Reč ima narodni poslanik Vladimir Đukanović, izvolite.

Naravno, ovo ne može da se prihvati tim pre što bismo onda bili u mnogo čemu u suprotnosti sa određenim evropskim direktivama. Ako je neko protiv takvih direktiva, onda on očigledno nije baš na tom putu ka EU, a tim pre što je, naravno, rekao notornu neistinu, jer nije tačno da se sve prepisuje, neke stvari se i te kako preciziraju, posebno vezano za zarade i, naravno, posebno vezano za samozapošljavanje, odnosno šta se sve traži u samom ugovoru da se navede, jer do sada je bilo da samo je važan stepen stručne spreme, a sada se traži tačno i kog je obrazovnog profila budući kandidat za određeno radno mesto itd.
Znači, sve se precizira i zato molim sve ljude koji prate ovaj prenos da obavezno pročitaju na sajtu izmene i dopune zakona i sve ono što će na kraju biti finalna verzija, kako ovakve stvari koje iznosi neko, a koje su notorne neistine, ne bi postale istine. Ako se rukovodimo onom čuvenom krilaticom, ne bih sada spominjao koga, da sto puta izrečena laž postaje istina, plašim se da se tako nešto ne dogodi i sada, tako da molim ljude da se precizno upoznaju sa svim ovim izmenama i dopunama. Hvala.

Na član 9. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Martinović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima Dejan Nikolić.
Koje ćete vreme trošiti? Od poslaničke grupe. Hvala.

Zapravo, radi se o boljem definisanju onoga što ugovor o radu treba da sadrži. Amandman glasi da se u članu 9. stav 1. ispred tačke 1) dodaje nova tačka koja glasi - datum i mesto zaključenja ugovora o radu.
Svaki ugovor, pa i ugovor o radu, mislim da treba da sadrži datum i mesto zaključenja ugovora. To je posebno važno radi ostvarenja raznih prava zaposlenog iz radnog odnosa, računanja rokova, kao i zbog toga što se u odnosu na vreme zaključenja ugovora određuju propisi koji su bili na snazi u tom trenutku.
Zbog toga vas, ministre, zaista još jednom molim da pročitate ovaj amandman, mislim da samo bolje definiše ono što ugovor o radu treba da sadrži, i da ovaj amandman usvojite. Hvala.

Na član 9. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić i Dejan Nikolić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Slobodan Homen, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, dr Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović i dr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima Branka Karavidić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.
Mi smo uradili amandman na stav 2. člana 9. U stavu 2. se kaže da ugovor o radu ne mora da sadrži elemente iz stava 1. koji opisuje šta sve sadrži ugovor o radu, ukoliko su oni utvrđeni zakonom, kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu ili nekim drugim aktom poslodavca.
Mi smo mišljenja da sve mora da bude precizno, da se ugovorom o radu moraju definisati i osnovne zarade i radni učinak i naknade zarada, uvećane zarade i druga primanja zaposlenog, odnosno rokovi za isplatu zarada i sve ostalo što je navedeno od tačke 1. do tačke 13.
Naime, ugovor o radu je ugovor između zaposlenog i poslodavca koji se zaključuje na osnovu zakona i drugih opštih akata i predstavlja, kao i svaki ugovor, dvostrano obavezni pravni akt kojim ugovorene strane regulišu međusobna prava i obaveze. Otuda ugovor o radu praktično predstavlja konkretizaciju zakona, kolektivnog ugovora i pravilnika o radu.
U obrazloženju Vlade kaže se da se amandman ne prihvata iz razloga što se ovim članom Predloga zakona smanjuje nepotrebno administriranje za poslodavca u svim onim situacijama kada su elementi za utvrđivanje osnovne zarade, radnog učinka, naknade zarada, uvećane zarade i drugih primanja zaposlenih, odnosno rokova itd. Pravilnikom o radu ili nekim drugim aktom poslodavca zaposleni mora biti upoznat ugovorom o radu, o postojanju svih ovih akata, poslodavac mora ove akte da učini dostupnim zaposlenom itd.
Obrazloženje Vlade je apsolutno neprihvatljivo, jer na osnovu njega može da se zaključi samo sledeće - da se ne bi poslodavac opterećivao, zaposleni treba da iščitava pravilnike i druge opšte akte, da ih tumači, da preračunava osnovice i ostalo, ne bi li na kraju shvatio kako se njegova zarada izračunava i kolika je. Dakle, zaposleni treba u najmanju ruku da bude pravnik. Ovo je naročito zanimljivo u slučajevima ljudi sa nižim stepenom stručne spreme. Zahvaljujem.

Reč ima ministar.
Izvolite, ministre.

Naše obrazloženje i jeste takvo. Mi smatramo da ne treba vršiti preteranu administraciju, odnosno ponavljati ono što je već regulisano. Samo da vam kažem, to su neke stvari koje možda javnost ne zna, ali tako se donose zakoni, konkretno ovaj član je donet u apsolutnoj saglasnosti sindikata i poslodavaca. Znači, doslovce su se dogovorili potpuno sa ovim obrazloženjem da nema potrebe da stoji. Sindikalci su rekli – da, nema potrebe, imamo regulisano ovde, a poslodavci su rekli – nama treba manje administriranje. Dakle, na radnoj grupi ovaj član je usaglašen, sindikati, poslodavci i Vlada, od prve do poslednje rečenice. Naravno, to vas ni na koji način ne obavezuje, imate pravo na svoje mišljenje i to apsolutno ne sporim, već vam samo kažem da su sindikati rekli za ovaj član – potpuno u redu. 

Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima Zoran Živković.

Hvala.
Koliko sam pratio javnost i ono što je bilo u uvodnoj reči za ovaj zakon, ovo je član na koji je predlagač posebno ponosan, a to je da se sada obavezuje poslodavac da ugovor o radu čuva na nekom mestu i da to inspekcija može da proveri vrlo jednostavno i lako. To bi bilo jako dobro da je tačno, ali nije.
Naime, prethodni član 35. glasi – poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad. Znači, u tom trenutku je svaki zaposleni u roku od 15 dana od zapošljavanja dobijanjem te kopije mogao da vidi da li je prijavljen na rad ili nije prijavljen na rad i da iz toga crpi svoja prava.
Ne, ovde se nudi da je poslodavac dužan da ugovorom o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa ovim zakonom ili njegovu kopiju drži u sedištu ili u drugoj posebnoj prostoriji poslodavca ili, pazite, na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni ili radno angažovano lice radi. Ovo u posebnoj prostoriji poslodavca, to razumem, u sedištu isto razumem, ali to na drugom mestu, to je vrlo interesantno rešenje. Verovatno da ćemo čuti odgovor da je to precizirano nekim drugim zakonom, šta znači to „na drugom mestu“, ali za radnike u Srbiji „na drugom mestu“ znači da se ne zna gde.
Konačno, mislim da je potpuno besmisleno da u 21. veku utvrđujemo formalno stanje nečije zaposlenosti tako što ćemo kopati po fijokama. Postoje savremeni uređaji, IT tehnologija, gde može da se napravi jedinstveni registar zaposlenih u Srbiji i gde svaki radnik, a naravno i inspekcija, mogu da provere…