Govorim o RIK koji treba da razne izbore, osim izbora za narodne poslanike i predsednika Republike, sada sprovodi, kako vi to  predlažete, a verujem da će to biti usvojeno. Govorim o tome da ako ostane ovako predložen sastav i ovakve proporcije, dovešće se u pitanje regularnost izbora, a regularnost izbora kada je dovedena poslednji put pred građane u pitanje, imala je ozbiljne posledice i nesigurnost i najavu skupova, protesta na ulici. Želim da mi to izbegnemo. Želim da se ovaj predlog povuče, da se usaglasi sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, kako ne bi imali situacije kakve smo imali u prošlosti ponovo. Hvala.

Javnosti radi, dobila sam izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo koji je razmotrio Predlog odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova RIK, koju je podneo narodni poslanik Zoran Babić i smatram da je Predlog odluke u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Što se tiče Kolegijuma, dužna sam svim poslanicima, šefovi svih poslaničkih grupa su prisustvovali, ova tema nije bila delegirana ni od jednog člana Kolegijuma da se raspravi, istine radi.
Dajem reč predlagaču Zoranu Babiću, pošto se niko drugi nije javio.

Zahvaljujem se, gospođo predsednice.
Zaista smatram da živim u zemlji gde su snažne institucije, gde svako radi svoj posao, gde optužnicu ne podižu političari, već optužnicu podižu tužioci. Verujem da živim u zemlji gde se zna čija su koja ovlašćenja, tako da je bila malo trapava interpretacija prethodnog govornika da neko ne može da bude član RIK, jer je u nekom trenutku optužen od strane sadašnjeg predsednika države i predsednika Vlade. Optužnice podižu tužioci, u istragama učestvuju istražni i policijski organi i verujem da samo na taj način možemo da budemo uređena, pristojna i normalna država.
Ne bih želeo da i jednim gestom, u ovoj sali, ili bilo gde, opteretim bilo koji sudski postupak koji je u toku. Mnogo puta smo do sada bili svedoci kada su politika i političari, tajkuni i biznismeni naručivali hapšenja, naručivali optužnice, obračunavali se, preko države se obračunavali sa neistomišljenicima ili onima koji su im zasmetali u ostvarivanju interesa.
Sećajući se nekih godina u koje nas je kolega vratio, mislim da posle nekih kampanja i posle stvari koje su izrečene i o Tomislavu Nikoliću, i o Aleksandru Vučiću, neke ljude u Srbiji bi zaista trebalo da bude stid. Neke koji su formirali takvu kampanju. Neke koje su takve reči upućivali. Neki koji su javnost ubeđivali u nešto to nema nikakve veze sa istinom, a sve zarad ostanka na vlasti, bahaćenje u toj istoj vlasti. Zarad toga što su vlast smatrali kao sudbinu.
Što se tiče još jedne kritike, koja je ovde upućena za SNS, Srbija jeste jedna šarena i lepa bašta. Srbija neguje i gaji i ponosi se različitostima i nacionalnim, i verskim, i svakim drugim različitostima. Mislim da je to kvalitet i potencijal našeg društva. Da smo u budućnosti bili svedoci mnogih ružnih stvari u onim rovovima koje smo kopali između nas, dokazujući se ne znam kome, različitosti našeg društva i nacionalne, i verske, i svakakve druge su vrednost, potencijal i nešto čime se kao država, kao društvo, kao narod ponosimo.
Ne prihvatam to što je provejavalo iz govora uvaženog kolege da neko ima pravo na tapiju na nacionalne manjine. SNS je u jednom dijalogu, koji vodi sa svim predstavnicima političkih stranaka, i taj dijalog je neophodan i obavljaće se i u budućnosti, došli smo do rešenja. Sastavni deo RIK, kao član RIK, su i predstavnici SVM, koji su predstavnici nacionalnih manjina.
Zbog toga ne mogu da prihvatim generalizaciju tog odnosa države prema nacionalnim manjinama, a mislim da ćemo već u popodnevnim satima govoriti o Zakonu o nacionalnim savetima nacionalnim manjina. Zakon koji je zaista jedan dobar, kvalitetan zakon, i to ne govori samo Vlada, kao predlagač, već i predstavnici nacionalnih manjina.
Samo ljudi, koji su nekada u prošlosti posegnuli možda za remećenjem i možda za korigovanjem izbornih rezultata, mogu na taj način gledati u budućnost. Za SNS su izborni rezultati svetinja, i onda kada su dobri, i onda kada su za političku opciju možda manji od očekivanog, ali su svetinja zato što su glas naroda, zato što pokazuju volju građana Srbije, a mi smo ovde baš zbog tih istih građana Srbije, a ne samo zbog nas.
Zbog toga ovaj sastav RIK oslikava izbornu volju, oslikava poštovanje i zakona i Ustava, a nikako ne predstavlja pripremu za neke nove argumente i za neke nove alibije za loše izborne rezultate ili za ne prihvatanje politike koju kandidujete pred građane Srbije, a onda će biti možda kriva RIK, što apsolutno ne stoji.
Rad RIK je do sada bio krajnje transparentan, krajnje javan i pozivam ih dana taj način i u budućnosti rade.

Reč ima narodni poslanik Enis Imamović, replika.

Tražio sam pravo na repliku. Hvala.
Jedan od snažnih argumenata za ovaj naš predlog da u sastav RIK, na nivou člana, uđu i predstavnici, odnosno manjinske stranke, koje su u sastavu parlamentarnih klubova, jeste upravo ovaj budući Zakon o izborima za nacionalne savete. Kao što znate, kao što je predviđeno u ovom nacrtu o kome ćemo sa zadovoljstvom govoriti u nastavku sednice o izmeni i dopuni Zakona o nacionalnim savetima, te izbore će sprovoditi RIK.
Vi ste u ovom predlogu sastava RIK-a predvideli zamenika člana za parlamentarni klub SDA Sandžak PDD. Manjinske stranke su teškom mukom ušle u ovaj parlament, zahvaljujući Zakonu o izboru narodnih poslanika po kome ne postoji cenzus za izbor narodnih poslanika sa manjinskih lista i time dolazim do glavne kritike koju imam na račun govora mog prethodnika, a to je da neke stranke ne mogu imati tapiju na manjinsko pitanje. Kažem da manjinske stranke i te kako imaju tapiju da se bave manjinskim pitanjima zato što su po zakonu i Ustavu ove zemlje registrovane i ovlašćene da se bave pitanjem nacionalnih manjina. Prosto ne želim da verujem da je moj uvaženi kolega želeo da to ustavno i zakonsko pravo uskrati strankama nacionalnih manjina.
Dakle, parlamentarne stranke nacionalnih manjina i te kako imaju tapiju da se bave manjinskim pitanjima i baviće se bez obzira koliki prostor će dobiti, iako je to jedna od vaših glavnih kritika.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Marko Đurišić. Replika. Dva minuta.

Hvala.
Govorio sam upravo kao neko ko je uvek prihvatao volju građana onakva kakva je bila. Iz stranke iz koje dolazim i u prošlosti gde sam se nalazio nikada nije osporavala zvanične rezultate RIK-a za razliku od vaše stranke. Upravo sam govorio o tom primeru od pre dve godine kada je napadnuta RIK da nije obavila svoj posao na način na koji je to bilo predviđeno zakonom, da je optužena stranka u kojoj sam tada bio, da je optužen Boris Tadić kao organizator svega toga.
Želim još jednom da kažem da sam apsolutno spreman, ako nadležni organi žele da se bave istragom o tome šta je bilo pre dve godine, a verujem da je to u interesu svih nas da se te ozbiljne optužbe koje su tada iznete razjasne do kraja i da ne moramo da se stalno vraćamo u prošlost i govorimo o tome šta je bilo i kako je bilo, da se razjasne. Apsolutno se stavljam na raspolaganje državnim organima. Ne pozivam se na imunitet i molim da se ispita koja je bila moja uloga u toj velikoj izbornoj prevari, kako je tada rečeno. Hvala.

Zaključujem jedinstveni pretres.
Pošto smo obavili jedinstveni pretres, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu odluke.
Poštovani narodni poslanici, pošto smo obavili jedinstveni pretres o 2. tački dnevnog reda ove sednice, podsećam vas na odredbu člana 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, prema kojoj predsednik Narodne skupštine može da odredi da dan za glasanje o predlogu pojedinog zakona bude odmah po završetku pretresa tog predloga zakona.
U skladu sa ovom odredbom, određujem ponedeljak, 12. maj 2014. godine sa početkom u 14,31 časova, kao dan za glasanje o 2. tački dnevnog reda ove sednice, odnosno o Predlogu odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije.
Poštovani narodni poslanici, nastavljamo rad odlučivanjem o 2. tački dnevnog reda – Predlogu odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije.
Kako bismo mogli da pristupimo glasanju, potrebno je da utvrdimo kvorum.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine u danu za glasanje postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 179 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da prema tome postoje uslovi za odlučivanje.
Prelazimo na odlučivanje.
Prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – PREDLOG ODLUKE O RAZREŠENjU I IMENOVANjU ČLANOVA I ZAMENIKA ČLANOVA REPUBLIČKE IZBORNE KOMISIJE
Pošto je Narodna skupština obavila jedinstven pretres o Predlogu odluke, a pre prelaska na odlučivanje, podsećam vas da prema članu 105. stav 2. tačka 15. Ustava Republike Srbije, Narodna skupština vrši izborne nadležnosti većinom glasova svih narodnih poslanika.
Prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje Predlog odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 182, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo – sedam, od ukupno prisutnih 190 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova svih narodnih poslanika usvojila Predlog odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije.
Sada u skladu sa članom 87. stav 1. Poslovnika određujem redovnu pauzu do 16,00 časova kada počinjemo sa sledećom tačkom dnevnog reda.
(Posle pauze.)

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas, povodom načelnog pretresa o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, pored predstavnika predlagača dr Kori Udovički, potpredsednika Vlade i ministra državne uprave i lokalne samouprave, pozvala da sednici prisustvuju i Nina Fira pomoćnik ministra državne uprave i lokalne samouprave, Danicu Polić, savetnika u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave i Gordanu Govedaricu, samostalnog savetnika u Kancelariji za ljudska i manjinska prava.

Primili ste Predlog zakona koji je podnela Vlada.

Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.

Pre otvaranja načelnog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave u načelu za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.

Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.

Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine otvaram načelni pretres o Predlogu zakona.

Da li predstavnik predlagača, dr Kori Udovički, potpredsednik Vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave, želi reč?

Izvolite.

Hvala. Pozdravljam predsednicu Narodne skupštine.
Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, na početku rasprave u načelu dozvolite mi da dam nekoliko uvodnih napomena u vezi sa Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Nacionalni saveti nacionalnih manjina su ustavna kategorija i instrument kulturne autonomije nacionalnih manjina. Prema Ustavu Republike Srbije pripadnici nacionalnih manjina radi ostvarivanja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obaveštavanju i službenoj upotrebi jezika i pisma mogu izabrati nacionalne savete. Ova prava pripadnika nacionalnih manjina garantovana Ustavom ostvaruju se u skladu sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji uređuje široku i raznorodnu materiju, počev od izbora za nacionalne savete, nadležnosti nacionalnih saveta, vođenja posebnih biračkih spiskova nacionalnih manjina i drugo.
U cilju rešavanja problema koji su se javili u radu i funkcionisanju pojedinih nacionalnih saveta nacionalnih manjina Ministarstvo je formiralo posebnu Radnu grupu koja je izradila Nacrt ovog zakona, imajući u vidu preporuke nezavisnih državnih organa. Napominjem da su i predstavnici nacionalnih saveta bili članovi ove radne grupe. U decembru 2013. godine, posle skoro pola godine i više rada na ovom nacrtu, održana je javna rasprava uz učešće relevantnih organa državne uprave, nezavisnih državnih institucija, nacionalnih saveta, civilnog sektora, kao i međunarodnih organizacija. Nakon održane rasprave primedbe i sugestije su razmotrene i implementirane u predlogu ovog zakona koji vidite danas pred vama.
Svrha Predloga zakona jeste pre svega da ukloni slabosti važećeg zakona i time dosledno i jasno uredi materiju nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Precizno se uređuju pojmovi od kojih zavisi rad nacionalnih saveta, kao što su: konstituisanje nacionalnog saveta, mandatni period nacionalnog saveta, ovlašćenja nacionalnog saveta od isteka mandatnog perioda do konstituisanja novog saziva nacionalnog saveta, raspuštanje nacionalnog saveta, kako i kada se održavaju redovni, a kada i kako vanredni izbori za članove nacionalnog saveta, upis i brisanje nacionalnih saveta iz Registra nacionalnih saveta i tome slično.
Garantuje se upravno-sudska zaštita protiv svih akata koje državna uprava, ministarstvo donese u primeni zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, što se u važećem zakonu nije jasno regulisalo. Vrhovni organ za sprovođenje neposrednih izbora za nacionalni savet postaje RIK, a za sprovođenje izbora putem elektorske skupštine to postaje odbor od tri člana koje imenuje RIK. Takođe se jasno razgraničava kada se članovi nacionalnog saveta biraju neposredno, a kada na elektorskoj skupštini.
Neposredni redovni izbori za članove nacionalnih saveta održavaju se ako je 24 časa pre raspisivanja izbora u poseban birački spisak nacionalne manjine upisano više od 40% od broja pripadnika nacionalne manjine prema poslednjem popisu stanovništva, a ako to nije slučaj, održavaju se redovni izbori putem elektorske skupštine. Svi redovni izbori održavaju se istog dana, a ministar koji je jedini ovlašćen da raspiše izbore donosi odluku o raspisivanju redovnih izbora najranije 120, a najkasnije 90 dana pre isteka mandata nacionalnog saveta koji je poslednji konstituisan. Važeći zakon ne poznaje vanredne izbore za članove nacionalnog saveta.
Prema Predlogu zakona do vanrednih izbora potencijalno dolazi kada nacionalni savet bude raspušten pre isteka njegovog mandatnog perioda potencijalno, jer se vanredni izbori ne održavaju uvek kada nacionalni savet bude raspušten. Oni se najpre ne održavaju kada raspuštanje nacionalnog saveta povlači brisanje nacionalnog saveta iz Registra, ali ni ako je do isteka mandata raspuštenog nacionalnog saveta ostalo manje od godinu dana. U ovom poslednjem slučaju izbori za novi saziv nacionalnog saveta održavaju se istovremeno kada i redovni izbori za ostale nacionalne savete. Vanredni izbori za članove nacionalnog saveta uvek se odvijaju preko elektorske skupštine, pa i kada je saziv nacionalnog saveta koji je raspušten izabran na neposrednim izborima.
Mandat novog saziva nacionalnog saveta koji dolazi umesto raspuštenog traje dok ne istekne mandat saziva koji je raspušten.
Nacionalni savet konstituisanje. Kada se potvrde mandati svih članova nacionalnog saveta, što je od značaja za pravnu sigurnost, budući da važeći zakon nije precizno rešio konstituisanje nacionalnog saveta. Mandat nacionalnog saveta počinje da teče od konstituisanja i traje četiri godine. Moguća nepodudarnost između isteka mandata postojećeg saziva nacionalnog saveta i konstituisanja novog saziva nacionalnog saveta iziskivala je normu po kojoj nacionalni savet kome je istekao mandat nastavlja sa radom do konstituisanja novog saziva, obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti nacionalnog saveta i time se garantuje kontinuitet rada nacionalnog saveta.
Raspuštanje nacionalnog saveta dovodi do obrazovanja privremenog organa upravljanja nacionalnog saveta i po važećem zakonu, to nije novina. Važeći zakon ne ograničava trajanje mandata privremenog organa upravljanja, pa on deluje sve dok se ne konstituiše novi nacionalni savet posle izbora.
Predlog zakona koji je pred vama predviđa istovremeno obavezu ministra da nove vanredne izbore za nacionalni savet raspiše u roku od 60 dana od raspuštanja nacionalnog saveta i tako da se održe u roku od 45 dana od dana raspisivanja izbora. Po okončanju vanrednih izbora konstituiše se novi saziv nacionalnog saveta čiji mandat traje koliko bi još trajao mandat raspuštenog nacionalnog saveta.
Time privremeni organ upravljanja zaista postaje privremen. Izuzetak postoji kad je do isteka mandatnog perioda raspuštenog nacionalnog saveta ostalo manje od jedne godine. Onda se ne raspisuju vanredni izbori, već ostatak mandata vrši privremeni organ upravljanja.
Nova zakonska rešenja, po kojima vanredni izbori sužavaju period delovanja privremenog organa upravljanja, omogućavaju da se prava pripadnika nacionalne manjine na nacionalni savet doslednije i trajnije ostvaruju nego do sada.
Iz nacionalnog saveta proizilaze svi organi kojima nacionalna manjina ostvaruje nadležnosti. To su predsednik nacionalnog saveta, odbori nacionalnog saveta i ostala radna tela nacionalnog saveta. Predlog zakona uvodi i izvršni odbor. Njega bira nacionalni savet na predlog predsednika nacionalnog saveta većinom glasova svih članova nacionalnog saveta.
Nadležnosti i broj članova izvršnog odbora uređuju se statutom nacionalnog saveta. Predlog zakona predviđa samo jednu, ali bitnu nadležnost izvršnog odbora. Nacionalni savet može izvršnom odboru poveriti odlučivanje o pojedinim, dakle ne svim, pitanjima iz nadležnosti nacionalnog saveta. Oni objektivno nisu u mogućnosti da u kratkom roku koji se pred njih često postavlja donesu odluke koje su bitne za ostvarenje prava nacionalne manjine.
Sada bi posle prenošenja nadležnosti sa nacionalnog saveta na izvršni odbor trebalo da se dobije na brzini odlučivanja uvek kada kratak rok ili neki drugi razlozi onemogućavaju blagovremeno sazivanje sednice nacionalnog saveta. Istovremeno, otvorilo se pitanje prirode odluka koje tako donese izvršni odbor. To i dalje ostaju odluke nacionalnog saveta, što se izražava normom prema kojoj nacionalni savet na prvoj narednoj sednici odlučuje o tome da li će potvrditi odluke koje je izvršni odbor doneo između dve sednice nacionalnog saveta ili neće.
Predlog zakona predviđa mogućnost obustavljanja izbora za članove nacionalnog saveta. Obustavljanje izbora ima za posledicu raspuštanje nacionalnog saveta, koje potom dovodi do brisanja nacionalnog saveta iz registra. U srži svih razloga za obustavljanje izbora leži samo i isključivo nedovoljno interesovanja izraženo od strane pripadnika nacionalne manjine za izbor članova nacionalnog saveta. Na primer, izbori se obustavljaju ako elektorska skupština ne može da se održi jer nije potvrđen najmanji potrebni broj elektora, izbori se obustavljaju i ako skupštini ne prisustvuje najmanji potreban broj elektora čije su prijave potvrđene itd, da ne nabrajam sve mogućnosti.
Razume se, do raspuštanja nacionalnog saveta dolazi kada postojeći saziv nacionalnog savet još uvek radi, čekajući da ga zameni novi. Na istim postavkama, istom zakonodavnom motivu zasniva se još jedan nov razlog za raspuštanje nacionalnih saveta, i to kada je broj članova nacionalnog saveta pao ispod polovine od broja članova koje nacionalni saveti moraju da imaju.
Do pada broja članova saveta ispod polovine dolazi samo ako postojeće proglašene izborne liste ne omogućavaju da se prestali mandat člana saveta zameni mandatom novog člana saveta. Novi mandat se dodeljuje sa odgovarajuće proglašene izborne liste. Nacionalni savet u tom slučaju ne može da donosi bitne odluke jer za to nema potreban broj članova. Kao što se vidi, i ovde je reč o nedovoljnoj zainteresovanosti pripadnika nacionalne manjine ili članova saveta, ali sada za rad postojećeg nacionalnog saveta.
Uslov za stvaranje nacionalnog saveta i time ostvarivanje njegovih nadležnosti i organa koji iz njega proizilaze jeste upis pripadnika manjine u poseban birački spisak nacionalne manjine. Postojanje posebnog biračkog spiska i upis pojedinačnog pripadnika nacionalne manjine u poseban birački spisak zasnivaju se na načelu dobrovoljnosti. Poseban birački spisak nacionalne manjine osniva se isključivo na zahtev pripadnika nacionalne manjine o kome odlučuje ministarstvo.
Uslovi za osnivanje posebnog biračkog spiska jesu liberalni. Odlučivanje o zahtevu za osnivanje posebnog biračkog spiska na neki način predstavlja i priznavanje statusa nacionalne manjine. Zahtev za osnivanje posebnog biračkog spiska mora da podrži najmanje 5% punoletnih pripadnika nacionalne manjine prema poslednjem popisu stanovništva, s tim što njihov broj ne može da bude manji od 300. Oslonac na kome se zasniva stvaranje nacionalnog saveta jesu prema tome rezultati popisa stanovništva.
Drugo, svojevremeno izražavanje pripadnosti nacionalnoj manjini jeste pismena izjava kojom se izražava podrška stvaranju biračkog spiska. Pored uslova koji se tiče broja potpisa kojim se podržava stvaranje posebnog biračkog spiska, potrebno je da se ispuni još jedan uslov, da je u konkretnom slučaju reč o nacionalnoj manjini.
Pojam nacionalne manjine određuje Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, prema kome je nacionalna manjina u smislu ovog zakona svaka grupa državljana SRJ, ovo je zakon iz tog vremena, koja je po brojnosti dovoljno reprezentativna iako predstavlja manjinu na teritoriji Republike i pripada nekoj od grupa stanovništva koje su u dugotrajnoj i čvrstoj vezi sa teritorijom Republike i poseduje obeležja kao što su jezik, kultura, nacionalna ili etnička pripadnost, poreklo ili veroispovest, po kojima se razlikuje od većine stanovništva i čiji se pripadnici odlikuju brigom da zajedno održavaju svoj zajednički identitet, uključujući kulturu, tradiciju, jezik ili religiju.
Protiv rešenja ministarstva kojim se odlučuje o tome da li se obrazuje poseban birački spisak dozvoljena je upravno-sudska zaštita. Podrazumeva se da se norme o obrazovanju posebnog biračkog spiska primenjuju samo na one nacionalne manjine koje na dan stupanja novog zakona na snagu nemaju obrazovan poseban birački spisak, ali je to ipak izričito propisano.
Želim još da ukažem na kraju da odredbe Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, za koje je Ustavni sud na sednici održanoj 16. januara 2014. godine utvrdio da nisu u saglasnosti sa Ustavom, nisu predmet ovog predloga zakona. Kao što je premijer u svom ekspozeu izneo, u narednom periodu pristupiće se izmenama i dopunama koje će imati za cilj da se predloži ovom cenjenom domu zakon koji će regulisati prava nacionalnih manjina u domenu ostvarivanja njihove kulturne autonomije, a koji će biti u saglasnosti sa najvišim pravnim aktom.
Potreba da se ovaj zakon donese i to po hitnom postupku, a da se ne razmatraju i odredbe za koje je Ustavni sud utvrdio da su neustavne, proizilazi iz činjenice da je postojećim zakonom, a i predloženim izmenama utvrđena obaveza sprovođenja izbora u 2014. godini. Donošenjem ovog zakona omogućilo bi se nesmetano sprovođenje izbora nacionalnih saveta nacionalnih manjina i njihovo konstituisanje.
Na kraju ovog uvodnog izlaganja dozvolite mi da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će, posle rasprave u načelu i u pojedinostima, predloženi zakon biti usvojen, čime će se stvoriti uslovi za značajna unapređenja u postupku izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina i radu njihovih organa. Hvala.