Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Stvarno imam problem da razumem zbog čega je odbijen ovaj amandman i pogotovo ovu diskusiju, s obzirom da smo u načelnoj raspravi slušali kako ovaj zakon sada dozvoljava poslodavcu, odnosno zaposlenom, zaposlenoj ženi da ima slobodno vreme za dojenje. To je jedna od novina. Vi ste, ministre, o tome govorili, kao o jednoj dobroj novini koju ovaj zakon donosi.
Naš amandman je samo dopuna, da se i u članu 12. zakona koji govori – zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja, doda: „i za vreme dojenja deteta“. Evo, član 41. Predloga izmena i dopuna Zakona govori o tome da se član 90. menja i da se posle reči: „trudnoće“, dodaje: „i zaposlena koja doji dete“. Znači, zaposlena žena koja doji dete ima pravo na odsustvo.
Vi ste uveli ovim zakonom, i mi smo to pozdravili, pravo žene da doji dete. Samo smo dodali to i u ovom članu 12, jer ste vi to dodali kasnije u članu 90. Ove diskusije sada govore o tome da zapravo ženama koje doje dete ne treba to vreme, jer one završe uglavnom sa dojenjem u roku od tih 12 meseci koliko imaju pravo po zakonu na porodiljsko odsustvo, odnosno devet meseci odsustvo radi nege deteta.
Ne razumem ovu diskusiju jer je ona u suprotnosti sa izmenama i dopunama člana 41. ovog zakona o kome raspravljamo, koji upravo uvodi to pravo. Moje jedino pitanje tada je bilo – da li uvođenjem ovog prava vi najavljujete skraćenje porodiljskog odsustva sa postojećih 12 meseci na manje, jer će se tada žene naći u situaciji da će dojiti dete i da će poslodavac morati da im obezbedi slobodno vreme da one mogu to da urade? Tako da mi nije jasno zašto se ovaj amandman odbija, a pogotovo ne diskusije, jer su one u suprotnosti sa predlogom člana 41. ovog zakona.

Reč ima ministar u Vladi Aleksandar Vulin.

Pravo koje smo predvideli ovim članom i koje smo predvideli proširenjem prava na dojenje, ne može se izjednačiti činjenica dojenja sa činjenicom trudnoće i sa činjenicom porodiljskog. To nije isto.
Mi smo povećali nivo prava time što smo rekli poslodavcu – dobro, dok žena doji, ima određena prava, ali ne može se izjednačiti sa činjenicom porođaja. Ne može. Onda biste vi mogli da kažete – ja ću da dojim svoje dete i da mi to bude zaštita od bilo kakve promene radnog odnosa. To nije isto.
Nemojte da zloupotrebljavamo. Mi povećavamo nivo prava, iako to nikad do sada nije bilo predviđeno, mi onda kažemo - ne to je malo što smo sada povećali, nego hajde da to povećamo i da u potpunosti izjednačimo. Ne možemo izjednačiti te dve činjenice.
Vlada je napravila, verujem, dobar korak, time što je omogućila da poslodavac mora da vodi računa i o činjenici dojenja, ali ako bismo izjednačili ovo što sada postoji i samo dodavanjem time da žena doji, da je na ta način apsolutno zaštićena kroz činjenicu dojenja, onda bismo potpuno zloupotrebili ovo pravo. Dakle, dojenje je nova kategorija koju smo uveli i štitimo je, odnosno omogućavamo da dobije još nešto što do sada nikada nije imala, ali ne možemo je izjednačiti sa ove dve stvari.
Kad god se govori o ovim stvarima, da budemo pošteni, uvek će biti … Najlakše bi bilo reći tako je. Politički je najpametnije prećutati ovo i praviti se da uopšte ne razgovaramo o ovome, jer ovo što sada govorim, vi ćete reći – eto, hoćete … Kao što ste juče govorili – hoće da otpuštaju dojilje, a ovo je u stvari razlog da se otpusti žena posle osam meseci itd. Nije. Politički znam da nije pametno što raspravljamo o ovome, ali zbog građana Srbije hoću da kažem šta je. Povećali smo prava, ali ne možemo ih toliko izjednačiti sa ovim. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Predrag Mijatović.

Ne znam da li se uvaženi kolega ne razume ili hoće da uvede jednu nejasnoću u ovaj amandman.
Zašto uvodimo muškarce koji uzimaju porodiljsko bolovanje. Potpuno je besmisleno. Hoće li on da doji dete? Ne razumem šta ste hteli sa tim.
Stvar je potpuno jasna i potpuno regulisana. Godinu dana žena odsustvuje sa posla. Za tih godinu dana ona fiziološki doji dete na tri ili četiri sata u zavisnosti od nekih drugih profesionalnih stvari. To sada nije bitno. Apsolutno je zakonski zaštićena. Ona će tih godinu dana odsustvovati sa posla. Posle godinu dana, ako je potrebno da doji, dojiće ga van radnog vremena. Nema potrebe da odsustvuje sa radnog vremena, da odsustvuje sa posla da bi podojila dete. To je zloupotreba. Samim tim bismo uveli zloupotrebu u zakonsku regulativu. Ono što je koleginica pre toga rekla, posle godinu dana dete uzima i drugu vrstu hrane, ne samo majčino mleko. Prema tome, kada se vrate kući ona može da podoji dete. Ono što je i ministar spomenuo, nećemo sada reći da će neko dve ili tri godine dojiti dete, pa dve ili tri godine treba da odsustvuje sa posla dva, tri, četiri, pet ili šest sati.
Mislim da je potpuno iluzorno dalje diskutovati o tome, pogotovo što mislim da diskutuju ljudi koji nisu profesionalci i koji se bave nečim … Znači, ovo je čisto politička diskusija, a ne profesionalna. Profesionalno je dato zakonom sve što je jednoj porodilji potrebno i apsolutno je dobro regulisano u ovom zakonu. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Samo u par rečenica. Jeste, uvaženi kolega, ovo politička diskusija. Ovo je mesto o politici. Struka se raspravlja u srpskom lekarskom društvu i u ministarstvu. Ponavljam, vi imate svoje stavove, svoje viđenje kako rešiti brigu o porodici, deci i dojenju dece. Mi imamo svoje stavove i dozvolite da imamo pravo da zastupamo i branimo naše političke stavove.
Mislimo da to treba da bude rešeno na ovaj način. Mislimo da će to biti dobro i za porodicu, i za majke, i za decu. Želimo da ih zaštitimo. Vi imate drugi stav, što potpuno razumem i prihvatam, legitimno je. Ako vi mislite da to tako treba da bude, izvolite, u Danu za glasanje izglasajte, ali nemojte da dezavuišete naš stav politički i našu želju da pomognemo porodici, majkama i deci. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Elvira Kovač.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine ministre, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.
Ovde neću pričati kao stručnjak. Pričaću kao majka bebe od devet i po meseci, koja doji i radi, čiji suprug je na odsustvu radi nege deteta. Ono što je problem pitanja porodilja, trudnica u ovoj zemlji je da se vrlo često politizuje. Ne želim da ulazim u dalje političke rasprave, ali svi znamo da Svetska zdravstvena organizacija preporučuje dojenje deteta do godinu dana, ako je moguće do dve godine sa komplementarnom hranom. Svi mi, odnosno majke znaju da se bebi polako, sa pet, šest meseci uvodi druga vrsta hrane, ako je beba, kao npr. moje dete, od devet i po meseci, ona doji samo ujutru i samo uveče. Idealno bi bilo kada bi sve majke imale priliku da svoju decu hrane majčinim mlekom dokle god je to moguće, ali molim vas da to ne zloupotrebljavamo.
Prošle godine smo ovde doneli izmene i dopune Zakona o radu, kojim smo obezbedili majkama pauze za dojenje, jednu ili više pauza u toku dana, ukoliko se vrati na posao pre isteka ovih godinu dana na koje ima pravo da bude sa svojom bebom.
Sa druge strane, ovim izmenama i dopunama uvodimo nešto novo, kao što je uvaženi ministar rekao da se i njima obezbeđuje zaštita o radu, znači toj kategoriji dojilja, ali vas zaista molim da tu temu ne zloupotrebljavamo. Znamo da je aktuelna kampanja „Pravo bravo za mamu“ koju je većina nas podržala i nadamo se da ćemo uspeti da promenimo ovaj Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom.
Nama su svima puna usta priče o natalitetu, a kada treba nešto konkretno uraditi, onda to koristimo za politička prepucavanja. Zaista apelujem da poboljšamo život tih majki i da možda razmišljamo u tom pravcu, što je jedna od preporuka Evropske komisije, da očeve više motivišemo na to da koriste odsustvo radi nege deteta, kao što sam na početku spomenula. Moj suprug je na tom odsustvu i on je od prilike jedan od 1% muškaraca koji to koristi u Srbiji. trebali bi da razmišljamo o tome da uvedemo isključivo pravo. To znači da ne nudimo samo mogućnost muškarcima za to, već da oni imaju, postoji period od dva, tri meseca koji će moći očevi da koriste. Zahvaljujem.