Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Hvala.
Zahvaljujem se podnosiocu amandman. Naravno, svakom od nas je jasno šta bismo svi voleli, a šta možemo. Bilo bi jako lepo kada bi svi bili zaposleni na neodređeno vreme. Mi se i ovim predlogom trudimo da to bude praksa, a da zaposleni na određeno vreme budu izuzetak, ali tako je kako jeste. Ne postoji nijedan zakon na planeti zemlji koji ima obavezu zapošljavanja na neodređeno vreme. To ne postoji nigde i, nažalost, ili na sreću, neće postojati ni u Srbiji.
Šta je ideja, zašto smo ovo uradili? Do sada, kao što znate, svako od nas u sopstvenom životu i u svakom ministarstvu, pa i u ministarstvima koja su nekada vodili predstavnici nekih drugih političkih partija bi mogao sad da nađe odmah nekoliko primera ljudi koji i danas rade na određeno vreme i svakih godinu dana ili koliko već im se prekine na par dana, pa se ponovo zaključi ugovor i tako u nedogled.
Imate primere višedecenijskog rada. Sada je određeno da tako nešto može da se dešava do 24 meseca i tačka, osim ovih izuzetaka, a priznaćete, onom ko ima pet godina do penzije, mislim da uopšte nije tužan ako ga neko primi na određeno vreme do penzije. Mislim da tu neće zbog toga izgubiti ali baš ništa. Mislim da je to jako dobra mera i dobro je za njega.
Imate izuzetak kada se radi na projektima, a projekte ne možete ograničiti. Trebaju vam toliko koliko vam trebaju. To je opet jako važno i dobro. To je za najobrazovanije ljude u Srbiji, koji na drugačiji način rade i privređuju.
Na ovaj način, mi smo zaustavili baš tu zloupotrebu i baš tu ucenu radnika na određeno vreme, gde kako istekne ugovor – prekinete, pa možda produžite, možda ne produžite. Sad imate 24 meseca maksimu, ili ćete produžiti ili nećete produžiti. Bilo bi lepo da možemo svi da radimo na neodređeno vreme. Nažalost, to nije moguće uvažiti ovim zakonom. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Smatram da je apsolutno neprihvatljiv ovako koncipiran i ovako predložen amandman na član 12. Prihvatanjem ovog amandmana bi se direktno narušila suština člana 12, a kojim se menja član 37. dosadašnjeg zakona. Suština ovog člana je upravo u tome da se preciznije uredi oblast ugovora o radu na određeno vreme, odnosno oblast rada na određeno vreme. Upravo se time sprečavaju zloupotrebe u pogledu produžavanja ugovora o radu na određeno vreme u nedogled, što smo imali prilike do sada da gledamo na različite načine.
Na koji način se sprečava ta mogućnost? Tako što se kaže – poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu na osnovu kojih se radni sa istim zaposlenim zasniva za period koji, sa prekidima, ili bez prekida, ne može biti duži od 24 meseca. Zatim, taksativno se nabraja u kojim izuzetnim slučajevima može doći, opet kažem, u izuzetnom slučaju, do novih momenata. Kada tako sagledate stvari, vidite da je ovo jedan zaista konkretan benefit za radnike i za zaposlene. Hvala.

Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Orlić.

Predlažem da ovaj amandman bude odbijen i ponovo koristim argumente najboljeg interesa samih radnika. Zakonsko rešenje koje je predloženo, na način dostavljen od strane Vlade u članu 12. sa predlozima da se izmeni član 37. postojećeg zakona, upravo predstavlja niz mehanizama kojima se izlazi u susret potrebama radnika. Rad na određeno vreme, zaista je nešto što bismo svi želeli da, ako je moguće, jednim potezom ruke pretvorimo u rad na neodređeno vreme i učinimo sve druge moguće ustupke, da obezbedimo status svakog zaposlenog u ovoj zemlji na najbolji mogući način i to će vam reći bilo ko ovde.
Hajde da pogledamo praksu. Postoji potreba za radom na određeno vreme, to nije ništa novo. Ja danas ne govorim ništa što neko ovde već ne zna. Kada se uvede praksa da taj rad možemo da postavimo u startu na rad na 24 meseca, da li je to u interesu radnika? Svakako da jeste. Da li predstavlja veću sigurnost, bolje pouzdanje za radnika ako zna da će raditi dve godine, odnosno na situaciju kada je siguran samo na godinu dana? Naravno da jeste. Da li će sutra u banci neko ko je finansijski obezbeđen na dve godine stajati bolje nego sada kada je obezbeđen na 12 meseci? Naravno da hoće. To su sve razlozi zašto rešenje koje je predložila Vlada treba zadržati, a ne odbaciti.
Ne samo to. Prilika da se sklopi ugovor na određeno vreme sa čovekom koji se nalazi na pet godina do penzije. Sama praksa govori koliko je danas tom čoveku teško da se zaposli, uopšteno uzev, i koliko je dobro kada se poslodavcu pruži prilika da reguliše taj status, da reguliše taj odnos, tako da to za poslodavca bude prihvatljivo. Samim tim neko će sutra dobiti posao, neko ko se nalazi na korak do penzije. Ni tu nije kraj, uz mogućnost da se omogući rad na određeno vreme u trajanju do 36 meseci za novoosnovane firme, firme kod kojih je poslovna neizvesnost najveća direktno se stimulišu novoosnovane firme, firme kod kojih je poslovna neizvesnost najveća, da ipak zapošljavaju. Time se, opet, pruža mogućnost da se neko zaposli. To je samo isključivo u najboljem interesu naših radnika i naših ljudi trenutno neraspoređenih na tržištu rada. Hvala vam najlepše.

Reč ima narodni poslanik Zoran Jozić.

Naravno, neću podržati ovaj amandman iz prostog razloga što on, ovakav kakav jeste, stavlja u nepovoljniji položaj radnika u odnosu na član koji je predviđen novim promenama Zakona o radu.
O čemu ovde zapravo radi? Svakako da nije dobro kada radnici u Srbiji mogu da rade na određeno vreme dve godine, četiri godine ili ne znam ni ja koliko. Ali, u čemu je problem? Zapravo, do sada su radnici u Srbiji radili tako dugo, a bez opravdanih razloga, jer su poslodavci na svakih godinu dana, šest meseci ili tri meseca nalazili razloga da otkažu ugovor o radu, pa da preinače to u novi ugovor o radu na određeno vreme.
Ovim izmenama zakona se omogućava da maksimalno vreme koje treba neko da provede na radu bude 24 meseca, što je jako dobro. Brisanjem ovog člana došli bismo u situaciju da ono što je važno i bitno, kada dođemo u situaciju da neko ode na period duži od 12 meseci, na bolovanje, onda imamo problem oko njegove zamene. Ovim članom zakona definiše se pravo da se primi novi radnik do povratka radnika koji je otišao na bolovanje.
Razumem da opozicija pokušava da bude konstruktivna. Nadam se da će tako i biti u narednom periodu, kao i da donosi konstruktivna rešenja koja će biti od interesa za sve građane Srbije. Moramo da shvatimo da ovim članom Zakona, koji je predvideo predlagač, se radnici stavljaju u nepovoljniji položaj i to je nešto što nije dobro, a to je nešto što građani Srbije moraju da znaju.
Nešto simptomatično, vrlo često dolazimo u priliku da vidimo ove amandmane – briše se, briše se, briše se, a mislim da to nije dobro i nije utemeljeno na jednoj dobroj analizi, a što je svakako potrebno na opštu dobrobit građana i zaposlenih u Srbiji. Ovo je u duhu onoga brisanja koje je bilo između 2008. i 2012. godine najizraženije kada smo sa stopom nezaposlenosti od 14,40% došli do rekordnih 26,1%. Znamo ko je u tom periodu upravljao ovom zemljom.
Molim da, ukoliko bude mogućnosti, ono što je kvalitetno za radnike, ono što je kvalitetno za građane Srbije u narednom periodu, pokušamo da donesemo i da pokušamo da napravimo dobre predloge, kako vlast, tako i opozicija.
Još jednom, nikako neću i ne mogu podržati ovaj predlog, ovaj amandman, a na dobrobit zaposlenih u državi Srbiji. Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Žarko Mićin.

Dakle, smatram da je amandman ne prihvatljiv, odnosno brisanje ove izmene zakona.
Predlagač u izmeni zakona predviđa da zaključenje ugovora o radu na određeno vreme može biti na 24 meseca, a pod određenim uslovima može biti i na 36 meseci.
Osvrnuo bih se na to šta je prethodna odredba zakona predviđala. Ona je predviđala da se radni odnos na određeno vreme može zaključiti na period od 12 meseci i da se dozvoljava samo u određenim situacijama, bilo da je u pitanju povećanje obima posla, rad na određenom projektu i drugi uslovi.
Smatram da je ovako postavljena odredba bila krajnje ne fleksibilna, kako za zaposlenog, tako i za poslodavca, jer narušava slobodu dogovaranja poslodavca i radnika i upućivala je poslodavca na šire zapošljavanje na neodređeno vreme, kao nepovoljno za novozaposlenog, odnosno za novo zapošljavanje.
Takođe, šta se u praksi dešavalo primenom ove stare odredbe? Dešavalo se da se nakon 12 meseci radni odnos prekida i zasniva po drugom osnovu. Dešavalo se da se određeni broj poslodavaca odlučuje da ne zaposli nove radnike. Radnici su nastavljali da rade bez ugovora o radu. Dakle, dešavalo se da rade na crno, kao i niz drugih nepovoljnih stvari, kojima se direktno smanjuju ili ugrožavaju prava radnika i povećava nezaposlenost.
Izmenom ove odredbe će se izbeći nedostaci, koje sam spomenuo, i pozitivno će se uticati na investitore da zaposle nove ljude. Hvala.