Hvala.
Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Slobodan Homen, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, dr Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović i dr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za rad socijalnih pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč želi dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Posle ove opširne diskusije, pošto se amandman odnosi na isti član i iz elaboriranja gospodina ministra, ja mislim da će se složiti da će prihvatiti naš amandman.
Amandman se odnosi na član 35. koji glasi: „Poslodavac je dužan da ugovor o radu, odnosno drugi ugovor u skladu sa ovim zakonom ili njihovu kopiju drži u sedištu ili drugoj poslovnoj prostoriji poslodavca ili na drugom mestu, u zavisnosti od toga gde radno angažovano lice radi“.
Mi predlažemo da se doda stav 2. koji će glasiti: „Poslodavac je dužan da zaposlenom dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje najkasnije u roku od 15 dana od dana stupanja zaposlenog na rad“.
Zakonodavac je ovim članom hteo da olakša kontrolu inspekcije rada i inspekcijskih službi, tako što će uz zaposlenog da ide i njegov ugovor o radu. Ono što je problem, o čemu je do sada vođena polemika, ugovor o radu i rad na crno, rad u sivoj zoni se odnosi na odnos prema državi i prema plaćanju poreza i doprinosa. Ugovor o radu kao ugovor o radu znači da je neko sklopio odnos sa nekim, da će biti plaćen za svoj rad i svi ti ljudi koji rade na crno i u sivoj zoni oni imaju platu. Oni ne rade bez plate. Problem je što se ne plaćaju porezi i doprinosi.
Porezi i doprinosi se plaćaju kada se potpiše ugovor o radu koji nije obavezan nego je pravni osnov da se prijavi radnik u poresku upravu, gde ide plaćanje poreza, doprinosa za socijalno i penziono.
Obrazac mislim da se zove M1 i njegova fotokopija, koja se daje radniku, je garancija da je vlasnik kapitala, vlasnik preduzeća, kako god da ga zovete, prijavio tog radnika da, sem plate, ima plaćen radni staž i ima plaćeno socijalno.
To što vi kažete da neće da se vidi ako poslodavac ne uplaćuje, videće se posle tri meseca kada ne dobije markicu od Fonda zdravstva. Znači, na tri meseca se overavaju knjižice i ako se ne uplaćuju porezi i doprinosi za prijavljenog radnika onda se ne dobije markica i radnik zna da nije prijavljen.
Ako želite da olakšate kontrolu inspektorima, kažite inspektorima da pre odlaska na teren i kontrole neke firme uzmu listing prijavljenih radnika te firmi i treba mu samo lična karta osobe na gradilištu, ne treba mu ugovor, jer u listingu će videti da li je on prijavljen ili nije. Problem je što država želi da uvede u redovne tokove normalne tokove, a to je plaćanje poreza i doprinosa.
Ako radnik nije siguran da je prijavljen na obavezno socijalno i penziono osiguranje i ako nisu plaćeni porezi, on će morati da… Šta sam hteo da kažem?

Da li ste završili?

Ne.
On nije siguran da je bez te fotokopije, koju mi predlažemo da mu da poslodavac, prijavljen na socijalno i penziono osiguranje.
Ideja našeg amandmana je da radnik ima pravnu sigurnost i da dobije papir u uverenje da je prijavljen. S jedne strane ministar predlaže način kako će olakšati rad inspektorima, a mi samo predlažemo da radnik ima potvrdu da je, pored ugovora i plate koju će dobiti za svoj rad, i prijavljen na socijalno i penziono osiguranje. Zahvaljujem se.

Hvala.
Za reč se javio narodni poslanik Zoran Živković.
Imate još 55 sekundi. Izvolite.

U sklopu rasprave o radničkim pravima po ovom zakonu, primetio sam da u ulaznom holu parlamenta su policajci koji nisu sastavni deo obezbeđenja ovog parlamenta sa oružjem.

Ne govorite o amandmanu. Oduzimam vam reč.
(Zoran Živković, s mesta: Mislim da je ovo važna informacija. Ko se to oseća ne bezbednim u ovom parlamentu kada napolju imate…)
Nemojte da remetite tok rasprave. Dala sam vam reč po amandmanu i vi ste to zloupotrebili.
(Zoran Živković, s mesta: Pitam ko je njih pozvao?)
Vi ste rekli da hoćete da govorite po amandmanu.
(Zoran Živković, s mesta: Pitam ko je njih pozvao? Ima 50 policajaca. Ja vas molim da odgovorite na pitanje ko je njih pozvao.)
Niste u prenosu uopšte.
(Zoran Živković, s mesta: Zašto stoje policajci na ulazu?)
Proučite zakon. Vi znate šta znači prijavljivanje iz klupe.
Sedite, molim vas.
Da li se još neko javlja za reč po ovom amandmanu?
(Zoran Živković, s mesta: Samo pitam da mi date odgovor.)
Nemojte vikati.
Dala sam jednu opomenu. Sedam puta ste držali konferenciju za štampu zbog opomene.
(Zoran Živković, s mesta: Dajte opet.)
Opet? Simpatično.
Neću vam dati opomenu. Nećete me danas izazvati.
Sedite, molim vas. Budite parlamentarni i zauzmite svoje mesto.
Da li još neko želi da govori o amandmanu? (Ne.)
Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Slobodan Homen, Branika Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, dr Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović i dr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Predlogom zakona je predviđeno da stav 1. člana 36. glasi: „Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje jednog ili više povezanih, odnosno srodnih poslova, utvrđenih ugovorom o radu“.
Mi smo stavili amandman kojim predlažemo da se izmeni ovaj stav 1. i da on glasi: „Ugovorom o radu može da se ugovori probni rad za obavljanje poslova za koje se zaključuje ugovor o radu“.
Predloženom izmenom predviđa se da probni rad može da se ugovori samo za one poslove za koje se zaključi ugovor o radu. Ukoliko bi se prihvatilo rešenje iz Predloga zakona da probni rad može da se odnosi na više povezanih, odnosno srodnih poslova, to bi značilo da lice koje je na probnom radu mora da obavlja više poslova u odnosu na lice koje nije na probnom radu, a na istom je radnom mestu.
Lice na probnom radu bi moralo da pokaže veći stepen radnih i stručnih sposobnosti, budući da mora da obavlja više poslova. Pored toga, široko i opšte definisan krug poslova za koje se može ugovoriti probni rad stvara pravnu nesigurnost i otvara mogućnost zloupotrebe u pogledu ocenjivanja i davanja otkaza. U tom smislu je predložena i izmena stava 4. da se pravilnikom utvrde radne i stručne sposobnosti koje moraju biti pokazane u toku probnog rada.
Vlada je odbila ovaj amandman sa obrazloženjem da se ne prihvata iz razloga što je rešenje u Predlogu zakona adekvatnije i prilagođeno potrebama prakse. Ja kažem da je ovo obrazloženje ovako šturo i ovako nejasno uvredljivo za nas poslanike koji smo podneli amandman i ne mogu da ga prihvatim.
Među nama ima i pravnika koji imaju 30 godina prakse. Radila sam i u organima lokalne samouprave, radila sam i kao advokat, pri čemu sam registrovala i preduzetnike i preduzeće i obavljala im sve pravne poslove, pa i iz oblasti rada. Muž mi je preduzetnik koji ima povremeno i po 10 radnika zaposlenih. Tako da, jesam dosta upoznata sa ovom materijom.
Ovakvo rešenje iz Predloga zakona bi bilo adekvatnije samo za nesavesne poslodavce koji mogu da ugovore probni rad i da zaposlenog na probnom radu premeštaju sa posla na posao, iako to nisu poslovi koje zaposleni inače treba da obavlja prema ugovoru o radu. Tako npr. diplomiranog pravnika može da uputi na rad i na šalteru ili na prijemnom odeljenju, da stekne praksu koja mu apsolutno nije potrebna, što je bilo slučajeva u praksi o čemu mogu i sama da posvedočim.
Ovo može da predstavlja mobing sa pokrićem probnog rada, a u slučaju da se zaposleni na probnom radu usprotivi, poslodavac će uvek imati izgovor da zaposleni nije pokazao odgovarajuće sposobnosti i da mu da otkaz. Pri tome, ne postoji način da se odredi šta su odgovarajuće radne i stručne sposobnosti.
Amandmanom smo predložili da se pravilnikom utvrdi šta su odgovarajuće radnje i stručne sposobnosti, kako bi se sprečila situacija da poslodavac zloupotrebi ovlašćenje priliko davanja otkaza. Hvala.

Hvala.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Moj amandman predlaže da se briše član 12, zato što postojeći član 37. Zakona o radu ne menja i ne treba da se menja na predložen način.
Zaposleni koji radi kod poslodavca na određeno vreme prinuđen je, kao što znate, da trpi najrazličitije ucene i kršenja svojih radnih prava od strane poslodavca, u nadi da će sa poslodavcem zaključiti ugovor o radu na neodređeno vreme, u slučajevima kada se radi o poslovima za koje je predviđena takva mogućnost ili da će poslodavac sa njim obnoviti ugovor o radu na određeno vreme. Kao što znate i to je vrlo česta situacija. Zaposleni se tako drži u stalnom strahu, a oblik rada na određeno vreme postaje sredstvo manipulacije poslodavca, što bi se posebno omogućilo produženjem vremena maksimalnog trajanja rada na određeno vreme na predložene dve godine.
Predloženim drastičnim izmenama oblika radnog odnosa na određeno vreme, Vlada je kao predlagač svoj predlog pravdala usklađivanjem sa direktivom
Saveta 99/70E3. Citirana direktiva sadrži potpuno drugačije uslove uređenja ovog oblika radnog odnosa, sa potpuno drugačijom namerom zakonodavca.
Ukoliko je cilj ovog odstupanja da se tobože privuku strane ili nove investicije, mi smatramo da se isti cilj postiže izmenama drugih propisa koje se tiču poreza i doprinosa na zarade i slično. Ovom izmenom se dodatno opterećuje zaposleni i podstiču zloupotrebe rada na određeno vreme od strane poslodavca, a državni budžet se nesmetano puni. Zaposleni u radnom odnosu na određeno vreme, kod poslovnih banaka klijent, nižeg reda, kao što znate, uslovno rečeno, jer se isti smatra kreditno nesposobnim, ne može da dobije i koristi čekove, nema pravo na korišćenje dozvoljenog minusa i svega što građanima Srbije u vreme ove teške ekonomske situacije omogućava da prežive 30 dana i više.
Na stranu što rad na određeno vreme može jedino da predstavlja izuzetak od pravila, a ne pravilo, rad koji je privremeni iz nekog objektivnog razloga, kako to terminološki i suštinski vidi Direktiva 90/70. Takođe, vaša predložena izmena predviđa, izmena premijera, da poslodavac sa nezaposlenim licem kojem do ispunjenja jednog od uslova za ostvarivanje prava na starosnu penziju nedostaje do pet godina može zaključiti ugovor o radu na određeno vreme u trajanju ne dužem od pet godina.
Ovim se prvenstveno stvara jasna diskriminacija u odnosu na starost nezaposlenog lica ili lica koje se zapošljava, a to lice kome nedostaje još pet godina do starosne penzije, tj. ako ima oko 60 godina života, dovoljno je u dramatičnoj životnoj situaciji već što je nezaposleno lice u tim godinama. Ovim mu se dodatno stavlja na teret neizvestan radni odnos, čak i u slučaju da neki poslodavac ima potrebe za radom ovog lica, te želi da ga zaposli.
U mnogo čemu smatramo da ovaj predloženi stav malo podseća na lapot, ako hoćete da budem potpuno iskren. Mislim da je prema direktivi poslodavac dužan da zaposlene na određeno vreme zaposli o radnim mestima, kako bi im se osigurale iste mogućnosti dobijanja radnog odnosa na neodređeno vreme, kao i drugim zaposlenim. Predložena izmena ne sadrži čak ni ovu obavezu poslodavca. Dakle, smatramo da ovaj član apsolutno treba brisati. Hvala.