista ima puno podataka koji, ako se na ovakav način daju, ako se na ovakav način ta ovlašćenja daju detektivu, ona su nedopustiva, jer unose potpunu pravnu nesigurnost. Čitam ovde šta sve može detektiv da radi i koje sve podatke može da dobije. Znate, detektivska delatnost ne bi trebalo da bude zamena za ovlašćenja državnih organa. Ipak postoje neki državni organi u čiju snagu moramo verovati i moramo neke podatke ipak nabavljati preko nadležnih državnih organa, preko institucija, jer one su, na kraju krajeva, garant da će se štititi ljudska prava, da će se sprovoditi u skladu sa zakonom obrada tih podataka.
Pročitaću šta je sve po Predlogu zakona organ državne uprave, odnosno pravno lice, koje na osnovu javnih ovlašćenja vodi evidenciju, dužno da da detektivu na obrazloženi pisani, odnosno piše pismeni zahtev. Dakle, kaže ovako – daju podatke o boravištima i prebivalištima lica, o vlasnicima motornih vozila i plovila, o polisama osiguranja, vlasnicima nepokretnosti, penzijskom i invalidskom osiguranju, podatke iz sudskih spisa u slučajevima kada to pravo ima korisnik usluga i podatke iz državnih arhiva. U ovom drugom stavu se definiše šta sve treba da sadrži taj podatak.
Onda se vraćam na priču kojom ste nam kazali da vi kao Ministarstvo unutrašnjih poslova ne možete parking servisu da date registarski broj automobila da bi on napisao kaznu, a ovde kažemo da ćemo ga davati detektivima. Znači, onda će parking servis da angažuje detektiva koji će za njegov račun da nalazi vlasnike motornih vozila koji nisu platili ove protivustavne, protivzakonite doplatne karte za parking. To je samo jedan primer. Mi smo tražili brisanje ovog člana ili da se makar na neki drugačiji način definiše, jer na ovakav način to bitno može da naruši ljudska prava, građanska prava i slobode, ono što Ustav garantuje. Ipak mi živimo u jednom društvu krhke demokratije.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nada Kolundžija. Izvolite.

Želim samo da podsetim ministra, koji se prihvatanjem nekih amandmana pozvao i na mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, da je on takođe na ovaj član 20. dao svoju primedbu, koja glasi – Predlog zakona na nedovoljno precizan način uređuje da su organ državne uprave, pravno lice koje na osnovu javnih ovlašćenja vodi određene evidencije ili drugi rukovaoci zbirkom podataka na obrazložen pismeni zahtev detektiva praktično dužni da detektivi daju podatke navedene u tekstu. Ova odredba je nepotpuna i potrebno je precizirati istu, u smislu određivanja koje podatke o ličnosti su navedeni subjekti dužni da daju detektivu, kao i da su ti podaci detektivu neophodni isključivo radi vršenja poslova iz njegove nadležnosti, a uz puno poštovanje načela srazmernosti.
Dakle, analizom prihvaćenih amandmana potpuno je jasno da ne postoji nijedan amandman koji je Ministarstvo prihvatilo, a koje bi bilo adekvatan odgovor na osnovanu primedbu Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Hvala.

Da li još neko želi reč? Ne.
Na član 20. amandman su zajedno podnele narodni poslanici Zlata Đerić i Dubravka Filipovski.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Milisav Petronijević i Mirjana Dragaš.
Vlada i resorni odbor prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Bojan Kostreš, Đorđe Stojšić, Olena Papuga, Karolj Čizik i Dragan Andrić.
Da li neko želi reč? Da.
Reč ima narodna poslanika Nada Kolundžija. Izvolite.