Reč ima Zlata Đerić.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice, poštovana gospođo ministarka, poštovana javnosti Srbije, NS je kao nacionalna stranka sa izuzetnom pažnjom propratila ovaj zakon koji je danas pred nama, pre svega jer znamo da poštujući prava manjina mi postajemo većina za poštovanje i to je ono što nas je rukovodilo, a kao politička stranka učestvovali smo u donošenju zakona 2009. godine u ovom istom visokom domu. To je ono što nas je rukovodilo i opredelilo da ovaj zakon, posebno i pažljivo izmene i dopune ovog zakona analiziramo, da se uključimo u moguće popravke već postojećih predloženih članova zakona i da zaista doprinesemo da slika o Srbiji kao multietničkoj zemlji bude još bolja.
Ono što nas je izuzetno ohrabrilo jeste poseta visokog političara i diplomate Miroslava Lajčeka, ministra spoljnih poslova Slovačke, koji je prošle nedelje kada je bio naš gost rekao da je Vojvodina primer sredine gde se više nacionalna prava ostvaruju na način koji bi mogao biti model celoj Evropi. To je ono na šta smo mi ponosni. Kao poslanik koji dolazi iz Vojvodine, iz Sombora živim sa tim i znam da je bio upravu i ponosna sam što to mi možemo da dokažemo u svakom trenutku tamo gde želimo da se prezentujemo kao zemlja.
Interesi nacionalnih manjina i njihova prava nama nisu nepoznanica i ona su ovde mnogo starija od donetog zakona 2009. godine čijim se izmenama i dopunama danas bavimo. Jedan zakon tek kada krene u život onda se njegove manjkavosti vide.
Ovaj zakon je danas pred nama sa svih 68 članova koji se menjaju. Znam da je radna grupa imala ozbiljnu dilemu da li da donese nov zakon ili da pristupi izmenama i dopunama postojećeg zakona. Pristupilo se ovom drugom rešenju i mislim da će verovatno u nekom doglednom vremenu biti potrebno da se izmene još neki članovi tog zakona, ali svakako život će dati pravi odgovor na život ovog zakona.
Predloženim izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina uvodi se nekoliko novih rešenja i instituta kojima se u velikoj meri popravlja aktivni zakonski tekst. Smatram da je jako dobro što će Narodna skupština usvojiti ove izmene i dopune na samom početku svog mandata, tako da će izbori za nacionalne savete nacionalnih manjina moći da budu održani u skladu sa poboljšanim odredbama zakona već do kraja ove godine.
U vezi sa izbornim postupkom posebno je važno novo rešenje u zakonu koje praktično sve nadležnosti prenosi na RIK kao zvaničan državni organ koji ima stručne i profesionalne kapacitete da izborni proces sprovede na adekvatan način od početka do kraja. Nadležnosti RIK-a kao vrhovnog izbornog organa odnose se kako na neposredne izbore tako i na posredne izbore putem elektorske skupštine. Republička izborna komisija će sprovesti izborni postupak trudeći se da maksimalno koristi analogna dobra rešenja Zakona i izboru narodnih poslanika.
Zakon zbog promene nadležnosti ukida CIK, Centralnu izbornu komisiju čiji stalni sastav po aktuelnim zakonu imenuje ministar državne uprave i lokalne samouprave, kao i izborne komisije za biračka područja.
Bez obzira na poboljšanja koja se ogledaju u čvrsto postavljenom pravnom okviru za sprovođenje izbora i po neka dilema se potkrala obzirom na specifičnosti izbornog procesa za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Konkretno, izmenjeni član 65. propisuje da birački odbor čine predsednik i najmanje četiri člana koji imaju i zamenike, po analogiji sa parlamentarnim izborima. Potencijalno, problem u praksi može nastati kao posledica odredbe da RIK obrazuje birački odbor, imenuje predsednika, članove i njihove zamenike od lica koja su upisana u poseban birački spisak, a to su pripadnici konkretne nacionalne manjine.
Realizacije ove odredbe neće predstavljati problem u sredinama gde pripadnici određene nacionalne manjine žive u većem broju, kao što su Vojvodina, Sandžak, jug Srbije. Ali, postavlja se opravdano pitanje – šta u sredinama gde predstavnici određene nacionalne manjine žive u minornom broju, a neophodno je obezbediti uslove da mogu da ostvare svoje zakonsko pravo, svoje Ustavom garantovano pravo da učestvuju u izbornom procesu?
Možda bi zato ipak trebalo preispitati i ovu limitirajući odredbu kada je upitanju sastav biračkog odbora.
Bitna novina u zakonu jeste odredba u novom članu 4b, koja u suštini predstavlja sankciju, a to je mogućnost brisanja nacionalnog saveta iz registra. Ovo se dešava u dva slučaja. Ukoliko nacionalni savet bude raspušten zbog obustavljanja postupka izbora saveta ili ukoliko broj članova saveta padne ispod polovine Statutom predviđenog broja.
Obe situacije predstavljaju postojanje nezainteresovanosti određene nacionalne manjine za ostvarivanje Ustavom i zakonom garantovanih prava. To je logično da dođe do brisanja nacionalnog saveta iz odgovarajuće evidencije koju vodi nadležni organ državne uprave, tako da se očekuje apsolutno puna odgovornost i nacionalnih manjina u ovom izbornom procesu.
Nacionalna manjina ovim ne gubi pravo da u perspektivi ostvaruje svoja prava, ali će zato morati da sačeka do narednog termina predviđenog za održavanje redovnih izbora za članove nacionalnih saveta. Smatramo da je ovaj član izuzetno dobar.
Što se tiče unutrašnje organizacije nacionalnog saveta, Predlog zakona o izmenama člana 7. predviđa izvršni odbor, kao organ koji bi trebalo da na operativniji i brži način donosi određene odluke u ime nacionalnog saveta. Sa strogo formalno-pravnog aspekta problematično je uvođenje izvršnog odbora odredbom zakona u situaciji kada statut, kao najviši pravni akt nacionalnog saveta, ne predviđa postojanje ovakvog organa.
Inače, nacionalni savet po aktuelnom zakonu ima predsednika, izvršni organ i odbore za obrazovanje, kulturu, obaveštavanje i službenu upotrebu jezika i pisma. Predviđa se da se predsednik i članovi izvršnog odbora biraju iz reda i članova nacionalnog saveta na predlog predsednika nacionalnog saveta. Možda bi bilo bolje rešenje da se propiše da sastav izvršnog odbora bude proporcionalan sastavu samog nacionalnog saveta, recimo, po analogiji, sa sastavom odbora u Narodnoj skupštini, kojim se oslikava odnos snaga u aktuelnom sazivu najvišeg zakonodavnog tela.
Na ovaj način bi se smanjio rizik da dođe do situacije da nacionalni savet ne potvrdi neku od odluka izvršnog odbora, čime automatski prestaje mandat samog izvršnog odbora.
Ukazala sam samo na neke činioce koje smo sagledali u ovom zakonu koji bi možda mogli biti sporni u realizaciji, odnosno, kako rekoh na početku, u životu samog zakona.
Ono što ću još dodati i zbog čega je ovaj zakon veoma važan za Srbiju, ne samo za nacionalne manjine, nego i za one koji čine većinu, jeste što se i izbori koji se sprovode prema ovom zakonu i rad samog nacionalnog saveta finansira najvećim delom iz budžeta Republike Srbije.
Budžet Republike Srbije nisu sredstva Vlade, budžet Republike Srbije su sredstva svih građana Republike Srbije. On je njihovo vlasništvo i oni imaju pravo da svakog momenta prate kako se njihov novac iz budžeta troši.
Upravo zbog toga smatramo da ovaj zakon moramo veoma odgovorno, pravilno, precizno i što pravednije doneti u ovom visokom domu, jer odgovoran odnos prema nacionalnim manjinama pokazuje nas i dokazuje kao odgovornu većinu. To je ono što Srbija želi da pokaže.
U danu za glasanje Nova Srbija će podržati ovaj predlog zakona.

Reč ima dr Muamer Bačevac.

Koristiću 10 minuta od moje poslaničke grupe, ostalih 10, ako bude potrebno, u kasnijem delu.
Uvažena predsednice, uvaženi poslanici, zastupnici interesa građana Srbije, ovaj predlog zakona je odličan, ako ni zbog čega drugog, onda iz prostog razloga što smanjuje i dokida mogućnost da nacionalni saveti budu privatna svojina ili svojina određene političke partije.
Sve manjkavosti, sve mane, sve nedorečenosti zakona koji je donet 2009. godine nažalost pogodili su Bošnjački nacionalni savet. Dobro znate i sećate se toga da je uz nekvalitetno dobro definisan način konstituisanja nacionalnog saveta i uz jedno nesnalaženje koje je postojalo od strane tadašnjeg ministra izabrani predstavnici u Nacionalni savet Bošnjaka nisu uspeli da formiraju nacionalni savet Bošnjaka u potpunom i ukupnom kapacitetu. Da apsurd bude još veći desilo se to da apsolutno nepostojanjem nečega što sada uvodimo u ovaj zakon, a to je mogućnost prevremenih izbora, zastupa tadašnji savet, predsednik prethodnog saveta, a to je bio gospodin Esad Džudžević. Kada nemate legitimnost onda nemate ni odgovornost. Apsolutno u tom pravcu tako je i vođen Nacionalni savet Bošnjaka, u najmanju ruku nakaradno, neodgovorno i neprofesionalno.
Zbog toga želim da pohvalim ovaj zakon koji je dosledan, jasan, razrešava brojne dileme i u okviru izbora direktnog predstavnika u nacionalnom savetu, ali i rešava neke nedoumice prilikom izbora za nacionalna veća mehanizmom elektora. Moram da izrazim veliko žaljenje da je Nacionalni savet Bošnjaka u prethodnom sazivu više služio kao stranačka ispostava jedne partije, da je drskost bila tolika da su ljudi organizovali političke skupove u samim prostorijama koje je 2004. godine grad donirao i preneo na Nacionalno bošnjačko veće u tom trenutku. I ne samo to, ljudi su držali svoje velike skupove ispred ovog veća i na taj način zaista zloupotrebili ovu krovnu instituciju koja treba da bude savet koji zastupa interese svih Bošnjaka u ovoj državi.
Najsvetlija tačka koju je, moram reći, u ovom mandatu Savet uradio, a to je implementisanje bosanskog jezika u školski sistem u školama gde participiraju Bošnjaci, a što je desetogodišnja težnja svih nacionalnih bošnjačkih partija u Sandžaku, na neki način je ispolitizovan i korišćen u političke svrhe. Na taj način je upravo štetilo kvalitetnom programu na bošnjačkom, odnosno bosanskom jeziku bošnjačke dece i štetilo interesu Bošnjaka.
Na polju kulture ništa nije učinjeno, nacionalni savet je praktično dobio ogromne svote i imamo izveštaj revizora koji ću vam prikazati u drugom delu, ali u kulturnom smislu Nacionalni savet Bošnjaka u ovom mandatu sa ovim rukovodstvom koje je bilo u teniškom mandatu prosto nije učinilo ništa.
Moram da vam kažem da je ova godina izuzetno bitna za nas Bošnjake. Danas obeležavamo stogodišnjicu od rođenja velikog barda bošnjačkog pripovedanja i pripovedanja kompletne ove naše države, Ćamila Sijarića. To je na veoma simboličan način ovo Veće obeležilo. Bavilo se politikom, bavilo se političkom demagogijom u interesu jedne partije, a vrata su bila zatvorena ovog veća za sve ozbiljne kulturne poslenike i stvaraoce koji bistvuju i rade u Sandžaku i u dijaspori.
Zbog toga zaista ovaj oblik koji sam decidno iščitao zakona mislim da će u najvećoj meri da smanji mogućnost zloupotrebe i prevashodno me raduje mogućnost da u svakom trenutku može biti proglašen ukoliko nemamo dovoljan broj predstavnika u veću, mogu biti proglašeni novi vanredni izbori.
Želim da kažem da je bilo i dobrih stvari u Veću, ali to su uglavnom edukativni procesi koji su posvećeni profesorima koji sprovode implementaciju bosanskog jezika u školama, ali i to su radili profesionalci koji su za tu priliku plaćeni i onda stavljeni po margini. Vrlo je jasno, sve ovo dovodi do zaključka da ovi ljudi koji rukovode današnjim Savetom Bošnjačkog nacionalnog veća, odnosno Bošnjačkog nacionalnog saveta ne osećaju i neprirodna im je bošnjačka kultura i tradicija i ovaj ogrtač bošnjaštva koriste samo da bi zloupotrebili i iskoristili u političke svrhe na račun, pogrešan račun interesa Bošnjaka.
Vrlo je bitno reći da ovaj zakon ustanovljuje još jednu mogućnost, a to je mogućnost upravnog spora kojim praktično mogu dodatno se obezbediti nekakve potvrde i garancije predstavnicima nacionalnih manjina u svojem pravu za osnivanje nacionalnih veća.
Takođe je zaista dobar predlog da se rukovođenje izborima i svim radnjama prenosi na Republičku izbornu komisiju ili u njenom izabranom kapacitetu od tri člana za elektorski način, što će takođe poboljšati nivo profesionalnosti i praktično će ljudi od struke koordinirati osnivanjem onih saveta. Nadam se da više niko i nijedan nacionalni savet neće doživeti ono što su doživeli Bošnjaci prilikom formiranja svoga saveta, a mi ga nismo formirali.
Želim da kažem u ovom poslednjem delu da je izuzetno bitno ono što je moj kolega Balint Pastor naveo da ćemo imati izmenu i ovog zakona, u smislu boljeg praćenja finansijskih sredstava i materijalnih elemenata i praćenja potrošnje i trošenja novca. Mogu vam reći da je Bošnjački nacionalni savet dobijao ozbiljne svote novca i da ovde imamo izveštaj revizora u kojem se prikazuje decidno veliki broj nepravilnosti i zloupotrebe sredstava prebačenih na račun Nacionalnog veća Bošnjaka u ovom sazivu.
Stoga, želim da zaključim u ovom prvom delu obraćanja da ćemo mi zaista podržati ovaj zakon. Zakon je dobar, zakon je decidan, zakon je vrlo jasan i meni kao nepravniku i mislim da će zaista obezbediti pravilno funkcionisanje, uredno funkcionisanje nacionalnih saveta i konzumiranje svih prava koje ova država daje svojim građanima druge nacionalne pripadnosti. Hvala.

Hvala.
Javio se poslanik Imamović.
Po kom osnovu se javljate?

Predsedavajuća, reklamiram povredu člana 106, gde govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Poslanik je govorio o tački dnevnog reda.

Ako mi dozvolite, zamolio bih vas najljubaznije da me pustite da završim bar rečenicu ili misao, ili mi ni to ne date?

Trošite vaše vreme, 24 sekunde ste već potrošili.

Vi ste mi ih potrošili.
Ako možete da mi vratite vreme iz početka, pošto sam dosta vremena proveo u razgovoru sa vama.