S obzirom da se razvila tzv. polemika mimo sadržaja mog amandmana, želim samo da dodam i čini mi se da ću tom rečenicom obuhvatiti i novo nastalu polemiku oko toga koliko je novih lica zaposleno za 18 meseci ili 20 meseci. Vraćanjem na činjenicu da želim da se briše stav da radni odnos sa novim licima se može zasnovati u saglasnost tela Vlade i sa garancijama koje čujemo od ministra finansija.
Znate kako ta garancija izgleda? Dvadeset meseci nismo uspeli da sprovedemo dva zakona koji su stupili na snagu 2009. godine, ograničavanje broja zaposlenih u republičkoj administraciji i lokalnoj samoupravi zajedno sa ograničenjem masa zarada, a sad ćemo takođe i ovo ostaviti mimo sprovođenja.
Suviše je važna tema da bismo smeli dozvoliti da se cela javna debata oko ovakve teme kao što je da će radno telo Vlade odlučivati o broju zaposlenih unutar 274 hiljade koje se finansiraju direktno iz budžeta i još po procenama 100 hiljada koji su indirektni korisnici ili su korisnici subvencija. Da će oni zasnivati radni odnos to je suviše važna tema da koristimo četiri ključne reči i krećemo se u okviru ovo će da radi. Na osnovu čega? Šta vas je sprečavalo da primenite dva zakona koji su doneti 2009. godine gde imate mnogo boljih formulacija o ograničavanju broja zarada.
Šta vas je sprečavalo da nam donesete analizu , šta se desilo sa lokalnim samoupravama koje su poštovale zakon iz 2009. godine? Šta će tek sa njima da se desi, jer je poruka koju imamo zbog naše neverovatne sklonosti ka političkom folkloru gde mu mesto nije, da onaj ko je poštovao zakon koji je donet 2009. godine će sada biti dvostruko kažnjen, a da je ova odredba ne sprovodiva. Kakvog ja zadovoljstva imam ako za sedam meseci dođem u ovu istu Skupštinu sa pitanjem šta je sa sprovođenjem stava koji sam tražila da se briše, a vi kažete nije nam uspelo. Ko od toga ima koristi? Dokle?
Razmena doskočica, pošalica –ti si u pravu, nisam, ja sam u pravu, nisam, neće doneti koristi nikome, a šteta će i na dalje biti zajednička.
Molim vas da ukoliko zaista imate i kapacitete i volje, da uđemo u pravu javnu debatu o rezultatima ne sprovođenja ili sprovođenja zakona, o razlozima zašto ova vlada 20 meseci ne sprovodi zakon, nego se lica zapošljavaju mimo zakona iz 2009. godine. Oni su na snazi. Ko će biti odgovoran što su ta lica već zaposlena?
Nego ćemo sada da kažemo – šta je bilo, bilo je, ko se zaposlio, zaposlio, sada imamo Vladino telo koje će dalje o zapošljavanjima da odlučuje. Neće da radi, može da se koristi kao poruka dobra Vlada, ona smanjuje administraciju, zabranjuje zapošljavanje, ali se to neće desiti u realnosti, jer ovako kako je predloženo da se desi ne može. Moja želja sa amandmanom o kojem je reč je bila samo da zaista jednom otvorimo pravu debatu o rezultatima sprovođenja zakona za to je nadležna i ova skupština.
Ponavljam, nikakvog zadovoljstva, niko nema, što je bio u pravu, šteta je već napravljena, a odgovornost je već dvadeset i nekoliko meseci na sadašnjoj Vladi Republike Srbije i odgovornost je i na ministru finansija, koga god nasledio i kakve je god probleme nasledio. To je nažalost suština političkog rada.
Uvek imamo dobrovoljan stav da se nekog posla prihvatimo, ili da se ne prihvatimo, a kada ga se prihvatimo onda imamo obavezu ako želimo da unesemo neku novost, da stupimo u dijalog stvarno, a da ne stojimo na pozicijama ključnih reči – super je, neće biti zapošljavanja, biće smanjenja i dokaz je u tome što nismo uspeli da do sada sprovedemo zakone koji su već na snazi, to je odličan dokaz za buduće sprovođenje ove odredbe u izmeni Zakona o budžetskom sistemu. Hvala vam.
