Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Još jednom ću da pročitam član 10, čije se brisanje tražilo: „Poslodavac je dužan da ugovor o radu, odnosno drugi ugovor u skladu s ovim zakonom ili njihovu kopiju drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde zaposleni ili radno-angažovano lice radi.“
Ponovo napominjem da je ovo veliko unapređenje i prilikom prethodnog izlaganja nisam spominjao nijedno ime, nijednog narodnog poslanika, možda greškom Petar Petrović, ja se izvinjavam, ali bilo je više hipotetički. Ja sam spominjao nazive firmi koje su stvarne i nisu izmišljene. Naveo sam kako se to može desiti, pa ću opet reći da se može desiti da u nekoj firmi koja ima vinograd, koja ga ima na više mesta, može da se desi da zaposleni mora da ide po ugovor, odnosno inspektor rada, kod osnivača odnosno poslodavca. Poslodavac može da bude, kao što je već potvrđeno, na Devičanskim ostrvima, e, onda bi morali u tu kuću vina da idemo na Devičanska ostrva, da uzmemo taj ugovor o radu, odnosno inspekcija, da bi mogla da sačini odgovarajuću prijavu, zapisnik, itd, i sve što sledi. Da li bi ugovor trebalo da bude KO Krajkovac ili KO Krčedin, to je već manje bitno. Bitno je da kopija ili ugovor stoje u Krajkovcu, Krčedinu, a da ne stoji nikako na Devičanskim ostrvima. To je bila poenta mog zalaganja da se ovaj amandman odbije. Hvala.

Hvala.     
Na član 10. amandman je podneo narodni poslanik Vesna Martinović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Gordana Čomić.

Zahvaljujem. Koristim vreme poslaničke grupe.
Naša koleginica Vesna Martinović podnela je amandman kojim traži da se u članu 10. posle reči: „kopiju“ dodaju reči: „kao i original, odnosno foto-kopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje“.
Razlog da Vlada odbije ovaj amandman, i ja ću se u raspravi o amandmanima više baviti obrazloženjima koje nam je Vlada podnela, znajući unapred da je malo koga briga što su obrazloženja kontradiktorna, sasvim dokazivo nepismena i što su urađena toliko površno da to predstavlja, osim što je u suprotnosti sa propisima koji se u Rezoluciji o zakonodavnoj aktivnosti za koju smo svi glasali, jedan izričit nemar prema obavezi koje Vlada ima u poštovanju Narodne skupštine. No, biće amandmana pa ćemo o tome nadalje.
Dakle, Vlada je odbila amandman da se ne prihvata iz razloga što je članom 108. Predloga zakona propisano da se podaci o prijavama na obavezno socijalno osiguranje mogu preuzimati iz jedinstvene baze centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja.
Amandman koji je podnela koleginica uopšte se ne odnosi na ovu obavezu i predstavlja skoro pa uvredu poslanika koji je uložio trud da jasno napiše amandman i da ga obrazloži. Ovakvim obrazloženjem omalovažavati želju poslanika da precizno uradi jednu odredbu koja, mogu da kažem, može da proizvodi vrlo neprijatne posledice, prvo po zaposlenog, pa onda po sve nas koji ćemo u slučaju kada se ustanovi da nema prijave na obavezno socijalno osiguranje ponavljati posao koji smo radili tokom 2002, 2003, 2006. i 2007. godine, uplaćivanjem ljudima ono što je poslodavac propustio da uplati jer ga niko nije kontrolisao.
Ovakav oblik amandmana i ovakav deo teksta u članu 10. koji je podnela narodna poslanica Vesna Martinović je u okviru onoga što je ovde samo reči da se zalažemo za prava i za sigurnost radnika. Mi ćemo kroz svaki amandman koji budemo komentarisali pokušati da jasno dokažemo da nije važno šta priča ko, nego da je važno šta ko radi.
Ne bih volela da se pokaže da je ovaj amandman bio potreban, zato što će poslodavci raditi ono što su poslodavci već radili tokom 80-ih, tokom 90-ih i nakon 2000. godine, kada je u pitanju obavezno socijalno osiguranje zaposlenih. Hvala vam.

Reč ima ministar. Izvolite.

Hvala.
Vidite ovako, suštinski ovaj član se zapravo odnosi upravo na jedan od naših glavnih intencija zakona kako da sprečimo zloupotrebu u smislu rada na crno. Kako da otežamo poslodavcu da ne prijavi svog radnika.
Sve ovo o čemu su kolege govorile, ja sam mislio da sam već to objasnio, ali sada sam hteo da podelim nešto sa vama što govori kako je po sadašnjem zakonu sve to funkcionisalo. Evo sada mi je stigao izveštaj Inspekcije rada koja je jutros imala nenajavljenu kontrolu u oblasti niskogradnje. Šezdeset sedam poslodavaca smo obišli, Koridor 10, Koridor 11, magistralnim putem jedan, gradilište „Železnice Srbije“, gradilište drugog koloseka na deonici Krnjača, most na Tamišu, gradilište fabrike „Tigar“ Pirot, itd.
Podneto je devet zahteva za pokretanje prekršajnog postupka zbog nepoštovanja odredaba Zakona o radu, najčešće zbog ne prijavljenih radnika. Često nisu izvršene uplate dospelih zarada. Kašnjenje u isplati od jednog meseca do dve godine. Dakle, i do toga se sada došlo.
Sedamnaest zahteva je podneto za pokretanje prekršajnog postupka zbog ne primenjivanja mera bezbednosti i zdravlja na radu. Sve smo to zapuštali svih ovih godina. Nismo dovoljno vodili računa o tome.
Na jednom gradilištu, evo samo da vam dam kao primer, došlo je do masovnog bekstva sa gradilišta zato što od 30 lica, 19 nije imalo ni najmanji papir. E, vidite sada to više neće biti moguće. Zato smo doneli ova rešenja. To više neće biti moguće jer će on na gradilištu, tamo ima gde da čuva ugovor i tamo će moći da čuva ugovor. Do sada to nije imao, i sada gledate kako radnici beže preko plota jer znaju da su ne prijavljeni.
Dakle, samom činjenicom da će inspektor moći da se kroz centralni registar odmah upozna sa tim da li ste prijavljeni ili niste. značajno smanjujete mogućnost zloupotrebe, a to da poslodavac ne plati doprinos i da radnik to ne zna je poseban problem koji moramo rešiti. Zalažem se za to rešenje da to bude javna stvar. Videćemo kako ćemo to rešiti. Znate, ne shvatljivo je, recimo, da PIO Fond uopšte nema predstavu ko uplaćuje kod njega.

Ministre, tri minute imate po amandmanu.

Izvinite.

Reč ima Gordana Čomić. Možete trošiti vreme od poslaničke grupe.

Tema kojom se bavio ministar je takva da iziskuje još malo vremena koje ću iskoristiti za prilog amandmanu koji je podnela narodna poslanica.
To sve o čemu priča ministar ne može ni po ovom zakonu. Ponekad ne znam da li se ministri ovde hvale ili se žale. Ko je sprečavao bilo koga za dve i po godine poslednje da zaista radi Inspekcija rada? Ko je sprečavao bilo koga da obilazi gradilište juče, a ne danas kada ministar brani odredbe ovog zakona? Ko je sprečavao bilo koga ko dobija pare iz budžeta u izvršnoj vlasti, da radi svoj posao? Opozicija? Nedostatak para? Nije bilo plaćeno? Nema ljudi?
Mislim da su suviše ozbiljne teme odredbe koje su u ovom zakonu da bi se moglo sebi dozvoliti, bez opaske, ovakve vrste da se kao predstavnik Vlade ponaša kao da je opozicija koja je, evo slučajno juče, počela da se bavi poslovima rada, zapošljavanja i rodne ravnopravnosti i evo sada je ustanovio da radnici u Srbiji nisu prijavljeni. Nisu bili prijavljeni ni pre tri meseca, ni pre šest meseci, ni pre godinu dana, ni pre 20 meseci.
Ako želite da kažete da niste sposobni da obavljate posao ministra, ja ću vam to osporiti zato što ministar treba da pokaže sposobnost kroz pitanja koja mu postavljaju poslanici, tražeći da se utvrdi za čega je sve odgovoran, a sve te teme za koje je ostalo nejasno da li se hvalite ili žalite što sistem za koji ste vi odgovorni ne radi, ne morate. Možete naravno, legitimno je, lagati i ulepšavati sopstvene odredbe, to je skroz legitimno, to bi svako radio, ali nije legitimno pokušati predstaviti odredbu u zakonu koja postoji kao odredbu koja se menja i dati poruku da kada bude odbijen amandman Vesne Martinović i prihvaćeno novo rešenje, da će svi radnici biti prijavljeni, odnosno da će svi inspektori početi raditi svoj posao.
Malo uvažavanja realnosti i malo poštovanja Narodne skupštine ne bi škodilo.