Dame i gospodo narodni poslanici, hajde malo da vratimo stvar na pravi kolosek, jer je malo izmakla. Nemojte da mešamo neke pojmove koji u ovom slučaju nisu odgovarajući. Državno pravobranilaštvo, pokrajinsko pravobranilaštvo ili pravobranilaštvo nekoga grada ili opštine niti su nezavisni, niti su samostalni organi. Nemojte da preslikavamo na njih nešto što su odlike nekih drugih pravosudnih organa. Sud je nezavistan i samostalan, tužilaštvo je samostalno.
Ko je pravobranilac? To je advokat. Ono što je bitno iskontrolisati jeste odnos vlastodavca, da li je to država, da li je to pokrajina, da li je to grad ili opština, prema punomoćniku.
Moram da skrenem pažnju na nešto što je evidentno. Tekst ovog amandmana, istini za volju, je u dobroj meri prepisan tekst jednog nacrta zakona o pravobranilaštvu, koji je figurirao do 2012. godine kao moguće zakonsko rešenje. U ovom ovde slučaju to je prepisana odredba Zakona o javnom tužilaštvu u kojem je reč „javno tužilaštvo“ zamenjeno rečju, tada, „republičko javno“, a ovde „državno pravobranilaštvo“.
Da li je, recimo, politički uticaj nešto što je nedopustivo? Svakako da jeste. Ako neko vrši uticaj prilikom zastupanja imovinsko-pravnih interesa, recimo, jedne opštine na opštinskog pravobranioca, da bi sebi ili drugome pribavio neku imovinsku ili neku drugu korist, onda ulazimo na teren krivičnog prava, gde se to sankcioniše krivičnim delom zloupotrebe službenog položaja, a za šta odgovara nadležno lice u nekoj jedinici lokalne samouprave. To je apsolutno logično. Drugim zakonima je rečeno da je regulisana ova svrha koja se želela postići ovim amandmanom.
Još jednom vas molim, hajde da spoznamo pravu prirodu javnog pravobranilaštva. U nekim slučajevima, kada pravobranilaštvo nema te kadrovske kapacitete da zastupa interes Republike Srbije, praksa je bila da se angažuju privatne advokatske kancelarije. Tu se tačno vidi da je reč o jednoj vrsti supstituta. Šta je pravobranilaštvo? To je neka vrsta državnog advokata koji, taksativno nabrojano krugu predmeta, odnosno slučajeva, zastupa interes države, pokrajine, jedinice lokalne samouprave.
Prema tome, pričati priču o tome, a to je bila intencija onoga ko je pisao taj nacrt je da se od Republičkog pravobranilaštva ili bilo kog drugog stvori nešto što bismo mogli da nazovemo, žargonski, grupa pandi ili belih medveda kojima ne možete ništa, koje neće kontrolisati niko i koji će moći da rade šta god hoće. Ne može. Ovim zakonom se uspostavlja sistem kontrole pravobranilaštva.
Pravobranilac je dužan da, ako neko pokušava da vrši nedopušteni uticaj na njega… ne dopušteni uticaj, zašto? Postoji dopušteni uticaj. Dozvolićete da onaj ko vrši nadzor može da kaže pravobraniocu – ovde nisi postupio stručno i po osnovu nadzora pozove ga na odgovornost. Kaže – zabranjen je svaki uticaj na rad državnog pravobranilaštva korišćenjem sredstava javnog informisanja. To znači da novinari ne mogu da pišu o onome kako postupa pravobranilaštvo u određenom slučaju. Ja mislim da mogu.
Mislim da je uticaj sredstava javnog informisanja na zakonito i dobro delovanje organa vlasti i te kako poželjno. Kamo sreće da su malo više sredstva javnog informisanja bila upućena u funkcionisanje ovog državnog organa koji je negde pored suda i tužilaštva uvek ostajao u senci.
Ovim zakonom mislim da uspostavljamo državno pravobranilaštvo kao jedan mnogo ozbiljniji državni organ kada su u pitanju nadležnosti koje mu se dodeljuju, kada je u pitanju uređenost njegovog funkcionisanja, kada je u pitanju i ostvarivanje nadzora.
Dodaću još jednu stvar koja se naslanja na ovaj amandman, naravno nikako ne osporavajući dobru volju i želju podnosilaca amandmana da zakon osnaže i da ta učine boljim. Po važećem Zakonu o javnom pravobranilaštvu negde proističe da je nadzor nad radom javnog pravobranilaštva na Vladi Srbije. Ovo je jedno retorsko pitanje, da li mislite da je od 1991. do 2014. godine neko zaista efektivno vršio nadzor nad radom pravobranilaštva? Baš iz tog razloga što je opšte propisana norma, Vlada postavlja pravobranioca pa otprilike Vlada može i da ga razreši i vrši nadzor nad njegovim radom.
Prva stvar, Vlada kao Vlada za to niti ima stručne, niti ima kadrovske kapacitete u samoj Vladi. To bi trebalo da bude Generalni sekretarijat Vlade, ali Generalni sekretarijat se bavi drugim poslovima.
Mislim da će nivo kontrole, ali i zaštite u stručnom smislu rada pravobranilaštva ovim zakonom biti znatno bolji nego što je to prethodnim učinjeno, ali i da će priroda odnosno položaj jednog ozbiljnog državnog, pokrajinskog ili gradskog, odnosno opštinskog organa biti znatno jasniji i utemeljeniji. Zahvaljujem.
