Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kako reče moj kolega pre mene, desnica se zalaže za pravdu, red je da i ja kao socijalista kažem nešto u tom smislu, jer se takođe zalažemo za pravdu.
Mislim da, gospodine ministre, ovaj amandman zaslužuje u najmanju ruku da se razjasnimo do kraja oko ovog ključnog člana 1. Da podsetim, u načelnoj raspravi sam rekao, podržavši, kao i cela poslanička grupa, predloge zakona koje ste podneli ovde u Skupštini, zbog onog cilja koji ste naveli da treba da se ostvari, da ne ponavljam, istakao sam tad i ističem sad ponovo, jedan od najvećih zadataka koji stoji pred Vladom je upravo donošenje propisa o ujednačavanju nivoa plata u javnom sektoru.
Naveo sam mnogo primera, govorio o plati predsednika Republike, govorio o tome da nije logično, pored ovih primera koje smo čuli, da šef kabineta predsednika Skupštine ima veću platu od predsednika Skupštine itd, da s jedne strane imamo princip primene onog Zakona o platama u javnim službama i u državnim organima. S druge strane smo promenom koeficijenata, promenom osnovica sve to pobrkali i sada imamo, ako se ne varam, neki kažu 600 koeficijenata, a neki kažu čak 900 različitih koeficijenata i pet osnova, jednostavno jedan, da nazovem tako, karambol u platama javnog sektora.
Podsećam da ceo javni sektor koristi javne pare, pare svih nas i treba da se uvedu ista pravila za sve njih. Zato, ponavljam, zalaganje, da se donese propis o ujednačavanju nivoa plata.
Molim vas da ne bude zabune. Ne mislimo da treba ujednačiti da svi imaju isto, ali svi oni koji rade iste poslove ili srodne poslove, na različitim mestima, treba da imaju približno isto. Imamo situaciju da su isti poslove i srodni poslove na jednom mestu potpuno različito plaćeni u odnosu na neka druga mesta. Ponavljam, pare su iste, javne, naše, narodne pare. Naravno, idemo dalje, pa onaj ko radi više, neka ima više, ko radi manje, neka ima manje, ali u osnovi da se izvrši to ujednačavanje.
Zašto sam sve ovo rekao? Zato što ste u odgovoru… Ne dovodim u pitanje ceo ovaj paket. Podržao sam, nemam dileme. Ali, čini mi se da treba da saslušate sve, šta još može da se uradi da bi bilo poštenije, pravednije, da bi mere koje se donesu bile održive i mogle da se sprovedu sprovodljivo. Nije pošteno ovo. Zašto nije pošteno? Na odboru ste rekli da nije cilj odredbi da se utvrdi rok za donošenje propisa kojima će se urediti ujednačavanje nivoa plata, odnosno zarada zaposlenih u javnom sektoru. Zašto nije cilj? Zašto ne biste imali rok do kada mora to da donesete?
Verujem da je mnogo optimistički do kraja juna da može da se stigne, ali odredite da bude do kraja godine. Mora jednom da se donese to, jer se godinama priča o tome. Mora jednom da se utvrdi rok.
Druga moja primedba, da tako kažem, jeste ako se već ne može doneti dotle propis, zašto treba posledice da snose penzioneri? Ako Vlada ne donese propis do juna meseca, neka Vlada sebi ne isplati platu. Nemojte da penzioneri u oktobru nemaju pravo na povišicu zato što nije donet propis. Pošteno.
Ponavljam, jeste optimistički da se do kraja juna donese propis o ujednačavanju plata, stvarno je to veliki posao. Neka to bude i neki drugi rok. Ali, ako već nema, nemojte onda, neka se primeni onako kako je zakon rekao indeksacija plata i penzija, a ne - zato što nije donet propis, neće se primeniti predložene indeksacije u oktobru 2014. godine.
Vraćam se na početak. Gospodine ministre, uz podršku svim onim hrabrim merama koje ste ovde predložili, ono što treba, treba do kraja razjasniti ovu stvar, zašto je ovo ovako i videti kako, ako već obavezujemo, pozivamo i one koji će koristiti indeksaciju, da stegnu kaiš, jer su teška vremena, teška ekonomska, socijalna situacija, nema para, isto tako, da se obaveže Vlada ili da uradi propis ili da onda indeksaciju u oktobru mesecu uradi onako kako je predvideo Zakon o budžetskom sistemu. Hvala.