Molim narodne poslanike da omogućimo govorniku da govori.

To je taj deo koji mene stvarno čudi.
Niko nije srećan zbog ovakvih mera koje Vlada donosi, ali hajde ovako, da neke stvari posmatramo realno, da ih sada ne donosimo, pitanje je da li bi mogli nešto da uradimo u 2014. godini za te naše penzionere, da li bi mogli da uradimo nešto za zaposlene u oblasti zdravstva i prosvete.
Sve međunarodne finansijske institucije koje imaju svoj interes u Republici Srbiji sada prate šta ova vlada radi. Vi to dobro znate. Da nema ovih mera, okrenuli bi nam leđa i ne bismo dobijali nikakve pozajmice da otplaćujemo tuđe dugove za novac koji je uziman, nemam ništa protiv što je uziman, nego zato što je rasipan. Sada te dugove vraćamo. Prinuđeni smo da stegnemo kaiš i zaposleni u javnom sektoru moraju da plaćaju poreze koje do sada nisu plaćali, pa ne vidim nijedan razlog za toliku brigu od onih koji su vodili ovu zemlju u periodu od 2008. do 2012. godine, ali ne u smislu prosperiteta i razvoja, nego u smislu propadanja, jednog laganog, finog propadanja, da se to maltene ne oseti.
Može sada neko da priča kako se ova vlada strahovito brzo zadužuje, ali neće da kaže da, recimo, Srbija nikada nije imala manju inflaciju nego ove godine. Neće da kaže da je najmanji spoljnotrgovinski deficit u 2013. godini otkad postoji Republika Srbija. To nećemo da kažemo, to ćemo da krijemo. To je sticaj okolnosti. To je nešto što su ovi koji su ministri imali sreće. Eto, potrefilo ih, a mi smo bili nesrećni, dok ste bili na vlasti. To tako izgleda. Stalno vam je nešto smetalo. Nijedan problem nije rešen.
Ove mere koje su predviđene u zakonu, u zakonu koji je donela Vlada Mirka Cvetkovića, zašto ta ista Vlada nije stvorila uslove da taj zakon bude ispoštovan? Zašto u budžetu za 2012. godinu 30. juna 2012. godine potrošen je i poslednji dinar zaduženja koje je bilo planirano za celu godinu?
Gospodo, možete vi iz bivšeg režima da pričate šta god hoćete. Mi stvarnost ne uvijamo u oblande. Ovo sad što se dešava je naša realnost. Nećemo da lažemo građane i smatramo da su ovi zakoni koji će da daju određene efekte štednje, određene investicije. Može to vama da se svidi ili ne, ali investicije koje će da ozdrave srpske finansije, koje će da smanje pritisak na javni sektor, na zapošljavanje. Posao Vlade jeste, kada se to stabilizuje, da stvori uslove da se primaju novi radnici van javnog sektora, nego u realnom i onda možemo da pričamo o povećavanju penzija.
Rekao sam jednom prilikom danas na početku današnjeg zasedanja, molio sam i gospodina ministra koji je sada ovde i svakog budućeg ministra koji bude dolazio da brani zakone, da zakone napišu u najgoroj mogućoj opciji, u najgorem mogućem scenariju, a ne kao ovi koji sada pričaju šta bi radili, a ne sećaju se šta su radili kada su napisali zakone koje niko nije mogao da sprovodi i kad su nas lagali da Srbija ide sigurnim putem u bolje sutra. Imali smo prilike da vidimo kako to izgleda njihovo bolje sutra.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić, replika.

Hvala vam.
Rekli ste - ti vaši penzioneri. Pa, jeste, brinemo, velika grupa.
Znate, možemo mi da pričamo, ali i penzioneri veoma dobro znaju šta je bio njihov život. Poslednji put kada smo nasledili vlast od vas, ove dve partije, dugovalo se 24 zemljoradničke penzije. Postoje tzv. mali i tzv. veliki dug. Taj veliki dug je bio dve i po penzije i uz velike napore mi smo negde oko 2007. godine uspeli da ga u potpunosti vratimo.
Da li treba da vas podsetim da ste davali vaučer za struju umesto penzije? Da li treba da vas podsetim da je bila vest dana na Drugom dnevniku Javnog kada je dan za isplatu penzija i da su ljudi dolazili i u četiri, pet ujutru bili u redu da bi bili sigurni da dobiju tu penziju, jer nisu znali kada će biti sledeća?
Treba li da vas podsetim da dok ste vi bili na vlasti je konfiskovano 4,8 milijardi evra tzv. stare devizne štednje? Dobar deo te štednje su pametno i kroz veliku dozu odgovornosti stariji sugrađani čuvali svake godine po malo baš od penzije, čuvali za mlađe naraštaje, dobre navike. Vi ste njima sve to uzeli.
Da, ponosan sam što sam bio deo Vlade koja je obezbedila da kroz ove obveznice uspemo da vratimo tu staru deviznu štednju. Ogroman broj ljudi koji je očekivao nešto iz toga je dobio satisfakciju i taj novac je njima vraćen.
Da li treba da vas podsetim da ste obećavali brda i doline, a da u ovome zakonu konkretno kažete penzionerima da njihova penzija neće rasti, u najboljem slučaju jedan i po sledeće godine, ako zabrljate sa nekom reformom sa kojom oni nemaju ama baš ništa? Neće biti ni to….
(Predsedavajuća: Vreme.)
… i da će izgubiti ono malo kupovne moći, a naročito niste imali ni minimum razumevanja za najsiromašnije i to je ono što mi vama ne možemo oprostiti.

Hvala.
Replika, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Kada neko nešto priča prvo mora da zna da nikad u životu ništa nisam oduzeo, ni uzeo, a nisam ni lagao.
Ne volim te priče, a zaboravljamo jako blisku prošlost. Jako bliska prošlost kaže da u periodu od 2008. do 2012. godine 400.000 ljudi je ostalo bez radnog mesta. To pokazuje kolika je briga prethodne Vlade koju je predvodila DS. Zato ste izgubili izbore.
Priča oko penzija? Sada ste se setili da brinete o penzionerima? Nisu oni vaši i ne verujemo vam zato što ste dozvoljavali da se PIO fondovi prazne i sve više zadužuju da bi mogli da isplaćuju te penzije.
Nemojte da izbegavate odgovornost što nam je finansijski sistem potpuno razoren. Nemojte da izbegavate odgovornost što nam je privreda i realni sektor potpuno razbijen. Prihvatite taj deo svoje odgovornosti.
Kada objasnite odakle od 30% do 56% javnog duga, ko ga je napravio. Evo, mi prihvatamo odgovornost za naših 6%, ali za tih 26% molio bih kolegu da ustane i kaže čija je Vlada napravila to zaduženje, a ne da priča neke priče koje stvarno em što su neverovatne što izlaze iz njegovih usta, em što nema mogućnosti da se taj zakon sprovede u delo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da izrazim jedno zadovoljstvo velikom brigom narodnih poslanika u vezi sa statusom penzionera, ali treba imati u vidu da su penzioneri u zadnjih 10-15 godina prolazili kroz razne teškoće.
Mislim da nije u redu da sada na račun penzionera pokušamo bilo ko od nas ovde da ubere neki poen, jer penzioneri, objektivno rečeno, i ne samo penzioneri nego i svi građani veoma teško žive.
Šta je ovde suština? Ne traže penzioneri ništa više niti da bolje žive nego što žive građani. Ne traže penzioneri privilegije, već traže da im se deca zaposle, da ne žive deca i unuci od njihovih penzija. U tome je suština i u tome je ceo problem, molim vas.
Ako mi rešimo problem da penzioneri koji izdržavaju uglavnom unučad i decu, skinemo bar taj teret sa njihovih pleća, onda ćemo i njima olakšati život.
Sigurno je da su penzije male i da se od njih teško živi, ali je i ovo istina i treba da vidimo da penzije, i ovim zakonom je predviđeno i prethodnim, obezbedili smo da penzije prate plate u javnom sektoru. Onoliko koliko se povećavaju plate u javnom sektoru, toliko se i povećavaju i penzije.
Prema tome, nemojmo da zavaravamo naše penzionere sada da oni treba da traže poseban status, oni to i ne traže, već samo da se ispoštuje ta proklamovana ideja. Mislim da to sa ovim zakonom obezbeđujemo.
Nemojmo zaboraviti koja je bila sudbina namenjena penzionerima od 2000. do 2008. godine, gde je trebalo veliki deo tranzicija da se reši i preko pleća penzionera. Tačno je, treba priznati da je u prethodnom mandatu vraćen dug penzionerima, da smo uspeli da vratimo penzije na neki pristojan prosek u odnosu na zaradu i da se to na neki način prati. Sigurno je to, ali nemojmo sada ni da tražimo od toga da sada penzioneri imaju neku posebnu privilegiju. U krajnjem slučaju, dobili su i privilegiju kroz to što nisu penzije veće od 60.000 oporezovane.
Jasno je da ostaje problem najmanjih penzija, penzija koje su na minimumu. Koliko ja znam, ovim zakonom će biti predviđeno da se omogući pomoć i tim kategorijama penzionera. Znam da nije decidno navedeno, ali je predviđena mogućnost.
Mi ovim zakonom koji treba da prihvatimo, obezbeđujemo, i to je tačno, da penzije prate plate. U onom obimu kako rastu plate, tako će rasti i penzije. Zato i molim da u tom smislu budemo korektni i objektivni i da ne obmanjujemo, pre svega, penzionere u tom smislu. Sigurno im se neće poboljšati standard, ali se ne poboljšava standard ni ostalim građanima. Mi sada moramo proći kroz jednu ekonomsku krizu u kojoj se nalazimo. Teret moramo svi jednako snositi. Suština je u tome, tako se i ponašamo. Mislim da to naši penzioneri dobro razumeju i da u skladu sa tim razumeju celokupnu situaciju, bez obzira koliko im je teško, a jeste im teško i da oni razumeju da će na ovaj način, ako uspemo da prebrodimo ovu krizu, i njima biti bolje.
Ja vam se zahvaljujem, ali mislim da ne bi trebalo, ono što je moja poruka, da pokušavamo da na račun penzionera sada bilo ko od nas na neki način profitira, jer, objektivno rečeno, da je životni standard mali, da je teško, to je tačno, ali isto tako nemojmo ni dovoditi u zabludu penzionere sada da će se ovim zakonom ili sa ovim budžetom dovesti u poziciju da će im biti katastrofa jedna. Naprotiv, ovim zakonom se, u krajnjem slučaju, obezbeđuje, ako ništa drugo, redovnost isplate penzija. Znači, biće redovna penzija. Dovoljna su sredstva obezbeđena i na taj način sigurno da će penzioneri biti zadovoljni. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, nekako istu matricu pratimo u političkom ophođenju već više od dve godine - strah, panika, kataklizma, nema ničega, smanjenje, inflacija, vraćanje u neke godine, totalni haos. Što više pričaju takvu priču i što više uzbunjuju građane Srbije na taj način, sve manje poverenja imaju kod građana Srbije, ali nikako iz tog sna, iz tog košmara da se probude.
Reći ću bez neke teatralne najave, ali ono što je neodgovorno se desilo i kulminiralo sredinom prošle godine. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, penzioneri, likvidnost budžeta koju nam je prethodna Vlada i prethodni režim ostavio u nasleđe i u amanet je bila za normalno funkcionisanje od 15 dana. Ti isti koji sada kosu čupaju zbog brige nad penzionerima su gospodo penzioneri ostavili samo pola penzije u budžetu. Pola jedne penzije.
Za razliku od ove Vlade Republike Srbije, i zahvalan sam joj, kao što su to uradile poštovane kolege iz PUPS-a, likvidnost i obezbeđene sve obaveze ove države i Vlade Republike Srbije su do trećeg kvartala naredne godine. To je odgovornost, a ne busanje u grudi i najava nečega što ni cunami ne može da donese u Srbiju, a jedini cunami koji je bio u Srbiji je bio sa Vladom Mirka Cvetkovića, ali smo preživeli, Bogu hvala.