Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2013.

6. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja

6. dan rada

12.12.2013

Sednicu je otvorio: Nebojša Stefanović

Sednica je trajala od 10:20 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Stranka slobode i pravde

Janko Veselinović

Demokratska stranka
Sada zaista kažem da se više neću javljati po ovoj temi.
U vreme ekonomske krize u Evropi je bez posla ostalo 10 miliona ljudi. U tom periodu ni Srbija nije bila izolovano ostrvo. U Srbiji je ostalo bez posla upola manje ljudi, nego što kaže gospodin Arsić, i to su statistički podaci koji su precizni. Vaš jedan kolega je rekao da je čuo od nekih ljudi 400.000 i vi ih ponavljate redom. Dakle, ti podaci nisu tačni, upola je manja cifra.
Međutim, ono što je sporno jeste što je u Evropi, kada su počeli da se izvlače iz krize, stao proces otpuštanja radnika i krenula neka lagana stopa zaposlenosti, povećavala se. Za razliku od nas, kod nas, kada je kriza u Evropi i svetu stala, je rast nezaposlenosti povećan više, nego za vreme krize. Dakle, neka stopa rasta nezaposlenosti je bila u tom periodu oko 6%, a u međuvremenu je ta stopa narasla na još 6,5%.
Dakle, dok su se drugi oporavljali, mi smo, iako je kriza prošla, nastavljali da otpuštamo ljude. Zbog čega? Zbog toga što smo imali nesposobnu Vladu. U međuvremenu su u Evropi doveli vlade koje su ih izvukle iz krize, a kod nas je došla Vlada koja se menja, rekonstruiše, namešta, premešta i koja nas vuče u sve dublju krizu. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima ministar Krstić.

Lazar Krstić

Gospodine Veselinoviću, prosto ne mogu da odolim da vam ne odgovorim.
Godine 2008, kada je kriza počela u Evropi, znate šta su uradili u Nemačkoj? Promenili su zakon o radu, promenili su ga još ranije. Znate li šta su još uradili? Imali su otpuštanja, preuredili su svoj državni sektor, smanjivali su plate. Vidimo šta se desilo u Portugalu, vidimo šta se desilo u Grčkoj, vidimo šta se desilo u Irskoj. To se sve desilo. Kod nas se to nije desilo zato što smo imali luft, ne zato što je neko ko je bio na vlasti bio izuzetno dobar. Ne, nego zato što smo imali luft.
Imali smo slobodu da se zadužujemo, jer smo bili na relativno niskoj stopi zaduživanja, jer smo išli iz jedne tranzicije jer nam je otpisana većina dugova i prosto mi smo imali prostora, tj. vi ste imali prostora, gde ste mogli da trčite unaokolo četiri godine, radite šta god i da i dalje ne morate da preduzmete neke teške mere koje je Evropa preduzela.
Onda ne možete da očekujete da će situacija ako radite različite stvari u Evropi, biti ista kao i situacija kod nas, nakon što se ta kriza u Evropi završila. Dakle, to je situacija u kojoj se mi nalazimo.
Znači, mi sada moramo da radimo ono što je ostatak Evrope radio 2008. godine, kada je video da je čitav svet otišao u recesiju, a mi smo to koristili kao svoju razvojnu šansu. Svetska ekonomska kriza je naša velika razvojna šansa bila.
Dakle, budući da smo u toj situaciji sada, ja od toga neću bežati, niti bežim.
Gospodinu Dinkiću, mom prethodniku je trebalo, od kada je Vlada osnovana do maja, osam meseci, godinu dana, ne znam koliko je, da shvati i da krene da mu se znoje dlanovi kao što se meni danas znoje, šta je potrebno da se uradi da bismo sprečili ono najgore.
Dakle, mi sada pričamo o nekoj prodaji nasledstva, pričamo o novim zaduživanjima, pričamo o povećanju prihoda, odnosno novom zapošljavanju, onoj analogiji sa domaćinstvom. Nije stvar izbora. Mi moramo da uradimo sve. Mi smo dovedeni u situaciju gde moramo da uradimo sve to. Nema izbora.
Dakle, ja nisam došao ovde sa iluzijom da postanem popularan i da budem popularan. Ja znam i predlagati smanjenje plata, povećanje poreza nije nešto što bilo ko radi, ni neko ko pretenduje da bude političar, a kamoli političari, a ova vlada stoji iza ovih mera.
To radimo zato što je to nužno, zato što je to jedino moguće, iz razloga što smo se našli u situaciji gde ništa drugo nije moguće, jer mi nemamo prostora manevarskog koji bi nam omogućio da se drugačije ponašamo.
Tražićemo jeftinije zajmove i to što radimo to je ogroman deo vremena potrošen od strane čitave Vlade, disproporcionalno veliki deo vremena potrošen od strane čitave Vlade, na privlačenje stranih investicija, nalaženje jeftinijih zajmova, itd. To je ispravno, zato što je potrebno, zato što je neizbežno. Radimo na tome i radićemo na tome.
Investicije koje nama trebaju su investicije poput „Fijata“, kao što je bila ova investicija koja će za sobom povući mnogo toga, koja će pokrenuti čitavu ekonomiju, odnosno određene grane koje odredimo kao prioritetne ili koje smo odredili kao prioritetne.
Dakle, ne trebaju nam samo, ono što kada pričamo, nemojte da se igramo ciframa. Ako neko dođe i napravi braunfild investiciju, odnosno kupi neku privatnu firmu, mi to brojimo i to je dobro za naš platni bilans kao direktnu investiciju. To nisu nova radna mesta.
Dakle, situacija u kojoj se mi sada nalazimo i ova čitava diskusija, situacija u kojoj se nalazimo ja ne mislim da je adekvatna situacija za diskusiju oko toga ko je šta obećao, ko je šta uradio, a mislim da je situacija takva da mi moramo da se fokusiramo i da sprovedemo stvari, koje smo rekli da ćemo sprovesti.
Znači, mi moramo da uradimo puno toga, previše toga da bismo se raspravljali oko toga da li je to moglo da bude urađeno ranije i kako je moguće i da li je kriva ova vlada u poslednjih 100 dana, ili je kriva ova vlada u poslednjih godinu i podana, ili smo svi krivi u poslednjih pet godina. Znači, ne.
Mi smo ovde usvojili prošle nedelje set zakona koji omogućavaju ovaj budžet. Ove nedelje moramo da usvojimo ovaj budžet. Moramo da se trudimo da nađemo jeftine izvore finansiranja koje podrazumevaju da ćemo se odgovorno ponašati i raditi stvari koje nismo radili ranije, kao prvo i osnovno da rešimo, na što odgovorni i socijalno odgovorni način, pitanje preduzeća u restrukturiranju.
Nemam problem da priznam u budžetu da će nam za to možda trebati novac, da će možda trebati otpremnine za te radnike. Nadam se da neće i mi ćemo raditi na tome da to bude što manji broj radnika, ali isto tako mislim da bi bilo epohalno neodgovorno da to ili sakrijemo ili time izgubimo sav kredibilitet, ili da jednostavno sedimo skrštenih ruku, sedimo na sopstvenim rukama i pustimo da nas ta neodgovornost, odnosno to zato što možda hoćemo da dobijemo lokalne izbore na jednom mestu ili na drugom mestu.
Ne govorim o ovim sada koji se dešavaju, ili hoćemo da dobijemo ne znam ni ja šta da nas spreče da se suočimo sa sopstvenom realnošću.
Nije bitno ko nas je uvalio. Bitno je da se izvučemo. Zato apelujem da se diskusija vrati na temu. Pričali smo o nečemu što je vrlo validno, pričali smo o tome koje su alternative, to je 621, ali nije ovih 621 o kojima ste imali prilike da pričate s ministrom privrede.
To jeste to, koji su meto kojima možemo da stabilizujemo putanju javnog duga i na koji način ćemo to uraditi i šta je ispravno, da li je ispravno obavezati se, ili se ne obavezati na tako nešto, to su legitimna pitanja. Možemo da imamo različita mišljenja. Ostalo je politikantstvo. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Samo da pročitam redosled.
Prvo će imati pravo Veroljub Arsić na repliku Janku Veselinoviću, posle toga Janko Veselinović na ministrovo izlaganje, posle toga ide sledeći redosled – Marko Atlagić, Aleksandar Radojević, Milan Lapčević, Srđan Milivojević.
Dakle, Veroljub Arsić. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Veroljub Arsić

Srpska napredna stranka
Evo ja se opet slažem sa kolegom Veselinovićem. Po rečima tadašnjeg predsednika Vlade, Mirka Cvetkovića, Srbija je 2011. godine izašla iz krize i tada je najviše radnika ostalo bez posla.
Došli smo do 26,8% nezaposlenih od ukupno radnog broja sposobnih stanovnika. Danas je to negde oko 24% i to svakako nije zasluga prethodne Vlade.
Hteo bih da kažem još par stvari. Potpuno se u jednom delu slažem sa ministrom, ali on ne može da shvati da kolege iz bivšeg režima uporno pokušavaju da njihove zasluge pripišu ovoj vladi.
Mi te zasluge vaše ne želimo. To su vaše zasluge. Mi vaše nećemo, nijednog trenutka nismo poželeli, nijednog trenutka nikome u SNS nije palo na pamet da narod i država postaju sve siromašiniji, a političari koji vode državu sve bogatiji. U tome je razlika u viđenju stvari između nas i vas.
Zašto se oni koji su vršili vlast u ime DS, nisu prema državi ponašali kao prema svojim firmama, odgovorite mi na to?
Što se tiče izlaganja gospodina ministra, mislim da je rast bruto proizvoda dobra osnova za ovaj program koji imate, da inflacija od 4% na nivou godine, dobra osnova za ove programe koje imate.
Takođe, gospodine ministre mislim da je stabilan devizni kurs takođe dobra osnova za ove programe koje imate i takođe gospodine ministre mislim da je smanjenje trgovinskog deficita dobra osnova za ove planove i programe koje imate.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Reč ima Janko Veselinović.
...
Stranka slobode i pravde

Janko Veselinović

Demokratska stranka
Poštovani gospodine ministre, uvažene kolege, zaista mislim da ova rasprava jeste o temi i vi ste rekli da vam se znoje dlanovi i dobro je što vam se znoje dlanovi, ovde jeste toplo, a nažalost, mnogi građani danas sede u hladnim prostorijama, jer nemaju para da plate gas, niti druge ogreve. To je naš problem.
Sa druge strane, poredili ste Nemačku i neke druge evropske zemlje. Gospodine Krstiću, čini mi se da mi nismo krenuli njihovim stopama, a vi me ispravite ako nisam u pravu, ali se ne sećam da je Vlada Nemačke povećavala PDV, time cenu osnovnih životnih namirnica.
Nisam siguran da su i druge zemlje koje su, da kažem, šampioni u nekom privrednom rastu posle ove krize primenjivale mere koje vi primenjujete ili prethodnici pre vas primenjuju. To je socijalna neravnoteža, stavljanje tereta na građane koji najteže žive. Dakle, svaljivanje tereta na one koji i onako teško preživljavaju. To su vaše ekonomske mere.
Mi druge mere ne vidimo, gospodine Krstiću. Vi u ovom vašem paketu niste imali ni jednu meru koja se tiče podrške malim srednjim preduzetnicima i zapošljavanju. Vaš bilans ovog budžeta jeste 7,1% deficita, što pretpostavlja novo zaduživanje, gospodine ministre.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Uz prebacivanje tereta na građane, to znači manju kupovnu moć, manje radnih mesta u narednom periodu i to nije put za izlazak iz krize.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima ministar Krstić. Izvolite.

Lazar Krstić

Samo hoću da kažem da je Nemačka promenila zakon o radu, primera radi. Da ne pričam o svim drugim stvarima, nismo mi Nemačka, ali uzmite i druge primere ovih zemalja koje su bile u krizi, kao što smo i mi bili u krizi u 2008. godini, iako to možda nismo hteli u potpunosti da priznamo, one jesu sve bez izuzetka povećale i PDV. Pogledajte šta se desilo sa Grčkom, sa javnim sektorom u Grčkoj. Ne bih voleo da se to desi ovde i zbog toga radim ovo što radim.
U budžetu, da se vratimo na to, apropo vaših komentara, mi sledeće godine imamo predviđen novac upravo za najsiromašnije što se tiče energetike, imamo za energetski zaštićenog kupca opredeljena sredstva, što je novi socijalni program, imamo za mala i srednja preduzeća apeks, što je do 500 miliona evra jeftinih kredita do 1% do 2%, zavisi koliko banke posle na to dodaju, ali to neće biti previše, 3% do 4% sa ročnošću koja je bez presedana na našem tržištu, tako da ni jedna od tih stvari koje ste rekli, na žalost, odnosno na sreću ne stoji. Samo sam to hteo da ispravim. Hvala.

Vesna Kovač

Ujedinjeni regioni Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.