Uvažena predsedavajuća, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je bilo dobrih diskusija o ovoj temi i mislim da je rekordan broj zainteresovanih da nešto kažu o ovom zakonu, zato što se prijavilo preko 60 i nešto govornika da iznesu svoje mišljenje, neki savet ili možda neku kritiku. Ono što je meni uvek prihvatljivo, to su kritičari, a ne kritizeri. Iskren da budem, danas ovo što sam ovde čuo, nisam video da je bilo onih koji su zainteresovani da budu kritizeri.
Mislim da je i opozicija vrlo tolerantno komentarisala o svemu, a mislim da su pravi kritizeri van ove sale i da su to oni ljudi koji ne žele da napravimo neko zajedničko rešenje, nego da unesu pometnju u sve ove dobre namere koje je Vlada imala izmenama i dopunama ovog zakona.
Možda ovo nije najidealniji zakon, bolji je od prethodnog. Nije najidealniji ni za zaposlene. Možda nije najidealniji ni za poslodavce. Samim tim što je bolji od prethodnog, poslanička grupa JS će podržati ove izmene i dopune zakona.
To što je transparentniji, što je jasniji je jedan dokaz da smo krenuli u reforme. Evidentno je da je ovo možda i najkrupniji korak ka tim reformama i ulasku u EU.
Narod boli neravnopravnost između javnog i privatnog, realnog sektora, ne samo što su u javnom sektoru plate dva puta veće u odnosu na realni sektor, već zato što su ljudi koji su bili u javnom sektoru stvarno imali u nekim trenucima ozbiljnu zaštitu nekih sindikata, a ljudi koji su radili u realnom sektoru vrlo često iza sebe nisu ni imali sindikate.
Demokratski jeste, ali je možda malo poražavajuće i to što u Srbiji postoji 23 hiljade organizovanih sindikata. Mislim da ta proporcija odskače u odnosu na region i na zemlje ka kojima težimo.
Meni je danas bilo drago što su u jednom trenutku ovde zajedno sa nama bili i ministar odbrane, ministar policije, a dobro je što ste vi i dalje tu sa nama, kao neko ko ima veliko iskustvo sa naše teritorije Kosova. Zašto vam to kažem?
Danas su uglavnom rečene sve stvari i dotakli smo se i najsitnijih detalja kada je u pitanju ovaj zakon. Meni lično je jedna stvar privukla pažnju, a to je član 9. ovog zakona. Daću vam jedan predlog zašto mislim da bi možda njega trebalo izmeniti. Da li u ovom trenutku ili u nekom drugom, to ćete vi da procenite. Zašto je bitno vaše iskustvo sa naše teritorije Kosova? Zato što znate da smo prošle godine potpisivali Briselski sporazum, između Beograda i Prištine. U tom trenutku smo konstatovali da ukoliko nešto ne preduzmemo po pitanju nacionalne strategije za borbu protiv bele kugle u budućnosti može da se desi vrlo lako da potpišemo još takvih sporazuma. Zato vas molim, ako ne sada, onda u nekim budućim izmenama i dopunama, zato što verujem da ćemo o ovom zakonu razgovarati posle određene primene istog, da obratite pažnju na član 9.
Iz tehničkih razloga nisam podneo danas amandman, ali prosto da vam skrenem pažnju. Čuo sam u jednom trenutku da je neko to spomenuo, ali neka ostane to vama na pažnji. To je da u članu 9. možemo da promenimo član 60. zakona, gde stav 2. menjamo, po meni, upravo iz jednog zahteva vama, ministrima u Vladi, da napravite jednu nacionalnu borbu ili nacionalnu strategiju za borbu protiv bele kuge i da uradite sledeću izmenu, a to je da osiguraniku, ženi uračunavamo u posebni staž vreme u trajanju od tri godine za svako dete koje je rodila.
Sada imamo izjednačavanje radnog staža žena i muškaraca. Sada će im biti potreban jednak broj radnog staža ili godina da idu u penziju, ali mislim da ovaj član ili amandman, kako god ga budete prihvatili ili u nekoj budućnosti implementirali u neku novu izmenu, može da utiče na to.
Ponavljam još jedanput, poslanička grupa JS će svakako podržati ovaj zakon. Hvala.

Reč ima ministar Vulin.

Hvala. Svakako ćemo razmišljati o tome. Samo morate da znate da će, kao što se ovo ujednačavanje odvija vrlo postepeno i sa vrlo širokim vremenskim rokovima, ove mere, o kojima ste govorili, pozivajući se na član 9, takođe pratiti to ujednačavanje. Razumem vašu intenciju i svakako da treba da razmišljamo o tome.
Javio sam se zbog druge stvari. Vi ste verovatno učinili jednu omašku, slučajno, ali ne bih voleo da ta omaška prođe bez male korekcije. Briselski sporazum nije potpisan između Beograda i Prištine, kao što ništa nije potpisano između Beograda i Prištine. Sporazum je potpisan između Beograda i Evropske komisije. Samo toliko.

Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre Vulin, premijer Vlade Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić je u svom ekspozeu, koji je podneo u ovom visokom domu narodnim poslanicima, prilikom izbora Vlade Republike Srbije, u aprilu mesecu 2014. godine, na stranici 6, rekao, između ostalog, i ovo, citiram: „Da bismo razvili potencijal ljudskih resursa, da bismo privukli investicije i izgradili ekonomiju za budućnost, sadašnja Vlada će se upustiti u tri velika zadatka kojima smo potpuno posvećeni“, završen citat. Naveo je prvi, citiram: „Reformisanje načina na koji naša ekonomija funkcioniše donošenjem veoma opsežnog, detaljnog i ozbiljnog paketa reformi u parlamentu“, završen citat.
Poštovane dame i gospodo, to bi bili novi temeljni, detaljni zakoni koji bi u Srbiji stvorili pravo tržišno okruženje i još više pomogli da se uništi korupcija koja uništava naše društvo i državu. Ovi zakoni bi reformisali način poslovanja u Srbiji i omogućili da dođemo do mnogo više investicija i kapitala, a to znači i nova radna mesta. Tako bismo pokušali da spasimo državu od propasti do koje je dovela bivša vlast bivšeg režima.
Međutim, reformski zakon, koje ovaj parlament treba da usvoji, jeste Zakon o radu, kao i Zakon o PIO. Poštovani narodni poslanici, Vlada ih je sačinila u rekordnom roku, dostavila u parlament narodnim poslanicima na razmatranje i usvajanje. Tako to radi SNS i njen predsednik po sistemu rečeno – viđeno.
Po dosadašnjem Zakonu o radu iz 2005. godine, kriminalnom politikom onih koji su zemlju ranije vodili, bivša vlast…

Poslaniče, molim vas, biće protesta, ne smete govoriti kriminalno. Izbacite to iz govora.

… doveli su do toga da je broj zaposlenih opao za 354 hiljade, i to u najvećem delu u privatnom sektoru, koji treba da puni naš budžet. Zato je normalno pribeći izmenama i dopunama Zakona o radu.

Poštovane dame i gospodo, ovim izmenama i dopunama Zakona o radu olakšaće se, prvo zapošljavanje starijih osoba na neodređeno vreme, drugo, postići će se ukidanje obaveza poslodavcima da otpremninama isplaćuju za celokupni radni staž jer je po tome Srbija bila jedina zemlja u svetu. Zbog takve odredbe privrednici su oklevali da zaposle osobe sa dugim stažom ili su zaključivali ugovore na određeno vreme i tako izbegavali obavezu plaćanja visoke otpremnine u slučaju da prestane potreba za angažovanjem radnika.

Novim odredbama koje se tiču ugovora na određeno vreme omogućuje se lakše zaposlenje na projektima koji su ograničeni na nekoliko godina i daje se prilika novoosnovanim preduzećima da zaposlenima zaključe ugovor u trajanju od dve godine, pošto je procena da bi upravo toliko bilo potrebno da se tek otvorene firme stabilizuju na tržištu.

Nove izmene će posebno pogodovati nezaposlenim jer će zakon dozvoliti i rad na daljinu i rad sa nepunim radnim vremenom. Donošenje Zakona o radu je korak u pravom smeru ka odlučnosti sprovođenja reformi i pokretanja privredne aktivnosti, a to, dame i gospodo, znači ka otvaranju novih radnih mesta.

Dobro je što su podršku Zakonu o radu posebno dali, prvo organizacije poslodavaca, drugo Privredna komora Srbije, treće pojedini sindikati i četvrto pojedina velika preduzeća. Nije dobro što podršku Zakonu o radu nisu dali Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“, koji se nažalost bave samo svojim privilegijama a ne pravom radnika.

Na kraju, dobro je, prvo što će Zakon o radu omogućiti veće zapošljavanje a manje otpuštanje. Drugo, dobro je što će ovaj zakon svojom fleksibilnošću omogućiti da poslodavci prime nove radnike. Treće, dobro je što će ovim zakonom inspekcija imati mnogo veću ulogu što će doprineti borbi protiv sive ekonomije. Četvrto, dobro je što je ovaj zakon jedan od uslova za strana ulaganja u Srbiji. Peto, dobro je što se ovim Zakonom o radu ukidaju privilegije sindikalnih rukovodilaca i ne samo dobro nego i odlično je. Šesto, dobro je što će se ovim zakonom omogućiti novi vidovi zaposlenja, što će posebno pogodovati nezaposlenima kao npr. rad na daljinu i rad sa nepunim radnim vremenom. Sedmo, dobro je što je ovaj Zakon o radu predvideo ukidanja administriranja i papirologije jer je predvideo uvođenje elektronske komunikacije. I osmo, dobro je što će ovaj zakon omogućiti radnicima da će moći da idu na godišnji odmor već posle prvih mesec dana.

Na kraju, ovi zakoni spadaju u red reformskih zakona koji će osigurati povoljniji, stabilniji ekonomski ambijent, a to je osnovni preduslov dovođenja stranih investicija, a to znači i otvaranje novih radnih mesta.

Ovi zakoni će zasigurno pridoneti modernizaciji Republike Srbije za koju se tako zdušno zalaže premijer Vlade Republike Srbije, gospodin Aleksandar Vučić i čitava Vlada Republike Srbije, kao i predsednik Republike Srbije, gospodin Tomislav Nikolić.

Pozivam vas, dame i gospodo narodni poslanici da date svoj glas za reformske zakone, posebno vas gospodo iz opozicije, jer ćete tim pokazati da ste i vi za modernizaciju Srbije što nam je valjda zajednički cilj. Hvala.

Hvala poslaniče.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici odnosno prestavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika.
Reč ima doktor Janko Veselinović. Izvolite.

Pošto je malo vesela atmosfera, rekao bih prethodni govornik nije spomenuo samo prvu damu, zaboravio je na Brajan.
Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kao što su moje kolege iz NDS danas rekli, mi ne možemo da podržimo ovakav zakon o radu. Rekli smo i zbog čega je to tako. Zato što ovaj zakon ne omogućava nova zapošljavanja već on omogućava lakša otpuštanja zaposlenih radnika u Srbiji. To je svima jasno.
Ne bih se bavio optužbama koje su danas ovde izrečene na prethodnu vlast, jer je ovoj Vladi za sve kriv neko pre njih. Nikako da uzmu u svoje ruke državne poslove, već se vade na druge.
Međutim, tužna je činjenica da prema podacima kojima raspolaže Svetska banka, Srbija spada na poslednje mesto prema ceni rada, ne samo u Evropi nego i u svetu, najnižoj ceni rada.
Dakle, cena rada u Srbiji po satu je 115 dinara, ispred nas je i Rumunija kada se preračuna kurs na današnji dan u Rumuniji je cena rada 1,14 eura, u Brazilu 1,15, u Litvaniji 1,76 itd. Dakle, Srbija je nažalost gospodine Babiću na poslednjem mestu po ceni rada u svetu.

Molim vas, obraćajte se meni.