Sad i ja moram da se složim sa vama, nekada Titova Jugoslavija se zaduživala, ali je nešto i pravila. Ideološki nikada neću da se složim sa tim konceptom, ali su nešto pravili i radnici i seljaci i proleterijat po takvim ideologijama. Problem je u tome što ste se vi zaduživali i to rasprodavali. Upravu ste, nedostaje mnogo nula da otplatimo vaše dugove čak i sa ovim Zakonom o budžetu mnogo nula će nam još trebati da otplatimo štetu koju ste napravili u privredi i u javnim finansijama.
Kažete, niste se mnogo zaduživali, ali ste mnogo prodavali i rasprodavali, bud zašto, dok su ljudi ostajali bez posla. Da li je to neki uspeh? Da li je to nečije nasledstvo? Nekog od vas? Šta je? O čemu vi govorite? Kada više niste znali šta ćete da prodate rešili ste da prodate Telekom, da se SNS nije pobunio i to biste poklonili samo da imate para za kampanju. Toliko volite ovu državu, a ja postavljam pitanje da li državu ili vlast jer su pare od Telekoma bile planirane za kampanju DS.
Kada pričate o tome kako se mi zadužujemo postavite pitanje koliko mi moramo da vratimo vaših i da otplatimo vaših neuspešnih poteza. Kad se hvalite od dve milijarde evra stranih investicije kažite građanima koliko smo mi platili te dve milijarde evra. Znate, ako dobijem dve milijarde evra investicija, a zadužim se tri milijarde i šesto miliona evra da bih dobio tih dve milijarde, šta se više isplati, šesto miliona evra bez zaduživanja ili dve milijarde sa tri i po milijarde zaduživanja? Hajde da malo sabiramo i oduzimamo.

Reč ima narodni poslanik Mlađan Dinkić.

Replika prethodnom poslaniku i pitanja za „Fijat“. „Fijat“ je investirao milijardu i dvesta miliona evra u propalu „Zastavu“. Pre toga deset godina iz budžeta je oko petsto miliona evra dato za subvencije faktički za održavanje socijalnog mira. Od tih milijardu i dvesta miliona evra koliko su bile ukupne investicije država naša je dala nešto oko jedne trećine, nešto manje od jedne trećine u pet godina. Dakle, ne odjednom nego u pet godina.
Zahvaljujući „Fijatu“ još 150 autokomponentaša je došlo u Srbiju. Srbija koja nije imala auto industriju pre pet godina, sada je auto industrija najpopularnija grana naše privrede. Kada pogledate šta generiše ovaj rast od 2,4% ove godine to su poljoprivreda i auto industrija i manje više još par grana.
Tako da raspitajte se sa predsednikom vaše stranke kako Srbija misli da realizuje jednu dobru investiciju, a to je fabrika čipova. Tako što ćemo takođe morati ako želimo da se realizuje da damo 20% od investicije jer su toliko dali i Amerikanci da bi Emiraćani izgradili fabriku čipova u Americi, toliko su im dali i Nemci da bi izgradili takvu u Drezdenu. Ako mi hoćemo u Srbiji fabriku čipova koji će praviti tri milijarde evra izvoza. Pa moramo da damo 20% od investicija. To je dobro.
Da vam odgovorim i ovo oko imperativnog zaduživanja. Ovde nije pitanje da mi kažemo hoćemo ili nećemo. Ovde je pitanje ili-ili. Ako ne uradimo to da se prevremeno razdužimo onda će morati stalno da se po malo smanjuju plate i penzije ljudima i da se po malo dižu porezi. Samo postavljam pitanje šta je bolje – da li jednom da grunemo dve i po milijarde evra i pregrmimo taj trošak i da onda ljudima oslobodimo i da imamo stavke u budžetu za investicije i da ne moramo da smanjujemo plate i penzije ljudima ili da ovako kažemo – nećemo mi da prodajemo. Nije to da se prodaje zato što se hoće nego što se mora, jer ovi krediti su uzimani i to je gotovo sada.
Ko je uzimao, to je drugo pitanje. Sada to mora da se vraća. Ako ne možemo da vratimo kroz ubrzanu privrednu aktivnost jer nemamo dovoljno para sada da investiramo više u poljoprivredu hajde makar da se razdužimo pa da onda imamo da više uložimo i u privredu i u poljoprivredu, da ubrzamo privredni rast i da omogućimo ljudima da žive. Jer, čemu život ukoliko će plate i penzije ljudima do kraja života da se smanjuju. To je sada osnovno pitanje i vrlo važno pitanje. Ja vrlo dobronamerno o tome diskutujem.
Kada bi bilo izbora ko bi predlagao da se prodaje neka imovina, a kad nemaš izbora, kad ti je dug do guše, imaće problem kao što sam ga ja imao kao ministar finansija. U maju mesecu sam shvatio da je džaba što smo radili onaj program iz prošle godine koji ste vi podržali, džaba će biti i ovaj ako se ne razdužimo. Dakle, potrebno je dve stvari odjednom da se razdužimo i da podstaknemo ulaganje u poljoprivredu i privredu i da imamo rast i razduživanje. I jedno i drugo simultano. Ko god da bude u Vladi to ako ne uradi neće biti uspešan.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević. Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, uvaženi gospodine ministre, vidite, veoma je teško braniti ekonomske programe kad vas ovakvi brane. Uvažavam sve ono što vi kažete, vaše argumente, činjenice, vrlo pristojnu diskusiju, uglavnom se služite argumentima, a onda vam okače dva tega od po petsto kilograma oko nogu i teraju vas da skačete 12 metara u dalj. To ne možete i bez tegova, a kamoli sa tegovima.
Kada govorimo o ovom amandmanu koji je predložio gospodin Dinkić, meni je veoma žao ali moje kolege očigledno iz SNS ne prave razliku između investitora i kreditora. Znači, oni koji investiraju to su oni koji donesu svoj novac ovde i za taj svoj novac pokrenu neku investiciju. Kreditori su oni koji vam daju kredite, kako se pokazuje vrlo nepovoljne i vrlo ograničene. Tako da ne možete da ispunite predizborna obećanja.
Znate, gospodine Krstiću, koliko su obećali, pošto vi niste učestvovali u izbornoj kampanji, znate li koliko je SNS obećala direktnih stranih investicija u prve četiri godine svog mandata? Da li slučajno znate taj podatak? Ja ću da vam kažem – 100 milijardi evra. Sad se zapitajte da li je realno da jedna država veličine Srbije očekuje 100 milijardi direktnih stranih investicija. Koliko ste miliona od tih milijardi za sada obezbedili Srbiji? Veoma su vam bila neozbiljna obećanja u rangu onih za hleb od tri dinara. Znate, prošli put su pobedili na izborima obećanje za hleb od tri dinara, pa čim su došli na vlast pokazalo se drugo.
Nije zgoreg podsetiti. Ja znam da ponekad nije prijatno, ali nije zgoreg.
Vi, gospodo, ne pravite razliku između investicija i kredita i to je vaš veliki problem. Drugi problem vam je što ste ove strane investicije za prošlog mandata naše Vlade žestoko osporavali.
Hoću da vam pročitam vaše reči, šta ste kazali za „Zastavu“. Samo će, kaže, vazduh u tim gumama da bude naš, a to se na rastu bruto društvenog proizvoda Republike Srbije nikada neće osetiti i znate kako se sad i te kako osećaju razne ekonomske blagodeti tih investicija, za koje se zalagao i Boris Tadić i Mlađan Dinkić i kompletna Vlada.
Važno je razmišljati o amandmanima opozicije, bez obzira da li ih predlažu G 17 plus, ili DS, ili URS, ali je veoma pogrešno braniti te amandmane spočitavanjem šta je bilo u prošlosti. To je jedan loš pristup. Metodološki loš pristup, jer trebalo bi da kažete građanima Srbije šta ćete vi uraditi u 2014. godini, a ne šta je bilo 2010, 2008. ili 1999. godine. To građane Srbije, kada otvore novčanik, ne interesuje. Njih samo interesuje šta će biti 2014. godine?
Znate li koji je danas datum? Dvanaesti decembar. Za 20 dana će Nova godina. Sa strepnjom građani Srbije čekaju Novu godinu. Nema ni malo te novogodišnje atmosfere na ulici. Džabe ste kitili gradove u Srbiji, u kojima ste vi na vlasti. Kako bi rekao naš narod – davno smo mi pod ovom vlašću okitili jelku. Nema je tu ni za Novu godinu. Sa nekom bljutavom otužnošću ispraćaju ovu 2013. i čekaju sa velikom neizvesnošću 2014. godinu. A kada stignu novogodišnje čestitke u vidu povećanja poreza na imovinu od 180%, jer ne znate kako drugačije da naplatite svoju nesposobnost, jedino preko leđa građana, onda će građani Srbije, kada otvore novčanik, zaista videti šta su dobili od obećanja SNS.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, replika.

(Janko Veselinović, sa mesta: Tražio sam repliku na izlaganje gospodina Arsića.)

Izvolite, gospodine Veselinoviću.

Vi ste više parlamentarno naklonjeni poslanicima. Gospodin Arsić je pričao. Ne bi bilo u redu da priča dva puta, a da ja ne odgovorim, ali koristiću pola svog vremena, samo da pomognem gospodinu Arsiću.
Dakle, nisu Emiraćani uložili samo 15 miliona evra, kako ste vi rekli. Uložili su 16 i po miliona. Da li ste slučajno ili namerno zaboravili onih milion i po evra, neću da ulazim u to, ali ću vas samo podsetiti o investiciji o kojoj se radi. Radi se o kupovini hotela na Kopaoniku. Njegova procenjena vrednost je pet miliona evra, šeik ga je kupio za milion i po evra, a Državna direkcija za imovinu ga je pre toga kupila za dva miliona evra. Dakle, 16 i po miliona su uložili Emiraćani.
Još samo jednu stvar. Gospodine Arsiću, kažete da se razdužujete zato što smo se mi zarazduživali. Da kažemo, 15 milijardi evra je bio naš ukupan dug, a sada je 20,5. Kako se to, molim vas, razdužujete, ako je sada dug 20 milijardi, a kada smo mi bili bio 15 milijardi? Pa, valjda bi bilo normalno da je sada 10 milijardi evra. Šta je tu sa matematikom. Ja zaista jesam pravnik i matematika mi nije jača strana, ali to, čini mi se, je prilično prosto i pokušajte, molim vas, da nam objasnite taj fenomen. Kako to se razdužujete, a sve više ste dužni?

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.      

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno da ovde ima nekih razlika u shvatanju vršenja vlasti. Lepo sam hteo da kažem da država nije privatna imovina. Nije privatna. Pričate o 15 milijardi duga, dobro, koji ste ostavili. Ostavili ste i novih 400.000 bez posla. Taj isti Republički zavod za statistiku to kaže, na osnovu koga ste izračunali naš javni dug.

Ostavili ste nam prazne fabričke hale i u „21. maju“ i u IMR i u „Zmaju“ i Mesnoj industriji Požarevac i u Fabrici stočne hrane Požarevac. Hteli ste da ostavite čak i radnike u pirotskom „Tigru“ bez posla. Pravili ste tamo gubitke i sada pričate o tome da brinete za te radnike. Za te više ne morate da brinete. Otkad smo promenili vašeg direktora, stavili nogo zastupnika kapitala, ta firma je otplatila sve dugove, njeni radnici sada rade i 2/3 proizvodnje ide u izvoz. To mi radimo, a onako ste radili vi. U tome je razlika između nas.

Ovi što se hvale sa dve milijarde investicija, samo da podsetim - kada ste započeli te investicione cikluse? Godine 2007. Četiri godine vam je trebalo da se pripremite da biste dovukli te dve milijarde, koje u 2011. godini nisu dovele rast BDP, niti doprinele povećanju zaposlenosti.

Iz DS su se prijavili Srđan Milivojević i Janko Veselinović.
(Srđan Milivojević, sa mesta: Po amandmanu.)
Dobro, onda reč ima narodni poslanik Janko Veselinović, replika.