Ministre, hteo bih da ukažem kakav ste mi odgovor dali vi i vaše stručne službe na predlog ovih amandmana. Kažete da ne prihvatate ovaj amandman, a on je vezan za ovo prevremeno razduživanje, zato što ste članom 2. Predloga zakona već predvideli da ukoliko se u toku godine obezbede primanja od privatizacije, smanjivaće se relativno skupi kreditni izvori i emisije državnih hartija od vrednosti na domaćem i inostranom finansijskom tržištu.
Kažete – ukoliko se obezbede, to znači da niste sigurni da ćete obezbediti. Ako niste sigurni, onda znači da ćete sigurno sledeće godine ponovo smanjivati plate i penzije ili dizati poreze. Suština našeg amandmana je bila da olakšamo posao vama, a život našim građanima, da se vi obavežete da morate da obezbedite te privacione prihode i da morate da prevremeno vratite skupe kredite, a ne ukoliko se to obezbedi onda ćemo. Šta ako ne obezbedite? Znate i vi sami, čim u državnoj administraciji nešto kaže može, ako se desi, to se nikada ne desi. Suština je da ovo mora da se uradi, jer ako ovo ne uradite, koliki će biti budžetski deficit one tamo sledeće godine?
Ako vam je u planu BDP da raste 0% ili 1%, a kamate vam rastu sigurno 24 milijarde, najmanje, a možda i više ako budete imali nekih vanrednih zaduživanja tokom sledeće godine, onda u sledeću godinu prenosite veliki deficit. Nije mi jasno. Ovo nije politika. Ovo je čista finansija i ekonomija. Zašto ne prihvatite amandman, sem ukoliko nećete da prihvatite zato što smo ga mi podneli? Zaista nema razloga. Ovo je nešto što spašava standard građanima u narednom periodu jer umesto da stalno bude pritisak na ograničavanje plata i penzija, bolje da se država razduži tako što će da proda jedan deo imovine koja neproduktivno koristi.
Još nešto, nije moguće da se 2,5 milijardi evra otplati skupljih kredita tako što će se dobiti 2,5 milijardi jeftinijih, jer oni što daju te jeftinije kredite to neće da dozvole. Kažu da ako nam daju jeftinije kredite, hoće da vide da se to daje narodu Srbije.
U pravu su ljudi, kada govorimo o Emiraćanima. Od drugih ne možemo da dobijemo. Jedino od Emirata možemo da dobijemo te pare, to vi dobro znate. To znam i ja. Oni hoće da uložimo u razvoj. To znači da - što bi oni peglali probleme Srbije za koje nisu ni krivi, ni dužni? To znači da Srbija, odnosno Vlada, mora da nađe rešenje da to otplati. I kada razmislite, znate i sami, pare nisu obojene, ali nema drugog rešenja, na kraju mora se to uraditi iz privatizacionih prihoda, pre ili kasnije. Bolje pre, da bi sasekli što pre glavnicu i time smanjili troškove kamata, jer će to biti skuplje 2015. godine, 2016. još skuplje, to ide eksponencijalno. Pogledajte koliko je to bilo kada sam ja završio prvi mandat ministar finansija, bilo je 14 milijardi dinara, pa je naraslo sada do ovog mog drugog mandata na 92, pa je sada za vreme vašeg mandata otišlo na 114, pa će ići tamo 136, pa ide ko zna koliko. Tu nema kraja.
Onda bolje da se napravi konsenzus u društvu, čuli ste i ljude iz DS i gospodina Anđelkovića iskusnog iz SPS, da se razdužimo, da svi stanu iza toga i da kažemo - podržavamo to, razdužimo se, jer to nije potez Vlade, to je u korist naroda.
