Uvaženi predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, saradnici ministarstva, poštovane koleginice i kolege, svojom diskusijom želim da dam doprinos i eventualno unapređenje Predloga zakona o izvršenju krivičnih sankcija i to naravno u delu koji se odnosi na moje profesionalno iskustvo. Naglašavam da sam kao arhitekta bila u prilici da u više navrata učestvujem u projektovanju i realizaciji rekonstrukcije Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija.
Predloženi zakon između ostalog definiše položaj lica na izdržavanju krivičnih sankcija i život pritvorenika u skladu sa ovim zakonom mora imati sve elemente humanosti u cilju njegove što bolje socijalizacije kako za vreme boravka u pritvoru tako naravno i nakon njegovog izlaska na slobodu. Ovaj zakon definiše sve elemente humanosti u postupanju prema pritvorenicima, zabranu svih vrsta diskriminacija i takođe obezbeđuje minimalne tehničke standarde za boravak i eventualni rad pritvorenika. Ovi standardi očitavaju se u normiranju dimenzija prostora u kome borave pritvorenici, tako da ovaj zakon jednim članom predviđa, planira da pritvorska jedinica bude tako dimenzionisana da prosto po jednom pritvoreniku bude minimalnih četiri metara kvadratnih. Zakon predviđa i normu od osam kubnih metara u zatvorskoj jedinici po pritvoreniku, što smatram tehničkom neusaglašenošću, međutim, o tome ću govoriti u danu za amandmane, obzirom da sam tu malu korekciju predložila da se unese u zakon.
Ovaj zakon propisuje obaveznu tehničku opremljenost svih prostorija. Po njemu su sve pritvorske jedinice sa obezbeđenim prirodnim i veštačkim svetlom i takođe imaju odgovarajuće minimalne instalacije.
Pritvorenici moraju imati na raspolaganju posebne sanitarne prostorije sa kompletnom opremom za održavanje lične higijene.
Nažalost, svi smo svedoci u kakvom su stanju naši zatvori. Moram da kažem da moje iskustvo govori da je Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, kao i nadležno ministarstvo u poslednjih nekoliko godina uložila jako puno napora i uložila bitna sredstva za poboljšanje standarda i za rekonstrukciju odgovarajućih zavoda.
Evropska komisija za prevenciju torture na svake dve-tri godine dolazi u posetu i obilazi naše zatvore i oni nam nakon svakog obilaska pišu izveštaje, daju nekakve svoje sugestije. Želim da vas uverim da su sve rekonstrukcije u kojima sam učestvovala urađene u skladu sa njihovim preporukama. Na primer, projektovane su pritvorske jedinice za četiri osobe. Svaka pritvorska jedinica je imala odgovarajući sanitarni čvor. Sve pritvorske jedince su opremljene odgovarajućom opremom i to antivandal opremom. Ta antivandal oprema štiti pritvorenike kako jednog od drugog, tako i od njihovog samopovređivanja.
Takođe bih želela da se osvrnem na još jedan član ovog zakona, a to je član 125. On govori o verskim pravima pritvorenika. Po njemu je propisano postojanje zasebnih prikladnih prostorija za obavljanje verskih obreda i to za pritvorenike svih veroispovesti.
Kao dobar primer takođe bih želela da pohvalim upravu Zavoda za izvršenje krivičnih sankcija, tzv. istražni zatvor u Bačvanskoj ulici u Beogradu, koji je nedavno obezbedio prostoriju od 30 metara kvadratnih za ovu namenu.
Takođe želim da pomenem i da pohvalim sveštenika, koji zbog svoje skromnosti verovatno ne bi ni voleo da mu pomenem ime, koji je svojim angažovanjem prikupio donaciju i izvanredno opremio ovu prostoriju kako bi pritvorenici mogli da upražnjavaju svoju veru.
Na samom kraju želim da istaknem da je ovaj zakon stvorio sa aspekta arhitekte dobre i optimalne uslove za boravak pritvorenika u zatvorima, ali ono što je važnije, nadam se da će ova država imati sredstva da ih sprovede, da ih se pridržava i da ih u potpunosti primenjuje. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, a neka se pripremi narodni poslanik Žarko Mićin. Izvolite.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, uvaženi gospodine Stevoviću, dame i gospodo, moram da pohvalim pre svega ovo što se tiče vas, gospodine Stevoviću, ova dva zakona za izvršenje krivičnih sankcija i drugi zakon vezan za izvršenje vanzavodskih sankcija i mera.
Prvo, drago mi je što se konačno struka konsultuje i možemo da vidimo na kraju ko je sve učestvovao u izradi zakona. Dobro je da se ta praksa uvodi, da imamo dobre radne grupe, da imamo ljude iz OEBS-a i iz Saveta Evrope i zato imamo jedan ovako kvalitetan zakon protiv koga ne verujem da ovde iko ima šta da prigovori i na ovome samo može da vam se čestita. Zaista verujem da će se ovo sprovesti u delo. Zašto? Zato što ljudima koji su osuđeni pruža se neka dodatna šansa u životu, odnosno jasno se naglašava da nisu odbačeni od društva, nego da jednog dana možda mogu da postanu korisni članovi društva.
Inače i sam sam kada sam u životu polagao kriminologiju sa penologijom kod profesora Ignjatovića nekada, imao dilemu da li treba biti rigidan u sankcijama ili bi trebalo možda pokušati sa nekom resocijalizacijom, ali ovde ste našli zaista pravu meru, da onaj ko je počinio zaista teška krivična dela opet ne bude potpuno odbačen od društva, ali da doživi sankciju kakvu bi trebalo da doživi, a da opet lica koja su možda iz nemaštine počinila neko krivično delo, koja su zaista na neki način dovedena u tu situaciju da tako se prehranjuju, jer zaista smo siromašno društvo, da im se pruži neka šansa da postanu korisni članovi ovog društva i da ne moraju takve stvari da rade. Iz tog aspekta ova dva zakona zaista su nešto što bi valjalo podržati.
Ono što je meni zapalo za oči, to su izmene i dopune Zakonika o krivičnom postupku. Ovde se naglašava razlog zbog uvođenja ove mere bezbednosti vezano za nasilničko ponašanje na sportskim priredbama.
Niko od nas u mladosti nije bio cvećka. Moram da kažem lično i za sebe. To je deo odrastanja i sam sam bio deo toga. Nemam šta da krijem. Neko bi rekao – bili ste deo huliganske grupe. To je neki deo odrastanja, ali kao neko ko je bio involviran u sve to u životu, moram da poručim mladim ljudima koji danas idu na sportske priredbe da nikako ne idu radi nasilja na stadion, nego isključivo zato što vole svoj klub i zato što vole sport.
Ono što meni ovde generalno smeta, možda je ovde mogao da se nađe i primer da se nekom licu zabrani da pristupa nekom mestu, recimo, ako je narko-diler, pa diluje drogu u nekom kafiću, pa da recimo ne bude u tom kafiću. Nisu sportska borilišta jedino mesto gde se vrše takva krivična dela.
Ovde kod nas postoji izgleda potreba da se svi ljudi koji idu na stadion ili na utakmicu proglase da su svi huligani. To neretko često javnost ovde tako to, posebno u medijima se to neretko dešava da sad svako ko ode na utakmicu otprilike je huligan i spreman je da vrši nasilje. Nije tačno. Postoji jedan određeni broj ljudi zaista, kao što ste to ovde naveli, koji to radi, ali to lako može preventivnim merama da se takvo lice odstrani sa stadiona tako što postoje kamere na stadionima, snima se tribina, vidi se ko vrši nerede i prosto izvedete ga sa stadiona, ako treba nekada da se uvede i mera da mu zabranite da uđe i to je to. To je vrlo mali broj ljudi i besmisleno je čitavu masu ljudi koji dolaze na stadion generalizovati da su svi huligani.
Ovde se navodi primer Velike Britanije. Tačno je samo donekle što je izneo kolega da je Velika Britanija rešila taj problem. rešila ga je na taj način što je svim tim licima do kraja zabranila da ulaze na stadion, ali i povećanjem cena karata, tako da je sport generalno postao nepristupačan za siromašniji sloj stanovništva. Velika Britanija ima veliki problem sa huliganizmom oko stadiona i neretko sa smrtnim ishodom.
Sve zemlje EU imaju strašan problem sa huliganizmom na sportskim primedbama. Recimo, jedna Grčka kao članica EU je čak donela meru da je zabranila gostujućim navijačima da idu na utakmicu. Recimo, kada se igra derbi Olimpiakos – Panatinaikos, nema Panatinaikosovih navijača zato što nije mogla više država da izdrži tolike nerede. I policija je čak sama potpisivala peticiju da ne obezbeđuje takve utakmice zato što ima puno povređenih policajaca.
Da ne pričam o Belgiji, o Holandiji, o Francuskoj. Imamo koliko hoćete takvih primera, tako da nije Srbija jedina koja se sa tim suočava, a ovde neko ima potrebu da nas prikaže da smo mi najnasilniji, da jedino se kod nas takve stvari dešavaju, a objektivno kada pogledate, daleko veće razmere haosa na sportskim borilištima imate čak i u državama EU.
Ovo je jedna dobra mera konačno zato što na neki način se i preventivno deluje. Lice koje je počinilo takvo krivično delo na samom stadionu dok mu traje postupak ne može da prisustvuje nijednoj sportskoj manifestaciji, ali možda bi trebalo razmisliti, ukoliko on to kontinuirano radi, da mu se zabrani potpuno prisustvo na sportskim borilištima, odnosno na stadionima. To je, recimo, Engleska uradila i na taj način je to donekle rešila. Ovde je samo mera dok traje krivični postupak. Recimo, nađe dobrog advokata, bude oslobođen bilo kakve optužbe, on će se ponovo vratiti i ponovo će tako nešto činiti, tako da bi o tome trebalo razmisliti.
Sam set zakona je jako dobar i drago mi je da je neko počeo na ovakav način da razmišlja o ne tako bezazlenoj temi koja je pre svega za sociološko ispitivanje - zašto neko ima potrebu da dolazi na stadion da bi pravio nered. To ni meni nikada nije bilo jasno.
Logično je da dođete i da navijate za svoj klub zato što volite sport, ali nažalost, dešava se to svuda. Nismo samo mi jedini primer, a bilo bi dobro da krenemo to što više da sprečavamo.
Ono što mi još upalo u oči vezano za ZKP, to je ova odluka koja je nekako morala da se uskladi sa odlukom Ustavnog suda, vezano za listinge. Mislim da je ovo dobro zato što, koliko sam razumeo intenciju zakonodavca, naravno da sada sud je taj koji odlučuje o tome da li se daje mogućnost da se nekome prate bazne stanice, odnosno da mu se lociraju pozivi, ali u ovom slučaju, koliko sam razumeo, sudija za prethodni postupak može da odbije javnog tužioca i ne mora direktno po nalogu javnog tužioca da se ovakve mere preduzimaju, što je dobro, zato što imate neku vrstu kontrole i nekog ograničenja.
Naravno, u danu za glasanje podržaćemo ovako nešto, ali verujem, pošto smo se sa ovom temom dotakli, da u nekom budućem periodu, pre svega vi, uvaženi gospodine ministre, možete da razmislite da se ove mere, posebno za sportska borilišta, poprave i da zaista shvatimo kao društvo da se protiv toga moramo boriti na jedan drugačiji način nego što se to do sada radilo, jer imali smo jedan Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim borilištima. On je još više izazvao haos ovakav kakav jeste, nego što je zaista sprečio nasilje na sportskim borilištima. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Žarko Mićin.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su izuzetno značajni zakoni iz oblasti krivičnog prava i podzakoni o izvršenju krivičnih sankcija i Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera. Hteo bih da iznesem par reči o ovim zakonima.
Što se tiče Zakona o izvršenju krivičnih sankcija, to je novi zakon, kojim je faktički u celosti zamenjen i poboljšan Zakona o izvršenju krivičnih sankcija iz 2005. godine. Novim zakonom je detaljnije razrađena primena krivičnih sankcija, uvedeni su novi instituti, izvršeno je usaglašavanje sa evropskim standardima.
Jedan od najznačajnijih novih instituta, koji je predviđen novim zakonom, je sudija za izvršenje krivičnih sankcija. Prema odredbama zakona, funkcija sudije za izvršenje krivičnih sankcija i vršenje sudskog nadzora za izvršenje krivičnih sankcija, čime se obezbeđuje efikasnija kontrola primene krivičnih sankcija i čime se obezbeđuje poštovanje prava lica koja su lišena slobode.
Odredbama Zakona o izvršenju krivičnih sankcija definisane su i nadležnosti sudija za izvršenje krivičnih sankcija, koje podrazumevaju zaštitu prava lica koja su pritvorena, kao i odlučivanje po zahtevu za sudsku zaštitu osuđenika i lica koja su pod merom obaveznog psihijatrijskog lečenja, kao i obaveznog lečenja narkomana i alkoholičara u okviru zavoda.
Ovim zakonom je predviđeno da sudija za izvršenje krivičnih sankcija ima obavezu da jednom u četiri meseca obiđe zavode na svojoj teritoriji i svojoj mesnoj nadležnosti i pri tome razgovara sa zatvorenicima i informiše ih o načinima ostvarivanja njihovih prava, čime se takođe značajno podiže nivo zaštite lica lišenih slobode.
Da je uvođenje instituta sudije za izvršenje krivičnih sankcija vrlo značajno za put evropskih integracija dokazuje i činjenica koju je ministar Selaković spomenuo prilikom obrazlaganja ovog zakona, a to je da je ovaj institut već neko vreme u primeni u više zemalja EU, te da je Savet Evrope u svojoj ekspertizi pohvalio uvođenje ovog instituta.
Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija uspostavljen je i temelj za izradu posebnog zakona kojim se reguliše primena vanzavodskih sankcija i mera, pa bih rekao par reči i o ovom zakonu.
Porastom kriminaliteta u svetu, pa tako i kod nas, kao i predanim radom i posvećenošću bezbednosnih službi i pravosudnih organa Republike Srbije, posebno u zadnje dve godine, kada je procesuiran veliki broj lica koji su izvršili lakša i teža krivična dela, došlo je do velikog opterećenja zatvorskih ustanova u Srbiji.
Međutim, istovremeno se pokazalo da kazna zatvora ima svoje slabosti, da je to krivična sankcija koja je skupa po društvo i sankcija koja ne ostvaruje očekivane efekte, posebno kod njene primene u slučaju lakših krivičnih dela. Takođe, široka primena uslovne osude kao sankcije, pre svega prema prestupnicima niskog rizika, koji su izvršili lakša krivična dela, često je kritikovana zbog svoje relativne blagosti, nedovoljnog stepena nadzora i nemoći da se premosti široki jaz koji bi bio od kazne zatvora.
Analizom efekata klasičnih sankcija, kao što je kazna zatvora na prevenciju kriminaliteta, primećen je niz negativnih efekata po osuđenika. Lice koje izdržava kaznu zatvora je trajno obeleženo kao kriminalac od strane okoline. Lica koja su na izdržavanju kazne zatvora su odvojena od porodice i nakon izdržavanja kazne, porodica ih često odbacuje. Lica koja izdržavaju kaznu zatvora prekidaju školovanje, gube radno mesto i nakon izlaska iz zatvora teško pronalaze novo zaposlenje. Lica koja su na izdržavanju kazne zatvora mogu pasti pod veoma loš uticaj problematičnih zatvorenika.
Ovi negativni efekti sami po sebi, a posebno svi zajedno, izuzetno negativno utiču na ličnost lica koje je izdržavalo ili izdržava kaznu zatvora i povećavaju šanse da lice koje je pretrpelo ove negativne efekte nakon izlaska iz zatvora ponovo učini isto ili teže krivično delo, tako da je broj povratnika kod kazne zatvora izuzetno visok, pa je neophodno pribeći alternativnim sankcijama, čiju primenu upravo reguliše Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera i koje su se u uporednim zakonodavstvima pokazale kao znatno efikasnije rešenje.
Što se tiče alternativnih sankcija čiju primenu reguliše Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, one imaju niz pozitivnih efekata. Izbegavaju se negativni efekti koje sam pomenuo – odvajanje od porodice, prekid školovanja, gubitak posla, negativni uticaj na zatvorenika. Primenom alternativnih sankcija društvenoj zajednici daje se aktivnija uloga u krivično-pravnom sistemu. Primenom alternativnih sankcija društvena zajednica dobija neposrednu korist u vidu besplatnog rada osuđenih kroz alternativnu sankciju rada u javnom interesu. Primenom alternativnih sankcija efikasno i javno se sprovodi reintegracija, odnosno uključenje osuđenih u društvo. Primenom alternativnih sankcija stvaraju se uslovi za otklanjanje ili ublažavanje pričinjene prilikom izvršenja krivičnog dela žrtvi ili njeno izmirenje sa osudom. Primenom alternativnih sankcija smanjuje se društvena osuda lica koja su izdržavala kaznu zatvora. Primenom alternativnih sankcija smanjuje se zatvorska populacija, što za posledicu ima manje troškove i izdvajanje društvene zajednice.
Zakonom o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera bliže se regulišu postupci i načini izvršenja alternativnih sankcija u tretmanu lica koja su izdržavala kaznu zatvora, nakon njihovog izlaska iz zatvora, kao i pružanju pomoći osuđenicima nakon izvršene kazne zatvora, što će olakšati uključenje osuđenih u društvo i da smanji rizik od ponovo učinjenog krivičnog dela.
Takođe, preciznije uređenje odredbi o nadzoru nad izvršenjem mera određenih uz uslovni otpust će doprineti da uslovno otpuštanje osuđenih u potpunosti ispuni svoju svrhu, odnosno da na pravi način doprinese efikasnoj reintegraciji, odnosno uključenju u društvo osuđenih, što će se pozitivno odraziti i na broj sudskih odluka o uslovnom otpuštanju.
Smatram da će primena Zakona o izvršenju krivičnih sankcija i Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera sigurno doprineti poboljšanju efikasnosti primene kako krivičnih, tako i alternativnih sankcija, što će direktno uticati na specijalnu i generalnu prevenciju, odnosno efikasnost primene ovih zakona će uticati na same učinioce krivičnih dela da više ne vrše krivična dela, tako i na samo društvo kao vaspitna funkcija u cilju sprečavanja vršenja krivičnih dela.
Smatram da će primenom ovih zakona sigurno doći do smanjenja stope kriminaliteta, da će nas ovi zakoni dovesti još jedan korak bliže EU, čime mi i naša deca možemo očekivati sigurnu budućnost i stoga ću glasati za ove zakone. Predlažem da i vi učinite isto za dobrobit svih nas.

Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić.

Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, svi vaši saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama je set zakona koje smo imali u proceduri i u prošlom sazivu parlamenta. Oni su povučeni iz tehničkih razloga. Tada sam ministru rekao da isuviše brzo i suviše često dolazi u ovaj parlament, ispunićemo svu agendu prema EU i u sledećem sazivu kada bude ponovo ministar, nećemo imati o čemu da raspravljamo u ovom parlamentu, a da te zakone zastupa gospodin Nikola Selaković.
Današnji njegov dolazak je demantovao to što sam ja rekao, možda i zbog kratkoće prošlog mandata. Ovaj mandat će biti potpun i siguran sam da ćemo ispuniti sve što se tiče našeg puta za otvaranje poglavlja 23. i 24, imajući u vidu da smo i danas, a i sutra ćemo raspravljati u načelu o vrlo važnim zakonima, odnosno o izmenama i dopunama određenih zakona, kao i o novim zakonima kojih do sada nije bilo u skupštinskoj proceduri, a koji su sada predviđeni i koji su pred nama.
Danas raspravljamo o Predlogu zakona o izvršenju krivičnih sankcija i Predlogu zakona o izvršenju vanzakonskih sankcija i mera. Ovo posebno naglašavam, jer je jednim zakonskim predlogom bilo obuhvaćeno sve ovo što sam sada pročitao. Ova materija je bila obuhvaćena jednim zakonom, gde se dosta toga preplitalo i gde su zavodske sankcije bile u mnogo većoj meri primenjivane i rekao bih u više navrata bez ikakvog razloga u zavodske mere i u kazneno-popravne zavode su ugurivani, ubacivani ljudi koji su po prvi put izvršili krivično delo, koji su izvršili lakše krivično delo sa manjom društvenom opasnošću, koji su bili osuđeni do godinu dana. Umesto da se primene alternativne mere da oni izdržavaju kaznu zatvora u kućnim uslovima, to je veoma restriktivno prihvatano.
To mogu da kažem iz svog sopstvenog iskustva u poslu koji radim. Imamo velike, rekao bih, i odbrambene mehanizme kod sudija koji bi pre uputili nekoga na izdržavanje zatvorske kazne, iako znamo da su nam zatvori prebukirani, da su mimo svih standarda, da se spava u sobama gde postoji ogroman broj zatvorenika, gde jedni drugima stoje nad glavom. Na taj način se vrši jedna infekcija među zatvorenicima. Oni se međusobno upoznaju, zbližavaju, kontaktiraju, menjaju telefone. Nakon izlaska imate stvorenu jednu mrežu koja iz zatvora ponekad deluje i u daljem vršenju krivičnih dela.
Zbog toga je veoma bitno što ste predložili da razdvojimo ova dva zakona. Ovaj prvi zakon takođe ima jednu novinu. Ovaj Predlog zakona o izvršenju krivičnih sankcija gde postoji sudija za izvršenje zavodskih sankcija, koji će sve kontrolisati od početka, odnosno od pozivanja na početak izdržavanja kazne, pratiti tok izdržavanja kazne, omogućavati da se ispune sva prava koja postoje i koja su predviđena, a naravno zatvorenici su ograničeni u određenom smislu, što se tiče slobode, ali ne i ostalih ljudskih prava.
Na taj način se omogućava da jedan profesionalac, jedan čovek koji radi u višem sudu, radi se o veoma iskusnom diplomiranom pravniku sa položenim pravosudnim ispitom i dugogodišnjim iskustvom koji će na osnovu tog svog iskustva apsolutno štititi sve ono što zakon daje za pravo tim ljudima koji su u okviru četiri zida i koji jedini spas od svega toga vide kroz poštovanje njihovih ljudskih prava koja su, ponavljam, ograničena u jednom delu.
Što se tiče Predloga zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, tu je bitno više stvari. Potrebno je reći da će na taj način, ukoliko bude primenjen ovaj zakon, a mi ćemo usvojiti, sigurno će početi da se primenjuje, što će doći do velikih finansijskih ušteda, što ćemo moći da imamo u porodičnoj sredini ljude koji zaista nisu učinili krivično delo težeg obima, nisu učinili krivično delo da su povratnici ili da su ljudi koji se profesionalno time bave. Oni će u svojoj sredini, u svojoj porodici, na svom poslu, jer zakon dozvoljava da oni napuštaju porodičnu kuću i odlaze na posao, kod lekara, vrše ostale obaveze koje su iz nekog normalnog života. Na taj način ćemo imati zdrave i normalne ljude, koji će ekscesno izvršenje krivičnog dela shvatiti kao takvo i nikada više neće poželeti da uđu u takvu sredinu, zapravo to će biti jedna nagrada njima za korektno ponašanje, za ponašanje koje zadovoljava zakonodavstvo, a takođe i kaznenu politiku u Republici Srbiji.
Još jedan propis je danas na dnevnom redu, a radi se izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku i tu su tri novine. One se tiču zabrane posećivanja određenih mesta. Ta mera mora da se izrekne ljudima koji posećuju sportske terene, koji učestvuju i postaju huligani i koji onog momenta kada budu pušteni iz zatvora se vraćaju u tu sredinu, nastavljaju da rade ono što je zabranjeno, nastavljaju da budu cenjeni od svog okruženja i u tom smislu je zaista potrebno da se izrekne ova mera zabrane povratka na određeno mesto.
U svemu tome je bitno da se pribavljane listinga telefonskih razgovora, koji je jedna intimna stvar, ne dozvoli samo tužiocu. Potrebno je napraviti duplu kontrolu da tužilac, ukoliko smatra da je potrebno pribaviti listing telefonskih razgovora određenog lica za koje se sumnja da je izvršilo krivično delo, da to odobrenje da sudija za prethodni postupak, da taj sudija koji određuje na predlog tužioca pritvor, naravno uz obrazloženi predlog, ovaj predlog će takođe biti obrazložen, na ovaj način dobijamo sigurnost i nemogućnost da neko dobije previše prava, kako je ranije bilo predviđeno, jer je ipak tužilac i tužilačka istraga nešto što smo prihvatili, ali sve to mora na neki način biti ograničeno, jer apsolutna moć stvara nešto što može biti protivno zakonu.
Ono što je veoma bitno, a primećeno je u praksi i što vi dobro procenjujete, sporazum o priznanju krivice, odnosno sporazum koji sačinjava okrivljeni sa tužilaštvom, jeste vrlo bitan sporazum koji može u mnogome olakšati postupak, prekinuti ga u svakoj fazi. U ovom trenutku, po ovom predlogu zakona se kaže da se može do zaključenja glavnog pretresa zaključiti ovaj sporazum. Na taj način mislim da se daje mogućnost svima u postupku da shvate da se može zaključiti taj sporazum, opet na osnovu činjeničnog opisa, na osnovu dokaza koji su izvedeni u toku postupka i na taj način nema nikakvog prejudiciranja, donosi se odluka koju odobrava sud.
Zbog toga su sve ove novine nešto što će uneti promene u pravni sistem Republike Srbije. Ubeđen sam da će svi koalicioni partneri, naravno na čelu sa SNS, u danu za glasanje dati svoj glas i podržati ministra Nikolu Selakovića i čitav set zakona koje je on predložio.

Reč ima narodni poslanik Svetislav Vukmirica, a neka se pripremi narodni poslanik Milorad Cvetanović.
Pošto prijavljenih diskutanata trenutno nema u sali, pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključenja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Milorad Cvetanović.
Da li ministar želi reč, kao predstavnik predlagača?
Zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona.
Kolega, ponovite prijavu za diskusiju.
Pošto su novi poslanici, imaćemo malo tolerancije sada na početku. Izvolite.

  Hvala, predsedavajući.
Ne javljam se povodom rasprave o zakonu koji je sutra u načelu na dnevnom redu, nego pošto sam iz struke sporta, hteo sam da se vežem za sportska pitanja u okviru Predloga zakona o izmeni zakona.
Kao što je gospodin ministar u najavi rekao, povod za donošenje i stavljanje ovog zakona na dnevni red, i stavljanje ga u proceduru, je učestalost nemira na sportskim terenima. Ono što me posebno raduje mogu istaći, da u slučaju da bude potrebno biće predviđene i preciznije mere i zakon će biti dopunjen sa njima. Znači, da resorna ministarstva, najpre Ministarstvo pravosuđa, Ministarstvo sporta i Ministarstvo unutrašnjih poslova su apsolutno rešeni da učine ono što u nisu godina za nama se ponavlja kao remetilački i faktor koji ruši integritet i političku stabilnost države Srbije.
Učesnik sam na sportskim manifestacijama već dugi niz godina, a mogu reći i decenija. Svedok sam nemilih događaja kao učesnik, pedagog, ili kao posmatrač. Svi smo svesni da nikome od nas nije prijatno kada na sportskoj priredbi u bilo kom smislu i u bilo kom pogledu dođe do nemira, naročito do nemira vrste koje izazivaju strah, podozrenje, ljudi koji posećuju sportske manifestacije.
Vrlo kratko ću se vratiti na istorijat te pojave. Huliganizam je nastao kao termin koji opisuje ponašanje koje krši pravila društvenih normi, bontona i zakona. Ali, možemo reći da je huliganizam i predstavlja opšte destruktivno ponašanje. Sam termin dolazi po irskom terminu iz 19 veka, opisuje devijantno ponašanje i način življenja uličnih bandi, takođe i pojedinaca koje su te bande sačinjavale. Danas taj termin je opšteprihvaćen i opisuje ponašanje kod pojedinaca ili grupe ljudi koji svojim destruktivnim ponašanjem ne uklapaju se u društvene norme ponašanja.
Međutim, pričajući o huliganizmu koji je opšte rasprostranjen bio po celom svetu, a ne samo po Evropi, znajući za sve tragedije na sportskim stadionima, nažalost moram reći da su se najveće sportske tragedije dešavale na onim sportskim priredbama gde je učestvovao najveći broj ljudi, u najpopularnijem sportu kod nas, a to je fudbal. Svi se sećamo Hejsela, sećamo se Lime, sećamo se Buenos Ajresa, Glazgova i da ne nabrajam dalje. Ne mogu reći da se apsolutno ne radujem svakom mogućem čini i želji države da ospori sve one i da ih onemogući u namerama da dolaskom na stadione umesto da apsolutnu podršku daju voljenom timu, voljenom klubu, njihovo ponašanje prelazi u ekstremno i dovodi u opasnost hiljade ljudi. Takođe, ne mogu da se ne osvrnem na to da moramo da napravimo bitnu razliku između remetilačkih i rušilačkih faktora kao i onih koji doprinose da sportske priredbe, govorim o našoj zemlji, misleći i na Evropu, nisu deo folklora te zemlje. Nisu ekstremno dobre priredbe koje će poslati sliku dobru naše države su svetu.
Iskreno se nadam da već sutra tj. za dva dana kada se bude odigrala jedna velika sportska priredba, velika sportska utakmica i ukoliko sve bude u redu, a nadam se iskreno da hoće, poslaćemo sa našeg najvećeg stadiona jednu najlepšu poruku kako treba da se ponašaju gledaoci, kako treba da izgleda slika sporta u svetu.
Moramo i možemo se ponositi sa sportistima koje je ova zemlja iznedrila, sa jednim Novakom Đokovićem, sa mnogobrojnim ekipama koje su osvajale svetske, evropske, olimpijske titule.
Moramo biti vrlo oprezni da tu sportsku sliku sveta ne pomrače one malobrojne grupe ekstremista i ekstremnih navijača koji žele da sve to potamne, najblaže mogu reći, nekorektnim, nepromišljenim ponašanjem koje ne vodi dobrom.
Na kraju mogu samo da zaželim i da se nadam sledećem – da će tri resorna ministarstva, MUP, Ministarstvo pravosuđa, Ministarstvo prosvete, sve učiniti da se huliganizam, ekstremizam, rušilački faktori istisnu sa svih naših borilišta i sa svih naših borilišta, stadiona, dvorana idu samo najpozitivnije slike u svet, kao što će biti, nadam se, ovih dana.
Mogu da kažem, i završavam, da se radujem tome da država neće na Predlogu izmene zakona stati na tome nego će, ako to ne bude bilo dovoljno, nove, preciznije mere sprovesti koje sutra neće dati nadu i ohrabriti one koji su do juče učinili ono za šta ova zemlja može samo da zažali, a to su samo ružne slike koje su odlazile u svet i na svakakve načine, mogu reći najbrutalnije izazivale podozrenje svih onih koji su to gledali.

Zahvaljujem.
Zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 4, 5. i 6. dnevnog reda.
Završavamo sa današnjim radom i nastavak je sutra, 14. maja 2014. godine sa početkom u 10,00 časova.