Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, obzirom da je danas na dnevnom redu Zakon o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ja ću parafrazirati reči premijera iz ekspozea kada je govorio o nacionalnim manjinama i tako početi ovo moje, nadam se kratko, izlaganje.
Naime, Srbija je bogata zemlja kada je reč o pripadnicima nacionalnih manjina koji u njoj žive i ostvaruju zakonom zagarantovana prava. Upravo su nacionalne manjine svojevrstan most između Srbije i matičnih država pripadnika nacionalnih manjina i upravo u suživotu i postojanju ovih različitosti često se iznedre najmudrije i najispravnije vrednosti društva uopšte.
Srpska napredna stranka zajedno sa svojim koalicionim partnerima čvrsto je stala da reši probleme nacionalnih manjina i da se pobrine za očuvanje i unapređenje njihovih prava.
Čuli smo od prethodnih govornika da su nacionalne manjine počele da se organizuju još 2002. i 2003. godine, na osnovu Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, ali zbog nedovoljne zakonske regulative, tek je 2009. godine donošenjem Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina precizno definisana nadležnost nacionalnih saveta iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja, službene upotrebe jezika i pisama, način izbora članova nacionalnih saveta, finansijska sredstva neophodna za njihov rad i druga pitanja koja su bila od značaja za rad nacionalnih saveta. Ali, nakon nekoliko godina primene u praksi ovog zakona, uočeni su određeni nedostaci, odnosno, uočena su pitanja koja su ostala nedorečena.
Upravo ovim izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima koji su manje suštinske a više tehničke prirode, ali za ljude koji dobro znaju probleme sa kojim su se susretali nacionalni saveti, ove izmene su logičan sled i unapređenje Zakona o nacionalnim savetima i precizno definišu upravo ona pitanja koja su ostala nedorečena.
Naime, sam zakon nije imao čvrstu logičku strukturu, pogotovo u tom izbornom procesu članova nacionalnog saveta u mandatnom periodu, vrlo bitnu obavezu novih izbora posle prestanka mandata, tako da zakon nije u suštini imao svoj logični početak i kraj. Takođe, nije jasno definisana forma izbora, a ovim izmenama i dopunama se precizno definiše kada će izbori biti neposredni a kada će biti posredni, putem elektorske skupštine.
Osim toga, ovim izmenama je predviđeno da vrhovni organ za sprovođenje izbora bude RIK, čime je dato na značaju nacionalnih saveta, odnosno izbora nacionalnih saveta i garantuje se pravilnost i zakonitost samog izbornog procesa.
Pripadnik sam bugarske nacionalne manjine i iskoristiću samo par reči, kada sam se već javio po ovom zakonu, da kažem kako je zbog nedorečenosti nekih odredbi u zakonu imao problem i Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine. Naime, u 2012. godini i nekoliko meseci 2013. godine Nacionalni savet bugarske nacionalne manjine nije prosto funkcionisao, iz razloga što je jedan član, odnosno članica rešila da bojkotuje rad Nacionalnog saveta. Kako je tada broj članova opozicije i pozicije bio nerešen, nastala je tzv. pat pozicija i mi smo imali jednu situaciju da Nacionalni savet godinu i nešto dana nije uopšte zasedao, nije donosio nikakve odluke, niti davao mišljenja iz oblasti svoje nadležnosti.
Podsetiću narodne poslanike, mada mislim da dobar deo njih to i ne zna, da su mišljenja nacionalnog saveta iz oblasti svoje nadležnosti za matične lokalne samouprave obavezujuća, recimo, prilikom izbora direktora tih institucija, iz oblasti obrazovanja, kulture, informisanja, tako da su lokalne samouprave ostale bez tih obavezujućih mišljenja, a da život ne bi stao, došlo je do dovijanja na raznorazne načine koji su, bojim se, tada bili i u koliziji sa određenim zakonima.
Takođe, Bugarska nacionalna manjina je imala jedan peh u tom periodu da ostane bez svog jedinog štampanog glasila, lista „Bratstvo“. Iako, ne tvrdim da je Nacionalni savet bio glavni krivac što je list „Bratstvo“ prestao da izlazi. Naravno, znači da su glavni krivac finansije kojih je bilo nedovoljno. Činjenica da kao osnivač ovog lista svojim nezasedanjem nije učinio ništa da se to stanje na neki način popravi. Nije moglo da smeni direktora dotadašnjeg koji je, naravno, bio dobrim delom i zaslužan za sve ovo što se desilo „Bratstvu“. Nije moglo da izabere novog direktora i problem nacionalne manjine je i dan danas prisutan.
Probaću u narednom periodu da upoznam upravo nadležno Ministarstvo i sve vas sa tim problemom koji ćemo, naravno, zajednički probati da rešimo, jer ne samo da je bitan zbog određenog broja radnika koji su praktično ostali bez posla, nego što je i sama nacionalna manjina ostala, napominjem opet, bez jedinog štampanog glasila, a to je list „Bratstvo“:
Na kraju ću samo reći ovim izmenama i dopunama neće Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina postati idealan, niti će postati savršen. Prethodni govornici, pogotovu ovlašćeni predstavnici su jasno rekli da će biti novih dopuna i izmena Zakona o nacionalnim savetima, ali je to krak bliže u pokušaju da zakon bude bolji.
Kako je Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina za pripadnike nacionalnih manjina garant ostvarivanja Ustavom zagarantovanih prava, molim i pripadnike opozicije, bez obzira na određene različitosti, da glasaju za ovaj zakon, a mi ćemo dalje u nekom zajedničkom radu probati da ga još više unapredimo i poboljšamo. To je naravno u opštem interesu i interesu pripadnika nacionalnih manjina ali i u interesu većinskog stanovništva koje živi na teritoriji Republike Srbije. Hvala.