Evo, vratićemo se na amandman.
Kada je u pitanju zaduženost, dozvolite da ipak neke podatke iznesem pošto su prethodnici iznosili zaista netačne podatke, pogotovo kada je u pitanju prethodni govornik.
Tačno je, gospodine ministre Krstiću, što ste malopre rekli, da je Srbija, hajde da tako kažemo, jedina zemlja u jugoistočnoj Evropi koja u vremenu od 2008. do 2011. godine nije uspela vratiti javni dug.
Ima li neko u ovoj sali da ne zna ovaj podatak, pogotovo onaj ko se bavi ekonomijom? Mislim da nema i to je zaista u redu.
Neću ulaziti ko je kriv za to, valjda i to znamo, ali dozvolite kada se barata o ciframa duga, da kažem da je 2008. godine kod preuzimanja od bivše Vlade zaduženost bila 26,3% BDP, odnosno 8,8 milijardi evra, 2009. godine - 32,9%, 2010. godine – 41,5%, 2011. godine – 48,7% i 2012. godine – 60%, procene su sada 2013. godine itd. Dakle, 17,7 milijardi. Zašto to kažem vezano za budžet i ovu zaduženost u budžetu? Ovde je napravljeno u budžetu da je zaduženost 662 milijarde dinara. To je preko pet milijardi evra.
Gospodo iz DS, kada pitate zašto se zadužujemo, 480 milijardi za vraćanje ovih dugova o kojima sam govorio 2008. godine ili 4,2 milijarde. Proverite i izračunajte dobro, pa ćete videti o čemu se radi. Ne radi se ovde samo o ovih 17 milijardi. Nije tačno onaj poslanik što je rekao – od druga Tita 15 milijardi. Drug Tito je odavno umro. Radi se o više milijardi duplo. I ne samo ovih 17, tu je i dug privrede 20 milijardi evra.
Videli ste ovih dana koliko je to ukupno BDP, ali ostavimo to. Želim reći da je Vlada izuzetno dobro napravila plan, jer smo došli do provalije. Plan spašavanja da ne upadnemo u provaliju, za ovu godinu, za 2015. i 2016. godinu, a 2017. godine ćemo zaustaviti ovaj pad itd.
Dakle, nije problem samo u ovih 17 milijardi, nego što su uništene tvornice, banke i, što je najgore, uništene su državne institucije za koje da ih rehabilitujemo trebaće dug niz godina. Valjda se sa tim svi slažemo?
Prema tome, što se tiče duga u budžetu, mislim da je Vlada svesna makroekonomske situacije kada je pravila ovaj budžet i ovo zaduženje i situacije koja je znatno lošija, kako je Vlada i najavila. Lošija je nego pre šest meseci, a čak se očekuje da će biti lošija još i u budućnosti i Vlada je toga svesna. Zato je i obezbedila jeftinije zaduživanje. Neću da govorim koja su to, vi to vrlo dobro znate, jer je i ministar rekao. To su pozitivni krediti od Svetske banke, ali i Ruske Federacije i drugi izvor finansiranja budžeta, bilateralni aranžmani pojedinih zemalja itd, da o tome ne govorim.
Valjda nećete, gospodo iz DS, ubeđivati građane Srbije da nisu ovi podaci tačni i nas, koji se donekle pokušavamo baviti ovom statistikom? Tačno je da ste uništili našu budućnost. Uništili ste našu sadašnjost, budućnost dece naše. Da ste ostali samo godinu dana na vlasti, uništili bi i srpske korene, ali to vam nije pošlo za rukom. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radojević. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, gospodine ministre, odavno sam se javio da se nadovežem na diskusiju mog prethodnika, gospodina Dinkića. Da ne budem pogrešno shvaćen, najdobronamernije diskutujem.
Ja sam i za „Fijat“, i za „Mercedes“ i za sve investicije koje donose nešto u Srbiju. Prosto sam na vaše izlaganje od srpskog ulaganja od 500 miliona evra hteo da pitam koliko je to po kalkulaciji isplativa investicija u narednih pet, deset, petnaest godina, za koliko ćemo doći na stopu profitabilnosti za Srbiju, za srpski budžet, za punjenje srpkog budžeta? To je bilo moje pitanje, a ne da kažem da to nije dobra priča i sa „Fijatom“ i sa „Mercedesom“ i sa bilo kojom drugom stranom kompanijom koja donosi svež kapital, sveže programe i proizvode.
Što se tiče imperativne prodaje, tu mislim da nije dobro prodavati ono što se zove fabrika, što se zove zemljište, što se zove neko osnovno sredstvo koje treba da produkuje proizvod koji treba prodati. Mislim da nije dobro ići po svaku cenu na prodaju ako se nema dobar kupac, ako se nema dobar program tog kupca i ako se nema dobra garancija tog kupca koji će to da kupi i da radi nešto sa tim. U tom smislu mislim da ne trba po svaku cenu da cenimo više strano nego domaće. Još uvek u ovoj zemlji ima stručnjaka i još uvek u ovoj zemlji ima radnika, kvalitetne radne snage i kvalitetnih programa da se ne mora imperativno oslanjati samo na te koji dolaze spolja. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milan Lapčević. Izvolite.

Potpuno podržavamo koncept da Srbija treba da plaća što je moguće manje kamata na zaduženja. U tom smislu smo spremni da podržimo amandman koji je predložen, da se uzmu novi krediti po povoljnijim kamatama da bi se razdužili oni koji su bili sa ogromnim kamatama, uz jedan mali uslov.
Potrebno je da nas predlagač amandmana izvesti ko je zadužio Srbiju sedam milijardi evra od 2008. do 2012. godine? Koja je to vladajuća koalicija tada vladala? Koja Vlada je odobrila zaduženja koja imaju kamate od 6,95, 7,28%, pa ćemo sada da uzimamo jeftinije kredite i da vraćamo te kredite koji su sa ogromnim kamatama? Takođe da nas izvesti koliko je Srbija do 2008. godine prevremeno otplatila dugove pa je imala samo 14 milijardi zatezne kamate, a od 2008. godine do 2012. godine se zadužila sedam milijardi evra pa ima 92 milijarde za kamate? Za sledeću godinu je predviđeno 114 milijardi dinara ili milijardu evra.
Kada nam to bude pojašnjeno onda možemo da budemo potpuno sigurni da je ovaj koncept ispravan i podržaćemo ga u najboljoj nameri, da se prevremeno vrate skupi krediti jeftinijim i da zemlju rasteretimo ogromnih kamata.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević.

Poštovana predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ovde očigledno postoji kod nekih kolega u ovoj sali jedno neshvatanje da tržište kapitala uređuje i kamate i da svetsko tržište kapitala u vreme velike potražnje podiže kamate, a u vreme smanjene potražnje snižava kamate. To je jedna osnovna zakonomernost kada je reč o bilo kojoj robi, pa i o novcu.
Kada je DS preuzela odgovornost za upravljanje ovom zemljom kamate su bile takve kakve su bile i niste mogli da nađete povoljnije kamate i povoljnije kredite. Danas su na tržištu kapitala kamate znatno povoljnije, ali moram da odgovorim. Žao mi je što nije tu profesor Atlagić, ali moram da mu odgovorim.
Znate, suviše je opasna teorija kada neko kaže – preuzeli smo zemlju sa urušenim državnim institucijama i da je DS ostala samo godinu dana na vlasti od Srbije ne bi ostalo ništa. Moram da ga pitam da li se institucije grade tako što se vraća dostojanstvo Narodnoj skupštini, što se vraća dostojanstvo drugim institucijama, što se vraća dostojanstvo Republici Srbiji tako što se vraća u međunarodne zajednice, što se vraća u međunarodne organizacije ili se odgovornost prema jednoj državi pokazuje tako što se vodi politika koja direktno dovodi do sankcija, izopštenja iz sveta između međunarodnih organizacija i foruma?
Naravno da je ovo drugo ispravno i da je ispravno ovo što je radila DS. Da je na snazi ostala politika koju je on zastupao 1999. godine, NATO zastava bi se viorila i u Kruševcu i u Kraljevu, a mi bismo bili izbeglice u Beogradu i ne bismo mogli da pravimo ni ovaj most na Adi, niti bismo mogli da popravimo one mostove koje je ta politika porušila, misleći i na mostove ka Evropi i na mostove ka boljem životu, a i na one mostove koji su porušeni zbog politike koju su neki u ovoj sali vodili.
Žao mi je što ovde ima samo predstavnika frakcije Tomislava Nikolića, pa ne mogu da im objasnim da smisao ekonomske politike predstavlja osnovnik uslova da građani žive bolje, a ne da političari i političke stranke žive bolje.
Danas živimo gore nego juče i vi nas sada uveravate da bi trebalo da štedimo tri godine da bismo živeli još gore. Izvinite, to građanima Srbije nije jasno. Valjda se nečega odričete ako ćete živeti bolje, ali da se odričete nečega da bi živeli još gore, to građanima Srbije ne možete da objasnite. Ne možete da objasnite penzionerima da moraju da štede i trpe da bi 2017. godine živeli gore nego što žive danas. Sa ovom Vladom je izvesno da će živeti gore.
Za kraj, vaš budžet, gospodine Krstiću, nema razvojnu komponentu i to je ono što sam rekao i u raspravi u načelu. To je kao da nas čeka boks meč sa svetskim prvakom u boksu i onda učestvujemo vi i ja, a trener vam prepiše dijetu, a meni kaže – vi ste malo podgojeni i nema potrebe da idete u teretanu, izaći ćete pa ćete se tući. Ne možete bez razvojne komponente u budžetu, i tu se konceptualno razlikujemo, ne politički, da se razumemo, apsolutno prihvatam da vi kao ekonomski stručnjak imate pravo na vaš ekonomski koncept. To je vaše legitimno pravo i čvrsto stojite stavovima iza tog vašeg koncepta i odgovaraćete i građanima Srbije i parlamentu za svoje ekonomske stavove koji će se pokazati kao pogrešni.
Ali, vaše kolege iz SNS-a iznose političke stavove i političke kvalifikacije u koje ne mogu nikoga da uvere. Prvo oni sami ne veruju u to, a kamo li da pokušaju da uvere u to i građane Republike Srbije. Koga ćete od građana Srbije da uverite da treba da plaća veći porez, da treba da se odriče, a da mu kupovna moć bude manja? Kako ćete da objasnite građanima Republike Srbije da moraju da plaćaju veći PDV na hleb, zejtin, šećer, kako ćete da pokrenete računarsku industriju u Republici Srbiji sa povećanjem PDV-a za računarsku opremu? Ko će iz sveta da dođe ovde da ulaže? Niko. Nemate investitore, samo imate kreditore i to je vaš osnovni problem, što niste ništa naučili od država koje su prebrodile svetsku ekonomsku krizu.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić, replika.

Svačega sam se sada naslušao. Gde su ti vaši investitori, gde su nestali? Gde je taj vaš bruto proizvod? Gde su tih 200.000 novih radnih mesta? U manjku je 400.000 posle vaše vlasti. O tome pričate? Gde su preduzeća koja su radila? Nema ih više.  O čemu pričate? Gde su nam robne rezerve? Pokradene.
Pričate o rekonstrukciji mostova. Neki su pre napravili most na Gazeli nego što ste ga vi rekonstruisali. Pre su napravili Gazelu. Za četiri godine 10 kilometara autoputa, od Preševa prema Vranju. Završava se 2014. godine. Za godinu i po dana. O čemu pričate?
Institucije, da li su sudovi institucije? Jesu. Šta ste uradili? Neustavno postavili predsednika VKS. Da li je to odbrana institucije? Razrešili ste 700 tužilaca, razrešili 700 sudija neustavno. Ista obrazloženja za sudije, 700 i ista obrazloženja za tužioce, 700. To ko je pisao treba da ga bude sramota. Te ste birali da vam budu predsednici VKS-a. O čemu govorite?
Predsednik Republike, institucija koja je pripadala DS. Sada imate predsednika Republike Srbije koji pripada svima. Nije član SNS-a. Vaš je bio predsednik i Srbije i stranke.
Šta ste radili sa ljudima na barikadama? Prvo ih postavljali na barikade a onda ih sklanjali. Sada imamo problem sa EU da ih ubedimo u iskrenost, ali ne zbog nas, nego zbog vaše ranije neiskrenosti. O tim mostovima pričajte malo.

Reč ima narodni poslanik Srđan Milivojević, replika.