Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i prof. Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković. Izvolite.

Hvala lepo.
Suština ovog amandmana, odnosno Predloga izmene zakona je da se u članu 12. stav 3. reči „četiri godine“ menjaju rečima „pet godina“. Mislimo da ta numerička izmena neće doneti nikakav novi zamah, zamajac, energiju u procesu privatizacije.
Opet nema dovoljno obrazloženja zašto je promena od četiri na pet godina toliko bitna i toliko važna u ovom procesu. Postoje primeri gde se, kada se odredi mandat funkcionera neke ustanove koji je duži od mandata Vlade, da se to objašnjava time da se time daje neka sigurnost da to nije mandat koji prati samo političku volju jedne vlade, nego se produžava i dalje, van mandata jedne vlade. Praktično, to je opet jedna licemerna mera zato što svaka nova vlada naravno da može da prekine mandat bilo kog organa koji bira vlada i da ga sa pet svede na pola godine, godinu dana ili koliko je već potrebno.
Tako da, bilo bi lepo da čujem obrazloženje za ovu izmenu. Ako ono bude adekvatno, ubedljivo, spremni smo da povučemo ovaj amandman, ali bojim se da nećemo dobiti argumente dovoljno obrazložene da prihvatimo ovaj predlog izmene zakona .

Na član 14. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsednice Narodne skupštine gospođo Gojković, poštovani ministre Vujoviću, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, mi smo podneli amandman i na član 14. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o Agenciji za privatizaciju.
Ovim članom 14. menja se član 13. postojećeg Zakona o Agenciji za privatizaciju i to stav 2. tačka 7. Potom se posle tačke 8. dodaje nova tačka, a potom se menja i stav 3. i onda glasi na odgovarajući način kako ministar Sertić i ljudi koji su njegovi saradnici smatraju da je potrebno.
Mi smo predložili da se briše ovaj član 14. i budući da je Vlada nama saopštila da ne postoje dovoljno obrazloženi razlozi, ja onda moram ovde da pokušam još jednom, da pokažem kako su naši razlozi, ja mislim dobro obrazloženi i jasni.
Dva argumenta smo mi ključna ponudili za prihvatanje ovog amandmana. Jedan argument tiče se onog osnovnog razloga za koji je Zakon o Agenciji za privatizaciju vezan za Zakon o privatizaciji, a kojim se tvrdilo da se u Srbiji vodi odgovorna ekonomska politika. Mi smatramo da to ne postoji. Imamo neodgovornu ekonomsku politiku.
Drugi argument koji mi ovde nudimo vraća nas ponovo na usklađivanje odredaba ovog Predloga zakona sa već postojećim Zakonom o privatizaciji, gde se reklo da ovde imamo obezbeđenu makro-ekonomsku stabilnost. Mi samo navodimo i sutrašnju raspravu, odnosno najavu sutrašnje rasprave kao primer za to da nemamo makro-ekonomsku stabilnost.
Ministar je odlučio da nastavi da se brani ćutanjem, vidim sada da su odlučili da ćute i poslanici napredne stranke.

Molim vas poslaniče, nemojte analizirati ljude oko sebe.

U redu, ćutanje razumem kao odobravanje. Hvala vam.

Hvala.
Na član 15. amandmane u istovetnom tekstu, podneli su zajedno narodni poslanici Borislav Stefanović i Goran Ćirić i zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nisu prihvatili amandman.
Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.

Hvala lepo.
Evo, odgovora mom kolegi Pavićeviću. To ćutanje krivca je vrlo jasno kada se pogleda suština člana 15. koji jeste i suština ovih izmena Zakona o Agenciji za privatizaciju.
Ovim izmenama se uvode dva nova člana kojima se gle čuda, daje nadležnost direktoru Agencije da citiram – obrazuje jednu ili više komisija, znači, još nema ni opredeljenja koliko komisija, jednu ili više. A to su komisije za obavljanje poslova davanja saglasnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija, zakonom koji uređuje pravni položaj privrednih društava, zakonom koji uređuje stečaj i zadruge.
To znači da direktor Agencije formira komisiju po svom nahođenju uz neke uslove koji su vrlo ostvarivi, tako da ne predstavljaju nikakav ekzempar mudrosti i profesionalnosti. Znači, pravi svoju komisiju koja apsolutno upravlja svim živim što je u procesu privatizacije važno za jedan subjekat. Preko toga ministar nadležan za poslove privatizacije kroz Ministarstvo privrede u članu 15b. obrazuje Komisiju za kontrolu izvršenja obaveza kupca.
Time ministar i direktor Agencije za privatizaciju postaju osnovni generatori korupcije. Sve ono što su bile primedbe na sprovođenje postojećeg Zakona o privatizaciji, mešanje politike, mešanje direktora Agencije, ministra u procese privatizacije kroz ova dva člana se legalizuje.
Ovo je legalizacija korupcije koja je obesmislila Zakon o privatizaciji koje generički bio dobar, ali ovakvim sprovođenjem koje sada postaje sastavni deo zakona je doveo do toga da privatizacija bude bruka ove države.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević, o amandmanu.

Dame i gospodo, narodni poslanici, ne mogu da glasam za ovaj amandman iz prostog razloga što sam čuo obrazloženje zbog čega je u predlogu amandmana navedeno da se član 15. briše.
U prvom stavu stoji – za obavljanje poslova, davanje saglasnosti u skladu sa zakonom kojim se uređuje privatizacija, zakon koji uređuje pravni položaj privrednih društava, zakon koji uređuje stečaj i zadruge, direktor agencije obrazuje jednu ili više komisija.
Komisija iz stava 1. ovog člana ima pet članova od kojih je jedan predsednik Komisije, u skladu sa zakonom. Član 15. je vrlo jasan. Ukoliko ga izbrišemo ne znam šta ćemo onda dobiti. Mislim da su amandmani isprazni i otprilike neko ne želi da ima tu komisiju. Čak su govorili o članu 15b. kojim se obrazuje i komisija za kontrolu izvršenja obaveza kupca.
Izgleda da su stare navike čudo, neko drugi izgleda da treba da se brani, nećutanjem. Mi ćemo morati da se branimo vrlo argumentovano, s obzirom da u ranijim privatizacijama u kojima je učestvovao i predlagač amandmana je bilo vrlo čudnih privatizacija, gde obaveze kupca nisu ispunjene, gde su izvršene prave kriminalne grabizacije, na štetu zaposlenih, na štetu građana Srbije, gde je ogromni kapital prešao iz ruku radnika, iz ruku društva, iz ruku građana prešao u korist nekoliko tajkuna, nekoliko prijatelja, vladajućih partija od kojih su neki bili čak i direktori određenih stranaka, pa su kupovali za cela tri evra. Pri tome su imali obavezu da regulišu dugove, te dugove nisu regulisani, nego su im upravni odbori raznoraznih javnih preduzeća pod kontrolom partije, čiji je čovek bio direktor te stranke, opraštali više milionske, više desetina milionske u evrima dugove, kojima su preduzeća bila opterećena i koja su prodata za tri evra.
Dakle, navika predlagača amandmana od 2000. do 2003. godine, visokog funkcionera i premijera je bila da se bez ikakve komisije, bez ikakve kontrole vrši privatizacija preduzeća, gde se ogromni društveni kapital prelio iz više hiljada preduzeća za simboličnih reći ću, dva zapeta nešto milijardi evra. Pri tome je bilo neposrednih prodaja, prodaja mimo Zakona o privatizaciji za cele tri milijarde.
Dakle, predlagač koji je u to vreme vršio vlast, koji je na takav način privatizovao razne firme, već sam govorio o čudnoj privatizaciji zgrade Ušća na Novom Beogradu, koja je bila veoma kriminalna i koja je prodata firmi koja nije učestvovala na konkursu u prodaji pomenute zgrade, dakle, neko ko je dopustio i pored upozorenja Saveznog javnog pravobranilaštva da kao predstavnik i to za unutrašnje poslove Savezne vlade, dopusti takvu vrstu privatizacije, sada amandmanom sa rečima – briše se, želi da ospori pravo direktora Agencije da izabere komisiju koja će se starati o davanju saglasnosti, a kasnije čak predlaže da se član 15b. briše i da nema nikakve apsolutne kontrole po pitanju ispunjenja obaveza kupca određenog privrednog subjekta.
To je za mene neprihvatljivo, kao što je neprihvatljivo reći da ministar treba da se brani ćutanjem. Mislim da prvo mora da nastane krivično delo, a da je ono nastalo za vreme bivše vlasti, pa se onda ono goni, onda se neko brani ćutanjem, pa onda neko treba da dokazuje na kakav način je izvršena privatizacija „Sartida“, zgrade Ušća, „Beopetrola“ itd. Taj neko treba da se brani. Po meni neće moći da se odbrani ćutanjem. To što se nije desilo, nije naša krivica. To je pre svega krivica pravosuđa,tužilaštva koje nažalost nije nezavisno. Jeste nezavisno u sadašnjoj vlasti, ali jeste nezavisno u bivšoj. Hvala.