Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Sulejman Ugljanin, Sabina Dizdarević i Enis Imamović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Samo bih na početku hteo da vas zamolim, ako možemo da razjasnimo, ovde smo dobili mišljenje Odbora koje kaže da amandmani nisu u skladu sa Ustavom i, kao takvi, mislio sam da se ne raspravlja o njima, a ako vi kažete da može, onda ćemo raspravljati.

Gospodine Imamoviću, vi imate pravo da obrazložite vaš amandman, bez obzira što je Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatrao da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Dakle, mi smo ovim amandmanom predvideli da se briše stav 2. ovog člana 32. i to sa jednim prostim ciljem, a to je da zaštitimo i odbranimo pravo radnika da za svoj neiskorišćeni odmor, koji nisu iskoristili, a što je bilo krivicom poslodavca, dobiju neku novčanu nadoknadu za tu krivicu, odnosno satisfakciju.
Svi znamo koliko je odmor bitan za produktivnost radnika, ali je još važniji za mentalno zdravlje radnika, te stoga na odmor i na sve odredbe koje se tiču odmora, treba gledati sa posebnom pažnjom. Rešenje koje nudi ovaj zakon otvara mogućnost da radnik krivicom ili usled pritiska poslodavca ne iskoristi svoje pravo na godišnji odmor i na pripadajuće dane i pored toga da ne dobije nikakvu nadoknadu zbog uskraćivanja tog prava.
Jedno je, kao što je i ministar malopre napomenuo, kada radnik odluči da mu nije potreban godišnji odmor i kada želi da ima neku novčanu nadoknadu u zamenu za to, to je njegova subjektivna stvar, svakog pojedinca, zaposlenog pojedinca ili pojedinke, ali sasvim druga stvar je kada to pravo ne može da iskoristi usled povećanog obima posla ili usled neslaganja poslodavca da on u tom trenutku ili u nekom drugom trenutku iskoristi svoje pravo i pripadajući godišnji odmor.
Dakle, brisanjem ovog stava 2. mi pokušavamo da zaštitimo pravo radnika, da dobiju nadoknadu za neiskorišćeni godišnji odmor, koji je usledio krivicom poslodavca. Hvala.

Da li neko želi reč po ovom amandmanu? (Ne.)
Na član 33. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 34. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 35. amandman je podneo narodni poslanik Miodrag Nikolić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 36. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Mi smo predložili da se briše član 36. zato što predloženi izmene člana 74. Zakona o radu je vrhunac nebrige države za određene grupacije zaposlenih u specifičnim delatnostima, kao što je nastavno i vaspitno osoblje u vaspitno-obrazovnim ustanovama.
Smatramo da ovim predloženim brisanjem odredbi člana 74. Vlada je i zaposlene u obrazovanju i nastavi svrstala u isti status sa drugim zaposlenima. Ovo može biti jedno vrlo realno od prinuđenih tumačenja propisa. Propisima koji uređuju oba zapošljavanja zaposlenih u vaspitno-obrazovnim ustanovama do sada se uređivao drugačiji režim prava na godišnji odmor, a u skladu sa potrebama njihove delatnosti.
Ovim izmenama sekretari po vaspitnim i obrazovnim ustanovama prvi dan po usvajanju ovog zakona će pohrliti u resorno ministarstvo po mišljenje povodom primene ove odredbe, odnosno da li po ovom pitanju za njih važi da kažemo – njihov propis, kao leks specijalis ili krovni zakon za sve zaposlene kategorije, i to biste možda mogli da ovom prilikom objasnite kada smo već podneli ovaj amandman koji, kako čujemo nije ni u skladu sa Ustavom. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Stefanoviću.
Za reč se javio ministar u Vladi, Aleksandar Vulin. Izvolite.

Vrlo kratko.
Sve što ima veze sa našim radnicima u obrazovanju reguliše se posebnim zakonom koji se odnosi na njih, tako da jednostavno nema razloga da ovaj član stoji ovde, da ne govorimo što postoji i institucija kolektivnog ugovora kojim se ove stvari rešavaju kada je u pitanju obrazovanje.
Dakle, nikakva prava neće biti povređena. Posebnim zakonom se ova stvar reguliše. Hvala.

Hvala.
Na član 37. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanici Zoran Živković i narodni poslanik Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili ovaj amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Naš amandman traži da se član 37. briše, zato što predložene izmene člana 75. ZOR je više nego flagrantan primer Vlade Republike Srbije da poslodavcima omogući nesmetano uskraćivanje zaposlenima pravo na godišnji odmor. Zašto?
Pre svega, nije jasno zašto se detaljno pojašnjavalo u kom trenutku poslodavac može da dostavi odluku zaposlenom o korišćenju godišnjeg odmora, pa da čak taj trenutak bude i tik neposredno pre korišćenja samog odmora. Ovo u praksi znači da zaposleni neće moći uopšte da planira svoj odmor, jer poslodavac svoju najavljenu odluku da će udovoljiti zahtevu zaposlenog može do dana uručivanja zaposlenom i pet puta da promeni. Svi znamo da svako pravo počinje da teče od trenutka dostavljanja odluke o tom pravu, od strane ko je nadležan za njeno donošenje. Uvođenjem napredne tehnologije u primeni elektronskog dostavljanja rešenja o godišnjem odmoru je uvođenje još jedne fantastične mogućnosti, izvrgavanja pružanja prava zaposlenom za korišćenje godišnjeg odmora.
U ovoj siromašnoj zemlji pitanje je koliko zaposlenih ima mogućnost da priušti elektronsku komunikaciju od mesta prebivališta i da li uopšte umeju da koriste. Ovo može biti još jedan vid diskriminacije građana Srbije.