Zahvaljujem gospođice.
Reč ima narodni poslanik Goran Ćirić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege, danas je pred nama Predlog izveštaja Komisije za zaštitu prava u postupku javnih nabavki.
Demokratska stranka podržava i podstiče jačanje nezavisnih institucija u Republici Srbiji i to smo pokazali kroz glasanje u izveštajima i Zaštitnika građana i poverenika za zaštitu ravnopravnosti, poverenika za informaciju od javnog značaja, Agenciju za borbu protiv korupcije.
Znam da u ovoj instituciji rade stručni ljudi, ali mislim da je vrlo važno reći to da često u ovoj sali mnogima od nas zasmeta, kada se govori o tome da ove institucije počinju sa radom od danas, od juče, da sve počinje od nas, mislim da je važno pomenuti kada su počele da se grade, prave nezavisne institucije i usvajaju ovi zakoni i pomenu i neki značajni ljudi, koji su insistirali upravo na podsticaju razvoja i podizanju kapaciteta nezavisnih institucija u Republici Srbiji.
Dozvolićete da pročitam jednu rečenicu koju je izrekao doktor Zoran Đinđić 1998. godine, još pre nekih 16 godina, kada je govorio o prioritetima Srbije, dakle - pomirenje u regionu, reforma pravosuđa i nezavisne institucije, obrazovanje itd.
Dakle, u samom vrhu prioriteta još 1998. godine, a onda podsećamo se da je DS kod učešća u Vladama posle 2000. godine usvojili prvi Zakon o javnim nabavkama 2002. godine i mnogi su to zaboravili.
Naravno da je to bio početak rada i podsticaja razvoja ovih nezavisnih institucija koje treba u sistemskom smislu da spreče problem koji postoji ne samo u našoj državi, nego u svim državama sveta, a to je problem korupcije i uspostaviti sistem kojim ćemo se efikasno boriti protiv korupcije.
Ovde je pomenut, i čini mi se da postoji velika osetljivost na tu temu i eventualnu kritiku novog zakona o javnim nabavkama. Dakle, prvi zakon je donet 2002. godine. Nije bio savršen. Unapređen je kroz formiranje nezavisnih institucija kakva je i ova o kojoj danas govorimo, ali i kroz eksterne institucije koje nisam pomenuo ovde, a to je DRI, kroz eksternu kontrolu sistema javnih nabavki, pre svega u velikim javnim sistemima, ali i drugim institucijama države Republike Srbije.
Mislim da treba govoriti o nesavršenosti i ovog zakona i mislim da je to preduslov da unapredimo i ovaj zakon i probamo da dođemo do novih rešenja. Dokaz za to će biti verovatno neki naredni period, kada će i biti predloga za izmenu ili dopunu ovog aktuelnog zakona.
Ključna predizborna poruka ili ponuda 2012. godine sadašnje koalicijeje bila u ekonomskom smislu donošenje novog zakona o javnim nabavkama, kojim će se obezbediti ušteda od nekih 700 miliona evra i Kancelarija za brze odgovore. Kancelarije nema, ali imamo novi Zakon o javnim nabavkama, evo, posle dve godine.
Ako se procenjuje, a vi ćete me ispraviti pošto imate mnogo preciznije podatke i mislim da bi bilo važno da svi mi poslanici čujemo taj precizan podatak, mislim da se u Srbiji kroz proces javnih nabavki realizuje oko tri milijarde evra u nabavkama, bar proteklih godina. Ne znam kako to izgleda za 2013. godinu. Kada analiziramo eventualne uštede kroz novi zakon o javnim nabavkama i realizaciju po novom zakonu o javnim nabavkama, važan je podatak procenat realizacije planiranih nabavki.
Ako je planirano tri milijarde evra nabavki na godišnjem nivou u 2013. godini, a to podrazumeva nabavke i ministarstava, nabavke javnih sistema, nabavke škola, lokalnih samouprava, javnih preduzeća na lokalnom i centralnom nivou i ako imamo ukupnu realizaciju, a mi možemo da, pošto dolazimo iz različitih institucija, vidimo kolika je realizacija planiranih nabavki, ako je to ukupno tri milijarde i ako imamo realizaciju od 70%, znači da 30% nije realizovano, znači da je to jedna milijarda evra planiranih sredstava kroz sistem javnih nabavki manje u tokovima privrede, u tokovima uslužnih delatnosti i mislim da to otvara upravo ključno pitanje za sve nas.
Tačno je, treba uspostaviti po principu dvostepene kontrole po sistemu Zakona o javnim nabavkama, kroz zaštitu prava ponuđača i sprečavanje korupcije unutar sistema koji sprovode Zakon o javnim nabavkama, pooštravanjem sprečiti moguće zloupotrebe i korupciju, ali sa druge strane i analizirati šta to znači u realnom životu. Mislim da ovaj izveštaj upravo daje nama priliku i uveren sam da su ljudi iz komisije, zajedno sa nadležnim ministarstvima, analizirali upravo tu situaciju na koji način izbeći probleme sa kojima se sreće svako ko radi i po prethodnom Zakonu o javnim nabavkama, ali i po ovom novom Zakonu o javnim nabavkama i mislim da se to jasno vidi iz ovog izveštaja.
Evo, da govorimo o konkretnim podacima koje smo dobili u izveštaju. Meni je bio najzanimljiviji deo i u izveštaju o realizaciji po starom zakonu, ali i po novom. Evo, možete da pratite, ukoliko nekoga to interesuje, na 236. strani – naručioci koji nisu poštovali uputstva Republičke komisije i nisu otklonili nepravilnosti. Znači, to je spisak onih institucija koje nisu reagovale na nalaze i primedbe ove institucije, za koju se svi slažemo da je treba podržati i treba jačati njen kapacitet.
Meni je nepojmljivo da ljudi na čelu tih institucija ne poštuju takav zakon. Oni zaslužuju da budu ovde navedeni: „Torlak“, Beograd, neću čitati o kojoj se nabavci radi, RFZO, jednom, RFZO, drugi put, RFZO, treći put, Ministarstvo kulture i informisanja. Neke od tih nabavki su materijal za hemodijalizu, materijal za dijalizu - Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, pa Ministarstva kulture i informisanja - kreiranje i realizacije informativno-reklamne kampanje i scenske produkcije „Milanski edikt“.
Ovo su primeri koji mogu sve nas da upozore na jedan vrlo ozbiljan i širok način. Na koji način smo mi reagovali, na koji način je reagovala Vlada, na koji način je reagovala aktuelna politička koalicija na to da ljudi u tim institucijama, koji su birani upravo od ovog aktuelnog saziva, ne reaguju i ne daju odgovore na ovakav zahtev jedne važne institucije, a svi se zalažemo i ponosimo novim Zakonom o javnim nabavkama? Dakle, nisu očigledno ispoštovali sve tačke novog Zakona o javnim nabavkama, pa čak nisu ni reagovali na zahtev Komisije za zaštitu prava.
Da li to onda znači da priznajemo da ovaj zakon nije savršen i da treba progledati kroz oči onima koji su možda morali da donesu takve odluke, a to i jeste pitanje za analizu?
Pošto se vrlo često pominje upravo Republički fond za zdravstveno osiguranje i pominjemo materijal za hemodijalizu i materijal za dijalizu, mnogi od vas su lekari, rade u kliničkim centrima i znaju kakav problem imaju ljudi koji vode te kliničke centre. Mi sada možemo da govorimo ili da žmurimo na te probleme i izazove, ali ukoliko ti ljudi ne uspeju da realizuju javnu nabavku koja je raspisana u roku od šest meseci ili godinu dana posle razrađenog sistema u kome neko svesno može da obara te javne nabavke, suočiće se sa jednom ozbiljnom dilemom, a to je da li nabaviti neophodne lekove da bi ljudi preživeli, oni koji dolaze u kliničke centre da se leče i traže spas za sebe ili svoje najbliže ili prosto postupiti da po Zakonu o javnim nabavkama, držati se svakog člana i reći da je Zakon o javnim nabavkama pao.
Mi nemamo osnovna sredstva za lečenje ljudi u Srbiji i ja ne želim da rizikujem u nabavci nečega što je neophodno i tu je svako od njih u jednoj ogromnoj ljudskoj dilemi, a to je pitanje da li je spreman da danas, sutra ili prekosutra odgovara zbog toga što nije poštovao Zakon o javnim nabavkama, a evo ovde spiska i svako od nas može da vidi taj spisak ili će postupili po onome što nalaže njegova lekarska i ljudska etika, a to je da proba da uradi sa sopstvenim rizikom, nabavi potreban materijal i proba da smanji te redove koje često kritikujemo. Kažemo, zakazuju se pregledi i liste čekanja za 2020. ili 2021. godinu jer nema materijala. Kako ćemo skratiti te redove i čekanja ukoliko nemamo dovoljno materijala da obavimo sav taj posao? To je realni život i toga moramo da budemo svesni svi mi, svesni pre svega toga da prateći to što se dešava u realnom životu shvatimo da ni ovaj zakon nije idealan i da imamo pravo da govorimo i kritički o nekom rešenjima u tom zakonu na jedan pravi i dobronameran način.
To je jedan od primera u ovom delu u Izveštaju. Zaslužuju ovi naručioci koji nisu poštovali Uputstvo Republičke komisije i nisu otklonili nepravilnosti, gde se pominje „Naša radost, Smederevo“, pa se ponovo pominje Republički fond Zdravstvenog osiguranja najčešće. Pominje se Direkcija za izgradnju, urbanizam i građevinsko zemljište Smederevo drugi put, pa onda Direkcija za izgradnju, urbanizam i građevinsko zemljište Smederevo treći put, redovno održavanje lokalnih puteva, juče smo govorili o tome.
Možda je manji problem iščitati sve one koji su dobili primedbe Komisije za zaštitu prava. Mnogo je veći problem onih koji su dobili primedbe, ali na te primedbe nisu želeli da odgovore. To su te institucije na koje možete uticati, jer znate i sami ko vodi opštinu Smederevo i ko vodi Republički fond i ko vodi Klinički centar u Beogradu.
Deo kulture, ne samo u zdravstvu i ne samo u lokalnim samoupravama, nego i ova zanimljiva tema Ministarstva kulture i informisanja, u vreme ministra Petkovića, da budemo jasni, obeležavanje godišnjice Milanskog edikta u Nišu, kreiranje i realizacija informativno-reklamne kampanje i scenske produkcije Milanskog edikta. Znate i sami da je bilo puno govora o načinu na koji su se pribavljale te usluge, o količini para koja je potrošena za tu vrstu potreba, znate ko je učestvovao u čitavom tom procesu. To je bilo potrebno i svakako važno i za grad Niš i za čitavu Srbiju, ali je ovo poražavajuće, da nema nikakvog odgovora na primedbu i zahtev Komisije.
Ovo je prilika da pozovemo sve te institucije da daju odgovore na ta pitanja, a ja ću na kraju ovog prvog dela mog izlaganja ponoviti pitanje gospodinu Varincu – da li ima precizne informacije o procentu realizacije planiranih nabavki u Republici Srbiji za 2013. godinu, u odnosu na plan i procenat realizacije, jer će nam to reći preciznije o tom podatku, da li smo nešto uštedeli kroz realizaciju po novom Zakonu javnim nabavkama, ili nismo uspeli da nabavimo potrebne robe, materijale za neophodno lečenje, pa smo time spustili kvalitet i tu vrstu usluga? Mislim da je to važno za sve nas, da bismo kao odgovorni ljudi pogledali toj istini u oči, realnom životu i olakšali svim ljudima koji se bore na svoj način da održe institucije koje vode i, pre svega, bore se za zdravlje građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem se, gospodine Ćiriću.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, poštovani predstavnici Komisije, uvaženi kolega Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, danas imamo pred sobom veoma važne izveštaje koji se tiču realizacije javnih nabavki u prethodnom periodu. Na neki način, iz njih se vide efekti donetog Zakona o javnim nabavkama.
Cilj predlagača ovog zakona, tada poslanika Srpske napredne stranke, bio je, kako su rekli, povećanje efikasnosti i smanjenje troškova javnih nabavki. Danas, godinu i po dana ili nešto više od donošenja ovog zakona, nažalost, vidimo da tih obećanih ušteda nije bilo, a pokazaću iz primera da je efikasnost javnih nabavki ozbiljno ugrožena.
Kolega Ćirić je govorio o javnim nabavkama u zdravstvu. To jeste najklasičniji i najdrastičniji primer neefikasnosti javnih nabavki, jer od realizacije tih javnih nabavki zavise životi građana Srbije, često i dece.
Ministarki prof. Slavici Đukić Dejanović, koja danas ovde sedi kao narodni poslanik, sam ukazivao na probleme sa javnim nabavkama u prethodnom periodu, koji se odnose na zdravstvo. Razgovarali smo o tome, ali nikad, naravno, nije bilo odgovora za to, jer nadležno za to bilo Ministarstvo finansija, a ne njeno ministarstvo, odnosno nadležna je bila Komisija i Uprava za javne nabavke.
Naime, postavljao sam pitanje – zbog čega popravka uređaja u dečijim bolnicama, magnetnih rezonanci i nekih drugih aparata čeka četiri-pet meseci? Navodio sam primer dečije bolnice u Novom Sadu, odnosno Instituta za zaštitu dece i omladine u Novom Sadu.
Naime, na žalbu jednog od ponuđača, prigovor je otišao Komisiji za javne nabavke i tamo je on čekao red sa svim drugim zahtevima, dakle, i manje bitnim i više bitnim, a deca u Novom Sadu su čekala da se taj aparat popravi.
Slična situacija je i u drugim zdravstvenim ustanovama u Vojvodini i u Srbiji. Dakle, ovaj zakon je stvorio uslove za usko grlo koje je onemogućilo okončanje postupka javnih nabavki.
Da se razumemo, u postupku javnih nabavki imamo dve vrste zloupotreba. Jedna vrsta zloupotreba se odnosi na koruptivnost onih koji nabavljaju i druga vrsta koruptivnosti potencijalne potiče od onih koji su potencijalni ponuđači. Svi mi dobro znamo da postoje takozvani profesionalni ponuđači, kojima je jedini posao da se javljaju na javne pozive i da druge ponuđače ucenjuju sa žalbama, odnosno prigovorima kod Komisije za javne nabavke ukoliko ne ostvare određeni profit, da će oni pokrenuti postupak koji će, naravno, teći u nedogled zbog neefikasnosti Komisije o kojoj sam ukazivao i o kojoj smo ukazivali kada je bila javna rasprava, odnosno kada smo govorili o Zakonu o javnim nabavkama.
Rekli smo da Komisija neće moći da reši sve te slučajeve i mi danas nemamo u ovim izveštajima tačne podatke koliko dugo traju postupci po prigovorima, koliko je postupaka koji su trenutno u toku i koliko meseci oni traju i u stvari ne znamo prave efekte ovog Zakona o javnim nabavkama u smislu efikasnosti, a iskreno da kažem, nisam ni očekivao da ćemo ga imati u smislu nekih značajnijih ušteda koje će biti jasne.
Ovde je danas govorio gospodin Veroljub Arsić, moj uvaženi kolega iz SNS. Imam ovde njegovo izlaganje od 24. decembra 2012. godine, sa sve slikom, nasmešen gospodin Arsić i nesporno je da je ovo vaš govor od pre godinu i šest meseci. Govorili ste tada kao ovlašćeni predstavnik SNS, kao predlagač ovog zakona. Reći ću vam šta ste vi tada rekli i šta je na sve ovo što ste vi tada govorili rekla, da ne bude da smo mi neobjektivni, „Transparentnost Srbije“ u svom izveštaju od 2012. godine.
Vi ste tada rekli, kada ste govorili o potrebi donošenja ovog zakona – do sada smo imali iskustvo da zbog loše kontrole jedan deo trošenja budžetskih sredstava uopšte ne bude tretiran kroz javne nabavke; ako se zakon ne poštuje, imamo i one elemente koji mogu biti koruptivne prirode i mogu da kažem, čak i kriminalne prirode. U tom smislu, „Transparentnost Srbije“ u svom izveštaju kaže – Uprava za javne nabavke ima ograničene kapacitete, s tim što se navodi da je na regulatornom planu ispunila zadatak, dakle, donela je neke podzakonske akte, ali da je u nadzornom pogledu nedovoljno urađeno, a ovo je trebalo da bude, prema onome što ste vi, gospodine Arsiću, rekli, glavni efekat novog Zakona o javnim nabavkama, dakle, nadzor nad sprovođenjem postupka javnih nabavki.
Rekli ste tada da postoje tzv. poverljive nabavke, i to najčešće iz oblasti odbrane i bezbednosti i kazali ste tada: „do sada smo imali situaciju, i tu je bilo dosta zloupotreba, da osim naoružanja i vojne oprema predmet javne nabavke mogu da budu čak i toalet papir i krem banane“. Vidite, gospodine Arsiću, u međuvremenu se ništa nije promenilo u toj oblasti. Kada je u pitanju nabavka iz ove sfere odbrane i bezbednosti, u Izveštaju Transparentnosti Srbije, iz januara meseca, se kaže: „još uvek nije usvojena ni uredba Vlade kojom bi trebalo bliže urediti sprovođenje javnih nabavki u oblasti odbrane i bezbednosti“. Dakle, i dalje se bananice mogu nabavljati kao sredstvo naoružanja.
Dalje, kaže se „da imenovanje građanskog nadzornika, koje se vrši na osnovu plana javnih nabavki, nije postojalo da naručilac te planove dostavi upravi, pa nije bilo načina da se predvidi u kojim će slučajevima postojati obaveza imenovanja nadzornika“. Dakle, nadzorna funkcija se i ovde pokazuje kao veoma, veoma diskutabilna, odnosno ona je sporna.
Podsetiću vas, gospodine Arsiću, rekli ste tada: „Naručioci su obavezni da donesu akt kojim će bliže urediti postupak javne nabavke unutar njih samih, a naročito način planiranja javnih nabavki, kriterijama, pravilan način određivanja predmeta javne nabavke i procenjene vrednosti“. Dakle, govorili ste o planovima javnih nabavki koji su prema ovom Zakonu o javnim nabavkama bili predviđeni kao jasno precizirani, koji neće moći izlaziti iz tih okvira i koji će biti poštovani. Evo, šta se kaže u Izveštaju: „Predimenzionirani držani sistem javne uprave“, to valjda nikome nije sporno, „i odsustvo ozbiljnih analiza i podataka o broju i nadležnostima agencija i drugih tela, pored toga ne postoji spisak naručilaca“, još uvek spisak naručilaca nije napravljen, „onda nije moguće ispratiti da li su svi oni koji su imali obavezu dostavili planove javnih nabavki, što otežava kontrolu“.
Dakle, gospodine Arsiću, anulirana je ova vaša želja da postoje jasni planovi javnih nabavki. Kažem, čak nemamo do sada još uvek ni spisak naručilaca. Pomenuti institut građanskog nadzornika, govorili ste o činjenici da će nabavke veće od 700 miliona dinara nadzirati građanski nadzornik. Da li je tako? U jednom slučaju 700 miliona, a u drugom slučaju milijardu dinara.
Novi institut građanskog nadzornika, kaže se u Izveštaju, koje nadgleda nabavke veće od milijardu dinara, je primenjen samo kod nekoliko javnih nabavki, ali što je bitno njihovi izveštaji još uvek nisu raspravljani u nadležnim skupštinskim odborima. Dakle, ti izveštaji koji su napravljeni nisu ugledali svetlo dana, s druge strane, građanski nadzornik je imao u vidu samo nekoliko javnih nabavki preko ovog iznosa. O problemu nadzornika govori se u ovom izveštaju, gde se kaže: „Problem nadzornika je i to što nema dovoljno organizacija, niti osoba koje ispunjavaju kriterijume, tako da je zakon pisan za drugo društvo i samim tim već u startu nije mogao biti primenjen“.
Gospodine Arsiću, možda ste vi lično imali i dobru nameru, ne sumnjam u tu dobru nameru. Međutim, činjenica je da je ovaj zakon, to je juče čak primetila i ministarka, odnosno potpredsednica Vlade, koja je govorila o zaduživanju Srbije, i rekla je da postoje određeni problemi u primeni Zakona o javnim nabavkama i da to ponekad koči realizaciju javnih nabavki u oblasti infrastrukture, i to nikome nije sporno. Međutim, mi još nismo dobili u proceduru predlog izmena i dopuna Zakona o javnim nabavkama kojim bi se ta uska grla rešila, odnosno otklonili se problemi sa tim uskim grlima.
Pitam vas sve zajedno, naravno, pre svega predstavnike Komisije, koliki je prosečan rok trajanja u odlučivanju po zahtevima ponuđača za postupak, za ocenu, koji se pokreće pred vašom agencijom? Zbog čega iz tog postupka nisu izuzeta medicinska sredstva, da li ne postoji zakonska mogućnost, pa idete po nekom redosledu koji je unapred dat, datumiran? Da li imate dovoljno kapaciteta da se uklopite u zakonske rokove radi rešavanja ovih postupaka koji dolaze kod vas? Da li ste imali predlog inicijativa za izmenu Zakona o javnim nabavkama ili ste imali inicijativa da vam se pomogne, u smislu proširenja kadrovskih i svakih drugih kapaciteta, da bi te predmete rešavali brže? Činjenica je da efekti uštede po ovom Zakonu o javnim nabavkama se mogu meriti vidljivo samo po činjenici da se neke javne nabavke ne završavaju i da se one u određenoj godini, kalendarskoj godini, prebacuju za narednu godinu i da se na taj način može reći – ove godine, tog i tog, sredstva nabavljena toliko i toliko manje, potrošeno je toliko i toliko manje para, ali ne kaže se nigde da je to zbog toga što postupak javnih nabavki nije završen.
Dakle, to imamo i u oblasti zdravstva gde je najkritičnije. Imamo i u oblasti građevinarstva, gde se postupci ni u opštinama, ni u gradovima, ni na pokrajinskom, ni na republičkom nivou, ne završavaju zbog toga što pojedini ponuđači podnose prigovore i to traje mesecima. Mnogi infrastrukturni objekti važni za funkcionisanje i opština i gradova i pokrajina i Republike stoje baš zbog toga.
Moje pitanje je za gospodina Arsića – da li ćete uskoro, kao što ste podneli inicijativu za donošenje ovoga zakona, podneti inicijativu za njegovu izmenu, pritisnuti činjenicom da su neke odredbe bile loše, i da li ćete priznati da ste pogrešili i da ste napravili određenu štetu zbog svega ovoga o čemu sam govorio? To znači da neki postupci nisu okončani, da se kasnilo sa okončanjem tih postupaka.
Samo molim vas nemojte se vraćati u vreme koje je bilo pre donošenja tog zakona. Vi ste taj zakon doneli da bi on otklonio sve probleme koji su postojali u prethodnom zakonu. U tom smislu nismo imali nikakvu primedbu kada je zakon donošen. Dakle, mi smo samo ukazivali na sporne odredbe tog zakona koje su neprimenljive. Neprimenljive, jer je Komisija usko grlo. Ta komisija mora imati više kapaciteta da bi mogla da rešava predmete u zakonskom roku, da bi postupci javnih nabavki bili završeni u predviđenim rokovima i kako oni ne bi trajali mesecima.
U tom smislu očekujemo vaše odgovore i na neki način priznavanje krivice, u ovom smislu, jer mi smo uvek spremni da priznamo krivicu, nadam ste i vi, gospodine Arsiću, i da ćemo u narednom periodu, ovih letnjih dana, pošto nemamo u proceduri nikakvih zakona, da li je tako, Vlada nešto sporo donosi zakone, nema one najavljene gužve u Skupštini, gde se spava, kupa…

Gospodine Veselinoviću, obraćajte se meni kao predsedavajućem. Veroljub Arsić jeste ovlašćeni predstavnik predlagača, ali je takođe i narodni poslanik i nemate pravo da mu se obraćate direktno, nego se meni obraćajte.

Gospodinu Arsiću sam se obraćao kao ovlašćenom predstavniku, ali hvala, predsedavajući. Privodim kraju svoju diskusiju.
Ovaj izveštaj jeste delimičan prikaz realnosti posle donošenja Zakona o javnim nabavkama, ali bih molio da čujem odgovore kojih u ovim izveštajima nema.

Zahvaljujem se gospodinu Veselinoviću.
Reč ima predstavnik predlagača Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, očigledno je da neko pokušava da ne shvati ili ne želi da shvati šta je osnovni cilj Zakona o javnim nabavkama. Osnovni cilj Zakona o javnim nabavkama je da ona dobra i usluge koje se pružaju državnim i drugim organima budu plaćena onoliko koliko zaista koštaju na tržištu. Ni dinar više. Ni dinar manje. To je cilj jednog takvog zakona.
Da ne bih rekao da je zakon neprimenljiv, zato što je neko od kolega ovde rekao pre nekoliko dana kada donosimo jedan zakon potrebna je politička volja, a često i konsenzus. Ali, u sprovođenju zakona nema ni političke volje ni konsenzusa, zakon se sprovodi. Ko god da je kršio Zakon o javnim nabavkama, i ovaj sadašnji i onaj prethodni, treba da odgovora. Toga se uopšte mi iz SNS ni ne brinemo, ni ne stidimo.
Kada su u pitanju Uprava za javne nabavke, želeo bih samo da obavestim Narodnu skupštinu, da je Narodna skupština razmatrala Izveštaj Uprave za javne nabavke. Odbor za finansije je to na prethodnoj sednici uradio. Samo bih još hteo da vam kažem, pošto je ovde bilo mnogo priča oko toga kako se sadašnji Zakon o javnim nabavkama ne primenjuje, pa čak i ovde u Skupštini. Sedma sednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je održana 16. juna 2014. godine.
Dnevni red sa te sednice bio je sledeći: Razmatranje Izveštaja o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki u periodu od 1. aprila do 30. juna 2013. godine, raspravljamo sad o tome; Razmatranje Izveštaja o radu Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki od 1. jula do 31. decembra 2013. godine. Jedini državni organ koji dva puta godišnje podnosi izveštaj nadležnom odboru i Narodnoj skupštini jeste Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Po odredbama Zakona o javnim nabavkama i zahvaljujući tim odredbama danas možemo o tome da diskutujemo i svako da kritikuje, pohvali, osporava, navodi primere. Ne mogu ničim da opravdam bilo koga iz bilo koje stranke ako je kršio zakon i ako nije postupao u skladu sa rešenjima nadležnih državnih organa. Što se mene tiče, dalje mogu da nastupaju drugi državni organi koji su za to zaduženi.
Treća tačka dnevnog reda je Razmatranje Izveštaja Uprave za javne nabavke o sprovedenom nadzoru nad primenom Zakona o javnim nabavkama. Četvrta tačka – Razmatranje Izveštaja Građanskog nadzornika o izvršenom postupku o nadgledanju javne nabavke, pružanja zdravstvenih usluga hiperbarične oksegione terapije usled popunjenosti kapaciteta zdravstvenih ustanova itd. Radili smo mi i Građanskog nadzornika.
Dalje, nabavke u vezi odbrane. Peta tačka – Razmatranje Izveštaja o sprovedenim nabavkama u oblasti odbrane i bezbednosti Kancelarije za evropske integracije 2013. godine koji je dostavio Generalni sekretarijat Vlade.
Kao što vidite, o svemu ovome je raspravljao Odbor za finansije i pozivam predstavnike političkih stranaka koje su prisutne u ovom parlamentu da zarad njihove obaveštenosti i njihovi predstavnici učestvuju u radu skupštinskih odbora. Na koliko sednica su bili predstavnici drugih stranaka koje ne podržavaju Vladu RS? Zato što ne dolazite, ne učestvujete u radu i ne znate šta se dešava na tim našim sednicama. Svaki narodni poslanik može da dođe. Član odbora bi trebao jer ima obavezu. Zato ga je i birala Narodna skupština da bude član tog odbora. Ne dolaze ni članovi ni zamenici. Nešto važnije vam je na pameti. I onda hajde da kritikujemo.
Znači, rešili smo pitanje Građanskog nadzornika i javnih nabavki u oblasti odbrane i Uprave za javne nabavke.
Da se vratimo i na tu priču oko sprovođenja zakona. Nažalost, ne kažem da prethodni zakoni nisu bili pomak u nečemu što je regulisalo kako se troše državna sredstva. Najveći problem je bio to što se zakon nije sprovodio, što su za neke interesne grupe odredbe tih zakona napisane i što niko nije snosio nikakvu posledicu zato što nije primenjivao Zakon o javnim nabavkama, osim što mu je državni revizor napisao prekršajnu prijavu, pa smo morali da uvedemo institut novog krivičnog dela – zloupotreba u postupcima javnih nabavki.
Toga do sada nije bilo u zakonodavstvu. Da je bilo, ne bismo imali ovu oblast u tako lošem stanju. Zbog nepostupanja i loših zakonskih rešenja došlo je do jedne pojave u običajnom pravu da se zakon ne poštuje i to su u velikom broju slučajeva radili i naručioci i ponuđači. Mislim da ćemo u narednom periodu zajedno sa upravom i Komisijom, ali nažalost i sa nadležnim tužiocima i sa nadležnim sudovima da naučimo neke da se zakon poštuje.
Isto tako, zamoliću gospodina predsednika Komisije, gospodina Varinca da kaže koji su rokovi bili u postupanju Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki do 30.06., period kada su nasledili i stare predmete, koji su rokovi bili do 31.12. 1013. godine, a mislim da imate podatak i za ovu godinu, barem za prvi kvartal, pa da vidite koliko je Komisija skratila rokove od kada je osnovana.
Pošto mi je neko rekao da ne pričam o starom zakonu, ne želim da pričam o tome da je velika i bitna razlika između onog prvog papira koji uđe i onog koji se zvanično zavodi kao datim kada neki predmet po prethodnom zakonu uđe na razmatranje Komisije koja je regulisala zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Ne bih o tome zato što znam da je Komisija da bi opravdala svoju neažurnost i lenjost tražila po više puta jedan isti papir da bi sa svakim dobijanjem toga papira dobila još 30 dana za odlučivanje. To je izvrgavanje zakona.
Što se tiče dežurnih rušilaca tendera, pitao sam i predstavnika Komisije da li se koristi mehanizam zabrane zloupotrebe zahteva za zaštitu prava? Ako se ne koristi u dovoljnoj meri, onda sam spreman da razgovaram o dopuni zakona, da dežurne obarače tendera eliminišemo iz postupka javne nabavke.

Zahvaljujem se, gospodine Arsiću.
Po Poslovniku se javio narodni poslanik Aleksandar Marković.

Gospodine predsedavajući, želeo bih da ukažem na povredu člana 106. Poslovnika, koji kaže da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.
Gospodin Veselinović je ovde malo pre govorio o tome kako nema gužve u Skupštini, kako ima osećaj da nema rada u parlamentu, kako Vlada ne šalje zakone i nešto slično.
Gospodine Veselinović, ako vi ili poslanici vaše poslaničke grupe imate osećaj da nema rada u ovom parlamentu zato što vas ne interesuje ova tačka i ostale tačke, to ne znači da Skupština ne radi, to ne znači da Skupština neće raditi u punom kapacitetu i tokom letnje pauze i to ne znači da Skupština neće raditi u najboljem interesu za građane Srbije. Hvala.