Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Nataša Vučković. Izvolite.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušala ministra i juče i danas dok nam je predstavljao ovaj zakon i moram priznati da me niste uverili u opravdanost jednog dela odredbi ovog predloga izmena i dopuna Zakona.
Demokratska stranka podržava sve one izmene koje idu u pravcu poboljšanja naplate poreza, stvaranje jedne poreske bolje discipline i to je nešto čemu svi moramo da težimo. To je neka karakteristika svih modernih država i modernih društava. Stvarati jednu modernu, efikasnu poresku disciplinu i poresku upravu jeste reformski zadatak.
Podržavamo sve ono što ide u pravcu toga da se usaglase zakoni, da se uklone sve one kontradiktorne norme koje postoje u različitim zakonima i to je nešto što jeste jedan dobar deo ovog predloga zakona.
Međutim, u najvećem delu naše je uverenje da ovakve izmene zapravo pokazuju o tome u kakvom su stanju i naše javne finansije i u kakvom je stanju naša privreda i ekonomija u celini, jer svi ono što znamo to je da je državna kasa skoro prazna, da je naplata poreza mnogo manja nego što se planiralo i da je to glavni razlog koji i zahteva ovako drastično, na kraju krajeva, uvećanje kazni koje se ovim zakonom predlaže.
Mislim da je vrlo važno da se zapitamo zbog čega je tako niska naplata poreza. Sigurno je da je jedan deo u našem mentalitetu, u tome što mi decenijama razvijamo jednu vrstu raspoloženja da je država i neefikasna, da je neprijateljska prema građanima, da građani treba na neki način od države da se brane. Međutim, mislimo da je glavni razlog za taj manji prihodni uspeh, ako mogu tako da kažem, Vlade u tome što je nelikvidnost ogromna i što je kriza toliko duboka da zapravo je heroj svaki mali i srednji preduzetnik, ako mogu tako da kažem, koji uspeva da opstane u ovim našim uslovima.
U ekonomiji, kažu stručnjaci, postoji jedna glavna reč, a to je podsticaj. I vi ste rekli ispravno, da ovo nije razlog kojim se podstiče razvoj. S druge strane, Vlada ne redi mnogo na tome da stvori povoljniju poslovnu klimu. Umesto toga, donosi samo ovakve zakone koji treba još više negde da onemoguće i stvore teškoće onima koji rade.
Mislim da je moj prethodnik dobro rekao, oni koji rade, naravno, oni i greše i ukoliko vi samo njih negde sankcionišete, onda ćete stvoriti jedno uverenje da nije zapravo ovde ni dobro raditi u skladu sa zakonom, ne treba imati registrovanu firmu, bolje je da radimo u sivoj zoni, bolje je da ne plaćam radnike nego da rade na crno. To je nešto što, naravno, nije dobro.
Moj strah je da će ovim zakonom neki negativni efekti biti mnogo veći nego pozitivni. Ovaj zakon, pre svega, drastično povećava kazne. O tome su govorili moji prethodnici mnogi, sa 50.000 na 200.000, sa 300.000 na 500.000. Znate, nije tačno da se tu radi o tome da su te kazne dobro odmerene.
Navešću primer člana 179. gde se kaže da se povećava kazna od 100.000 do 500.000 dinara - kazniće se za prekršaj pravno lice ako prilikom podnošenja poreske prijave ili drugog akta ne unese svoj PIB. To je vrlo često tehnička greška, bez namere da se neki porez utaji ili da se ne prijavi itd. Najčešće se ona događati malim i srednjim, početnicima, onima koji možda nemaju dobar knjigovodstveni kadar u svojoj firmi. Vi ćete njih kazniti od 100.000 do 500.000 dinara. To stvara uslov za takvu arbitrarnost inspektora prilikom izdavanja rešenja kako će se određivati da li je neko odgovorniji što nije stavio PIB ili jeste, a radi se o tehničkoj grešci.
Dakle, ovaj govor je u prilog tome da se nije pažljivo odmeravali ni razlozi za kazne, ni vrsta kazna.
Druga stvar, mislim da će se ovim stvoriti uslovi nasuprot onome što vi mislite, ministre, da će ovaj zakon doprineti borbi protiv sive ekonomije. Mi mislimo da će on mnoge upravo male i srednje preduzetnike oterati u sivu ekonomiju. Ovim predlozima se stvaraju uslovi za zloupotrebe. Gde su ti prostori za zloupotrebe? Ja ću govoriti, pre svega, o članu 39. i 44. kojim se predviđa mogućnost da se posle rešenja koje je izdato u terenskoj kontroli, ako poreski obveznik propusti da podnese poresku prijavu koja se od njega zahteva, poreska uprava može umesto poreskog obveznika to da učini. Mi mislimo da će ove odredbe stvoriti jako mnogo problema. One su takođe prostor za arbitrarnost, prostor za koruptivne neke prakse i mislimo da to neće biti dobro.
Da ne govorim o tome da je današnji trend u inspekcijskom nadzoru, a vi to, ministre, znate, naravno, da inspekcija mora da ima i savetodavnu ulogu. Ona mora poreskog obveznika i da posavetuje na koji način neke probleme da reši na koje nailazi u svojoj praksi.
Vi govorite o tome i u javnosti, juče ste o tome govorili, da ćete nekih 300 ili 400 ljudi sa srednjom stručnom spremom prekvalifikovati za poslove poreskih inspektora, odnosno terenskih kontrolora. Ja sam vrlo skeptična prema mogućnosti da to bude efikasno rešenje. Ponovo govorim, radi se o tome da ćemo imati značajne zloupotrebe i da ćemo morati rešavati to pitanje tokom primene ovog zakona.
O efikasnosti poreske uprave. Mi, naravno, podržavamo sve ono što ide ka tom cilju, ali molim vas da jednom odgovorimo na to kada će poreska uprava početi da odgovara na žalbe građana. Najbolje o tome svedoče građani, koliko je pooreska uprava efikasna, koliko ima građana koji nisu dobili odgovor na žalbu za rešenje o porezu na imovinu. Enorman je njihov broj. Dok poreska uprava ne bude počela na taj način da tretira građane imaćemo i drugi problem, da građani doživljavaju državu, pa i poresku pravu kao nešto što je duboko neprijateljsko i ne odgovara njihovim nekim interesima i ulozi koju treba svi da imamo u ovom društvu.
Još jedno pitanje. Govorili ste o tome da ste usaglasili odredbe ovog zakona sa Zakonom o prekršajima. To je verovatno tačno, tu nemamo mnogo primedbi, ali je glavno pitanje sledeće – šta činiti u situaciji kada su prekršajni sudovi u toj meri preopterećeni da je pretnja zastarelosti toliko velika da mnogi predmeti zapravo ne mogu da budu rešeni. Tu je stvoren prostor za ogromnu nedoslednost u primeni ovog zakona. Uopšte, kod primene poreskog zakona doslednost je glavni zadatak. O tome su govorile i moje kolege.
Ukoliko oni veliki, najveći privrednici budu na bilo koji način zaštićeni u prekršajnom ili bilo kom drugom postupku i ukoliko ovaj zakon bude išao za tim da se zbog nekih prekršaja zatvaraju dominantne frizerske radnje ili automehaničarske radnje, onda će naš strah da je ovaj zakon, sa ovim drastičnim kaznama i pooštrenjem poreskog postupka nešto što suštinski ide ka onima koji jedva uspevaju da opstanu na ovom našem tržištu i u ovom našem privrednom sistemu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Lazar Krstić. Izvolite.

Samo kratko da odgovorim na ovih par pitanja.
Što se tiče kaznene politike, tu smo već par puta pričali. Za konkretan primer koji ste naveli, za neunošenje PIB-a, i u prethodnoj verziji zakona je postojalo od 100.000 do 300.000, sada je od 100.000 do 500.000 dinara. To je, ako se ne varam, vezano za taj stav, jedna od šest stavki i naravno da se reguliše internim pravilnikom poreske uprave i naravno da se neunošenje PIB-a to se ne smatra velikim prekršajem. Povećanje raspona ni na koji način ne utiče i ne menja se vezano za unošenje samog PIB-a.
Unošenje PIB-a, kao i ovo što ste sugerisali vezano da očekujete da će biti problema zato što poreska uprava sada ima pravo da podnosi poreske prijave, bio je jedan od mehanizama da ljudi prosto izbegavaju, da poreski obveznici namerno izbegavaju da podnesu validnu poresku prijavu kako bi dalje izbegavali, ulazili u postupke da podnesu porez. To, prosto, više nećemo dozvoljavati.
Samo par stvari da ispravimo. Ovo što ste rekli, porez na imovinu nije republički prihod i samim tim poreska uprava, ova o kojoj govorimo, nije nadležna, ali sa druge strane, ne želim da prebacujem krivicu. Potpuno je normalno da ako povećate, odnosno uvedete jedan poreski oblik, kao što je u ovom slučaju bilo u vezi sa porezom na imovinu, jer se ukidao neki drugi namet, potpuno je normalno da ćete imati mnogo žalbi i reakcija, jer mi se uglavnom žalimo, odnosno smatramo da je nešto nepravedno, ponekad i neosnovano, tako da to može da stvori neki legal. U svakom slučaju, ne odnosi se na predmet ovog zakona.
Konačno, pomenuli ste, ne znam da li ste pročitali sve odredbe, ali poreski prekršaj, kada završi na sudu, za razliku od drugih prekršajnih postupaka, zastareva tek za pet godina. Znači, i to stoji u zakonu. Stajalo je i ranije i nije bilo slučaj.
Konačno, kada pričamo o podsticajima, nije jedina reč. Tu ste u istoj rečenici na neki način to izneli, pa mi nije bilo sasvim jasno. Nije jedina reč u ekonomskoj politici podsticaj, što ne znači da ne treba da ih bude. Ja bih rekao da je prva reč poslovna klima i to ste naveli.
Ovaj zakon zapravo poboljšava poslovnu klimu. To je jedan od onih zakona gde ja mogu da kažem da mi je drago što donosimo taj zakon ili izmene i dopune zakona, a znamo da u ovoj situaciji ja nemam baš puno takvih gde mi je drago, nego iz nužnosti moramo da preduzimamo neke poteze.
Znači, mi ovde prelazimo na elektronsko podnošenje prijava. Evo, recimo, za taj PIB. Ukoliko vi u elektronskoj prijavi sada kada to popunjavate za objedinjenu naplatu ne unesete PIB, vi ne možete da je podnesete, te nema prekršaja. To olakšava poslovanje i smanjuje troškove administriranja poreza.
Ima nekoliko zakona iz oblasti finansija. Ovo je jedan od zakona koji poboljšava poslovnu klimu.
Druga stvar koja je definitivno nužna da bi se poboljšala poslovna klima jeste da se promeni način na koji se razmišlja i upravlja poreskom upravom, što takođe radimo paralelno, što je operativan proces i proces koji neću da obećavam da može sutra da se promeni, jer i sami ste rekli, decenijama je gajen određeni način odnošenja prema porezima i sa jedne i sa druge strane, i sa strane obveznika i sa strane poreske uprave i trebaće nekoliko godina da se to dovede u red.
Povećanje kazni, kao što sam već rekao i ranije i juče, nije mera povećanja prihoda. Ne radimo sve baš totalno autistično da bismo povećali prihode. Naprotiv, kaznene odredbe su prilagođene tako da se ne bi isplatilo da kršite zakon za one prekršaje koji nisu čisto birokratski, administrativni, već se odnose na namerno izbegavanje plaćanja poreza ili umanjivanje obaveza. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nikola Jolović.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, kolege narodni poslanici, povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji treba istaći da ovaj zakon treba usvojiti jer se predloženim izmenama predviđa niz mera, kao što su povećanje minimalnih i maksimalnih novčanih kazni za poreske prekršaje i ovim zakonom jasno se stavlja do znanja da ova Vlada želi da suzbije sivu ekonomiju i uvede finansijsku disciplinu.
Obzirom da postojeći relevantni i apsolutni rasponi utvrđenih kazni većinom ne predstavljaju adekvatnu sankciju za kršenje poreskih propisa kako sa stanovišta odvraćanja od prekršaja, tako i sa stanovišta štete koju stvara nepoštovanje poreskih propisa, a najniži iznos kazni je udvostručen, a najviši upetostručen u odnosu na sada važeće.
Rasponi propisanih kazni su prilagođeni težini prekršaja i vrsti poreskog obveznika, pa je u tom smislu najveća kazna predviđena za potpuno oglušivanje o poreske propise određena u rasponu od 30%, pa čak do 100% od dugovanog poreza uz propisani minimum od 500.000 za pravno lice, odnosno 100.000 za preduzetnike.
Ono što treba istaći je da predloženim izmenama poreski obveznici će se kontrolisati najmanje dva puta mesečno, a posebno treba istaći da će se kontrola vršiti ne samo radnim danima, već i vikendom. Ovim zakonom izlazi se u susret poreskom obvezniku da u što kraćem roku dobije sva uverenja za koja je predao zahteve.
Predloženim izmenama odredbe o opštim poreskim prekršajima pravnih lica i preduzetnika omogućeno je da se jednim zakonom, Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji uredi prekršajna odgovornost za kršenje poreskih propisa i time se dolazi do sledećeg – otklanja se nedoumica o tome koji propis treba da se primeni prilikom odmeravanja visine kazne, obezbeđuje se ista sankcija za isti poreski prekršaj i olakšano je postupanje sudova u prekršajnom postupku, jer je prekršajna politika objedinjena u jednom zakonu.
Izmenama i dopunama ovog zakona se po ugledu na evropske i svetske zakone usavršava elektronska obrada podataka u poreskom sistemu i znatno se smanjuje papirologija i pojednostavljuju se procedure. Ono što na kraju treba naglasiti jeste da sve ove pozitivne efekte zakon omogućava, a država neće imati nikakvih dodatnih troškova za njegovo sprovođenje. Hvala.

Hvala.
Pošto gospodin Janko Veselinović nije u sali, reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, moram da pohvalim ovaj zakon. Daleko je bolji nego što je to do sada bilo, posebno u ovom segmentu osavremenjivanja, u ovom informatičkom delu, vezano za IT. To je nešto što nam je odavno bilo potrebno. Ne znam zašto se do sada nije uvodilo, ali ovako nešto je zaista dobro.
Moram da vam kažem i odmah u startu, voleo bih da vaše ministarstvo, pre svega Uprava za javne nabavke, i te kako obrati pažnju kako će se inače nabavljati softveri u poreskoj upravi, pošto, iskren da budem, uvek tamo malo izražavam sumnju na koji način su se i do sada nabavljali.
Što se tiče nekih drugih stvari vezano za same kazne, ne vidim razloga zašto se ovde neko ljuti ako se kazne povećaju. Slažem se sa vama da bi morale preventivno da deluju, da ne kršimo poreske propise koji postoje i naravno da ne bi smeo smisao da im bude da punite budžet. To je potpuno razumljivo. Smisao kazni je da natera te ljude da plaćaju porez. Ne postoji veći patriotizam od toga nego platiti porez. Tako moramo da razmišljamo.
Iskreno, veliki sam pristalica da se ophodimo prema tome kao što je u SAD. Možete da se odbranite od toga što ste počinili krivično delo, eventualno prodaje droge, ne znam čega, ali ako ne platite porez, tu vam nema spasa prosto, morate da idete u zatvor i da snosite sankciju. Moramo da naučimo da je platiti porez nešto što je apsolutno, apsolutno naša obaveza.
Ono što bih vas zamolio kad govorimo o reformi Poreske uprave. Znate, kada pročitate listu poreskih dužnika, razumem ovda državna preduzeća ili ova što su u restrukturiranju, mada ne mogu ni to da shvatim da neko godinama im nije naplaćivao porez, a kad vidite određena preduzeća koja su tu na listi, to su sve preduzeća nekih određenih tajkuna i tačno vidite da je neko godinama bio povlašćen, nije morao uopšte da plaća porez zato što je bio očigledno dobar za određenu političku opciju, onda je nekim ljudima bukvalno koža oguljena sa leđa ako ne plate za mesec dana porez, a neko je mogao da ne plaća godinama. Imali smo poreske dužnike koji po 10 godina nisu plaćali porez. Vidite, tu biste morali, ako hoćemo zaista korenitu reformu Poreske uprave, sve načelnike sektora da smenite. Apsolutno od prvog do poslednjeg, jer ne može ni jedan da bude na tom mestu zato što je dozvolio ovakav haos u Poreskoj upravi, da se ne plaća porez.
Mi imamo jedan neverovatan primer, nedavno sam čitao, recimo, načelnik tog sektora za igre na sreću i menjačke i devizne poslove priznao da imamo crno tržište koje je 30% vezano, recimo, u Sektoru igara na sreću. To je neshvatljivo, to je nemoguće i tu su čak bile neke određene policijske akcije. Konačno je krenulo nešto da se radi po tom pitanju, ali znate imati toliko ilegalno tržište i toliku štetu za državu, a sedeti na tom mestu, meni je to nešto što je neverovatno. Ako hoćemo korenitu reformu Poreske uprave i opšte korenito da se krene u naplatu poreza na najbolji mogući način, potrebno je zaista da se cela Poreska uprava promeni i veliki sam pristalica da se Poreskoj policiji da veća nezavisnost, nego što ona ima danas, zato što bi morala zaista oštrije da reaguje, posebno prema ovim ljudima koji godinama porez izgleda nisu plaćali, a koji su bili ovako povlašćeni, očigledno se selektivno vršila naplata poreza.
U svakom slučaju ovaj zakon je dobar početak, mada sam pristalica da se donese jedan sveobuhvatan zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji koji bi još neke stvari unapredio. Slažem se sa gospodinom Rističevićem kada je malopre rekao onu narodnu poslovicu – ovcu možete da šišate više puta, ali kad je jednom oderete ona je gotova, tako da ne bi trebalo imati, odnosno shvatiti poresku politiku da nekom oderete kožu. Što se tiče ovakvih stvari, gde će se unaprediti naplata poreza i gde će se to prilagoditi nekom našem realnom stanju, apsolutno podržavam i u danu za glasanje, kao i cela SNS, ovu ću podržati. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Balša Božović.

Poštovani građani, kolege narodni poslanici, predsedavajući, uvaženi ministre, s obzirom da je ostalo malo vremena poslaničkom klubu DS, želeo sam odmah na početku da kažem da se posle člana 30a dodaje član 30b, koji glasi – banka je dužna da Poreskoj upravi dostavi u elektronskom obliku podatke o izvršenim platnim nalozima za isplatu, uplaćenim novčanim sredstvima na devizne račune fizičkih lica, o uplatama na račun obveznika poreza na dohodak građana po osnovu prihoda od samostalnih delatnosti.
U pogledu zaštite podataka o ličnosti Poreska uprava je dužna da postupa na isti način kao i organ koji je te podatke dostavio, odnosno u skladu sa Zakonom kojim se uređuje zaštita podataka o ličnosti. Rekao bih da ovo nije dozvoljeno, nije u skladu sa Zakonom o zašiti podataka o ličnosti. Ovo je razlog zbog koga će poslanička grupa DS podneti žalbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, iako je tim zakonom predviđeno da u članu 13. organ vlasti obrađuje podatke bez pristanka lica ako je obrada neophodna radi obavljanja poslova iz svoje nadležnosti određenih zakonom u cilju ostvarivanja finansijskih interesa države.
Ovde se ne radi o obradi podataka jednog ili određenom broju konkretno određenih ili odredivih lica, već o neodredivom krugu lica, i to ne bi smelo da bude dozvoljeno. Ovde je predlagač, gospodin Krstić, dužan da objasni građanima Srbije kakav je stepen zaštite podataka građana i njihove dokumentacije u Poreskoj upravi.
Prema svemu što se do sada zna, već godinama ta zaštita ne postoji. Kada su podnošene informativne poreske prijave, one su samo bacane po kancelarijama centralne poreske uprave. Po njima je moglo da se gazi, koliko ih je bilo, a lično sam imao priliku da slušam o svemu tome, iako se tvrdilo da će se vršiti posebna enkripcija, posebno zaštita. Ko zna ko je sve imao pristup tako osetljivim podacima građana Srbije?
Ovde imamo situaciju da će neograničen broj ljudi imati pristup najosetljivijim podacima…
(Predsedavajući: Vreme.)
… doslovno svih građana Srbije, te svaki građanin ima sa razlogom pravo da brine i o svojoj bezbednosti. Hvala.