Izvolite.

Dakle, svaki amandman, svaki akt koji podnosi bilo koji narodni poslanik je politički akt i sve što se u ovoj Skupštini radi, ovo nije inženjerska komora niti lekarska komora. Struka je u službi dobrih rešenja, a ne da se sada ovde govori, ima razne struke. Ima struke koja kaže da ne treba uopšte dojiti, ima struke koja kaže da žena treba da sedi kući i da ne radi ništa sem da sedi kod kuće.
Znači, nemojte vi o struci, neki ovde prisutni. I onda kažu – to je politička stvar. Ja ne razumem. Ako se napada amandman, neka se kaže šta nije dobro u njemu, osim da se kaže – struka kaže da se do te godine doji, a ostalo je stvar zloupotrebe zle opozicije. To je besmislica.

Gospodine Stefanoviću, ovo o čemu ste sada govorili, to ćemo kodeksom ponašanja da ustrojimo.
Na član 5. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, prof. dr Dragoljub Mićunović i Vesna Marijanović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik dr Dragoljub Mićunović. Izvolite.

Ovim amandmanom hteli smo da podvučemo da problem diskriminacije često može biti zloupotrebljavan i tražili smo samo da se doda da se prilikom spora, spora koji može da nastane oko toga da li je poslodavac zloupotrebio svoja prava i sproveo neku vrstu diskriminacije, ostaje pitanje kako će se taj spor rešavati?
Ovo, kako je predloženo u izmenama i dopunama zakona, ima po mom mišljenju jednu manjkavost jer se pojavljuje problem da se pitanje diskriminacije rešava i u zakonu koji se specijalno bavi problemima diskriminacije.
Naš je predlog da zbog toga treba da se doda da će se primenjivati shodno Zakonu o diskriminaciji. To je jedno važno preciziranje, jer inače se to pitanje diskriminacije često veoma fleksibilno tumači.

Zahvaljujem.
Po ovom amandmanu, ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Zahvaljujem se na amandmanu i na predlogu, samo da pojasnimo stav Vlade.
Mi polazimo od činjenice da se ovaj zakon odnosi upravo na takve slučajeve i da nema potrebe da ga nabrajamo. Ali, ono što je važno za ovaj član o kome govori uvaženi poslanik Mićunović, jeste da smo mi doneli tu jedan potpuno novi institut, nešto što nije bilo u prošlom zakonu, a o tome se, evo vidim, ni ovde nije govorilo, a to je da poslodavac ima obavezu da dokazuje u slučaju spora da je radnik izvršio odgovarajući prekršaj.
Dakle, teret dokazivanja je prebačen na poslodavca, pa poslodavac sada mora da razmisli dva puta da li sa nekim tankim obrazloženjem može da otpusti nekoga. Da li mu se to isplati, ako dođe do sudskog spora? To je suština ovog člana i to je potpuno nova stvar i potpuno ide u korist zaposlenog, a ne da li je precizan, na koji zakon. Podrazumeva se, Zakon o sprečavanju diskriminacije.

Po amandmanu, reč ima Vladimir Đukanović. Izvolite.

Naravno, ne želim da sporim dobru nameru podnosioca amandmana, posebno što profesor Mićunović, verujem da je jedan  od naših živih najvećih naučnih radnika, tako da ga zaista uvažavam apsolutno, s tim što moramo da kažemo, ako bismo prihvatili ovako nešto, ušli bismo već u krivično-pravnu sferu, što ovim zakonom ne bi moglo da se reguliše.
Niko radniku ne brani da se pozove na član 16. Zakona o zabrani diskriminacije, s tim što bi morao da podnosi krivičnu prijavu i da se vodi krivični postupak.
Što se tiče samog člana, to je još jedan od dokaza da je ovaj zakon upravo dobar za radnike, a da je uperen protiv neradnika. Ovim zakonom se brane prava radnika na najbolji način. Upravo ono što je ministar malopre rekao, zato što je teret dokazivanja, ukoliko radnik ukaže da je bila diskriminacija, teret dokazivanja je na tuženom da to ospori, što moram da priznam da se pomalo i kosi sa nekom pravnom praksom. U Krivičnom pravu uvek je teret dokazivanja na onome koji tuži, a ovde je obrnuta situacija, radnik ima pravo da ukaže da je bila diskriminacija, onda tuženi mora da dokazuje da to nije bilo. Mislim da je tu radnik u velikoj pednosti. Svaka čast za jedan ovakav član.

Hvala.
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić.

Što se tiče člana 6. - pravilnikom se utvrđuje organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis poslova, vrsta i stepen stručne spreme, odnosno obrazovanje i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca.
Podnešeni amandman jeste da se izbaci ovaj deo – a može da, kako bi postala jedna vrsta obaveze poslodavca da se utvrdi taj broj izvršioca. Bili smo u situaciji ko zna koliko puta da se time manipuliše prilikom otkaza, da se kasnije utvrđuje ili smanjuje i umanjuje. Tako da smatram, pogotovu prema informacijama koje imam iz Inspekcija rada i Ministarstva za rad i zapošljavanje, da je to jedna od poluvarijanti u kojoj se mogu definisati drugačiji otkazi i dati radniku otkaz.
Naš doprinos u svemu tome jeste da u skladu sa mišljenjem svih predlagača ovog zakona, da se što bolje precizira zakon i same informacije koje proizilaze i tumačenje toga. Hvala.