Hvala.
Zaista nijedan predsedavajući nije izgovorio da će danas ministar privrede biti prisutan ovde, ali imaćete prilike, uskoro dolazi set zakona koji se odnosi na privredu.
Na član 2. amandman sa ispravkom zajedno su podneli narodni poslanici Zoran Babić i dr Aleksandar Martinović.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Niko se ne javlja za reč.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Dubravka Filipovski.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom.
Reč ima Dubravka Filipovski. Izvolite.

Predsedavajuća, kolege i koleginice narodni poslanici, gospodine ministre, podnela sa zajedno sa koleginicom Zlatom Đerić amandman na član 2. zbog toga što sam smatrala da izmene i dopune ovog zakona treba da imaju vrlo jasno i precizno rešenje koje se odnosi na subjekte, poverioce subjekata privatizacije koji ne podnesu, pokrenu postupak prinudnog izvršenja u roku od 30 dana. Pretpostavlja se da će oni tu učiniti u roku od ovih 30 dana, ali se postavlja ta pravna dilema i pitanje šta se sa njima događa ako to oni ne učine, koji je njihov status.

Predložili smo amandmanom da se propuštanje roka od 30 dana sankcioniše gubitkom prava na pokretanje bilo kakvog postupka prinudnog izvršenja dok samo izvršenje ostaje nesporno. Ovakvi poverioci praktično se izjednačavaju sa državnim poveriocima kada je u pitanju postupak naplate potraživanja u skladu sa zakonskom odredbom u članu 20ž stav. 2.

Međutim, Vlada je u obrazloženju navela da bi prihvatanje ovog amandmana ponovo uvelo na mala vrata odredbu zakona za koju je Ustavni sud ustanovio da je u suprotnosti sa Ustavom, jer bi sada propuštanje roka od 30 dana bilo sankcionisano gubitkom prava na pokretanje postupka izvršenja, što bi po analogiji sa mišljenjem Ustavnog suda ponovo predstavljalo ograničavanje Ustavom garantovanog prava na mirno i nesmetano uživanje imovine.

Međutim, ukoliko ostane ovakvo rešenje ostaje i otvoreno pitanje zašto je uopšte u startu propisan rok od 30 dana za podnošenje zahteva i šta sa poveriocima koji iz bilo kakvog opravdanog ili neopravdanog razloga taj rok propuste. Smatram da mi ovde definitivno imamo pravnu prazninu.

Drugo, diskutabilno je da li se može povući analogija sa osporenom odredbom zakona, jer u njoj je pravo ograničeno….

  Potrošili ste vreme. Zahvaljujem.
Pošto smo završili pretres po amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u Danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Poštovani narodni poslanici, pošto smo završili raspravu o prvoj tački dnevnog reda ove sednice, podsećam vas na odredbu člana 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, prema kojoj predsednik Narodne skupštine može da odredi Dan za glasanje o predlogu pojedinog zakona bude odmah po završetku pretresa tog predloga zakona.
U skladu sa ovom odredbom određujem ponedeljak, 12. maj 2014. godine, sa početkom u 14,00 časova kao dan za glasanje o prvoj tački dnevnog reda ove sednice, odnosno o Predlogu zakona o izmeni Zakona o privatizaciji.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad odlučivanjem o 1. tački dnevnog reda - PREDLOGU ZAKONA O IZMENI ZAKONA O PRIVATIZACIJI.
Kako bismo mogli da pristupimo glasanju, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine u Danu za glasanje postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 182 narodna poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da, prema tome, postoje uslovi za odlučivanje.
Prelazimo na odlučivanje.
Pošto je Narodna skupština obavila pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmeni Zakona o privatizaciji u načelu.
Molim narodne poslanika da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 175, protiv – devet, uzdržanih – tri, nije glasalo – pet od ukupno prisutna 192 narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila Predlog zakona u načelu.
Pre prelaska na odlučivanje o amandmanima, podsećam vas da je sastavni deo Predloga zakona postao amandman na član 2, sa ispravkom, koji su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Babić i dr Aleksandar Martinović.
Prelazimo na odlučivanje o amandmanima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim narodne poslanika da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 17, protiv – niko, uzdržan – jedan, nije glasalo 174 od ukupno prisutna 172 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i dr Vladimir Pavićević.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim narodne poslanika da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – dva, uzdržanih – nema, nije glasalo 188 od ukupno prisutnih 193 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jovanović.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim narodne poslanika da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za –7, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 186 od ukupno prisutnih 193 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 1. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Dragan Šutanovac, Goran Ćirić i Vesna Martinović.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim narodne poslanika da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – dva, nije glasalo 180 od ukupno prisutnih 193 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i dr Vladimir Pavićević.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim narodne poslanika da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – tri, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 189 od ukupno prisutnih 193 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, mr Aleksandra Jerkov, Dragan Šutanovac, Goran Ćirić i Vesna Martinović.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim narodne poslanika da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – niko, uzdržanih – dva, nije glasalo 182 od ukupno prisutnih 193 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jovanović.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim narodne poslanika da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za –10, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 183 od ukupno prisutnih 193 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Aleksandar Senić, prof. dr Janko Veselinović i Marko Đurišić.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim narodne poslanika da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 11, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 183 od ukupno prisutnih 194 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Na član 2. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zlata Đerić i Dubravka Filipovski.
Stavljam na glasanje amandman.
Molim narodne poslanika da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 14, protiv – niko, uzdržanih – nema, nije glasalo 181 od ukupno prisutnih 195 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj amandman.
Podsećam vas da je članom 3. Predloga zakona predviđeno da ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Prema članu 196. stav 4. Ustava Republike Srbije, zakoni i drugi akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje naročito opravdani razlozi utvrđeni prilikom njihovog donošenja.
Stavljam na glasanje Predlog da se utvrdi postojanje naročito opravdanih razloga da zakon stupi na snagu ranije od osmog dana od dana objavljivanja.
Molim narodne poslanika da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 178, protiv – četiri, uzdržanih – nema, nije glasalo 13 od ukupno prisutnih 195 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Konstatujem da je Narodna skupština posebno odlučila da postoje naročito opravdani razlozi za stupanje zakona na snagu u roku kraćem od osam dana od dana njegovog objavljivanja.
Pošto smo završili odlučivanje o amandmanima, pristupamo glasanju o Predlogu zakona u celini.
Stavljam na glasanje Predlog zakona o izmeni Zakona o privatizaciji, u celini.
Molim narodne poslanika da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 180, protiv – 10, uzdržanih – četiri, nije glasao jedan od ukupno prisutnih 195 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Predlog zakona o izmeni Zakona o privatizaciji.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O RAZREŠENjU I IMENOVANjU ČLANOVA I ZAMENIKA ČLANOVA REPUBLIČKE IZBORNE KOMISIJE
Primili ste Predlog odluke koju je podneo narodni poslanik Zoran Babić.
Pre otvaranja jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 193. a shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 192. stav 3. a shodno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije.
Da li predlagač, narodni poslanik Zoran Babić, želi reč? (Ne)
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović. Izvolite.

Hvala, gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SDA Sandžak PDD podnela je predlog u vezi sa odlukom o imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije.
Naime, prema dostavljenom predlogu za manjinski poslanički klub SDA Sandžak PDD predviđeno je mesto zamenika člana Republičke izborne komisije. Međutim, ono o čemu se u ovom slučaju nije vodilo računa jeste da je preskočeno nekoliko važnih činjenica i predlažemo Skupštini da uzme te činjenice u obzir i da ovom prilikom promeni princip raspodele za sastav Republičke izborne komisije.
Naš predlog jeste da manjinskim strankama koje imaju svoje poslanički klub po automatizmu pripadne mesto člana RIK, a da manjinskim strankama koje nisu u sastavu nekog poslaničkog kluba po automatizmu pripada mesto zamenika člana RIK.
Tražimo izmenu ovog principa zato što su u ovom postojećem predlogu manjine postavljene u inferioran položaj i ovaj princip raspodele diskriminiše manjinske parlamentarne stranke. Primera radi, najslabija većinska lista koja je ušla u sastav ovog parlamenta ima 18 poslaničkih mandata, dok najjača manjinska lista ima šest poslaničkih mandata. Stoga se za manjine ne može uzimati model određivanja broja, odnosno kvote od broja 250, jer na ovaj način manjinske stranke ne mogu da konkurišu većinskim i to je, kao što možete svi da primetite, jedan očigledan vid diskriminacije.
Dosadašnja praksa sa odborima i drugim skupštinskim telima govorima da trenutno ne postoji dovoljno razumevanja za potrebe manjinskih parlamentarnih stranaka, jer je do sada na sve načine manjinama znatno i maksimalno sužen zastupnički prostor u ovom predstavničkom domu.
Pozivam vas da uzmete ove sugestije u obzir, jer u suprotnom ovakav predlog za nas koji predstavljamo u ovom parlamentu manjine on je neprihvatljiv. Hvala.

Zahvaljujem poslaniku Imamoviću na diskusiji. Uzela sam u obzir njegov dopis, ali niste formalizovali sve ovo što ste rekli putem amandmana, tako da ne možemo sada o tome da glasamo. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Poštovana predsednice, kolege poslanici, na početku ovog mandata dobili smo kao šefovi poslaničkih grupa predlog za izbor delegacija odbora i predlog za novi sastav RIK, gde je predviđeno kako se između poslaničkih grupa deli sastav RIK. U tom predlogu koji je danas formalizovan tako što su sve poslaničke grupe predložile imena za sastav RIK-a, naveden je član Zakona o izboru narodnih poslanika, član 29. stav 4, koji kaže da ni jedna politička stranka, stranačka koalicija ili druga politička organizacija ne mogu imati više od polovine članova u stalnom sastavu svih organa za sprovođenje izbora.
Nažalost, o ovome nismo imali prilike da razgovaramo na kolegijumu, a naša primedba je da po ovom predlogu lista koja je na ovim izborima osvojila najveći broj glasova i mandata, „Budućnost u koju verujemo“, ima od 34 člana RIK-a 20 članova u ovom predlogu koji je danas pred nama.
Postavljam pitanje – šta ćemo sa ovim članom 29. stav 4. i šta će se desiti ukoliko neko ospori sastav RIK-a na nekim narednim izborima? Naravno, razumem da može da usledi kao argument da je ovo sada podeljeno po poslaničkim grupama, političkim strankama i da ne znamo kako će izgledati na nekim narednim izborima raspored koalicije i kako će se izlaziti na te izbore, ali bojim se da smo ovim ušli u jednu zonu koja može da dovede u pitanje regularnost izbora koje, kada se ti izbori dese, a ostane ovakav sastav, pa budu neke koalicije, a sastav se izmeni, neko može da dovede u pitanje regularnost izbora.
Upravo želim da nešto govorim o tome šta može da se desi kada se dovede u pitanje regularnost izbora. Pre dve godine i nekoliko dana, sadašnji predsednik i premijer naše države, na stepenicama ispred ovog parlamenta izašli su i iz jednog džaka istresli glasačke listiće i rekli su da je to najveća krađa koja se desila u istoriji višestranačja Srbije, da se dogodila na svih 9.000 biračkih mesta, da je u tome učestvovao kao nalogodavac Boris Tadić, da je to sprovodila DS i ostale stranke u koaliciji.
Tu se nije stalo. Tada je sadašnji predsednik države izgovorio da se zna da je u Poljskoj štampano na stotine hiljada glasačkih biračkih listića …

Molim vas da se vratite na dnevni red.

Govorim upravo o tome šta se dešava ako imamo neregularne izbore i sumnju u neregularnost izbora. Nisam završio svoje izlaganje. Govorim načelno. Molim vas da mi dozvolite da govorim do kraja.

Da, ali nemojte o izborima koji su iza nas. Govorimo o budućnosti.