Na član 1. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Srđan Milivojević.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili ovaj amandman.
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja sam predao amandman na ovaj član zakona u kom se kaže da ovaj član zakona treba da se briše.
Razlozi za to su sledeći – ja sam Kruševljanin, jako dobro poznajem probleme sa kojima se moji sugrađani svakog dana susreću. Evo da vam objasnim to, na primer u selu Dučalovići podno Ovčara, odakle je moja familija i moja porodica. Zamislite, ako ovu meru danas primenimo kako će da se zaposli neko kao učitelj u seču Dučalovići, ako prethodni učitelj ode u penziju, kao što je i vreme, a učiteljica ili profesorka ode na porodiljsko bolovanje. Onda će morati školski odbor da odlučuje ko će biti primljen, pa će vama slati dopis, pa ćete vi dati mišljenje da može ili ne može da radi.
Ali, gde da se zaposli ne u Vrnjačkoj Banji, Trsteniku, Ražnju, Ćićevcu, gde da se zaposli neko u Aleksincu, Bojniku gde nema preduzeća. Kada neko iz tih mesta završi fakultet i vrati se u to mesto, tamo radi samo vrtić, osnovna škola, zabavište.
Gde da se zaposli neko u Ćupriji? Tamo rade samo javna preduzeća i par privatnih firmi, koje već imaju dovoljan broj zaposlenih i dovoljno problema u poslovanju.
Dakle, loši su vam zakoni i u dramatično lošim okolnostima predlažete ovaj budžet. Razumem kada neko o budžetu tiho govori da ne bi probudio radikala u sebi, jer ako probudi radikala u sebi i ako ona mala rupica na sakou od bedža postane crna rupa koja će ponovo progutati Srbiju i budžet Srbije kao za prošlog mandata, teško nama.
Prihvatiću vaš savet da bi trebalo nešto da naučim od vas. Evo, gledajući vas naučio sam da nikada ne postanem kao vi. Hvala Gospodu Bogu.
Čuo sam jednu interesantnu misao kada smo raspravljali o ovom amandmanu, da je teško zaustaviti zamajac koji se klatio mesecima i godinama unazad. Ne može to za 20 meseci. Treba nam još 220 meseci na vlasti pa da sredimo Srbiju. Znate, može. Jedan od najboljih gradonačelnika u istoriji grada Beograda koga ste vi smenili, pa nije Đilas, vidim da mislite Đilas, on je jedan od najboljih, ali imala je Demokratska stranka mnogo najboljih.
Jedan od najboljih gradonačelnik Grada Beograda koga smo imenovali 21. februara 1997. godine, zvao se doktor Zoran Đinđić. U jednom danu je uspeo u Gradu Beogradu svojim merama da spreči sve gluposti koje ste kasnije ponovo pravili, kada ste ga smenili 1. oktobra 1997. godine.
Taj veliki čovek je bio izabran za predsednika Vlade, januara meseca 2001. godine. U jednom danu je uspeo da zaustavi taj zamajac koji ste pokrenuli tokom devedesetih, a koji je za cilj imao uništavanje Republike Srbije.
U jednom danu je to uspeo da uradi dr Zoran Đinđić i da ispravi sve one gluposti koje ste pravili dok su vam revere krasili bedževi.
Ali, ovo je primedba za sve koji su u sali …
(Predsedavajući: Molim vas gospodine Milivojeviću, vratite se temi.)
Evo, vratiću se na amandman. Dakle, ne treba da se prihvati ovakav, evo za vas da biste bolje razumeli. Ne treba da se prihvati ovakva odredba u budžetu da Vladino telo određuje ko će, kada i gde da radi. Jeste pre toga napunili sva javna preduzeća stranačkim kadrovima i to je kao kaznena ekspedicija da je zadesila Srbiju. Sada kada ste sve svoje uhlebili, više nećemo. Sada se više ne važi.
U vreme dok mi raspravljamo o ovom budžetu na sve moguće načine pokušavate da skrenete pažnju javnosti sa budžeta na neke periferne stvari. Evo, amandman mi kaže da neću da glasam za njega, jer su ga sigurno predložili savetnici Aleksandra Vučića, Franko Fratini, Guzen Bauer i Stros Kan, a juče mi je Oliver Antić kazao da će rasvetliti aferu prema kojoj su sve afere male bajke, mala deca…
(Predsedavajući: Molim vas gospodine Milivojeviću. Vodite računa da i ja imam neku granicu strpljenja.)
…Evo završavam gospodine predsedavajući, ja neću glasati za ovaj amandman, jer sumnjam da su ovi volonteri koji rade kod gospodina Vučića, Stros Kan, Guzen Bauer i Fratini, juče sam čuo od Olivera Antića da su oni istraživali kiparske pare pre 12 godina.
Znači pre 12 godina su se naplatili, pa će sada avansno da rade. E, pa neću glasati za ovaj budžet, a predlažem ovaj amandman, jer smatram da imaju pravo ljudi u Kruševcu gde da rade. Da imaju pravo ljudi u Ćićevcu da završe fakultet, vrate se u svoje mesto i da rade. Da imaju u Arilju ljudi pravo da se zaposle, da ne moraju da čekaju samo javna preduzeća, nego imaju pravo da rade.
Posebno sam skandalizovan ovim odlukama o ne povećanju penzija. Realno ste predvideli inflaciju od 13%, a smanjujete njima penzije, povećavate, ne u skladu sa inflacijom, nego mnogo manje. Šta sada da kažu penzioneri? Pa ja imam u porodici penzionere. Svako od vas ima nekog penzionera u porodici i familiji.
Penzioni fondovi su bili najbogatiji fondovi Republike Srbije.
Znate ko ih je opljačkao? Ovi sa bedžom. Oni su uzeli penzione fondove. Sada nema para za penzije. Nema tog zamajca koji valja zaustaviti.
(Predsedavajući: Gospodine Milivojeviću…)
…Hvala. Završavam.
Dakle, ja predlažem svima vama koji imate kod kuće penzionere, koji imate majke, očeve, roditelje, tetke, teče, strine, da njihovu decu ne zapošljavate u javnim preduzećima, nego da se vratite kući i da im kažete – nismo hteli da glasamo za onaj budžet, jer smo hteli da vama penzije prate troškove života, jer nam je stalo do vas, da vodimo računa o vama i da brinemo o vama. Zato glasajte za ovaj amandman. Hvala.

Zoran Babić, po Poslovniku. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, reklamiram povredu Poslovnika, član 107. stav 2. i na početku ću vas pitati – hoćete vi da vodite ovu sednicu, shodno Poslovniku, ili ćete biti još jedan od nemih gledalaca u cirkusu Korona ili ćete prihvatiti da sve gestikulacije, kao da je na avio pisti, pripadaju vama? Zato što ne verujem da pripadaju mladom gospodinu Krstiću, koji u nekom vremenu, koje se inputira, ili nije bio u zemlji ili je još uvek sa drugarima iz kraja igrao klikere, ali mu se imputiraju stvari koje nemaju veze sa realnošću.
Hoćete li voditi ovu sednicu i obavestiti da danas nije rasprava o Zakonu o budžetu, da ćemo o Zakonu o budžetu raspravljati u ponedeljak, odnosno od ponedeljka i da niko ne može o čemu god hoće, a odnosno po istoj matrici da priča svaki put kada za tako nešto hoće, po istoj matrici, ili prihvatate da sve to što je prethodni govornik izrekao se odnosi na vas? Po članu 107. stav 2. drugom narodnom poslaniku ne sme da se obrati. Vodite sednicu kako treba i opomenite i probudite narodne poslanike kojima je glava još uvek u 90-im godinama.

Gospodine Babiću, ako smatrate da ja ne vodim dobro sednicu, ima načina kako to da se razreši.
Znam da je veoma teško svima vama udovoljiti i svako na neki način pokušava da zloupotrebi Poslovnik. Svestan sam toga. Možda ste u pravu, mogu ja da budem i strožiji, ali onda kada budem strožiji onda se opet ljutite. Ako ne dozvoljavam malu širinu, opet ne valja.
Znači, ja znam da je teško svima udovoljiti, ali imam jedan svoj sistem, princip po kome vodim ovu sednicu. Nekada sam možda malo blaži, nekada strožiji, ali tako je. No, vi imate pravo na to i ja se ne ljutim zbog toga što ste vi mene malo iskritikovali u tom pogledu, ali imate i pravo da tražite da se izjasnimo u danu za glasanje. (Ne)
Reč ima narodni poslanik Dejan Mihajlov, povreda Poslovnika.

Poštovani predsedavajući, mi smo svi tu da udovoljavamo građanima, ne jedni drugima, ovo je jedna politička borba.
Imam jedan predlog za vas, kao predsedavajućeg, da bi sve ove priče razvejali, ko je koliko ljudi zaposlio, tu je ministar Krstić, tu je kao predstavnik Vlade, da lepo uzme od 2001. godine kretanje broja zaposlenih u državnoj upravi i da se vidi koliko je gde bilo, koji je bio platni fond, kako su se kretale zarade i da se vidi kad je najveći broj ljudi zaposleno u državnoj upravi i onda prosto za raspravu o budžetu pripremite taj podatak i da se onda vidi kretanje zaposlenih, da se vidi stampedo od 2008. godine, stampedo na državnu upravu i javna preduzeća, kad je popustio kaiš i kada je to krenulo.
Prosto, gospodine predsedavajući, to vama kao predlog da iskoristite svoju mogućnost, kao prvi među jednakima sada kada sedite tamo, i da date taj predlog i da se onda konačno vratimo na raspravu, da vidimo kako ćemo kroz ovu raspravu da nađemo najbolje rešenje za građane Srbije. Računamo na vašu sedu glavu kao glas razuma koji može ovu raspravu da privede onome čemu treba, a to je neki interes građana kako da se na najbolji mogući način reši broj više zaposlenih u Srbiji. Hvala.

Gospodine Mihajlov, stvarno nisam razumeo u čemu sam ja povredio Poslovnik. Nemojte od mene tražiti da ovde igram medijatora između Vlade i poslanika. Neću to da budem. Pokušavam da vodim sednicu.
Da li želite da se izjasnimo u danu za glasanje? (Ne)
Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, povreda Poslovnika.

Poštovani gospodine predsedavajući, reklamiram član 108. – o redu na sednici Narodne skupštine stara se predsednik Narodne skupštine ili predsedavajući. Da bih ja vama olakšao posao, da znate kada ja govorim, nikada se ne obraćam vama. Naprotiv, smatram da u ovoj sali sedi najodgovornija politička stranka za zbivanja u Srbiji, još manje se obraćam ministru Krstiću. Odmah da znate, kad god se obraćam vama, obraćam se preko puta, poslanicima koji sede preko puta mene iz SNS, vama kao stranci, kao glavnoj, stožernoj stranci vlastodržačke koalicije.

Molim vas, u čemu je sada povreda Poslovnika?
(Srđan Milivojević, s mesta: Samo želim da vam pomognem.)
Ne, hvala. Nemojte mi pomagati uopšte. Bio bih srećniji da se vi meni obraćate više, nego narodnim poslanicima i strankama, jer onda ne bi bilo ovakvih replika i ovakvih nesporazuma. Da je sreće, tako bi po Poslovniku bilo. Nemojte vi gledati moju sedu glavu. Ja je nosim kako je nosim.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.

Reklamiram član 27, gospodine predsedavajući. Potvrdilo se istinitim ono što sam govorio malopre i to mi je drago.
Od vas, gospodine predsedavajući, ne tražim da imate duple aršine, ne tražim da budete elastični, tražim da poštujete Poslovnik i da taj Poslovnik bude isti za sve narodne poslanike. Nema narodnih poslanika prvog i drugog reda, nema za neke protekcije, a za neke ne. Pred zakonom i pred Bogom smo svi isti. Molim vas samo da poštujete Poslovnik o radu i kada se neko obraća nekome u ovoj sali direktno i to prizna da mu se izrekne opomena i da se takve stvari ne rade, inače ćemo se pretvoriti u nešto što ne treba da se pretvorimo.
Takođe, od vas tražim da usklađujete raspravu u skladu sa tačkom dnevnog reda, a ne da u diskusijama govorimo o temama koje će biti tek naredne nedelje, povezujući sa argumentacijom od pre 15 godina.