Gospodine Babiću, sigurno da ne mogu da vodim Poslovnik po nekim vašim željama. To je prvo.
Drugo, što se tiče poštovanja dnevnog reda, tu ste potpuno u pravu, ali tu svi vi meni morate pomoći. Sam sa vama izaći na kraj teško da mogu. Mogu, ali onda moram primenjivati nepopularne mere, onda moram ovde da kažnjavam, da budem čovek koji će da kažnjava itd. Molim vas, u meri koliko vi poštujete Poslovnik, da na taj način vi meni olakšate rad.
Samo još ovo da kažem, stvarno pokušavam prema svima vama da budem jednak. Da li to uspevam? To je sada drugo pitanje, ali moja želja jeste da imam jednake aršine prema svima i molim vas da svi to imate u vidu.
Gospodine Rističeviću, po kom osnovu se javljate?

Da bih rekao po kom osnovu, morate da me uključite. Javljam se po amandmanu, ako smem?
Na početku ću reći da nemam problem kada vi nešto više dopustite opoziciji, ali ovde postoji jedan drugi problem. Pažljivo sam pročitao amandman i nisam mogao da ga shvatim. Ne znam da li su drugi poslanici čitali pažljivo materijal, ali sam ja to pročitao.
U amandmanu piše u članu 1. da se st. 8. i 9. brišu. Stav 9. u članu 1. ne postoji. Ne mogu da verujem, tako pametan i nadaren poslanik…

Nemojte molim vas. O čemu je gospodin Babić malopre pričao?

Šta sam ja to uvredio? Nisam tvrdio da nije. Naprotiv, tvrdio sam da jeste.
Da li mogu da završim? Vlada kaže da stav 9. ne postoji. U odgovoru piše – amandman se ne prihvata iz razloga što je tehnički neispravan, imajući u vidu da je članom 1. stav 8. Predloga zakona predloženo da dosadašnji stavovi 31. i 34. postaju stavovi 38. i 41, dok stav 9. u ovom članu ne postoji. Nije jasno na koji način navedeni stav 8. i ne postojeći stav 9. obesmišljavaju ovaj zakon, kako je navedeno u obrazloženju amandmana.
Dakle, pročitao sam pažljivo član 1. i zato sam i rekao da govorim po amandmanu. Ne mogu da verujem da se takva greška mogla takvoj gromadi omaći. Hvala.

Po kom osnovu se javljate?
(Srđan Milivojević, s mesta: Replika.)
Kome? Gospodinu Rističeviću?

Poštovani gospodine predsedavajući, imao sam jednu dobru učiteljicu u osnovnoj školi, Bog da joj dušu prosti, Rosica Lazić i ona kaže – bilo je đaka kod mene koji završe samo prvo polugodište prvog razreda i onda čitaju samo do prvog polugodišta. Postoji ovde, za one koji pažljivo čitaju, nešto što se zove ispravka amandmana. Ne znam da li se na farmi uči čitanje ili se ne uči, ali se u školi uči.
Ko god je išao u školu, učio ćirilicu, mogao je da pogleda da za ovaj amandman postoji ispravka amandmana, koju sam takođe podneo ja. Žao mi je što ljudi, poluintelektualci, samo polovično čitaju. Ima ljudi koji su ovo pročitali, kao što su pročitali ljudi iz Vlade, pa na moj amandman nisu na ispravku dali odgovor. Ćutanje je znak prihvatanja svuda u svetu, tako da sam ja razumeo da je Vlada prihvatila moj amandman i nema potrebe tako da kritikujete grubo Vladu. Nemojte da ih kritikujete, to su pametni ljudi, to ste u pravu, nisu pročitali pažljivo, ja sam dao ispravku, ali ako imate baš tako jake reči kritike za Vladu, onda lepo glasajte protiv te Vlade. Nemojte da ih ovako kritikujete. Nije lepo. To gledaju građani Srbije, pa su u čudu kako poslanik koji najglasnije brani vladajuću većinu ovako kritikuje Vladu. Nije primereno.
Ovde ipak sede ljudi koji pažljivo čitaju, u Vladi sede ljudi koji takođe pažljivo čitaju, u odboru takođe. Dali su ljudi odgovor na prvi amandman. Dao sam ispravku amandmana. Na ispravku amandmana nije bilo odgovora. Razumem vas zašto kritikujete Vladu, ali tu kritiku, tu brigu za selo pokažite kad nećete glasati za Vladu, a glasati za moj amandman. Hvala.

Gospodine Rističeviću, poslušajte me, stvarno mi je smešno da sada raspravljamo da li je amandman valjan ili nije valjan. O nekim beznačajnim stvarima se troši vreme. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, uz puno uvažavanje i vas i ovog visokog doma, bojim se da ste pogrešnog poslanika opomenuli, zato što sam ja jedini koji je pročitao amandman u celosti. Ako je neko govorio po amandmanu, ja sam govorio.
Ono što ste trebali malo pažljivije da slušate, a ni to mi ne smeta, da je ovde bilo nešto što se odnosilo i na privatni život, što je čak i povreda Poslovnika. To što sam ja bio na „Farmi“, to što živim na farmi, to ne umanjuje moju vrednost. Nisam ja pisao tehnički neispravan amandman, već ga je napisalo lice koje je govorilo pre mene.
Ne mogu da ja snosim odgovornost i da mu budem kriv zato što sam bio na „Farmi“, zato što i dan danas živim na farmi. To je nešto iz privatnog života, nešto što je Poslovnikom zabranjeno da se iznosi, a iako sam bio na „Farmi“, to ne znači da sam bio u svinjcu i da treba da se valjam sa svinjama. Hvala.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Lučić.
Vlada i nadležni odbor nisu prihvatili amandman.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Lučić.

Hvala.
Gospodine ministre, kolege poslanici, amandman koji sam podnela glasi: „Zabrana zasnivanja radnog odnosa neće se odnositi na mlada visokoobrazovana lica do 35 godina starosti u ustanovama, korisnicima javnih sredstava u oblasti naučno-istraživačkog rada, obrazovanja, zdravstva i kulture.“
Vlada je odbila ovaj amandman i u obrazloženju navela da je on diskriminatorski. To je stvarno čudno obrazloženje. To znači da Vlada ne razume da kad god imate neku politiku, vi je imate prema određenoj društvenoj grupi za koju smatrate da je posebno ugrožena i takva politika je dobrodošla i ona se obično naziva pozitivnom diskriminacijom.
Na sreću, Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine zna da postoji pozitivna diskriminacija, pa je moj amandman proglasio da je u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije. O čemu se radi? Radi se o nečemu što je poznato najširoj javnosti, o kojoj smo toliko dugo razgovarali, da u vreme svetske ekonomske krize širom sveta najteže posledice upravo padaju na leđa mladih, posebno obrazovanih ljudi, da se sve vlade sveta ozbiljno bave ovim problemom.
U našem društvu, u Srbiji, prema poslednjim podacima iz juna 2013. godine, 260.000 mladih ljudi čeka na posao. U EU je nezaposlenost mladih porasla sa 15% na 23%. U junu 2013. godine, u Briselu, predsednici država i vlada EU su imali poseban samit, na kojem su dogovorili mere koje treba da smanje nezaposlenost mladih i izdvojili su za to šest milijardi evra. Nisam očekivala u uslovima ovakve ekonomske krize da naša Vlada odvaja posebna sredstva koja bi pospešila zapošljavanje mladih, ali nisam očekivala ni da im zabrani zapošljavanje u naredne dve godine.
Amandman Odbora za finansije ublažava situaciju s mladima na taj način što izuzima od zabrane zapošljavanja na visokoškolskim ustanovama i u naučno-istraživačkim institucijama, ali ne i na drugim nivoima obrazovanja, ne u zdravstvu, ne u kulturi. Dakle, ostaje problem i on stvarno preti da izazove ozbiljne socijalne probleme i da ugrozi i na kratak i na dugi rok društveni razvoj.
Ministar je danas u toku rasprave, jer ovo pitanje je više puta bilo otvarano, rekao da mladi mogu da se zaposle u privatnom sektoru. Ja ću ponoviti, istraživanje koje je sprovedeno nedavno, sprovela ga je Unija poslodavaca Srbije, po kojem proizilazi da kad se radi o privatnim poslodavcima, 90% njih je najavilo da nema mogućnosti da u 2014. godini zapošljava mlade.
Mislim da je trebalo prihvatiti ovaj amandman. Sve vlade rade na ovakvim programima. U Srbiji čak postoje projekti koje finansira EU za povratak mladih stručnjaka. Mi im zabranjujemo zapošljavanje i činimo im budućnost bez perspektive. Zahvaljujem.