Na član 20. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Slobodan Homen, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, dr Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović i dr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Biljana Hasanović Korać. Izvolite.

Zahvaljujem.
Ovaj amandman se takođe odnosi na član 50. Zakona koji reguliše pojam radnog vremena. Mi smo amandmanom predložili da se posle stava 3. doda novi stav 4. koji glasi: „Poslodavac je u obavezi da zaposlenog unapred i blagovremeno obavesti o potrebi da bude pripravan“. Sledstveno tome, stavovi 4. i 5. postaju stavovi 5. i 6.
Predložili smo takođe da u novom stavom 6. se na kraju dodaju reči: „S tim da se rad duži od osam časova smatra prekovremenim radom“.
Vlada je odbila amandman sa obrazloženjem da se podrazumeva da poslodavac mora zaposlenog da obavesti blagovremeno o pripravnosti i imajući u vidu da je prekovremeni rad na adekvatan način uređen drugim odredbama zakona.
Iz odredbe člana na koji je intervenisano ovim amandmanom ne proizilazi nikakvo podrazumevanje, niti je određen bilo kakav vremenski okvir za primenu podinstituta vreme pripravnosti. U interesu je i zaposlenog i samog procesa rada kod poslodavca da se ugradi ovakva norma o obaveznosti blagovremenog obaveštavanja zaposlenosti o pripravnosti.
Takođe, u mišljenju Vlade navodi se da je prekovremeni rad na adekvatan način uređen drugim odredbama zakona, što smatramo neosnovanim, polazeći od potrebe da se jasno i nedvosmisleno, bez mogućnosti različitog tumačenja, precizira da se rad duži od osam časova i u ovim slučajevima ima smatrati prekovremenim radom. Zahvaljujem.

Na član 20. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 20. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 21. amandman je podnela narodni poslanik Olgica Batić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, prof. dr Dragoljub Mićunović i Vesna Marjanović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 24. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala.
Još jedan primer lažne borbe za radnička prava. Izmena je utoliko u članu 56. da se umesto teksta u kojem je bilo predviđeno da poslodavac ima obavezu da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje sedam dana. Ovde je uvedena norma da bude pet dana, a čak se daje i mogućnost da to bude i manje od pet dana, a ne kraće od 48 sati. To, kao i mnoge druge stvari, neće povećati zapošljavanje, investicije, monetarnu i fiskalnu stabilnost, niti će radnicima dati bilo kakva veća prava nego što sada imaju. Ovo je još jedan dokaz da ovaj zakon nema nikakve veze sa onim što piše u razlozima za njegovo donošenje.

      Na član 24. amandman sa ispravkom podneo je narodni poslanik Borislav Stefanović.
Vlada nije prihvatila amandman u osnovnom tekstu, a o ispravci se nije izjasnila.
Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nije prihvatio amandman sa ispravkom.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman sa ispravkom u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 24. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić i Dejan Nikolić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Živković.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

U istom maniru kao i prethodni, ovde je definisano da kolektivnim ugovorom može da se utvrdi preraspodela radnog vremena na devet meseci, a u osnovnom tekstu zakona koji se menja je bilo na šest meseci, čime se praktično za 50% smanjuju prava radnika u ovoj oblasti i u ovom delu. To neće doprineti  povećavanju stranih i domaćih investicija, neće dovesti do zapošljavanja, neće dovesti do smanjivanja rada na crno, neće dovesti do monetarne i fiskalne stabilnosti države i neće doneti radnicima nikakva nova prava, naprotiv, otežaće njihov položaj. Hvala.

Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 28. amandmane u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Zoran Živković i narodni poslanik Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč?(Ne)
Na član 30. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, prof. dr Janko Veselinović, Slobodan Homen, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Snežana Malović, dr Ninoslav Stojadinović, Goran Bogdanović i dr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.

Zahvaljujem.
Ovim članom se regulišu pitanja odmora. Stav 1. ovog člana kaže – zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa, ako ovim zakonom nije drugačije određeno. Mi protiv tog stava nemamo ništa.
Međutim, ovim našim amandmanom smo predvideli brisanje stava 2. ovog člana, koji kaže da zaposleni koji radi u preraspodeli radnog vremena ima pravo na odmor u okviru 24 časa u neprekidnom trajanju od najmanje 11 časova. Mislimo da se našim amandmanom obezbeđuje pravo na dnevni odmor u jednakom trajanju za sve zaposlene i ostvaruje se veći stepen zaštite zaposlenih, koji usled preraspodele radnog vremena rade duže od osam sati.
Vlada nije prihvatila amandman, navodeći između ostalog da je rešenje dato u Predlogu zakona povoljnije u odnosu na dosadašnje rešenje. Amandman nije išao na redukciju vremena odmora, već naprotiv, na izjednačavanje prava na odmor između dva radna dana. Sem toga, amandmansko rešenje je u skladu sa Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta 2003/88 o određenim aspektima organizacije radnog vremena i kvalitetnija razrada ovog dokumenta. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Borislav Stefanović.
Vlada i Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da amandman nije u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Borislav Stefanović.

Nije mi jasno zašto je Odbor doneo takvo mišljenje. Mi smo predložili da se član 32. briše zato što smatramo da predloženim izmenama ovog zakona kojim se uređuje godišnji odmor uvodi se pravilo da se on može koristiti u više delova i to prvi deo dve nedelje, a ostatak najkasnije do 30. juna naredne godine, s tim da je propisano pravo zaposlenog da godišnji odmor koristi u dva dela. Briše se odredba po kojoj zaposleni ima pravo na naknadu štete ukoliko krivicom poslodavca ne iskoristi godišnji odmor, već se sada predviđa da ima pravo na naknadu samo ako mu poslodavac ne omogući da iskoristi odmor pre prestanka radnog odnosa.
Iz razloga ostavljanja pravne praznine zakonskog uređivanja situacije u slučaju uskraćivanja ovog prava, prosto smatramo da je u toku radnog odnosa menjanje odredbi, koje se tiču prava na godišnji odmor, ne utemeljeno. Srazmeran deo godišnjeg odmora pripada i zaposlenom za svaki mesec i dan rada, pa je primena ove odredbe diskutabilna u slučajevima kada je neizvestan trenutak prestanka radnog odnosa, a zaposleni je iskoristio godišnji odmor u celosti ili više od srazmernog dela.
Pravdanje vaše Vlade koja je predložila uvođenje i skraćivanje prava na naknadu štete zaposlenom, koji krivicom poslodavca ne iskoristi godišnji odmor, da je to iz razloga usklađivanja sa Konvencijom MOR-a broj 132, je ništa drugo do selektivno usklađivanje po kriteriju šta mi više odgovara da zaštitim poslodavca.
Institut naknade štete koju poslodavac učini zaposlenom je institut preuzet iz propisa koji uređuje obligacione odnose i nije isto što i takozvana novčana naknada, kao zamena za neiskorišćeni godišnji odmor. Kako je to Konvencija MOR-a definisala.
Kako god, pošto će ovo ukidanje vladajuća većina svakako da usvoji, praksa će kroz primenu važećeg Zakona o obligacionim odnosima zadržati primenu da zaposleni može pozvati na naknadu štete koju mu poslodavac učini uskraćivanjem prava na godišnji odmor. Dakle, on će i dalje po ovom zakonu imati to pravo.
Ponavljamo da i godišnji odmor i institut radnog prava nastao iz međunarodnih propisa i medicinskih razloga, zaposleni koji bude prinuđen da radi bez godišnjeg odmora, svakako će biti ugrožena psihička i fizička stabilnost, koja će prouzrokovati dalja profesionalna i druga oboljenja, koja će biti dovoljan osnov za naknadu štete po Zakonu o obligacionim odnosima.
Dakle, ovim članom Vlada neće u praksi postići mnogo, već će samo stvoriti konfuziju u pravnom sistemu i koliziju sa normama obligacionom prava.