Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Petog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2014. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 100 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 103 narodna poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Čotrić.

Gospođo predsednice, dame i gospodo narodne poslanice i narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SPO i DHSS upućujem pitanje Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu - da li priprema zakonske predloge koji će omogućiti drugačiju teritorijalnu organizaciju naše zemlje, odnosno decentralizaciju, odnosno, još preciznije, stvaranje većeg broja opština u odnosu na postojeće?
Mi u SPO smatramo da ni autonomne oblasti, ni regioni, ne mogu da obezbede uravnoteženi i ravnomerni razvoj svih područja u Srbiji ukoliko se ne formira čitav niz novih opština i ukoliko te opštine ne postanu osnovni nosioci samouprave građana, jer ti građani, u tim lokalnim sredinama treba da postanu vlasnici dohotka koji oni sami ostvaruju i da odlučuju samostalno o razvoju svojih sredina.
Mi smatramo u SPO i mi smo to i definisali u našem programu za decentralizaciju i regionalizaciju Srbije da je od životnog značaja za našu državu da se opštinama vrati njihova imovina, uključujući tu i zemlju, građevinsko zemljište, šume, da im se vrate sve oduzete nadležnosti, uključujući i sopstvenu politiku zapošljavanja, da im se vrati pravo koje su nekada imali na koncesije, na svoje vlasništvo, da mogu da raspisuju sopstvene tendere za privatizaciju.
Mi smatramo da bi opštinama po tim novim zakonskim rešenjima trebalo da pripadne i prihod od zakupa poslovnog prostora, ili od poreza na imovinu koja se nalazi na njihovoj teritoriji.
Ovo govorimo zbog toga što su u bivšim jugoslovenskim republikama, poput Slovenije i Hrvatske, ovakva rešenja dala pozitivne rezultate. Dakle, takva rešenja postoje i u nekim drugim zemljama u EU. S obzirom na to da u Srbiji, evo već više od 50 godina nije praktično promenjen broj opština, a od raspada Jugoslavije, uzećemo za primer Sloveniju i Hrvatsku, kod njih je taj proces decentralizacije uzeo maha i danas Republika Hrvatska ima više od 500 opština. To je broj koji je nekada imala čitava SFRJ. Ili, Slovenija, koja je od 2004. godine u EU ima 210 opština. Dakle, više nego Srbija, a Slovenija ima oko dva miliona stanovnika. Srbija, bez KiM, sedam, a Srbija ima manji broj opština, što znači da u proseku u jednoj slovenačkoj opštini živi oko 9.000 stanovnika, dok je kod nas taj prosek oko 46.000.
Govorim ovo zbog toga što mi imamo velike nefunkcionalne opštine koje ne mogu da zadovolje sve potrebe svojih građana. Evo, navešću primer grada Leskovca u čijem sastavu se nalazi preko 180 mesnih zajednica. Kako će rukovodstvo grada, kako će gradonačelnik za vreme svog mandata tamo da obiđe sva ta mesta, a kako tek da reši njihove probleme koji se tiču snabdevanja vodom, školovanja, rešavanja problema iz oblasti zdravstva i drugih životnih pitanja?
Mi smatramo da ove opštine moraju da se osnuju svuda tamo gde to nalažu potrebe ljudi jer ne služe ljudi opštinama već obrnuto, opštine bi trebale da služe ljudima. Te nove i male opštine koje bi bile formirane izvan gradova, a i ove gradske postojeće, moraju da se usitne.
Mi imamo zakon koji predviđa formiranje novih opština na teritoriji postojećih gradova, ali to nije vremenski limitirano, tako da, praktično, ta rešenja nikoga ne obavezuju da se na teritoriji gradova formiraju te nove opštine kao kod mene u Loznici. Loznica ima, praktično, status grada, ali nema novih opština i takva je situacija u drugim gradovima na teritoriji Srbije.
Dakle, ne može biti da bilo koja ta nova i mala opština ne može da izdržava svoju upravu, i to bi bile opštine koje bi bile funkcionalne, odgovorne građanima i evo, završavam sa time, recimo po primeru Slovenije, kada sam posetio jednu njihovu opštinu, zove se Olimija i kada sam razgovarao sa gradonačelnikom i pitao ga koliko ima zaposlenih u njihovoj opštinskoj upravi, rekao mi je jedan i po zaposlen čovek, a to je opština koja je proglašena jedne godine za najuspešniju u EU. Hvala.

Hvala poslaniče.
Reč ima narodni poslanik Ivan Karić. Izvolite.

Zahvaljujem se uvažena predsednice.
Poštovane koleginice i kolege, aktuelna tema svakako jeste poseta gospodina Baroza Srbiji i, da kažem, šamar koji smo dobili kao zemlja zbog toga što o nekim oblastima nismo uopšte razmišljali.
Već dve i po godine traje borba za jedno ekološko ministarstvo koje bi brinulo o životnoj sredini i koje bi Srbiju uvelo u red uređenih, čistih i ekoloških prihvatljivih zemalja u susret EU.
Mi smo sistem zaštite životne sredine imali kakav-takav, što bi se reklo. Ne možemo da kažemo da je bio savršen, ali posle 2012. godine mi apsolutno nemamo sistem zaštite životne sredine.
Ukinuli smo Fond za zaštitu životne sredine kao jedini instrument, ekonomski instrument plaćanja u životnoj sredini. Ukinuli smo i Agenciju za hemikalije, kao jednu od najznačajnijih kontrolnih agencija šta to dolazi od hemikalija u Republiku Srbiju od biocidnih sredstava, čime se to prskaju njive u Srbiji, kakve se to hemikalije nalaze u domaćinstvima.
Izveštaj Evropske komisije prošle godine je bio krajnje poražavajući u oblasti upravljanja hemikalijama. Pre par dana smo dobili taj šamar i nekako više volimo kada nas neko spolja opomene da nešto ne valja, nego kada mi ovde pokušavamo da ispravimo ili pokušavamo da vam ukažemo na stvari koje nisu najbolje napravljene.
Zeleni Srbije već dve i po godine predlažu posebno ekološko ministarstva. Zeleni Srbije predlažu već dve i po godine fond za zaštitu životne sredine i zbog toga mislimo da su ove stvari od izuzetnog značaja na putu ka Evropskoj uniji.
Ukinuli smo sve ekološke prihode i integrisali ih u veliki budžet. Obrenovčani, Lazarevčani, Pančevci se s pravom pitaju gde je njihov eko dinar. Prošle godine ste mi odgovarali sa nekim Beogradom koji nije bio u vašoj nadležnosti, evo sad je Beograd u vašoj nadležnosti, vratite Obrenovcu ekološki dinar.
Nažalost, nema više onih ljudi u parlamentu, nažalost ili na sreću te stranke više nema u parlamentu koja je inicirala ukidanje Fonda, koja je uništila ekologiju u Srbiji, koja je uništila vodoprivredu u Srbiji i srećom taj čovek verovatno više nikad neće biti političar i neće biti više nikad ministar finansija.
Moje pitanje za premijera jeste vrlo konkretno – da li jedno od rešenja može da biti i formiranje ministarstva životne sredine i prirodnih resursa, pre svega kako bismo podigli autoritet ekološke administracije i poboljšali upravljanje u poslovima životne sredine.
Poslanička grupa Nova demokratska stranka – Zajedno za Srbiju – Zeleni Srbije smatra da je neophodno formiranje fonda za zaštitu životne sredine kako bismo stabilizovali tokove ekološkog novca i obezbedili da se sprovodi princip -zagađivač plaća.
Verujem, kada vi govorite o tome, da je bilo malverzacija. Nažalost, niste ih dokazali već dve i po godine. Niste nikog uhapsili, a ukinuli ste Fond za zaštitu životne sredine.
Ako postoje malverzacije, ne ukida se jedna institucija, nego se procesuiraju ljudi koji su pravili malverzacije. Ukoliko su zaista pravili malverzacije onda bismo morali da ukinemo 90% institucija u Srbiji, jer postoji opravdana sumnja da je bilo malverzacija u pojedinim institucijama u Republici Srbiji.
Ekološka oblast je od posebnog značaja u svetlu evropskih integracija i država Srbija, koja je u konstantnoj ekonomskoj krizi, mora biti snažna i ovo ministarstvo mora biti snažno i samostalno. Samo samostalno ministarstvo može da bude izraz odgovorne države i adekvatnog upravljanja ekološkim poslovima.
Mi kao Zeleni Srbije ne želimo da se bavimo time šta su prethodni ministri jedan o drugom rekli, to nas uopšte ne zanima. Hajde da vidimo kako možemo da napravimo konstruktivni dogovor, kako svi možemo da budemo konstruktivni akteri i kako možemo partnerski da radimo na uspostavljanju odgovarajućeg sistema upravljanja u oblasti zaštite životne sredine, a sve da bismo ušli u EU. Nadam se da nam je svima cilj. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima mr Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Dame i gospodo narodni poslanici, narodne poslanice, moje pitanje se odnosi na dve, čini mi se, za građane izuzetno važne teme. Jedna je odgovornost za, pre svega, ljudske žrtve, ali i materijalnu i nematerijalnu štetu koje su nastale u poplavama koje su se desile u Republici Srbiji. Druga se odnosi na Zakon o radu koji interesuje zapravo veliki deo naših građana, jer to nije zakon koji se tiče samo onih koji rade, nego i onih građana koji traže posao, onih građana koji se plaše da će ostati bez posla i svih onih koji učestvuju na bilo koji način na tržištu rada.
Kada su u pitanju poplave, moje pitanje, predsednice, je upućeno vama, pošto imamo jedan novi momenat u odnosu na prošli put kada sam vas pitala. Naime, pitala sam vas kada ćete ispuniti svoju poslovničku obavezu i zakazati sednicu sa posebnom temom koju je poslanička grupa DS zatražila? Akcenat sam stavila na reč „obavezu“ zato što to zaista jeste vaša obaveza, a ne stvar vaše procene. Vi ste mi tada dali jedan pomalo neuobičajen odgovor, da se nisu stekli uslovi da ispoštujete Poslovnik, koji, osim toga što je neuobičajen, može predstavljati ustanovljenje opasne prakse u Skupštini.
Ako poslanici budu sami cenili da li su se stekli uslovi da se poštuje Poslovnik, plašim se da nas to neće dovesti nikuda, tim pre što vi insistirate veoma često upravo na tome da oko onoga što piše u Poslovniku ne može biti ni razgovora ni pregovora.
U međuvremenu je nama stigao izveštaj Vlade Republike Srbije, koji je dostavljen jutros, čini mi se, narodnim poslanicima. Vlada je to uputila po hitnom postupku. Nadam se da to neće biti isti slučaj kao i sa onim ostalim zakonima koji stižu po hitnom postupku i da ćemo imati makar jedan dan ili dva da ga pročitamo.
Iz onoga što smo videli, što sam ja imala prilike da vidim, zaista, kada sam ga pogledala, ima tu dosta podataka. Evo nešto interesantno – vozači Darko Tomić, Željko Švabić su tri puta dnevno nosili pakete sa svežom hranom (sendvič, jogurt i krofne). Dakle, mi vidimo šta su bili paketi sa svežom hranom, ali ono što ne vidimo u izveštaju to je upravo ono na šta mi želimo da dobijemo odgovor kao DS kroz onu sednicu koju mi tražimo, a to je lanac odgovornosti, lanac obaveza, šta su bile i čije nadležnosti i da li je postojao nekakav propust u tome.
Moje pitanje vama je da li vi smatrate da će onda ovaj izveštaj i rasprava o tom izveštaju zameniti onu apsolutno drugačiju raspravu koju DS traži, a koju vi prema Poslovniku morate da zakažete, koja bi se bavila potpuno drugim temama od onoga čime se bavi ovaj izveštaj, zato što građanima nije toliko bitno koji su vozači vozili krofne i šta je bilo u lanč paketima koji su odvoženi ljudima koji su pakovali džakove, ali je izuzetno bitno da li je neko u tom komandnom lancu zakazao, odnosno da lije moglo biti sprečeno ono što se desilo tih dana? Pre svega mislim na ljudske žrtve, a ne materijalne.
Druga stvar je Zakon o radu. Nismo dobili nikakav odgovor na moje ranije postavljeno pitanje – gde je taj Nacrt zakona o radu, zašto ga Vlada krije od građana? Opet, to nije nešto što interesuje DS, to je ono što interesuje ljude. Znate, pitanja otpremnina, minulog rada, godišnjeg odmora, bolovanja, načina uručivanja otkaza, manipulacija koja se čini, prema onome što možemo čuti, poslodavci će moći da imaju kao instrument da bi još više oštećivali radnike nije nešto što uliva poverenje građanima.
Ministarka Udovički je danas dala jednu skandaloznu izjavu, da nema ni potrebe da bude bilo kakve javne rasprave zbog toga što su građani kada su glasali na izborima, glasali za taj zakon. Hajde onda da mi potpuno ukinemo Narodnu skupštinu Republike Srbije, da Vlada donosi zakone nekakvim ukazima, jer očigledno ako su građani glasali baš za sve što se predlaže, onda zaista nema potrebe da mi ovde sedimo i da trošimo sredstva.
Kada će biti javna rasprava i dokle će samo sindikati, kao što je naš sindikat, koji je nastupio sa nama na poslaničkoj listi, sindikat „Sloga“, organizovati javne rasprave? Šta Vlada krije od građana kada je u pitanju Zakon o radu? Hvala.

Zahvaljujem.
Ne znam kome je ovo drugo pitanje upućeno?
(Aleksandra Jerkov, s mesta: Vladi.)
Zahvaljujem.
Što se tiče prvog, izveštaj sam dobila juče, dakle nešto malo pre vas i zaista nisam stigla da se upoznam sa njim. Ima 400 stranica, tako da ne znam deo odgovora da vam kažem da li ta materija može da zameni odgovor na pitanje, ali rasprava će biti otvorena, koliko sam videla iz dopisa Vlade, traže da dođu svi ministri i premijer, tako da ničim neće biti ograničena rasprava, niti će se raspravljati samo o tekstu. Barem ja tako to ne zamišljam.
Očekujem da vidimo kada će moći svi ministri da dođu, jer ipak moramo da usaglasimo to sa Vladom. Sednica je vrlo važna za građane Srbije. Moguće je da nam u međuvremenu dođe i lex specialis, tako da biće vremena da se upoznamo i neće biti danas za sutra zakazana sednica sigurno što se tiče izveštaja.
Za ovo drugo, samo prejudiciram i dajem svoje pretpostavke da ćemo dobiti odgovarajući zakon. Ima izvesnih praznina u Poslovniku i na moju veliku žalost, pošto sam i pravnik po vokaciji, ja više volim kada su norme striktno određene, kad šta mora da se desi. Sada ovako ispada da bi vi morali svakog meseca da ponavljate zahtev, a moramo. Ja imam najviše primedbi na Poslovnik, verujte mi. Što striktnije budu bile određene norme, manje će biti tumačenja od predsednika ili predsedavajućeg Poslovnika.
Nemam od prošlog odgovora ništa drugo, ništa novo da vam dodam, jer u ono vreme nije bilo uslova, skoro niko ne bi od traženih došao na sednicu. Inače, od rasprave se zaista ne beži. Ja ne vidim šta bi se strašno desilo kad bi građani Srbije bili upoznati sa svim segmentima dešavanjima oko poplava. Ograđujem se, to je moje lično mišljenje.
Reč ima narodni poslanik dr Vladica Dimitrov.

Poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, svoje pitanje upućujem ministru policije, ministru pravde i ministarki lokalne samouprave, a tema su dešavanja u Opštini Dimitrovgrad. Ne bih ovo pitanje postavljao u ovom visokom domu, jer je postavljeno tamo gde treba u institucijama naše države, ali s obzirom da sam pre dva dana prozvan od strane uvaženog kolege iz DS Borislava Stefanovića, imam potrebu da obrazložim kroz dva, tri minuta osnovu ovog mog pitanja.
Naime, uvaženi kolega je iznosio navode jednog pisma predsednika Opštine Dimitrovgrad, pisma koje je taj isti predsednik poslao na mnogo adresa, pa i na adresu SNS, gde se navode neke stvari koje prosto nisu tačne, ali cilj uopšte predsednika opštine je samo podizanje tenzije i stvaranje jednog haosa u opštini sa većinskim stanovništvom bugarske nacionalne pripadnosti, a sve sa ciljem da u situaciji kada gubi podršku svojih odbornika, a podršku svojih sugrađana nema već dugo vremena, jer on je samo prekomponovao vlast, da stvori situaciju tenzije i održi se na vlasti.
Međutim, čudi me da jedan visoki političar, kakav je moj uvaženi kolega, može da iznosi navode iz ovog pisma i da uvredi mene i kolegu Dragana Todorovića, a da prethodno nije čuo mišljenje druge strane, odnosno nas. Čak i kada bih to shvatio, obzirom da smo pripadnici SNS ili Pokreta socijalista, pa da sa nama ne želi da priča, prosto mi nije jasno potpredsednik DS nema komunikaciju sa opštinskim odborom svoje DS u Dimitrovgradu, koji je pre par meseci javno putem medija izneo svoj stav da ne podržava aktuelnog predsednika opštine u Dimitrovgradu ispred URS i da upravo odbornici DS ne daju kvorum aktuelnom predsedniku opštine.
Što se tiče SNS i povereništva u Dimitrovgradu, koje je takođe u ovom slučaju uvređeno ovim navodima, zna se da smo mi apsolutno protiv bilo kog oblika pritisaka, pretnji ili ucena prema odbornicima. Niko iz povereništva nema kriminalni dosije i mi oslikavamo nacionalnu strukturu kakva je u Dimitrovgradu i praktično smo protiv bilo kakvih pritisaka i to mi ne radimo.
Što se tiče problema nacionalne manjine, mislim da je to posledica kolegine neinfomisanosti. U Dimitrovgradu nikada nije bilo nacionalnih incidenata, iako smo višenacionalna sredina. Jedini incident koji se ikada dogodio napravio je sada aktuelni predsednik opštine, tada to nije bio, kada je pravosnažno osuđen na kaznu zatvora od 15 meseci zbog širenja nacionalne netrpeljivosti. U stvari, nisu ugrožena prava pripadnika nacionalne manjine, nego su ugroženi samo lični interesi predsednika opštine.
Zato, da bi sprao ljagu i sa svog imena i ljagu sa povereništva SNS u Dimitrovgradu, postavljam pitanje ministru policije i ministru pravde – da li je bilo bilo kakvih oblika pretnji, ucene odbornika u SO Dimitrovgrad? Pitanje koje postavljam ministarki lokalne samouprave glasi – da li je poslata inspekcija Ministarstva lokalne samouprave u Opštinu Dimitrovgrad, a na zahtev predsednik SO Dimitrovgrad, zbog samovlašća predsednika opštine prilikom zakazivanja sednica skupštine, a protivno Zakonu o lokalnoj samoupravi? Hvala.

Da li se još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa javlja za reč? (Ne)
Nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Vladimir Pavićević, Meho Omerović, Stefana Miladinović, Neđo Jovanović i Olgica Batić.
Molim vas za razumevanje, da par minuta sačekamo da ministar uđe u zgradu. Ja sam ga obavestila da dođe u 13,00 časova. Zato dajem kratku pauzu.
(Posle pauze)

Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pored predstavnika predlagača, Lazara Krstića, ministra finansija, pozvala da sednici prisustvuje i Nikola Ćorsović, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Branko Drčelić, direktor Uprave za javni dug, Irina Stevanović Gavrović, pomoćnik ministra finansija, mr Dejan Dabetić, viši savetnik u Ministarstvu finansija, Marjan Blešić, samostalni savetnik u Ministarstvu finansija i Dragana Dejanović, savetnik u Upravi za javni dug.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima prve tačke dnevnog reda.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici: Dragan Jovanović, Aleksandar Senić, prof. Dr Janko Veselinović, Biljana Hasanović Korać, Branka Karavidić, Đorđe Stojšić, Goran Ćirić, Borislav Stefanović, Dragan Šutanovac, Suzana Spasojević, Mirko Čikiriz, Dubravka Filipovski i Zlata Đerić.
Primili ste mišljenje Vlade o amandmanima, kao i izveštaje Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Jovanović.
Vlada i Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu s Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović. Izvolite.