Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 12.05.2014.

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Dragan Šutanovac. Imate pravo na vreme poslaničke grupe, a ne kao predlagač amandmana. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Dragan Šutanovac

Demokratska stranka
To pravo sam imao i pre pet minuta kada ste mi ga uskratili. Drago mi je da ste uvideli grešku.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Nisam napravila grešku. Moram da reagujem, imate pravo na svojih 15 minuta, kao ovlašćeni predstavnik, a kao predlagač amandmana je potrošeno dva minuta. Izvolite.
...
Demokratska stranka

Dragan Šutanovac

Demokratska stranka
Zaista ne vidim zašto ovaj amandman pravi bilo kakav spor? Rekli smo da je Ustavni sud u novembru mesecu doneo određenu meru sa odloženim dejstvom. Danas zasedamo i u subotu smo zasedali da bi stigli pre tog vremenskog roka da završimo ovaj predlog izmene Zakona. Mi predlažemo samo da se produži i oroči. Znači, mi dajemo Vladi prostora još nekih mesec i po dana da se oroči vreme i da znamo u kom roku će to da se završi. Zbog čega?
Prošle godine, tokom leta, donesen je Akcioni plan, koji je podrazumevao da ćemo do juna ove godine završiti taj postupak. Sada to vreme pomeramo i mi samo tražimo i dajemo vam šansu da imate neki mesec i po dana više. Potpuno je irelevantno šta se dešavalo u istoriji privatizacije u odnosu na to što mi želimo da omogućimo.
Danas smo slušali ovde kako se prvo prodaju ona preduzeća koja su kvalitetna, ali kako mislimo drugačije da bude. Kažite kako mislite da se ova preduzeća koja se budu restrukturirala ili se završi restrukturiranje, koja ćete preduzeća prvo prodati? Da li ona koja imaju kupca, ili ona koja nemaju kupca? Znači, to je tržišna ekonomija. Ukoliko mislite da će neko doći da kupi preduzeće koje nema šansu da se oporavi, a to se neće desiti.
S druge strane, rekli ste da ne postoji nijedan primer da je u neko preduzeće javno investirano, da je podignut kapacitet i da se danas nalazi na tržištu i da može da bude dobijen veći novac. Rekao sam vam u hodniku, hoću da čuje i javnost i kolege poslanici, u jednoj vrlo primerenoj diskusiji. Telekom je preduzeće koje je prodato 1997. godine. Upravo Vlada u kojoj je Demokratska stranka bila većina je kupila taj isti broj akcija i vratila ga u Fond Javnog preduzeća „Telekoma“, koje danas pripada Srbiji, da bi se prodalo sada po višoj ceni. Nije samo „Fijat“. Ima niz, veliki broj dobrih privatizacija, kao što je potpuno istinito da ima i onih koji su veoma loši.
Međutim, šta je problem? Problem je što mi danas poredimo vremena devedesetih i osamdesetih sa drugom decenijom 21. veka. To je suština. Zbog toga je danas trebao da bude ministar privrede ovde. On je čovek koji treba da nam odgovori da li on misli da je model funkcionisanja preduzeća u društvenoj imovini devedesetih i osamdesetih godina primeren i da li je bilo moguće da broj tih radnika opstane u tim preduzećima u situaciji u kojoj se zemlja sa 20 i nešto miliona svela na nekih sedam miliona? Taj isti „Jumko“ je mogao da šije, ne samo za srpsku vojsku, nego celu vojsku Jugoslavije, koja je bila šest puta veća. Nije se dešavalo.
Smatramo da naprosto nije sve stvar negativne kritike. Znači, hoćemo da razgovaramo. Imamo sigurno šta da ponudimo. Imamo puno primera. Nije tačno da ima samo 28 uspešnih privatizacija. Ima mnogo više uspešnih privatizacija. Na kraju krajeva, u tom periodu GDP je povećan 300%, 25% godišnje. U tom periodu su plate povećane deset puta. U tom periodu je izvoz iz Srbije povećan četiri puta. U tom periodu je dug Srbije ostao isti 14 milijardi i 300, 14 milijardi i 700, za tih 12 godina. Nevezano koje su bile vlade, a svi znamo da je i Vojislav Koštunica imao Vladu koja je bila vaš koalicioni partner i podržavao je manjinski SPS.
Nije sve stvar stalne kritike i nema potrebe da ulazimo stalno u problem kada možemo da razgovaramo. Smatramo da je ova stvar neophodna. Rekli smo da smo smatrali da ste imali dovoljno vremena, bilo je dva ministra, a danas treći, da pripremite jedan sveobuhvatan, ozbiljan zakon i vrlo smo svesni da preduzeća u restrukturiranju su jako teška rak-rana našeg društva i države.
Međutim, ono što je takođe problem je što oni koji očekuju da realizuju svoja potraživanja od tih preduzeća čekaju da čuju kada je krajnji rok kada će to moći da urade. Niko ovde nije izneo koliko preduzeća koja su funkcionisala su zbog tih dugovanja ugašena. Imamo 56.000 radnika koji rade u tih 164 preduzeća, a niko ne govori o tome koliko je onih zdravih preduzeća koja su danas u problemu zbog toga što su ova preduzeća koja duguju njima u restrukturiranju.
Sa druge strane, gospodine ministre, pričali ste malopre o sistemu odbrane. Drago mi je da ste to pomenuli. Tačno je da je valjaonica jedna od veoma visokih sistema u sistemu odbrane. Ništa manje nije NIS, ali je isto tako, reći će vam stručnjaci, da je i „Telekom“ vrhunski interes sistema odbrane, a čuli smo ovde da premijer planira da se „Telekom“ stavi na prodaju.
Postoje države koje nemaju svoje valjaonice, koje nemaju čak ni ogromnu industriju, ni svoja privatna telekom preduzeća. Njihova bezbednost zbog toga nije ugrožena. Na kraju krajeva, mali broj država u Evropi ima u državnom vlasništvu čak i odbrambenu industriju i to je stvar tržišta i u tim zemljama kada kupuju vojska, policija ili strukture bezbednosti biraju najpovoljniju cenu i ne slažemo se sa jednom stvari, koju je kolega rekao, a to je da je u prošlosti po pravilu kupovano najskuplje.
Zakon o javnim nabavkama, koji ste doneli, obećali ste da će uštedeti 600 miliona evra. Premijer je u ekspozeu rekao da je uštedeo 100 miliona. Ja vam tvrdim da nije uštedeo ništa. Taj zakon je samo onemogućio realizaciju planova javnih nabavki u svim sistemima koji su pod tim zakonom, a to nije dobro. Zbog čega? Zbog toga što sistemi nabavljaju i domaću proizvodnju. Mi smo praktično tim zakonom zakočili proces nabavke i samim tim zakočili proces proizvodnje onog dela koji je neophodan za funkcionisanje državne uprave ili javnim preduzeća.
Neću da vam govorim egzaktne podatke o bolnicama u kojima godinu dana 51% neophodnih sredstava nema zbog Zakona o javnim nabavkama. Nije ušteda to što nešto ne kupite. Nije čak ušteda ni to kada kupite nešto jeftinije. Veoma je važno ponderisati u kupovini. Siguran sam da u vašem Ministarstvu kada nešto kupujete gledate i u odnosu na kvalitet, i na cenu i na mogućnost opšteg programa u našoj zemlji i na mogućnost servisiranja. Sve to utiče, kao kada čovek ode u prodavnicu pa ne kupi najjeftiniji fen za kosu jer zna da on traje dva meseca, već bira prema svom džepu kvalitet koji mu treba i to je nešto što mora da se objasni jer na način na koji to pričamo ovde ispašće da država treba da kupuje samo najjeftinije stvari. Šta će se onda desiti? Ako budemo kupovali najjeftinije, najnekvalitetnije stvari za državu, što ne kupujemo za kuću? Što postoji neki kvalitet i cena kvaliteta i mera kvaliteta?
Ovo govorim dobronamerno pokušavajući da skrenem pažnju kolegama da nije sve izrečeno iz opozicije u lošem kontekstu u odnosu na vlast. Bili smo pet i po godina vlast. Znamo koji su problemi vladanja. Znamo šta je tegoba u vladanju i savetujemo vas da ne ulazite u iste probleme u kojima smo mi bili, a to se upravo dešava. Na to vam skrećem pažnju.
Voleo bih da razgovaramo ovde kada budete ijedno od tih preduzeća u restrukturiranju izvukli, da li ćete prodati ono najlošije ili najbolje. Prodaćete ono koje je najbolje jer će ono imati tražnju. Tako su se prodavala preduzeća i ranije.
Ne možete vi diktirati na tržištu koje preduzeće da se proda ukoliko nema kupca. Ovde se govorilo o tome da je neko imao povlašćen položaj da dobije jeftinije građevinsko zemljište. Upravo se najavljuje mogućnost dobijanja besplatnog građevinskog zemljišta i primara, sekundara komunalnog opremanja. Kako je to moguće, ako je kritika, sa jedne strane, da to ne može da se radi čak ni po povoljnim cenama, kako neko može da dobije besplatno i ko je taj ko može da dobije besplatno, a ovaj drugi ne može ni po povoljnim cenama? Imate kontradiktornost između vas iz Vlade i poslaničke grupe koja vas podržava pretpostavljam i znam zbog čega. Želja je da se sav teret loših stvari prebaci na bivšu vlast, ali to više ne pije vodu, što bi rekao gospodin Nikolić, predsednik. Gotovo.
Vreme je da se sada nešto realizuje. Da li je FAP, da li je „Jumko“, da li je način intervencije države ili nije, ali to je funkcionisalo. Hajde ono nešto što je funkcionisalo da podržite da funkcioniše. U međuvremenu dignite nešto drugo da funkcioniše i to, a ne da stane sve i da pričamo o tome kako je osamdesetih godina u nekoj fabrici radilo 20.000 ljudi ili devedesetih godina. Imali su platu 25 maraka. Fantastično. Nije to funkcionisalo. Da je valjalo ne bi se raspalo. Nije to stvar vas i mene. Vi ste bili mlađi od mene, a i ja sam u to vreme bio dete. Raspalo se ono što nije funkcionisalo i mi gradimo sada ne od nule nego od minusa. Ne spočitavamo ratne tegobe devedesetih i šta se sve desilo i šta je sve porušeno u toj industriji o kojoj se govori kako je radilo ne znam koliko radnika, nego se sagledava šta se zateklo 2000. godine i odakle je sve to krenulo.
Uspeli smo da iz odbrambene industrije 2007. godine imamo 75 miliona dolara, a 2009. godine 250 miliona dolara. Tri i po puta više. Hajde da podržimo to. I to je javni sektor. Često kada kritikujete zašto ne kažete da ima samodohodovni javni sektor, koji je potreban i koji je odličan i koji donosi neki novac, a ima i neka administracija za koju građani ne mogu da shvate šta je to javni sektor. Kada pričamo o javnom sektoru ne uzimamo i to da i oni koji rade u „Krušiku“, fabrici su javni sektor, i u „Zastava kamionima“, „Zastava oružju“ su isto javni sektor. Građani kapiraju da mi imamo 700.000 nekih administrativaca koji sede u foteljama, koriste službena kola, imaju sekretarice. Daleko od toga.
Još jedna stvar, nema veze direktno sa amandmanom, ali koristim vreme. Godine 2006. je postojala državna zajednica i vojska i carina i NSP su bili na saveznom nivou. Od 15. maja 2007. godine sve te institucije ulaze u sastav republičke vlade. Tog momenta se povećava broj pripadnika javnog sektora. Zbog čega? Gde su mogli da odu? Postojali su tu, samo nisu mogli da budu iskazani kroz brojke Republike Srbije, već kroz brojke SCG, a pre toga Jugoslavije itd.
Voleo bih da vi kao nadležni u Vladi konačno date šta je to za vas javni sektor i gde je tih 770.000 ljudi, da li su to stvarno ljudi koji rade samo administrativne poslove. Znam da nisu. Pojasnite to pošto očigledno postoji jedan ogroman problem jer je napravljena situacija da svi koji su u javnom sektoru su praktično pod lupom posmatranja i drugi građani ih mrze bez ikakvog razloga jer i oni rade teške poslove, veliki deo teške poslove za male plate, a pri tom još trpe neke uvrede i mržnje i poslanici se prema njima ponašaju kao da su oni krivi što rade u gradskoj čistoći. To je nešto što mora da se objasni. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima ministar Nikola Selaković.
Samo vas molim ministre o amandmanu. Probajte na sve ovo što smo čuli…
...
Srpska napredna stranka

Nikola Selaković

| Ministar kulture
Zahvaljujem predsedavajuća.
Govoriću o amandmanu, ali s obzirom da sam ovde predstavnik predlagača, a to je Vlada Republike Srbije, moja je obaveza da stanem u zaštitu Vlade u onim delovima gde je izrečeno nešto što je nepotpuno ili netačno.
U potpunosti poštujući ono što je prethodnik govorio, dat je primer, odličan primer, da je država kupila deo akcija u „Telekomu“. Da ne zaboravimo, „Telekom“ je i pre toga bio u većinskom vlasništvu države i ne sećam se nešto mnogo primera gde je prodato 49% udela u vlasništvu kapitala, kao što je to urađeno 1997. godine sa „Telekomom“. Da li neko može da mi da još primera gde smo kao država prodali manjinski paket akcija, uspešno ga prodali? Srbija je tada prodala 49% akcija, a zadržala 51%.
Demantujte me argumentovano. Gde se sporimo i vrtimo se u krug? Pričajući o FAP-u i „Jumku“, kažete da je funkcionisalo. Isto tako možemo da odemo i do 2000. i za nešto drugo da kažemo – to je funkcionisalo. Ali, nije funkcionisalo održivo. To je naš problem što nešto nije održivo funkcionisalo jer da je održivo funkcionisalo to bi bez subvencije države moglo da funkcioniše i dalje.
Konkretan problem preduzeća u restrukturiranju jeste što oni bez subvencija države ne mogu više da funkcionišu. Nekoga od tog trenutka funkcionisanja bez subvencija dele svetlosne godine, a nekoga deli zaista malo. To malo je potrebno postići u ovom narednom periodu kako bismo ih izvukli iz dubioze.
Kada sam rekao – prodavano je nešto što je bilo vredno, nije sporno, lakše ćete naći kupca za ono što je vredno, ali je to pokazatelj da koncept privatizacije nije bio planski smišljen, jer je nekada dobro da ono što donosi novac držite i dalje u svom vlasništvu, jer ne pravi gubitke. Odatle ćete moći da zaradite novac koji ćete moći da upumpate negde na neko drugo mesto da bi i taj drugi počeo da proizvodi dobitak, a ne gubitak.
To je naša razlika u pogledu na suštinu. Još jednom kažem, ne dovodimo uopšte u pitanje da li je trebalo sprovoditi privatizaciju ili ne, da li je treba sprovoditi, pitanje je kako? Zaista sa namerom da ne stvaramo replike, razumeli smo se oko ključnih stvari. Mislim da je bilo potrebno da odgovorim. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 87. stav 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština ukoliko bude potrebe danas raditi i posle 18,00 časova, najduže do završetka načelnog pretresa o trećoj tački dnevnog reda, imajući u vidu potrebu da Narodna skupština što pre donese akta iz dnevnog reda sednice.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i dr Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima Vladimir Pavićević.
...
Nova stranka

Vladimir Pavićević

Samostalni poslanici
Dame i gospodo, poštovana predsednice Narodne skupštine, Vlada Srbije predložila je Narodnoj skupštini da odbije i naš drugi amandman na član 2. ovog Predloga zakona o privatizaciji.
Pažljivo sam pročitao obrazloženje Vlade na osnovu kojeg predlaže Narodnoj skupštini da odbije naš amandman i čitajući to obrazloženje zaključio sam tri dodatne stvari. Jedno je, da Vlada Narodnoj skupštini ovim predlogom zakona predlaže da se degradira Ustavni sud Srbije i usvajanjem ovog predloga zakona o izmeni Zakona o privatizaciji Narodna skupština će da učestvuje u degradiranju Ustavnog suda.
Druga stvar koju sam zaključio čitajući pažljivo ovo obrazloženje je sledeća. Ova Vlada koliko sam ja razumeo predlaže da se danas usvajanjem ovog predloga zakona krši Ustav na sličan, ne identičan način, kao što je to već urađeno u decembru 2007. godine zbog čega je Ustavni sud ovde ve intervenisao.
Treća stvar, nužno je i mislim da će to biti evidentno već danas ili sutra, da se pokrene mehanizam pred Ustavnim sudom za ocenu ustavnosti ovog zakona kada bude usvojen.
Moje ključno pitanje svim ljudima koji nastupaju u ime Vlade i u ime skupštinske većine jeste – šta će biti osnov za odbranu usvajanja ovog predloga zakona ukoliko i kada Ustavni sud donese odluku da je ovaj zakon neustavan? Kojim će to argumentom, npr. gospodin Martinović, pa i gospodin Selaković da brane svoju poziciju? Kako ćemo meriti tada u toj situaciji njihovu odgovornost?
Postoji jedna stvar koja je dobra, za poštovanje je što skupštinska većina ovaj predlog zakona ne doživljava kao tehnički i to želim ovde naročito da istaknem. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jovanović.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Dragan Jovanović

Nova Srbija
Gospođo predsedavajuća podneo sam amandman na član  2. stav 2, ali zbog gledaoca moram da pročitam najpre stav 1, a to je „U roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona poverioci subjekta privatizacije u restrukturiranju dužni su da agenciji dostave zahtev za isplatu potraživanja sa rešenjem o izvršenju, izvršnom ispravom i drugim dokumentima kojima dokazuju svoja potraživanja prema subjektu privatizacije u restrukturiranju radi evidentiranja potraživanja“. To je ono što apsolutno nije sporno.
Drugi stav istog ovog člana kaže „U roku od 90 dana od dana isteka roka iz stava 1. ovog člana agencija će evidentirati podnete zahteve za isplatu, utvrditi visinu potraživanja za svakog poverioca iz subjekta privatizacije u restrukturiranju i sačiniti predlog za namirenje potraživanja koji će dostaviti poveriocima“. To je ono što smo smatram da može biti sporno i zbog čega sam predložio da se ovaj rok sa 90 zameni brojem 120. Zašto to kažem? Poučen iskustvom iz prethodnih godina sa kapacitetima i ažurnosti Agencije za privatizaciju smatram da bi trebalo da stoji 120 dana i da bi to bilo praktičnije. Samo zamislite jedan podatak, a to je kada iz 150 ili 160 preduzeća počnu da stižu podaci sa hiljadu i hiljadu poverioca, kako će to izgledati u Agenciji za privatizaciju koja se nije proslavila ni u prethodnim godinama.
Moj drugi amandman koji je vrlo bitan, a to je u članu 2. stav 3. posle reči „u roku od 30“ zamenjuje se brojem „60“. Zašto je to važno? Pročitaću ovaj stav „U roku od 30 dana od isteka roka iz stava 2. ovog člana poverioci se mogu izjasniti da li su saglasni sa predlogom Agencije“. Smatram da je rok od 30 dana dosta kratak i da bi bilo prihvatljivije da bude 60, jer već sam u načelnoj raspravi rekao da poverioci mogu biti, a znam konkretne slučajeve, strana pravna lica kod kojih procedura izjašnjavanja može biti komplikovanije i duža nego kada su u pitanju domaća pravna lica. Zbog toga bih zamolio sve kolege poslanike da kada bude glasanje podrže ovaj amandman, jer smatram da će on pojednostaviti čitavu priču.