Treće vanredno zasedanje <, 19.06.2014.

3. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Samo pitanje, molim vas, nikakve konstatacije o našim političkim delovanjima mimo parlamenta.
...
Demokratska stranka

Aleksandra Jerkov

Demokratska stranka
Ne vidim zašto ne možemo iznositi u ovom delu i političke konstatacije…
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Ako je u formi pitanja, može.
...
Demokratska stranka

Aleksandra Jerkov

Demokratska stranka
Ukoliko vi smatrate da je prikladno da se predsednica Skupštine bavi legitimnošću većine u nekoj drugoj skupštini i da u tom kontekstu govori o poplavama, ali ne i u Skupštini gde postoji zahtev poslaničke grupe podnet u skladu sa Poslovnikom, to je onda zaista stvar vaše političke procene.
Drugo moje pitanje je upućeno Vladi Srbije i odnosi se na ono što interesuje građane verovatno više nego išta, a to je Zakon o radu. Moje pitanje je da li postoji nekakav nacrt tog zakona, zato što se zaista stiče utisak u javnosti da Vlada izbegava javnu raspravu o tom zakonu? Znamo koliko je problema bilo kada je prošli put on usvajan. Čujemo najave od predsednika Vlade i od nadležnog ministra da će se on vrlo brzo naći pred poslanicima. Po praksi koja postoji, očekujemo da će on biti verovatno i po hitnom postupku i da će biti vrlo malo vremena ostavljeno.
Ljudi su uznemireni, budžetom je obezbeđeno 600 miliona evra za otpremnine i zna se da se predviđaju neke olakšice za otpuštanja. Molim vas da se odgovori na pitanje da li taj zakon može da se nađe na nekoj vrsti javne rasprave pre nego što dođe u Skupštinu po hitnom postupku? Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Pretpostavljam da je drugo pitanje bilo postavljeno Vladi, pošto u Skupštini nije predlog zakona.
Što se tiče pitanja upućenih meni i što se tiče vašeg predloga, on jeste bio u skladu sa članom 209, ali se nisu stekli uslovi, ovo je moj odgovor na pitanje, možete biti nezadovoljni, da ministri u tom trenutku i direktori javnih preduzeća koje ste pozvali, po sećanju sada govorim, nemojte mi uzeti u zlu nameru ako ne citiram tačno koga ste sve pozvali, nisu bili u situaciji da u roku od nekoliko dana budu prisutni ovde na sednici.
Sednicu o postavljanju pitanja ne bih da komentarišem pošto je Poslovnik donet 2009. i 2011. godine i ima razlike u postavljanju pitanja utorkom i četvrtkom ili sednice poslednjeg četvrtka u mesecu, gde nema ograničenja u davanju odgovora. To je jedna anomalija koju mi ne možemo da ispravimo, nego da sve loše posledice primene ovog Poslovnika trpimo do nekakve naredne izmene.
Tako da, smatram da možemo da verujemo Vladi da i predlog zakona na temu o kojoj smo sada razgovarali i njihova volja da razgovaraju i o izveštaju koji će nam uputiti o proceni štete otvara mogućnost da otvorimo jednu dobru raspravu o tome, da ne politizujemo da bi samo držali govore, nego da imamo i akt na osnovu koga ćemo govoriti, što nema veze, naravno, sa vašim pravom kao poslaničke grupe da, u skladu sa članom 209, tražite odgovarajuću sednicu.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SPS, Zvonimir Stević. Izvolite.
...
Socijalistička partija Srbije

Zvonimir Stević

Socijalistička partija Srbije
Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pitanje postavljam Ministarstvu privrede, Ministarstvu finansija i Kancelariji za Kosovo i Metohiju.
Na Kosovu i Metohiji poslednjih meseci posredstvom kosovske Agencije za privatizaciju na delu je institucionalna pljačka srpske državne imovine, preduzeća i ustanova. Kosovska Agencija za privatizaciju to čini od 2008. godine, kada je formirana nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti. Inače, rasprodaja državne imovine na prostoru Kosova i Metohije počinje od 2000. godine. Uprkos činjenici da su radnici i rukovodioci Agencije navodno pod istragom, oni ne prezaju ni od čega, već naprotiv, čine sve da završe nelegalnu, nezakonitu i nasilnu privatizaciju preduzeća u srpskim sredinama kako bi zatvorili proces privatizacije i na taj način onemogućili bilo kakve pregovore ili razgovore na temu bespravne rasprodaje državne imovine. Ovakav način privatizacije posebno je izražen poslednjih meseci.
Od početka ove godine Agencija pojačava nasilnu i nelegalnu privatizaciju, a to posebno uznemirava Srbe na Brezovici. Da to nije slučajno, već da je ciljano, radi se o sledećem. U Štrpcu u toj opštini živi preko 15.000 Srba koji uspešno odolevaju da opstanu na svojim prostorima i tamo se nalazi jedan broj objekata koji im čini osnovu za egzistenciju.
Osim što su nedavno zauzeli fabriku „Lola“ u Štrpcu iz koje je na ulicu isterano 150 radnika, prethodno su oteli veterinarsku stanicu, kao i robnu kuću „Mladost“, a pre četiri dana su radnici agencije zauzeli hotel „Junior“ u kome boravi više od 80 raseljenih lica, a koji je građen sredstvima penzionera preko Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja u čijem se vlasništvu i nalazi.
Uz desetine hiljada uzurpiranih srpskih kuća i stanova, u poslednje vreme na čudan način kosovska agencija za privatizaciju radi na gašenju zemljoradničkih zadruga iako je poznato da je srpsko stanovništvo proterano iz gradova, sabijeno u ruralne sredine, tako da su im zadruge jedini preostali resurs kojim obezbeđuje egzistenciju, a naravno opstanak i ostanak na svojim vekovnim ognjištima. Jasne su namere agencije da na ovaj način vrši stalni pritisak na preostali srpski narod kako bi se dovršilo etničko čišćenje.
Osim južno od Ibra, na meti su preduzeća i ustanove kako državna tako i privatna na severu Kosova i Metohije. Tako se na meti našla i zadruga u Zubinom Potoku iako je poznato da ona nije državno već privatno preduzeće. Indikativno je to da agencija za privatizaciju sebe predstavlja sledbenikom UNMIK agencije poverenja, iako to nije, niti na to ima pravnog osnova od UMNIK-a.
U proteklom periodu ova agencija je nelegalno i nasilno privatizovala više od 70% preduzeća kojih je na KiM bilo oko 700. Od takve bespravne privatizacije u kasu kosovske agencije slilo se svega 600 miliona evra. Iako rezultate privatizacije na KiM ne priznaje ni UNMIK, niko nije sprečio nelegalno otuđenje srpske imovine u stalno obrazloženje da ne poseduju mehanizam. I kada se nezadovoljna stranka ili vlasnik objekata obrati aktima, komunikacija skoro da ne postoji, a sva obrazloženja i odgovori stižu isključivo na albanskom jeziku.
U procesu povraćaja od Euleksa se dobije zagonetan odgovor, da ukoliko se smatra da je legalizacija obavljena nelegalno nezadovoljna strana se može obratiti posebno komori vrhovnog suda Kosova, iako u toj komori vrhovnog suda se nigde ne predviđa povraćaj imovine već novčano obeštećenje. Obeštećenje nema nikakvog smisla jer se imovina prodaje po bagatelnim cenama. Primera radi fabrika „Feronikl“ iz Glogovca prodata je za 37 miliona evra, iako prema procenama stručnjaka vredi više od pola milijarde dolara, „Pećka pivara“ prodata je za 10 miliona evra, dok je njena pravna vrednost deset puta veća itd, itd.
Prema podacima Privredne komore Srbije imovina na KiM na koju pravo polaže država vredi više od 200 milijardi dolara, a tu nisu uračunata rudna bogatstva i zemljište, kao ni privatna imovina u vlasništvu Srba, osim velikih površina pod kojima su nepokretnosti na Kosmetu.
Više od 1,4 miliona kvadratnih metara službenih zgrada, 145.000 kvadrata poslovnih i 25.000 kvadrata stambenih grada u vlasništvu je Republike Srbije. Nalazi se i oko 580.000 ha poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta. Ozbiljnost ovog problema zahteva da se o njemu rasprava i na Odboru za KiM.
Moje pitanje glasi – šta Ministarstvo privrede, odnosno finansija, kao i Kancelarija za KiM uraditi da se zaštiti i spreči i zaustavi nelegalna i nasilna i bespravna pljačka države.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Nikola Jolović, izvinjavam se. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Nikola Jolović

Srpska napredna stranka
Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, uz dužno poštovanje obraćam se Ministarstvu prosvete u ime 18.000 učenika osnovnih i srednjih škola i 1.800 predškolaca iz Novog Pazara.
Novi Pazar je najmlađi grad u Republici Srbiji, a učenici škola u ovom gradu i dalje idu u tri smene i broj učenika u odeljenjima nekih škola je preko 40. Predškolske ustanove ne zadovoljavaju svojim kapacitetima da se sprovodi program predškolskog obrazovanja. Grad Novi Pazar pokušava da uz pomoć Vlade Republike Srbije, donacijama nevladinih organizacija i nama prijateljskih zemalja reši problem nedostatka školskog prostora.
U Novom Pazaru izgrađene su dve nove osnovne škole koje ne rade. Jedna je finansirana sredstvima zajma Evropske investicione banke u skladu sa finansijskim uslovima i rok njenog završetka je bio devet meseci. Škola je završena pre godinu dana, ima upotrebnu dozvolu za rad, ali nije završen postupak javne nabavke za njeno opremanje. U julu 2013. godine raspisan je konkurs javne nabavke, postupak je obustavljen sa obrazloženjem da će biti obnovljen u prvom kvartalu 2014. godine. Druga škola izgrađena je sredstvima Turske razvojne agencije TIKA i u potpunosti je opremljena.
Otvaranje ovih škola je dug i otežan proces zbog birokratskih procedura nadležnih službi u školskim upravama Kraljevo, Novi Pazar i nadležnim službama u Ministarstvu prosvete. Odugovlači se sa donošenjem akta o mreži osnovnih škola i predškolskih ustanova koje treba da usvoji Ministarstvo prosvete, a sva potrebna dokumentacija je dostavljena Ministarstvu na vreme i u skladu sa je sa zakonom. Dana 22.3.2013. godine dostavljena je odluka o mreži osnovnih škola na teritoriji grada Novog Pazara školskim upravama u Kraljevu i Novom Pazaru. Dopuna dokumentacije je dostavljena 22.5.2013. godine školskoj upravi u Kraljevu i Novom Pazaru, a na osnovu dopisa Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja predstavnik školske uprave iz Novog Pazara je 25.4.2013. godine dao pozitivno mišljenje na mrežu osnovnih škola u Novom Pazaru.
U razgovoru sa predstavnicima u Ministarstvu prosvete zaduženim za standarde i registre u oblasti predškolskog i osnovnog obrazovanja i vaspitanja dobili smo informaciju da školska uprava u Novom Pazaru nije bitna i da njeno mišljenje nije bitno i da mišljenje treba da da školska uprava Kraljeva. Problem osnovnih škola u Novom Pazaru i dalje nije rešen. Akt o mreži osnovnih škola i predškolskih ustanova ministarstvo nije usvojilo, a školski objekti su izgrađeni, imaju upotrebnu dozvolu, a đaci u osnovnim školama u Novom Pazaru i dalje idu u tri smene. Takođe, napominjem da je tender za Osnovnu školu „Meša Selimović“ i dalje nije raspisan.
Ovim putem pozivam Ministarstvo prosvete da u skladu da svojim zakonskim mogućnostima što pre reaguje kako bi pomenute škole u Novom Pazaru do početka nove školske godine počele sa radom i samim tim stvorili bolje uslove za decu u Novom Pazaru. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Pošto se niko od ovlašćenih predstavnika ili predsednika poslaničkih grupa ne javlja za reč nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Bojan Zirić, dr Dragana Barišić, Srđan Dragojević i Vesna Martinović.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam povodom zajedničkog jedinstvenog pretresa o predlozima akata iz tačaka 6. i 7. dnevnog reda, pozvala da sednici prisustvuju: Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Republike Srbije; Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta Republike Srbije; Zlatiborka Andrejić, sekretar Fiskalnog saveta Republike Srbije; dr Ana Jovanović, direktor Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti i Ljiljana Knežević, direktor finansijskog i opšteg sektora Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz 6. i 7. tačke dnevnog reda sednice.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačka 6. i 7. dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog jedinstvenog pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova te poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika (član 96. stav 4. Poslovnika.)
Saglasno članu 192. stav 3. i članu 239. stav 1, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Izveštaju o radu Fiskalnog saveta za 2013. godinu, sa predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 6. juna 2014. godine i Izveštaj o poslovanju Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti za 2013. godinu, sa Finansijskim izveštajem Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti za 2013. godinu i Izveštajem nezavisnog revizora za 2013. godinu, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 6. juna 2014. godine. Da li žele reč predstavnici podnosioca izveštaja: Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Republike Srbije i dr Ana Jovanović, direktor Centralnog depoa i kliringa hartija od vrednosti?
Ako želite, prijavite se.
Reč ima Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta Republike Srbije.

Pavle Petrović

| Predsednik Fiskalnog saveta
Poštovani narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine, zahvaljujemo što ste nas pozvali da punom sastavu Narodne skupštine podnesemo izveštaj i da razgovaramo o radu Fiskalnog saveta.
Mislimo da je ovo dobra praksa koja se sada prvi put uspostavlja i kako smo mi organ Narodne skupštine, nadamo se da će ta praksa i da se nastavi.
Izveštaj Fiskalnog saveta koji je pred vama sumira naše aktivnosti u 2013. godini. Najvažniji deo tih aktivnosti odnosi se na ocene, analize, mišljenja koja smo podnosili Odboru za finansije i preko Odbora za finansije Narodnoj skupštini. U komunikaciji sa Narodnom skupštinom, mi smo te izveštaje diskutovali na Odboru za finansije, iznosili naše analize, dobijali komentare i na taj način stvarali jednu objektivnu osnovu za donošenje važnih odluka u domenu javnih finansija.
Prateći zasedanja Narodne skupštine, videli smo da su naše analize, izveštaji, ekstenzivno korišćeni od strane narodnih poslanika i da su predstavljali često osnovu za njihove argumente i što je još važnije, za donošenje odluka u ovoj oblasti.
Stoga mislimo da je upravo najveći doprinos, ako ga ima i ukoliko ga ima, Fiskalnog saveta da u ovim objektivnim analizama javnih finansija, odgovarajućih predloga poreskih zakona i predloga mera, stvori osnovu za nepristrasnu raspravu u Skupštini i donošenje kompetentnih odluka.
U ovom našem izveštaju koji je pred vama, daje se pregled tih naših dokumenata koji su podneti Narodnoj skupštini i pošto su oni već diskutovani u Narodnoj skupštini, ja kroz to ne bih prolazio, samo bih izneo koje su to grupe izveštaja i analize koje smo mi pravili.
Prvu grupu čine oni koji su u užem smislu u našoj nadležnosti, to su ocena budžeta, ocena rebalansa budžeta, ocena fiskalne strategije, ocena poreskih zakona i svih drugih zakona koji imaju implikacije na javne finansije.
Pored toga, pored te naše uže definisane aktivnosti, mi smo imali dodatnih aktivnosti, smatrajući da je potrebno povremeno izvršiti analize fiskalnih kretanja, tj. budžeta tokom godine i onda na vreme ukazivati da li je potrebno vršiti neke korekcije u hodu. Takve analize smo pravili u martu i u maju 2013. godine.
Sledeća stvar kojom smo se bavili, doduše, to je bilo nešto ranije, to je analiza Srednjoročnog plana fiskalne konsolidacije, a taj problem je i sada veoma važan i aktuelan, kao i Programom reforme javnih finansija. Tako smo 2012. godine uradili jedan ekstenzivni program i ekstenzivnu studiju koja je još uvek, bar u ovom reformskom delu, relevantna. Mi taj dokument još uvek imamo kod sebe. Zainteresovani poslanici mogu da ga dobiju, vrlo rado ćemo ga poslati.
Napokon, radili smo i analize šire održivosti penzijskog sistema, dugoročne održivosti penzijskog sistema, praveći demografske projekcije i na osnovu toga utvrđivali održivost tog sistema.
Najzad nešto o samom Fiskalnom savetu. Po sistematizaciji, mi imamo 17 zaposlenih, plus tri člana Fiskalnog saveta, što je ukupno 20 zaposlenih. Trenutno imamo polovinu toga, imamo 11 zaposlenih.
Ove izveštaje, produkciju ovih izveštaja o kojima sam govorio i koje smo vama prezentirali, u osnovi rade tri člana Fiskalnog saveta i jedan savetnik, znači, nas četvorica smo u produkciji toga i osim nas imamo i četiri mlađa saradnika, to su kolege koje su tek završile fakultet, naravno, sa najvećim prosekom, ali još uvek mladi da bi mogli da daju neki znatno veći doprinos. Pored toga, imamo troje ljudi za pravno-finansijske poslove.
Što se našeg budžeta tiče, on je 2011. godine, kada je osnovan Fiskalni savet, bio ambiciozno postavljen, i tada je iznosio 70 miliona dinara. Mi smo, kako je već tada počela štednja, mi smo i taj budžet znatno smanjili i ona se stalno smanjivao, tako da sada 2014. godine, budžetirano je 33 miliona, što znači u realnom iznosu, to je trećina onoga što je prvi put budžetirano kada je Fiskalni savet postavljen.
Naš budžet, što valjda i treba da bude kada je Fiskalni savet u pitanju, je najmanji budžet među nezavisnim institucijama Skupštine.
Saradnju koju smo ostvarivali, Fiskalni savet je išao prema Narodnoj skupštini, pošto smo mi telo Narodne skupštine, i prema Ministarstvu finansija. Glavna saradnja je bila sa Odborom za finansije, republički budžet i kontrolu, gde smo predstavili naš izveštaj, o čemu sam govorio.
Tu bih imao jedan predlog za unapređenje te saradnje, ono što se često dešava i što je naravno, opravdano u vremenskoj stisci, u kojoj vi kao poslanici radite, jeste da se ti izveštaji, ocena budžeta, ocena rebalansa budžeta, zakona, zapravo razmatraju na Odboru za finansije, neposredno pre zasedanja Skupštine, tako da je moguće odvojiti možda pola sata, ukupno dva sata odbora, a sat na ta dokumenta. Nama je to jasno, u kontekstu koji vi radite, da je to nužno, ali je naš predlog da pored toga, i mi to nudimo, Fiskalni savet ima interni sastanak, koji bi organizovao Odbor za finansije, a pozvao sve zainteresovane poslanike, gde bi onda mogli da odvojimo, 4,5,6 sati i da polako prolazimo kroz naše ocene, šta god da je to u pitanju, budžeta, rebalansa budžeta, fiskalne strategije, poreskih zakona i tako na miru da prođemo kroz argumente.
Često je dobar deo pitanje i razjašnjavanja, a onda tek i različitih stavova, pa sada tako ovaj predlog podnosim i Narodnoj skupštini.
Što se tiče saradnje sa Ministarstvom finansija, u ove tri godine, u različitim ministarstvima, ona je prolazila kroz različite faze, ali mogu da kažem da je u osnovi bila dobra.
Unapređenje saradnje je naročito bilo od septembra prošle godine do sada i tu govorim o određenoj stvari, a to je o povećanoj transparentnosti od strane Ministarstva finansija, gde su svi oni rashodi, prikriveni rashodi, garancije države, najveći deo toga je sada iznesen na svetlost dana. Mi to sa jedne strane pozdravljamo, jer je to osnov da se suočimo sa stvarnim stanjem i na osnovu toga donesemo ili predlažemo mere da se ti problemi adresiraju. S druge strane, nadamo se da će ta praksa i buduće da se nastavi. Ako to slučajno ne bude, mi ćemo oko toga i dići naš glas.
Postoji saradnja, u Izveštaju imate, sa raznim međunarodnim institucijama. Ono što vidimo to je da se kontakti sa institucijama iz EU će početi da se povećavaju. Postoji veći interes za taj fiskalni deo, za srednjoročnu fiskalnu konsolidaciju. Imamo sve više kontakata sa njima, a postoji i trend u EU da se upravo ovakva tela, Fiskalni saveti, s jedne strane, i fiskalna pravila, s druge strane, uvedu kao generalna stvar u EU.
Ovde bih stao da bih ostavio prostora za vaša pitanja i komentare. Hvala.