Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević, a neka se pripremi narodna poslanica Aida Ćorović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, mislim da ukoliko govorimo objektivno, primereno i tačno ovo je jedan dobar Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Zoran Živković je već rekao da ćemo nas dvojica glasati za ovaj predlog u celosti. Nismo sudili o ovom predlogu, ne samo na osnovu sadržine koja je stigla ovde u Narodnu skupštinu, nego smo pratili i ceo tok rada na pripremi ovog predloga zakona. Tu želimo da ukažemo da je zaista postojao jedan temeljan pristup, da se vodilo računa, da formulacije koje stoje ovde budu veoma precizne. Mi to veoma uvažavamo, cenimo i sudimo i na osnovu tih stvari.
Veoma je dobro, ja mislim, sve ove izmene koje se pre svega tiču organizacije izbora i konstituisanja nacionalnih saveta veoma dobre. Nismo uspeli za ovu tačku dnevnog reda nas dvojica da pripremimo nijedan amandman iako smo, ja mislim, ovde već prepoznati kao narodni poslanici koji spremaju, čak i oko sitnih stvari neke amandmane, ovde nismo uspeli to da uradimo.
Druga stvar, mislim da je dobro što su predlozi koji se nalaze u ovom predlogu zakona bazirani jednim delom i na iskustvu izbora koji su organizovani 2010. godine, a to znači da mi ovde koristimo to iskustvo da evidentiramo neke probleme, a nakon toga da nekim predlozima rešavamo buduće probleme koji mogu biti slični. Mi ovde takođe uvažavamo to.
Treća stvar, veoma je dobro, mi sudimo, što se ovaj predlog, a to nije slučaj sa svim predlozima koji dolaze u ovu Narodnu skupštinu, što se ovaj predlog u kratkom roku našao na dnevnom redu, jer za to postoji i praktična potreba. Smatram da jednu stvar ovde treba posebno da izdvojimo. Imali smo ovde ministarku koja je obrazlagala ovaj predlog zakona, ali mislim da je red da kažemo da je ovaj predlog zakona pripremljen već bio krajem prošle godine, da zaslugu za taj predlog imaju neke osobe, možemo i lično da kažemo ko su ti ljudi. Evo na primer, sada pomoćnica ministra gospođa Fira koja se vrlo razume koliko ja mogu da ispratim, u ovu materiju i gospođa Stamenić koja je bila državna sekretarka u Ministarstvu pravde u prethodnoj Vladi, pa i sam ministar Selaković za čiji rad smo imali velike primedbe prethodnih dana u odnosu na Predlog zakona o privatizaciji, ali je nama bilo očigledno da je taj čovek u ovom slučaju učestvujući u javnim raspravama, prateći šta se dešava odlučio da da jedan značajan doprinos da ovaj predlog zakona bude veoma dobar. Tako da smatram da i personalno treba tačno da kažemo ko zaslužuje neku pohvalu u smislu ovog zakona.
Molim vas samo za malo pažnje oko jedne stvari koja je nama posebno važna. Ta jedna stvar tiče se zapravo sugestije koju hoćemo da vam saopštimo ovde. Kao što svi ja mislim ovde znamo Ustavni sud je početkom 2014. godine saopštio na 87 stranica teksta jedno obrazloženje zašto su delovi istog ovog zakona koji se tiču nadležnosti nacionalnih saveta neustavnim. Mi ovde, nas dvojica, uvek reagujemo kada dolazi bilo šta što nam sugeriše da postoji kršenje vladavine prava, Ustava Republike Srbije i ustavnosti. Razumemo da nije bilo dovoljno vremena da se sugestije Ustavnog suda uvaže i ubace i u predlog ovog zakona o izmeni i dopuni Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, ali predlažemo da te nadležnosti treba da se menjaju što pre u skladu sa odlukom i mišljenjem Ustavnog suda.
Predlažem vam sada naročito jednu stvar da odmah počne pisanje tog dela ovog zakona koji se tiče nadležnosti nacionalnih saveta kako bismo na kraju mogli da kažemo da u celosti imamo jedan veoma dobar tekst kojim se na dobar način uređuje jedna sfera za koju smo svi ovde zainteresovani. Predlažemo takođe da se posebno uvaži mišljenje onih narodnih poslanika koji nastupaju u ime nacionalnih zajednica ovde i da se sa posebnom pažnjom verifikuju i ponude obrazloženja čak i na one amandmane koje će možda Vlada da odbije. Hvala vam mnogo na pažnji.

Reč ima narodna poslanica Aida Ćorović. Izvolite.

Uvaženo predsedništvo, poštovana ministarko, poštovani saradnici, poštovane kolege, koleginica Čomić je uglavnom obrazložila ono gde mi imamo kao poslanički klub, gde imamo nejasnoće i dileme kada je ovaj zakon u pitanju, ali se slažem svakako da je ovo dobar zakon i da postoje neke stvari u kojima treba intervenisati. Ne bih dalje o tome govorila.
Danas i juče sam pomno slušala šta kolege govore i u jednom trenutku sam nekako malo imala utisak da slušamo hvalospeve o tome kako smo tolerantna država kada imamo tako dobar zakon i kada tako podržavamo manjine. Samo bih htela da podelim sa svima vama jedno svoje iskustvo od pre 12 godina kada smo sa pokojnim premijerom Đinđićem radili na strategiji za smanjenje siromaštva. Bila sam član tima koji je u ime nevladinog sektora komentarisao i radio na izradi tada veoma značajnog dokumenta. Naučila sam jedno važno pravilo, a to je da siromaštvo nije pre svega nedostatak novca, nego je siromaštvo nedostatak pre svega ljudskih prava.
U tom smislu mislim da je jako važno da imamo dobar zakon, jer ako se prava manjina budu poštovala u punom kapacitetu to znači dobrobit za celu Srbiju, to ne znači samo dobrobit za manjine, nego zaista za čitavu zemlju i to zaista znači da onda možemo da kažemo da će ova zemlja biti i ekonomski stabilnija i bogatija, a da ne govorim i o tome da će područja u kojima većinski žive manjinski narodi biti stabilnija, ne samo ekonomski nego u svakom smislu, ali to jako puno znači za čitavu zemlju.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključenja načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Janko Veselinović.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, NDS i koalicija koju čini ZZS, Zeleni Srbije, ne može da podrži ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Zašto? Našoj koaliciji je veoma bitno i šta je sadržina jednog zakona i kako se jedan zakon donosi, na koji način dolazi u proceduru.
Koaliciji na čelu kojoj je Boris Tadić je jako bitno da se o pravima nacionalnih manjina ne odlučuje na sednicama koje su sazvane po hitnom postupku.
Ne može biti takvog razloga koji će sada i ubuduće omogućiti da se o pravima nacionalnih manjina odlučuje na sednicama koje su sazvane dva,tri dana pre rasprave, gde poslanici, kao što je malopre kolega rekao, nisu imali prilike da naprave ni amandmane.
Mogu da kažem da nije bilo dovoljno vremena da se izanalizira zakon koji menja odnosno dopunjava sa gotovo 50% novih članova postojeći zakon. Moja koleginica Čomić je rekla 138. Ne, 139 članova ima postojeći zakon, a on se menja sa izmenama i dopunama koje imaju 68 članova. Dakle, gotovo polovina članova se menja po hitnom postupku. To je za nas neprihvatljivo i to je jedan od osnovnih razloga zbog koga nećemo podržati ovaj zakon, jer je ugrožena redovna procedura koja bi za ovakve zakone morala da važi.
Nema tog razloga za koji bi mogli da nas ubedite da se Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina mora doneti po hitnom postupku. Može to biti Zakon o privatizaciji ili Zakon o izboru odbora Narodne skupštine, ali ne može biti Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Drugi razlog, a na neki način proističe iz ovog, jeste u činjenici da nacionalni saveti nacionalnih manjina nisu imali mogućnost da u ovaj konačan tekst stave svoje primedbe, sugestije, pozvale itd. Sve priče su na zakon koji je bio u proceduri, pa povučen u mandatu prethodne Vlade.
Koliko ja znam, u ovom zakonu ima nekoliko izmena u odnosu na prethodni tekst, tako da bi možda nacionalni saveti bili voljni da su imali mogućnost da sazovu sednicu nacionalnih saveta i da kažu – da, taj zakon je dobar ili – da, taj zakon treba nešto izmeniti i da su dali eventualno sugestije ministarstvu, pa da do tih izmena i dođe. Ne, neki su nacionalni saveti zvali u našu poslaničku grupu da pitaju da li je tačno da je zakon došao u proceduru. Kako oni o tome nisu obavešteni? Neki su bili obavešteni, možda oni koji imaju bolje kontakte sa Vladom, ali nisu svi nacionalni saveti ni stručno, ni na drugi način osposobljeni da mogu da prate proceduru Narodne skupštine i to kako zakoni ulaze u Narodnu skupštinu.
Treći razlog jeste u činjenici zbog koga ne možemo da podržimo ovaj zakon, što će on biti suštinski teško primenjiv. Činjenica da imamo 50% novih odredbi znači da će trebati pravni ekspert koji bi mogao da implementira te odredbe.
Verujte, zakon sam iščitao od početka do kraja, i stari i novi, i bilo je veoma teško kada imate član 3n, pa dodaje se novi član 3f itd. itd. Nema svaki nacionalni savet pravnog eksperta i u tom smislu se može reći da će nacionalni saveti imati problema da tumače ovaj zakon i to stvara određenu pravnu nesigurnost koja ne bi smela da postoji kada su nacionalni saveti u pitanju.
Iz toga proizilazi sledeća tema koja je otvorena ovde, a to je činjenica, odnosno pitanje vas – zašto se niste odlučili da sačekate još mesec, dva dana da u sklopu ovih izmena bude i usklađivanje sa odlukom Ustavnog suda, kojom su pojedine odredbe Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina proglašene neustavne i doneli novi zakon? Da, to bi možda značilo odlaganje izbora za nacionalne savete.
Da li bi to bila veća šteta ili ovo, gde donosite zakon koji ćete menjati opet za dva, tri meseca, ili pola godine, nije važno, sprovodite izbore i posle tih izbora imaćete novu izmenu zakona ili novi zakon? Imaćete jedan pravni galimatijas koji nam nije bio potreban. Da se sagledala na pravi način novonastala situacija, nastala i zbog činjenice da ova vlada nije imala kontinuitet, da je bila tri, četiri meseca kampanja, izbori itd, da smo došli u situaciju kako će se organizovati izbori. Zbog toga smatram da ovaj vaš predlog ne zaslužuje podršku.
Zaslužuju svakako pažnju neke odredbe koje bi mogle reći da su meritum zakona. To je, recimo, odredba o tome da Republička izborna komisija preuzima ulogu, odnosno vrši izbore u nacionalnim savetima. To jeste odredba o kojoj bi mogli diskutovati, verovatno i naći dobre i loše mane. Dobre stvari jesu svakako u činjenici da Republička izborna komisija ima kapacitet da realizuje izbore. Kako ih ne bi imala kada je organizovala, recimo, republičke izbore za narodne poslanike koji ovde sede? Kako ne bi mogla da organizuje izbore za nacionalne savet? Ali, da li vi smatrate da su to izbori iste pravne političke i, ako hoćete društvene, vrednosti i da li smatrate da Republička izborna komisija, u kojoj sede predstavnici jedne, druge, treće, četvrte stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije, koji na neki način zastupaju svoje političke interese u toj Republičkoj izbornoj komisiji?
Ta Republička izborna komisija jeste političko telo, jer u njoj sede isključivo predstavnici političkih stranaka. Tamo ne sede predstavnici manjinskih stranaka, odnosno sede predstavnici jedne ili dve manjinskih stranaka kao zamenici ili kao članovi te komisije.
Prethodno telo koje je realizovalo izbore su činili predstavnici manjina. Dakle, dolazimo do ozbiljnog pitanja – da li jedno telo, koje treba da štiti interese većinskih stranaka, da ih tako nazovemo, treba da sprovodi izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina? U uporednom pravu nemamo baš neke pokazatelje koji bi nam rekli da državna tela državne komisije sprovode izbore za manjinske samouprave. Nemamo takve potvrde i tek treba da nam iskustvo pokaže šta ćemo od ovog imati. To je ozbiljna tema.
Drugo pitanje iz merituma jeste činjenica da, ukoliko se nacionalni savet bude brisan iz registra, to sam tako mogao da iščitam, do sledećeg izbornog ciklusa, a to teoretski može značiti i četiri godine, taj nacionalni savet ne može da se vrati u život. Dakle, moguće je da neka nacionalna manjina četiri godine nema nacionalni savet, recimo, iz razloga što je broj upisanih pripadnika te nacionalne manjine pao ispod 40%. Recimo, zbog sjajne ekonomske situacije neki su pripadnici nacionalne manjine odselili iz Srbije, izgubili državljanstvo i time više, recimo, nisu u tom registru, ta nacionalna manjina gubi pravo da bude upisana u registar i nema upisa četiri godine i ta nacionalna manjina nema organ koji može da je štiti prema državnim organima.
S druge strane, jedna nova odredba, koja je, po meni, vrlo sporna, jeste da članovi izvršnog odbora moraju da budu članovi nacionalnog saveta. Mislim da to, gospođo ministarka, nema nikakvih opravdanja.
Izvršni odbor je izvršno telo nacionalnog saveta i na nacionalnom savetu je da li će u to izvršno telo staviti člana nacionalnog saveta ili će staviti nekog drugog pripadnika te nacionalne manjine. Bitno je da taj izvršni odbor vrši svoju funkciju. Možda im treba neki pravnik, možda im treba neki istoričar umetnosti, možda im treba neki kulturolog, a vi dajete zadatak i zato se mešate u pitanje nacionalnih saveta, ulazite u autonomnost, koga će oni staviti u taj nacionalni savet. To je nova odredba. Mislim da je ona loša.
S druge strane, ne znam čemu će vam odredba da je za formiranje posebnog biračkog spiska za nacionalne manjine neophodno 5% potpisa pripadnika te nacionalne manjine, a najmanje 300 potpisa. Čemu to 300? Ako je 5%, onda je 5%. Na ovaj način, ovo nije bezazleno, ugrožavate najmanje, da tako kažem, manjine i mogućnost da oni zaista imaju problem da se upišu u poseban birački spisak.
Međutim, o svemu ovome ćemo pričati i kroz amandmane, u danu kada budemo raspravljali o amandmanima, ali zbog svih ovih razloga, pre svega zbog načina na koji je ovaj zakon došao u proceduru, ne možemo da podržimo ovaj vaš predlog i nadamo se da vam neće u budućnosti padati da pitanja koja se tiču nacionalnih manjina stavljate po hitnom postupku u Narodnu skupštinu Republike Srbije, bez obzira koliko vi bili ubeđeni da ste u pravu po mnogim rešenjima. O tome svoj stav moraju imati pripadnici nacionalnih manjina i, na kraju krajeva, mora se otvoriti rasprava pred drugim činiocima kojima je zaštita nacionalnih manjina na prvom mestu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, upravo na jučerašnjoj i današnjoj diskusiji smo mogli čuti i videti jedan krajnje primitivan napad na jedan od legitimnih nacionalnih saveta. Poruke koje je ispred jedne većinske liste juče i danas izneo jedan narodni poslanik su zabrinjavajuće i alarmantne. Potpuno van dnevnog reda. Na dan kada se raspravlja o opštem zakonu za sve nacionalne zajednice, poslanicima sa jedne većinske liste se daje prostor da prete državnim mehanizmima i silom, da upućuju pretnje Bošnjacima i legitimnim bošnjačkim institucijama.
To je još jedan dokaz o političkom pritisku na Bošnjake, koji konstantno dolazi sa vrha države i zbog toga zakonom treba predvideti zaštitu legitimnih institucija nacionalnih saveta i to je bila jedna od naših glavnih kritika na ovaj zakon.
Paradoks jučerašnje diskusije su, takođe, i neke licemerne kritike iznete na račun Bošnjačkog nacionalnog veća, pa se opravdano postavlja pitanje – zašto je to jedini nacionalni savet koji je konstantno pod opsadom većinskih partija i njihovih satelita?

Gospodine Enise, ja vas prekidam. Molim vas, evo, vi ste optužili jednog kolegu da je samo 2% ili 3% govorio o temi dnevnog reda, a evo od kad ste započeli vaše izlaganje, vi niste ni tih 2% ili 3%.
Ja vas molim da ne zastupate ovde stavove saveta, nego da zastupate svoje političke stavove i ne smatram da su nacionalne manjine ugrožene od strane države. Sam dokaz da nisu ugrožene leži u tome da ste vi ovde predstavnik koji je legitimno izabran u skladu sa zakonima ove države i ove skupštine koja je donosila. Ovo vreme koje sam ja upotrebio biće vam odbijeno. Izvolite.

Znači, rekli ste da ja imam pravo kao izabrani predstavnik da govorim i da iznosim svoje političke stavove i ovo je moj politički stav koji se tiče ovog zakona. Upravo ukazujem na praktičan dokaz manjkavosti ovihzakona koji se tiču nacionalnih zajednica. Upravo vaša reakcija, govorim kao ovlašćeni predstavnik manjinskog poslaničkog kluba, gde mi vi ne dozvoljavate da ukažem na praktične primere, jeste dokaz svega ovoga što govorim.