Dame i gospodo narodni poslanici, mene fascinira taj deo priče oko Nemačke, koja se stalno spominje kao primer. Može slobodno da se kaže da Nemačka maltene nije ni osetila svetsku ekonomsku krizu, da je konstantno beležila rast bruto proizvoda, a da su sada nemačke državne hartije od vrednosti sa negativnom kamatom. Znači, onaj ko hoće da kupi te hartije, neće platiti samo hartije nego kad dođu na naplatu dobiće manje para nego što je uložio te hartije.
Znam ja da je Vlada Mirka Cvetkovića pokušala isto što i Nemačka. Nemačka je oborila evro na svetskoj berzi. Obaranjem evra na svetskoj berzi uspela je da obezbedi jako veliki plasman svojoj automobilskoj industriji koja je, kao što je poznato, posle avioindustrije jedna od najkomplikovanijih i koja ima najviše kooperanata. Tako su uspeli da zadrže uposlenost svojih kapaciteta a da svetska tržišta preplave svojim automobilima.
Vlada Mirka Cvetkovića je uradila nešto drugo. Oni su oborili dinar, ali pre nego što su oborili dinar, dali su privredi subvencionisane kredite u evrima. Pa kad su oborili dinar, taj kredit ne da je bio skuplji nego onaj nesubvencionisani, nego su se mnoga preduzeća pozatvarala. Da stvar bude još gora, ta ista Vlada je utrošila 4,5 milijarde evra deviznih rezervi na odbranu kursa dinara koji je u međuvremenu 50% poskupeo, evro u odnosu na dinar. Očigledno da je nešto nedostajalo u tom konceptu između Vlade Srbije i Vlade Nemačke. Hoćete da vam kažem šta? Mi nismo imali šta da prodamo. Ništa u Srbiji nije radilo. Nismo imali šta da izvezemo. Nismo imali radnike. Nismo imali fabrike.
Žao mi je što tu nije ministar poljoprivrede. Hteo bih i njega nešto da pitam. Da li je ratarstvo jedina grana poljoprivrede? Da li postoji viši oblik poljoprivredne proizvodnje? Šta je sa stočarstvom? Šta je sa klaničnom industrijom? Krupne stoke u Srbiji više i nema. To sigurno nije rezultat rada ovog sadašnjeg ministra, nego raznih nakupaca i preprodavaca koji su uvozili maltene otrov u Srbiju, zbog nedostatka kontrole poljoprivrednih proizvoda.
Nek se zapitaju poslanici šta je to MOM u mesarskoj industriji. Od čega se pravi i koliko je toga naše dece i naših sugrađana konzumiralo i kakva je njegova zdravstvena ispravnost.
Imamo dve neuporedive stvari, dve neuporedive ekonomije. Ono na šta mi treba sada da se oslonimo jesu one prednosti koje imamo. Žalosno je što smo propustili četiri godine kad smo mogli da radimo svašta, a uradili smo ništa, a i to ništa bilo bi bolje da nije napravljena i šteta i sada ostaje samo jedan problem – kako iz celog ovog kruga izaći?
Možda vama izgleda smešno što tražimo partnere po celom svetu. Svako ko hoće bilo šta da pomogne, na bilo koji način da uloži u Srbiju, dobro je došao. Nemamo mi problema ni sa kineskim kreditima, nemamo problema ni sa ruskim kreditima, nemamo problema ni sa njihovim ulaganjima, nemamo problema sa bilo kime ko hoće da radi nešto u Srbiji.
Da ne pričam da se ranije kapital blokirao, gledalo se odakle dolazi, a taj odakle se očekivalo da dolazi slabo je dolazio, već je uglavnom odlazio zato što je morao da plaća razne provizije raznim političarima, pa smo postali zemlja koja je bila u vrhu korupcije po svim statistikama u svetu. O tom ugledu SNS priča. Hoćemo taj deo ugleda da vratimo, da je ovde pravna država, a ne da se zatvara fabrika.
Kako bi to izgledalo nekome ko želi da ulaže u Srbiju u to vreme kada sazna da je država zatvorila čoveku fabriku sa 400 radnika, dve milijarde prometa, 400 miliona neto dobiti? Država da ne pipne, 40 miliona dobija od te fabrike. Zatvorena je zato što nije hteo da radi sa „Deltom“ i zato što je bio konkurencija „Matijeviću“. To je najveća klanica u Srbiji bez AP Vojvodine. Da li ste znali za to? Ko je bio ministar? Saša Dragin. Ko je bio direktor Uprave za veterinu? Gospodin Mićević. Još kažu inspektori – šta mi da radimo, ovo moramo da zatvorimo, nismo mi radnici Ministarstva za rad i zapošljavanje, nego radnici Ministarstva poljoprivrede.
To vama možda izgleda smešno, ali kada zatvorite jedan takav objekat uništili ste, ne samo 400 radnika, već otprilike negde oko 25 do 30 hiljada kooperanata koji su sada žrtve raznih nakupaca i preprodavaca zato što nemaju kome da prodaju svoju robu. O toj sivoj zoni možemo da govorimo, samo je ne generiše ova Vlada, nego su zaostaci Vlade Mirka Cvetkovića. Budite malo realni.
Za ovo što vam pričam mogu materijalno i da dokažem sa papirima države, kako ste radili i kako ste vladali. Zakone ste pravili za pojedince. Tako da, mene jako čudi ova priča oko te uporedivosti ekonomije i socijalnom programu. Ali, koliko vidim, novi ministar ima želje da nauči nešto iz tog nemačkog iskustva, ono što može da primeni na teritoriji Republike Srbije, od nečega što Republika Srbija može da ima korist, a ne štetu kao što je to bilo u ranijem periodu.
