Hvala.
Replika, narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Kada neko nešto priča prvo mora da zna da nikad u životu ništa nisam oduzeo, ni uzeo, a nisam ni lagao.
Ne volim te priče, a zaboravljamo jako blisku prošlost. Jako bliska prošlost kaže da u periodu od 2008. do 2012. godine 400.000 ljudi je ostalo bez radnog mesta. To pokazuje kolika je briga prethodne Vlade koju je predvodila DS. Zato ste izgubili izbore.
Priča oko penzija? Sada ste se setili da brinete o penzionerima? Nisu oni vaši i ne verujemo vam zato što ste dozvoljavali da se PIO fondovi prazne i sve više zadužuju da bi mogli da isplaćuju te penzije.
Nemojte da izbegavate odgovornost što nam je finansijski sistem potpuno razoren. Nemojte da izbegavate odgovornost što nam je privreda i realni sektor potpuno razbijen. Prihvatite taj deo svoje odgovornosti.
Kada objasnite odakle od 30% do 56% javnog duga, ko ga je napravio. Evo, mi prihvatamo odgovornost za naših 6%, ali za tih 26% molio bih kolegu da ustane i kaže čija je Vlada napravila to zaduženje, a ne da priča neke priče koje stvarno em što su neverovatne što izlaze iz njegovih usta, em što nema mogućnosti da se taj zakon sprovede u delo.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Konstantin Arsenović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, moram da izrazim jedno zadovoljstvo velikom brigom narodnih poslanika u vezi sa statusom penzionera, ali treba imati u vidu da su penzioneri u zadnjih 10-15 godina prolazili kroz razne teškoće.
Mislim da nije u redu da sada na račun penzionera pokušamo bilo ko od nas ovde da ubere neki poen, jer penzioneri, objektivno rečeno, i ne samo penzioneri nego i svi građani veoma teško žive.
Šta je ovde suština? Ne traže penzioneri ništa više niti da bolje žive nego što žive građani. Ne traže penzioneri privilegije, već traže da im se deca zaposle, da ne žive deca i unuci od njihovih penzija. U tome je suština i u tome je ceo problem, molim vas.
Ako mi rešimo problem da penzioneri koji izdržavaju uglavnom unučad i decu, skinemo bar taj teret sa njihovih pleća, onda ćemo i njima olakšati život.
Sigurno je da su penzije male i da se od njih teško živi, ali je i ovo istina i treba da vidimo da penzije, i ovim zakonom je predviđeno i prethodnim, obezbedili smo da penzije prate plate u javnom sektoru. Onoliko koliko se povećavaju plate u javnom sektoru, toliko se i povećavaju i penzije.
Prema tome, nemojmo da zavaravamo naše penzionere sada da oni treba da traže poseban status, oni to i ne traže, već samo da se ispoštuje ta proklamovana ideja. Mislim da to sa ovim zakonom obezbeđujemo.
Nemojmo zaboraviti koja je bila sudbina namenjena penzionerima od 2000. do 2008. godine, gde je trebalo veliki deo tranzicija da se reši i preko pleća penzionera. Tačno je, treba priznati da je u prethodnom mandatu vraćen dug penzionerima, da smo uspeli da vratimo penzije na neki pristojan prosek u odnosu na zaradu i da se to na neki način prati. Sigurno je to, ali nemojmo sada ni da tražimo od toga da sada penzioneri imaju neku posebnu privilegiju. U krajnjem slučaju, dobili su i privilegiju kroz to što nisu penzije veće od 60.000 oporezovane.
Jasno je da ostaje problem najmanjih penzija, penzija koje su na minimumu. Koliko ja znam, ovim zakonom će biti predviđeno da se omogući pomoć i tim kategorijama penzionera. Znam da nije decidno navedeno, ali je predviđena mogućnost.
Mi ovim zakonom koji treba da prihvatimo, obezbeđujemo, i to je tačno, da penzije prate plate. U onom obimu kako rastu plate, tako će rasti i penzije. Zato i molim da u tom smislu budemo korektni i objektivni i da ne obmanjujemo, pre svega, penzionere u tom smislu. Sigurno im se neće poboljšati standard, ali se ne poboljšava standard ni ostalim građanima. Mi sada moramo proći kroz jednu ekonomsku krizu u kojoj se nalazimo. Teret moramo svi jednako snositi. Suština je u tome, tako se i ponašamo. Mislim da to naši penzioneri dobro razumeju i da u skladu sa tim razumeju celokupnu situaciju, bez obzira koliko im je teško, a jeste im teško i da oni razumeju da će na ovaj način, ako uspemo da prebrodimo ovu krizu, i njima biti bolje.
Ja vam se zahvaljujem, ali mislim da ne bi trebalo, ono što je moja poruka, da pokušavamo da na račun penzionera sada bilo ko od nas na neki način profitira, jer, objektivno rečeno, da je životni standard mali, da je teško, to je tačno, ali isto tako nemojmo ni dovoditi u zabludu penzionere sada da će se ovim zakonom ili sa ovim budžetom dovesti u poziciju da će im biti katastrofa jedna. Naprotiv, ovim zakonom se, u krajnjem slučaju, obezbeđuje, ako ništa drugo, redovnost isplate penzija. Znači, biće redovna penzija. Dovoljna su sredstva obezbeđena i na taj način sigurno da će penzioneri biti zadovoljni. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, nekako istu matricu pratimo u političkom ophođenju već više od dve godine - strah, panika, kataklizma, nema ničega, smanjenje, inflacija, vraćanje u neke godine, totalni haos. Što više pričaju takvu priču i što više uzbunjuju građane Srbije na taj način, sve manje poverenja imaju kod građana Srbije, ali nikako iz tog sna, iz tog košmara da se probude.
Reći ću bez neke teatralne najave, ali ono što je neodgovorno se desilo i kulminiralo sredinom prošle godine. Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, penzioneri, likvidnost budžeta koju nam je prethodna Vlada i prethodni režim ostavio u nasleđe i u amanet je bila za normalno funkcionisanje od 15 dana. Ti isti koji sada kosu čupaju zbog brige nad penzionerima su gospodo penzioneri ostavili samo pola penzije u budžetu. Pola jedne penzije.
Za razliku od ove Vlade Republike Srbije, i zahvalan sam joj, kao što su to uradile poštovane kolege iz PUPS-a, likvidnost i obezbeđene sve obaveze ove države i Vlade Republike Srbije su do trećeg kvartala naredne godine. To je odgovornost, a ne busanje u grudi i najava nečega što ni cunami ne može da donese u Srbiju, a jedini cunami koji je bio u Srbiji je bio sa Vladom Mirka Cvetkovića, ali smo preživeli, Bogu hvala.

Reč ima narodni poslanik Božidar Đelić. Replika.

Znate kako? Pitanje je ko odve seje strah? Mislim da pitate građane Republike Srbije da li ih je danas više strah za njihovu budućnost nego što je to bio slučaj prošle godine. Nema razloga da pričate vi ili ja, ali mislim da bi bili iznenađeni. Strah oko pitanja budućnosti je danas veći nego ikada, naročito među penzionerima.
Pomenuo sam samo par činjenica. Nema razloga da se ljutite. Evo sada ste rekli, ja razumem da će i PUPS glasati za ovaj zakon, videćemo uskoro glasamo, za sat. Lepa retorika. Na kraju, videćemo ko će glasati za a ko će biti protiv.
Mi ćemo biti protiv smanjenja kupovne moći svih penzionera na isti način, naročito zbog toga što niste predvideli ama baš ništa da njihova kupovna moć, onih najsiromašnijih bude zaštićena. Dokaz za to nemate u budžetu, ništa za tzv. trinaestu penziju.
Još jedna stvar, da li stvarno mislite da je penzionerima promaklo to što ste bukvalno u panici što ste u maju mesecu ove godine morali da otmete više od 200 miliona evra od lokalnih samouprava usred budžetske godine. Tako ste napravili veliki haos u tim javnim nabavkama koje su pokrenute, projekti koji su finansirani i veoma ste otvoreno rekli zašto. To piše u ciframa, nema razloga da se prepiremo, to ste uradili tako što ste smanjili prihode lokalne samouprave da bi mogli da isplatite penzije. Povećana je stopa. To je istina, tako ste skrojili budžet ove godine. Toliko ste ga amaterski skrojili da ste usred ove budžetske godine morali brže-bolje, vi, ne mi, vi u ovom budžetu ove godine da uzmete 200 miliona evra Leskovcu, Kraljevu, Kruševcu, Šapcu, vašoj Vrnjačkoj Banji i svima da bi mogli da isplatite penzije. To je način na koji vi vodite ovo.

Reč ima narodni poslanik Zoran Babić. Replika.

Opet ću probati da govorim tiho, da govorim razložno, da govorim činjenicama. Dame i gospodo, kada moramo da se vratimo u prošlost, budžet za 2008. godinu je iznosio 649 milijardi dinara. Predviđen je budžet za 2009. koji su kreirali ti brinući se o penzionerima, brinući se o svim kategorijama našeg društva, predvideli su sa 10% povećanja, jer su predvideli 10% rasta BDP, 5% rasta BDP i 5% inflacije i za 2009. godinu su predvideli 719 milijardi dinara budžet.
Gospodo, znate li šta se desilo kod tih vrsnih stručnjaka koji su doveli zemlju, ne za jedan normalan život nego u propast? Realan rast, odnosno pad BDP u 2009. godini je bio minus 3,5%, inflacija 8,1%. Šta ćemo sa time? Šta ćemo sa time što je to bio onaj kamen spoticanja za sve nesreće i za svo stanje u državi koje nam se desilo u proteklih nekoliko godina? Šta ćemo za tu odgovornost? Ko je predvideo tako nešto? U šta ste sagoreli 10% ili više od 50 milijardi dinara povećanja? Da bi imali pad društvenog proizvoda od 3,5%? Da bi imali inflaciju od 8,1%? Ko je odgovoran za to? Stručnjaci, brinuće se sada, hvatajući se za glavu, najavljujući kataklizmičke najave i posle neko drugi mrzi, neko drugi seje strah. Taj strah ste posejali ovakvim planiranjima budžeta i od toga ne možete da pobegnete, jer to su činjenice a ne gledanje u staklenu kuglu, pa kada se nešto dokaže onda idemo sa sledećom laži koja se iznese.