Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, govoriću pre svega o odredbama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje čije se izmene i dopune vrše. Pre svega, činjenica je dakle, da smanjenjem stope doprinosa za obavezno zdravstveno osiguranje od 2% ne posredno će doći do smanjenja količine novca koji se sliva u RFZO. Međutim, zaista bih stavi akcenat na nekoliko vrlo značajnih stvari i momenata koji su u više navrata pomenuli gospodin ministar, ali i mnoštvo narodnih poslanika.
Pre svega, u članu 45. čija se izmena predlaže i dopuna vrši, jasno se kaže da poslodavac će zaista sa ovim merama, 65%, 70% i 75% povraćaja doprinosa, imati vrlo stimulativne mere za upošljavanje novih radnika.
Ono što je jako bitno jeste da se deo tih sredstava, to je 18 milijardi dinara, koliko je matematičkim proračunom izračunato da će sredstava biti manje do kraja godine u budžetu RFZO, pre svega na taj način delom nadoknaditi povećanjem broja regularno osiguranih lica, pre svega regularnog zdravstvenog osiguranja.
Takođe sam stava da se na ovaj način stimuliše opet regularno zapošljavanje radnika uz uredno plaćanje doprinosa, a ne na crno, i opet dodatno će se povećati broj radnika kojima se uplaćuje po našoj zakonskoj regulativi doprinos za obavezno zdravstveno osiguranje.
Ono što je takođe bitno i što je i gospodin ministar pomenuo jeste, ukoliko sredstva na ovaj način prikupljena koja će se uliti u budžet RFZO ne budu dovoljna za sprovođenje adekvatne zdravstvene zaštite stanovništva, rebalansom će biti opredeljena sredstva. Lično mislim da će ta sredstva, ako uopšte budu usmerena ka RFZO, zato što će priliv sredstava iz ova dva razloga koja sam ranije pomenuo biti definitivno veći, ne verujem da će ta sredstva biti nekog većeg obima.
Ono što bih takođe pohvalio jeste uštedu RFZO zahvaljujući kojoj se radi zapravo ovakav način preraspodele doprinosa. Po podacima RFZO, to je 32,5 miliona evra u toku ove godine.
Ono što bih takođe prokomentarisao, a nekoliko puta je pomenuto kao tema u izlaganju narodnih poslanika jeste pre svega činjenica da je postojao dug RFZO prema farmaceutskim kućama. Međutim, taj dug koji je pretvoren u javni dug je nastao upravo za vreme vladavine bivše vlasti. Dakle, neodgovorna vlast i ljudi koji su je vršili u tom periodu su upravo odgovorni za postojanje ovakvo čega u našoj državi.
Ono što je bitno jeste da li je najbolje rešenje prevođenje u javni dug ili ne. To je pitanje o kome zaista možemo diskutovati, ali pitanje o kome ne možemo diskutovati jeste gde smo uopšte nalazili rešenje za ovaj problem iz jednog jedinog razloga – zato što je postojala neodgovorna vlast u ranijem periodu. Tu bih stavio tačku na komentare.
Nekoliko puta je pomenut i kvalitet zdravstvene zaštite. Kvalitet zdravstvene zaštite definitivno ima veze i u korelaciji i sa količinom novca koji se ulaže u zdravstvo, ali ne zavisi isključivo od količine novca. Jedna adekvatna organizacija zdravstvene službe, uz popravljanje mnoštva parametara na kojima ćemo svi zajedno raditi, definitivno će poboljšati kvalitet zdravstvene službe.
Ono što je takođe bitno jeste da lično smatram da ovolika briga opozicionih poslanika o količini novca koja će biti usmerena ka zdravstvu ove države, a govorim o novcu RFZO, zaista mislim da posle ovako argumentovanih objašnjenja gospodina ministra i jedne podrobne analize većine poslanika nije umesna i mislim da nema mesta zato što već sam pomenuo načine na koji će se budžet RFZO puniti i, vreme će pokazati, lično smatram da će se nadomestiti čak i ovaj minus od 18 milijardi.
Ono što je najbitnije, po meni, jeste da će se ovim merama povećati broj radnika sa overenom knjižicom, broj građana sa overenom zdravstvenom knjižicom i uplaćenim zdravstvenim doprinosima. To je ono što je vrlo bitno i to je značajno pre svega za nas lekare zato što se mi svakodnevno susrećemo praktično u realnom životu sa tom problematikom kada pacijent dođe bez overene zdravstvene knjižice.
Za kraj bih rekao sledeće. Pomenuto je, ne znam u kom kontekstu, da smo najgori. Srbija je odlučila i građani ove zemlje su odlučili da zemlju vode najbolji, a ne najgori. Mislim da u tom smislu zaista ne treba diskutovati ako sam dobro razumeo izlaganje jednog od ranijih poslanika.
Ono što mislim da je najznačajnije jeste da će se ovim izmenama i dopunama zakona definitivno napraviti jedan adekvatan ambijent za novo upošljavanje radnika, a uz to omogućiti adekvatna i u skladu sa zakonom uplata doprinosa. Hvala vam puno.

Zahvaljujem se.
Dao bih samo jedno obaveštenje poslaničkoj grupi DS, pošto sam dobio dopis gde se obaveštavam da će poslaničku grupu DS po zajedničkom načelnom pretresu tačke 1. i tačke 2. dnevnog reda Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine predstavljati narodni poslanik Goran Ćirić.
Pročitaću član 39. „U toku sednice Narodne skupštine predsednik poslaničke grupe može ovlastiti jednog člana da predstavlja poslaničku grupu za određenu tačku dnevnog reda, o čemu predsednik poslaničke grupe u pisanom obliku obaveštava predsednika Narodne skupštine do otvaranja pretresa o toj tački dnevnog reda“.
Pošto je ovo treći dopis i treća izmena, a nije dostavljena pre otvaranja pretresa, po ovom osnovu vam ne mogu dati reč.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, ulazimo u završni deo ove rasprave oko dva zakona oko kojih je bilo mnogo polemike, mnogo sukobljenih mišljenja i interesa, mnogo izražene zabrinutosti, ali mogu da kažem i mnogo izrečenih neistina.
Same efekte zakona videćemo kada oni uđu u primenu, ali ja bih hteo da popričamo malo i o razlozima za donošenje ovih zakona. Šta je to našu voljenu zemlju Srbiju zaustavilo na tom snažnom evropskom putu i dovelo do ovolikog broja nezaposlenih? Problemi Srbije su se dugo prikrivali i dugo se nedomaćinski odnosilo prema našoj zemlji, prema našim građanima, prema našim radnicima, tako da je vrhunac te nebrige počeo 2008. godine i završio se 2012. godine.
Bilo je ovde kolega poslanika koji su iznosili neke jako zanimljive detalje, pa ću evo i ja u tim razlozima za donošenje jednog ovakvog zakona da kažem neke činjenice i neke detalje.
Kao što je poznato, 2008. godine započela je svetska ekonomska kriza. Srbija je tada u periodu oktobar mesec 2008. godine do aprila meseca 2009. godine iz deviznih rezervi radi očuvanja stabilnosti kursa dinara prodala oko milijardu i po evra. Kurs dinara ne samo da nije očuvan, nego je sa 80 dinara skočio na 94. To se tako intenzivno radilo da onaj novac koji je dobijen za privatizaciju NIS iz Rusije bukvalno je potrošen iz deviznih rezervi za manje od nedelju dana. Ta kriza se nastavlja i 2010. godine. Prodato je opet milijardu i 500 miliona evra, kurs dinara je skočio sa 94 na 108 dinara. Problem se nastavio 2012. godine. Do juna meseca prodato je milijardu i 420 miliona evra deviznih rezervi, a kurs evra je sa 108 skočio na 119,80 dinara, pa bih zamolio kolege koje se brinu da mi objasne gde su potrošili 4,5 milijarde evra? Šta je to? To je sitnica, jel tako? Kurs evra je skočio za više od 50%.
Da li je normalno potrošiti 300 miliona evra deviznih rezervi i kurs dinara prema evru smanjiti za skoro četiri dinara?
Pošto se mnogi bave time – a kakve to veze ima sa zapošljavanjem, evo, reći ću kakve su posledice bile na privredu. Naša preduzeća su bila zadužena u kreditima koji su bili indeksirani u evrima, uglavnom privatna, mala i srednja preduzeća koja zbog ovih kursnih razlika nisu mogla da vraćaju kredite, nego su otpuštali zaposlene i najčešće završavali sa katancem na vratima, jedan deo. Drugi deo je, da bi se spasao i napravio bilo kakve šanse za opstanak, izašao iz legalnog poslovanja i ušao u sivu zonu.
Šta je radila država? Kako se smanjivao broj zaposlenih, vodila je u tom periodu od 2008-2012. godine jednu jako demagošku politiku, a to je da brine za svoje građane, a brinula je za svoje građane tako što ih je zaduživala sve više i više. Imali su čak i hrabrosti da prikažu kao veliku stranu investiciju od dve milijarde evra prodaju „Maksija“. Verovatno bi, da su uspeli da prodaju „Telekom“, i to bila strana investicija. Verovatno su strane investicije bile i onaj silan čelik koji je završio u „Sartidu“ a pripadao je Ministarstvu odbrane. Sve su to bile njihove strane investicije.
Sada smo došli do toga da za te četiri godine imamo ekspresno povećanje nezaposlenih od 400 hiljada ljudi. I onda licitiramo – da li je u 2012. ili u 2013. godini bez posla ostalo sedam, osam, 16 ili je dobilo posao sedam, osam ili 16.000 ljudi, baš od onih koji su najveći kritičari ovih mera i ovog zakona.
Poručujem im da se okrenu iza sebe, neka pogledaju Srbiju kakvu su ostavili ne nama koji podržavamo Vladu Republike Srbije, neka pogledaju Srbiju kakvu su ostavili našoj deci, svakom detetu u Srbiji, pa neka dođu onda da pričaju kako treba zakon da se sprovodi ili ne sprovodi.
Šta je tu toliko strašno što će država da daje podsticajne mere iz oblasti doprinosa koji se uplaćuju za novozaposlene radnike? Kažem novozaposlene, jer je zakon jako precizan i kaže da je osnova za ostvarivanje ove subvencije broj zaposlenih zaključno sa 31. martom 2014. godine. Znači, da biste stekli pravo, možete da zaposlite na 10 još 10 radnika, ali kada otpustite prvih 10, nemate pravo na subvencije. Da li to neko ne zna da računa? Očigledno je da ne zna ili neće da ispriča istinu što piše u zakonu.
Naslušao sam se priča oko Fonda zdravstvene zaštite. Odakle se pune ti fondovi, iz poreza i doprinosa zaposlenih? Pune se iz poreza na dodatu vrednost, pune se iz raznih drugih osnova. Kako mislite da naši građani i naša privreda to pune ako nemaju određene podsticaje?
Koliko vredi jedan zaposleni u realnom sektoru? Zamislite da u nekom gradu zaposlite 200 ili 300 ljudi. To ste zaposlili direktno nekim podsticajnim merama. Da li znate da se i druge delatnosti u koje niste investirali šire, povećavaju broj zaposlenih, povećavaju potrošnju? Hoćemo li da se bavimo samo suvom statistikom i šta bi bilo kad bi bilo? To su problemi koji pokušavaju da se reše ovim zakonom, da se daju podsticaji za one koji rade u skladu sa zakonom, da ulažu u svoje preduzeće, u svoju privredu, da šire svoje delatnosti i za one druge koji su zbog katastrofalne politike koja je vođena od 2008-2012. godine prešli u sivu zonu da se vrate u realnu, da počnu da plaćaju poreze i da se ne plaše kada im prođe poreska ili neka druga policija pored nekog magacina, stovarišta, što krijumčare, nego da počnu da rade u skladu sa zakonom. To su ciljevi ovog zakona.
Da li je ovo dovoljno? Nije. Da li je ovo jedan od mogućih rešenja? Jeste. Da li ćemo biti zadovoljni rezultatima ovih zakona? Verovatno neće niko od nas, ali sam siguran da ako makar za jedno mesto radno u celoj Srbiji dobijemo makar jednog radnika i niko ne izgubi posao, isplatilo se doneti jedan ovakav zakon, jer ste obezbedili makar jednu porodicu.
Dežurni kritičari neka se zamisle i neka kažu šta su uradili za svoju zemlju, osim što su kritikovali, a oni koji sada kritikuju, a trebali su da rade za svoju zemlju, neka pogledaju kakva su njihova dela.
Mi iz SNS se toga ne stidimo i ne bojimo se odgovornosti. Zato ćemo da podržimo jedan ovakav zakon, zakon koji je možda samo jedan mali deo reformi ekonomskih, koje trebaju konačno Srbiju da pokrenu sa onog puta kojim smo išli 12 godina i koji je bio pogrešan, da ga pokrene i okrene na onaj put koji garantuje neku budućnost, a i nama koji smo već naučeni nekim iskustvima i određenu nadu da ta budućnost može da bude dobra, makar za naše potomke. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ljubica Mrdaković Todorović.

Hvala.
Poštovani gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, u svom izlaganju ću se verovatno ponoviti sa mojim kolegama iz SNS, ali smatram da nije naodmet da to i javnost naša čuje.
Svi znamo, kako mi, tako i naši građani, da je ekonomska situacija u našoj zemlji veoma teška, nikada teža, zbog loše ekonomske politike prethodne vlasti, nerazumnog zaduživanja i finansiranja delatnosti iz preterano i nedozvoljeno skupih kredita, tako da se sa tom praksom mora prekinuti.
Moram da vam kažem da sam duboko ganuta kao lekar koji 27 godina radi kako na primarnom nivou zdravstvene zaštite, tako i na sekundarnom nivou, brigom pojedinih mojih kolega za budućnost našeg zdravstvenog sistema i budućnost Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Samo bih pitala – ko su, u prethodnom periodu od 2008-2012. godine, a i mnogo ranije, bili ti direktori ustanova primarnog nivoa zdravstvene zaštite na lokalu, pa i na republici, direktori filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje po mnogim gradovima, a svi znamo kakva su nam nasleđa i dugovanja ostavili?
Da se vratimo na temu. Prvo bih nešto rekla o Predlogu zakona o porezu na dohodak građana. Imajući u vidu činjenicu da je veliki broj radno angažovanih ljudi još uvek u sivoj zoni, odnosno da rade na crno, dobrim delom, takav sistem rada preovlađuje u privrednoj strukturi naše zemlje, čuli smo, 15% više nego u zemljama EU, ovaj Predlog zakona ima za cilj da motiviše poslodavce da primenom predloženih olakšica i rasterećenja omogući da brojni zaposleni koji sada rade na crno budu radno angažovani, uz mogućnost korišćenja svih prava koja proističu iz radnog odnosa, što znači da im teče radni staž, da imaju plaćeno zdravstveno, socijalno, penziono osiguranje itd.
Svesni smo da višak radne snage na tržištu omogućava pojedinim poslodavcima da zloupotrebljavaju trenutnu situaciju, ali ova Vlada i ova država čine sve da se stane na put ovakvoj pojavi i da se ova pojava svede na najmanju moguću meru.
Na drugu stranu, ovo je podstrek i za strane investitore koji kada u Srbiju ulažu novac i otvaraju nova radna mesta poštuju svako slovo zakona i time su veoma često u neravnopravnoj borbi sa pojedinim domaćim poslodavcima kojima je veći broj radnika radno angažovan na crno.
Pravila tržišne utakmice moraju biti jednaka za sve i država mora da preduzme, kao što sada preduzima, odgovarajuće preventivne i represivne mere kako bi se povoljan tržišni ambijent stvorio i održao.
Ovaj zakon, pre svega ima za cilj rasterećenje privrednih subjekata u cilju što većeg zapošljavanja novih radnika, ima za cilj otklanjanje sive zone u oblasti zapošljavanja, njeno prevođenje u legalne tokove, kao i sve to za posledicu ima fiskalnu konsolidaciju.
Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, čuli smo i od mojih kolega iz SNS i od gospodina ministra da sve ove predložene mere neće uticati na kvalitet zdravstvene zaštite, ne menja se priroda zdravstvenog osiguranja. Menja se jedino način finansiranja i prvi put imamo na delu solidarnost. Promena stope doprinosa omogućiće da uštede koje je ostvario Republički zavod za zdravstveno osiguranje bude stavljen na raspolaganje državi.
Jako sam ponosna, pretpostavljam i sve moje kolege, što je u prethodnom periodu RFZO pozitivno poslovao, domaćinski poslovao, što će i u budućem periodu činiti kroz brojne projekte koje je započeo tako da ću samo pomenuti neke od njih.
Smanjenje doprinosa je tranzitorno i vezano je za ekonomski oporavak zemlje, tako da kako zemlja bude ekonomski jačala tako će se i ove mere zakona menjati. Planira se u budućem periodu redukcija kapaciteta i troškova u zdravstvenom sistemu, u smislu smanjenja bolničkih postelja, kroz redukciju mreže institucija i plana mreže ustanova i to se odnosi, pre svega, na 5.000 postelja u različitim bolnicama u onima u kojima je trenutna zauzetost na nivou od 50%. Pojačaće se usluge kućnog lečenja i nege, uvešće se nove usluge, telefonske konsultacije za stara i nemoćna lica. Uvođenjem elektronskog recepta imaćemo uštede na troškove za lekove za sto miliona evra na godišnjem nivou. Takođe, smanjenjem cena lekova, kroz novi pravilnik koji planira Republički zavod za zdravstveno osiguranje o uslovima za stavljanje leka na listu koji je usvojen, naredne godine će se ostvariti ušteda na nivou od oko 50 miliona evra kada možemo očekivati smanjenje, pa čak i potpuno ukidanje participacije.
Treba promeniti, naravno, i sistem finansiranja i podstaći one koji rade da rade još više radi povećanja zarada, jer to mora ipak biti krajnji rezultat.
Htela bih da kažem da se SNS zalaže za reforme u zdravstvenom sistemu i za potpuno novi Zakon o zdravstvenoj zaštiti o čemu je govorio u svom ekspozeu veoma detaljno i premijer Vlade gospodin Aleksandar Vučić, tako da ćemo mi iz SNS u danu za glasanje podržati ova dva predloga zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Tanja Tomašević Damnjanović i neka se za reč pripremi narodni poslanik Milorad Cvetanović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu za dohodak građana je izuzetno značajan iz više razloga. Njime se ostvaruje drugi veliki zadatak reformi koji će sprovesti Vlada, kako je to i premijer gospodin Aleksandar Vučić istakao u svom ekspozeu, a to je razvoj privatnog preduzetništva davanjem podsticaja malim i srednjim preduzećima kroz poreske olakšice, kako bi poslodavac mogao zaposliti što više ljudi i uložiti u osnovna sredstva za pošten rad.
Minimum koji je svakako prihvatljiv kod poreskih olakšica bez obzira da li su efektivne ili ne, jeste da podstiču i održavaju poslovnu i političku klimu povoljnu za poslovanje. Predloženim zakonskim rešenjem ostvaruje se poreska konkurentska prednost. Poreska konkurencija predstavlja takmičenje između država u privlačenju kapitala odnosno investitora poreskim instrumentima, posebno poreskim podsticajima i olakšicama.
Ono što je bitno jeste što će ovaj zakon motivistati naše radne ljude, koji su inovativni i kreativni, da budu najbolji radnici u svojoj državi, kao što su to i u stranim državama. Takođe, treba napomenuti da ove poreske olakšice ne mogu da ostvaruju državni organi i organizacije, javna preduzeća, javne službe i drugi direktni i indirektni budžetski korisnici, kako ne bi došlo do bujanja birokratije.
Zakon će omogućiti funkcionalni privredni razvoj naše zemlje i zapošljavanje, kako mladih ljudi, tako i onih koji su ostali bez posla u vrlo osetljivim godinama, na primer u 45-oj godini života, i kojima je ostalo još mnogo godina do ostvarivanja prava na starosnu penziju.
Predložena zakonska rešenja predstavljaju veliki fiskalni podsticaj za poslodavca za otvaranje novih radnih mesta. Zakonom se omogućava i uvođenje sive ekonomije u legalne tokove. To je bitno, kako za poslodavca, tako i za fizička lica, odnosno zaposlene, jer će im ovaj zakon omogućiti ostvarivanje prava iz radnog odnosa, a po tom osnovu i ostvarivanje prava iz obaveznog socijalnog osiguranja, prava iz penzijsko-invalidskog osiguranja, prava iz zdravstvenog osiguranja, kao i prava za slučaj nezaposlenosti.
Kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, pored gore navedenih značajnih ciljeva, koji se takođe ostvaruju ovim zakonom, ovde se radi o izmeni portfolija poreskih stopa i poreskih podsticaja, čime se povećava održivost sistema penzijsko-invalidskog osiguranja bez povećanja ukupnog fiskalnog opterećenja na zarade, što omogućava stabilno planiranje i odlučivanje uz istovremeno obezbeđivanje uslova za sveobuhvatu reformu poslovnog okruženja.
Davanje prednosti ekonomskim ciljevima, kao što su brz rast i smanjenje nezaposlenosti, održava nameru Srbije za otklanjanjem nedostataka u nivou razvijenosti u odnosu na članice EU. Kroz poresku politiku je moguće uticati, kako na ostvarivanje ekonomskih, tako i socijalnih ciljeva. Ono što je neophodno jeste širenje poreske svesti građana Srbije, isto tako i pojačavanje poreskog morala. Pametan poreski sistem jeste osnov svake uspešne ekonomije i SNS će u danu za glasanje podržati ove predloge zakona. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Milorad Cvetanović, a neka se pripremi narodni poslanik Goran Kovačević.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, govoriću o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Prvenstveno i pre detaljnije analiza ovog predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, kao dugogodišnji mali preduzetnik, baviti se raznim sferama malog biznisa i poslovnim angažovanjima u okviru malog preduzetništva, moram reći da je ovo zakon kojim su dugo i sa nestrpljenjem čekali mnogi mali preduzetnici, veoma opterećeni doprinosima prema zaposlenima koja su sa velikim poteškoćama nekako uspevali da izmire.
Želje za proširenjem liste zaposlenih često su bile sputane nemogućnošću ispunjenja obaveza prema državi iz realnih razloga, mada je potreba za novozaposlenim i te kako postojala. Samim tim, novozapošljenja su bila sprovođena, ali na takav način da se siva zona ekonomskog privređivanja širila, tj. rastao je broj zaposlenih radnika, žargonski rečeno, na crno. Moram reći da rad na crno, tj. bez prijave novozaposlene radne snage, ne podrazumeva samo novozaposlene bez socijalnog, penzionog i zdravstvenog osiguranja, već i one koji su prijavljeni na minimalni lični dohodak, pa samim tim poslodavac vrši uštedu u sopstvenom budžetu, a na teret državnih organa. Dok razliku od minimalnog prijavljenog i stvarnog ličnog dohotka isplaćuje u gotovom novcu, što je, mogu slobodno reći, opšte rasprostranjena pojava među poslodavcima.
Na ovaj se podatak nikako nisam mislio osvrnuti rezignirano i sa razočaranjem, jer je i to daleko bolje nego narodski rečeno – držati radnike na crno. Sa punim pravom konstatujem, kao poslodavac koji je zapošljavao ne mali broj radnika, povraćaj plaćenog poreza i to sad od jednog do devet zaposlenih radnika od 65%, od 10 do 99 za 70% i preko 100 zaposlenih povraćaj plaćenog poreza u visini od 75%, da je to ogroman podsticaj za sve poslodavce, vlasnike malih, srednjih i velikih preduzeća koji će im uštedeti znatna obrtna sredstva i usmeriti ih u nove razvojne projekte ili ojačanje postojećih. Ovim potezom su svi na ogromnom dobitku. Pod jedan – Vlada RS će, siguran sam, pridobiti znatna finansijska sredstva u budžet i to prijavom velikog broja radnika sa dugogodišnjim stažom na birou za zapošljavanje i to od strane poslodavaca zbog veoma dobrih podsticajnih mera. Pod dva – poslodavci će napokon moći da odahnu i da obzirom na mnogo manje doprinose uposle preko potrebnu radnu snagu ne strahujući od inspekcijskih organa. Pod tri – zaposleni će najzad doći do svojih prava koja im zakonski pripadaju i neće morati da se sklanjaju, da ne kažem, beže od iznenadne inspekcijske kontrole, štiteći sebe, ali više poslodavca kod koga, u slučaju njihovog pronalaženja, uglavnom im ne bi bilo više povratka.
Kao država sa daleko tolerantnijim brojem nezaposlenih na evidenciji, u šta sam gotovo siguran da će ove podsticajne mere i doneti, bićemo daleko cenjeniji, respektabilniji i uvaženiji činilac u bilateralnim odnosima uopšteno gledano.
Smatram da ovakve mere u podsticanju zapošljavanja su veoma bitan činilac u našem budućem privrednom razvoju i da Vlada RS je tačno locirala probleme, donela veoma ispravne zaključke i mere čijom primenom ćemo veoma brzo krenuti u ozdravljenje naše privrede.
Prevelika nezaposlenost je ogroman problem svakog društva, ali siva ekonomska zona je još značajniji kočioni faktor mnogobrojnih privreda u svetu pa i naše. Sa njom se možemo izboriti samo ako otklonimo uzroke njenog nastanka. A jedan od načina su baš ove podsticajne mere o kojima govorimo. Posle njihovog donošenja nas čeka još teži posao, a to je dosledna provera i primena u praksi, koja je, složićete se, i najteži deo paketa mera koje Vlada donosi.
Predlažem da posle edukativnog vremenskog perioda poslodavca na koje se ovaj predlog zakona i odnosi, počne sistematska kontrola sprovođenja istih. A najbolji pokazatelj uspešnosti ovog zakona će biti sukcesivno smanjenje nezaposlenih sa evidencije.
Iz svih ovih razloga, pozivam kolege narodne poslanike da u Danu za glasanje podrže ovaj predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i glasaju za njega. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Cvetanović.
Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević. A za reč neka se pripremi narodni poslanik Nikola Jolović. Izvolite.